Nemački savetnik kao Vučićeva senka: Litijumski dogovori i interesi nemačke privrede

„Ja ga zovem ‘moj Švaba’, on mene zove ‘moj divlji Srbin’. Tako mi razmenjujemo komplimente“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u februaru 2023. na otvaranju fabrike nemačke kompanije Kontinental u Novom Sadu, opisujući odnos sa Jergom Heskensom, njegovim savetnikom za nemačke investicije.

Heskens je zaista kao Vučićeva senka s obzirom da je jedan od njegovih najdugovečnijih saradnika koji ga neprekidno savetuje od septembra 2013. godine. 

Nemac je savetovao Vučića dok je bio ministar odbrane i potpredsednik Vlade, a potom i u vreme kada je obavljao funkciju premijera. Nakon predsedničkih izbora 2017. godine, zajedno sa Vučićem prelazi u kabinet na Andrićevom vencu, gde boravi i danas.

Istraživanje BIRN-a i nemačkog magazina Špigl bazirano na dokumentaciji koju je BIRN sakupljao više od šest meseci od nemačkih institucija po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja – a koje se odnosi na angažman Heskensa od 2020. do danas – pokazuje da je Srbija u eri Aleksandra Vučića postala servisna ekonomija nemačke privrede, kao i da su predstavnici nemačkih vlasti u Vučiću videli figuru sa kojom se direktno mogu ugovarati poslovi.

“U toj funkciji on (Heskens) u velikoj meri doprinosi direktnom zastupanju interesa nemačke privrede kod Vučića”, navodi se u pripremnom dokumentu o angažovanju Heskensa iz juna 2020. godine, a u koji je BIRN/Špigl imao uvid.

Prema zvaničnim izveštajima o njihovim aktivnostima u koje smo imali uvid, može se zaključiti da su poslovi koji su dogovarani i koordinisani zadirali daleko u poslove Vlade Srbije, a da su imali male ili nikakve veze sa kabinetom predsednika Srbije.

Situacija se dodatno usložnjava od 25. avgusta 2020. godine kada Nemačko ministarstvo ekonomije i energetike (BMWK) sa predsednikom Vučićem 25. avgusta 2020. potpisuje sporazum o uspostavljanju “institucionalnog partnerstva” – sa Heskensom kao kontakt tačkom.

Dokumentacija do koje smo došli pokazuje da saradnja Vučića i Nemačke postaje prvenstveno fokusirana na projekat rudarenja litijuma u zapadnoj Srbiji. U vreme potpisivanja sporazuma javnost Srbije nije bila upoznata sa ulogom Nemačke u projektu i njihovim dogovorima sa predsednikom Vučićem.

BIRN/Špigl otkrivaju da je projekat Jadar ostao prioritet nemačkog partnerstva sa Vučićem i tokom prošlogodišnjih velikih građanskih protesta na čelu sa studentima, a nakon pogibije 16 ljudi nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Saradnja na razvijanju projekta 2025. je dodatno konkretizovana, jer je Berlin opredelio 4.9 miliona evra za pomoć pri realizaciji projekta Jadar, a dogovoren je i dolazak nemačkih stručnjaka koji treba da savetuju srpske institucije zadužene za odobravanje rudarskih projekata.

Takođe, dokumentacija do koje smo došli sugeriše da je vlastima unapred bilo jasno da je zaustavljanje projekta pred izbore 2022. godine bilo privremeno, s obzirom na to da su samo mesec dana nakon aprilskih izbora Vučić i tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali o ponovnom pokretanju projekta “uprkos zabrinutosti dela srpskog stanovništva“.

BIRN otkriva i da je potpisivanje Memoranduma o saradnji na polju kritičnih sirovina sa EU tokom posete Šolca u julu 2024. pripremano mesecima ranije u okviru saradnje Vučića i Nemačke, odnosno pre odluke Ustavnog suda kojim je pravno rehabilitovan projekat Jadar.

Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu, kaže za BIRN da partnerstvom sa Vučićem “nemačka vlada zapravo podržava ustavnu zloupotrebu koju Vučić sprovodi time što kontroliše sve“.

„Mislim da ako ijedan dokument verno utelovljuje stabilitokratiju – onda je to ovaj, zar ne? U smislu da poručuje: znate, nije nam važno pravno gledano ko je nadležan. Naravno da ustavno gledano, predsednik nema nikakve veze sa Zelenim dogovorom, sa rudarstvom, pa čak ni sa ekonomskom politikom”, kaže Biber koji je i popularizovao termin “stabilokratija“, a koja opisuje saradnju zapadnih država sa balkanskim nedemokratskim režimima zbog političko-ekonomskih interesa, uz zanemarivanje vladavine prava i demokratskih procedura.

Profesor naglašava i da je jasno da je čitava priča o stopiranju projekta Jadar 2022. bila lažna.

“Zanimljivo je to što ova saradnja sugeriše da je Nemačka bila saučesnik u tome, da je nemačka vlada znala da Srbija nikada nije odustala od projekta i da je bila deo toga – što je u suštini bilo prikrivanje, jer je srpska vlada tvrdila da je projekat obustavljen”, naglašava Biber za BIRN.

’Švaba’ i ‘Divlji Srbin’

Četdesetdevetogodišnji Jerg Heskens dugo godina boravi na Balkanu i oženjen je srpskom državljankom. U jednom intervjuu navodi da je službovao i studirao u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Iako je uposlenik nemačke vlade, Heskens je u Srbiji započeo i privatni posao –  suvlasnik je firme Happy Hazelnuts d.o.o koja je registrovana za gajenje voća, u kojoj poseduje 41.6 odsto udela. Firma je osnovana 2021, ali nema značajnije prihode.

On je i vlasnik barem dva stana u Beogradu. Jedan od njih je u luksuznoj zgradi u naselju “Beograd na vodi”, kontroverznom projektu kog kritičari smatraju simbolom korupcije i zloupotrebe Vučićeve vlasti.

U izjavi za nemački magazin Welt u februaru 2019. Heskens je branio projekat, ističući da “mnogo toga nije bilo transparentno, ali su na kraju ugovori objavljeni“, kao i da će “Beograd ekonomski profitirati”.

Već sledeće godine je u “Beogradu na vodi” kupio stan od 112 m² na kredit u iznosu 230.000 evra – i to dok je bio u izgradnji, pokazuju katastarski podaci. Trenutna vrednost stana se konzervativno procenjuje na preko pola miliona evra, s obzirom na to da cena metra kvadratnog na toj adresi ne ide ispod 5.000 evra.

Njegov prvi profesionalni angažman u Srbiji bio je 2009. kada je postao savetnik gradonačelnika Subotice Saše Vučinića, tada kadra DS-a, za dovođenje nemačkih investitora, a preko projekta Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). U januaru 2011. Heskens je postao savetnik tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića.

Nakon dolaska SNS-a na vlast, Heskenskova uloga postaje značajnija. Može se reći da kao senka prati Aleksandra Vučića. U septembru 2013. postaje savetnik Vučiću koji je tada ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade. Heskens je tada bio angažovan na osnovu sporazuma između Srbije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) kao „integrisani stručnjak“ u okviru ministarstava Vlade Srbije radi podsticanja investicija, naveli su iz ovog nemačkog ministarstva za BIRN/Špigl.

Prema tom projektu, Heskensa je trebalo da plaća delom Srbija, a delom Nemačka, a kako bi se njegova plata uskladila sa standardom u EU. Vučić je, međutim, 2014. godine u intervju na TV B92 izjavio da Heskensa plaća Nemačka. Nemačko ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) odbilo je da odgovori na pitanje BIRN-a/Špigla koliki deo njegove plate je zaista plaćalo.

Od avgusta 2020. Heskensa isključivo plaća Nemačka i to preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Ukupan budžet za „institucionalno partnerstvo“ u okviru kojeg je angažovan Heskens iznosi nešto više od 1,3 miliona evra za period od avgusta 2020. do kraja 2026. godine.

„Prema našim saznanjima, gospodin Heskens ne prima drugu nadoknadu. Svi zaposleni u GIZ-u su obavezni da postupaju sa integritetom. Načela integriteta su deo ugovora o radu”, navode u GIZ-u.

Heskens se u javnosti predstavlja kao savetnik presednika Vučiča, to mu piše i na poslovnoj kartici, a tako ga predstavljaju i mediji.

Međutim, Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, kaže za BIRN da po Zakonu o predsedniku Republike, Heskens nije formalno Vučićev savetnik, jer se savetnici imenuju zvaničnom odlukom, imaju status javnih funkcionera i za to primaju platu iz budžeta. Takođe, ističe da državni organi mogu angažovati konsultante kroz javne nabavke ili kroz donaciju, ali njihov posao mora biti iz nadležnosti te institucije.

„Ovde je najspornija stvar to što se predsednik Republike, odnosno njegov kabinet uopšte bave ovim pitanjima, pa samim tim i zašto sporazum sa nemačkim ministarstvom nije zaključila Vlada Srbije ili neko od ministarstava“, kaže Nenadić.

Nakon upita BIRN-a i Špigla, Heskens je sa LinkedIn profila uklonio navod da je savetnik predsednika i promenio ga tako da sada samo piše da radi u kabinetu predsednika.

Heskens i Vučić nisu odgovorili na pitanja novinara.

Florijan Biber ističe da to što se Heskens “zajedno sa predsednikom kretao i po različitim kancelarijama, ukazuje na to da je to osmišljeno kao direktna veza sa osobom, a ne sa institucijom“.

„Mislim da je veoma zabrinjavajuće imati jednu osobu koju finansira Nemačka na toj poziciji, sa jasnom svrhom da ima pristup predsedniku”, kaže Biber.

On ističe da SNS od svog osnivanja 2008. ima podršku Nemačke i drugih zemalja sa Zapada, jer je logika bila da treba podržati opciju koja je raskinula sa Srpskom radikalnom strankom – i koja će biti konzervativna, ali pro-evropska.

„Ova kombinacija je dovela do toga da Angela Merkel bude snažan podržavalac Vučića čak i kada je već postalo jasno da se Vučić ne ponaša demokratski”, ističe Biber.

Nemačka je u Srbiji videla i važnu ekonomsku zonu, jer je geografski blizu, ima jeftinu radnu snagu, dok država obilato subvencioniše strane investitore. Heskens sve ove godine predstavlja sponu između nemačkih kompanija i države Srbije, dok je Vučić redovno prisutan na otvaranjima fabrika koje koristi za samopromociju.

Posle 13 godina saradnje njih dvojica se smatraju i prijateljima, kaže izvor BIRN-a upućen u njihov odnos, pa ne čude pohvale koje Heskens upućuje Vučiću, a koje izlaze iz okvira diplomatske neutralnosti.

„U Srbiji dva miliona ljudi glasa za predsednika zato što im je ekonomski bolje, a ne zato što gledaju te ‘čudne’ televizije“, izjavio je Heskens u januaru ove godine.

Vučić je Heskensa označio, kako se navodi u izveštaju o saradnji za period od decembra 2021. do juna 2022, kao direktnu kontakt tačku prema nemačkom Saveznom kancelarijatu za pitanja u vezi sa litijumom.

Izvor BIRN-a iz diplomatskih krugova tvrdi da je Heskens podržavao projekat Jadar, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana.

Na pitanje zašto je sporazum potpisan direktno sa predsednikom Srbije, koji nema nadležnosti u ekonomskim poslovima, nemačko Ministarstvo privrede i energetike odgovorilo je za BIRN: „Na srpskoj vladi je da odredi odgovarajućeg partnera u okviru vlade za bilateralnu saradnju.“

Takođe navodi da je partnertstvo „bilo veoma uspešno u uspostavljanju i širenju proizvodnih pogona nemačkih malih i srednjih preduzeća“ i u pružanju „intenzivnog savetovanja srpskoj vladi u razvoju administrativnih okvira za rudarsku regulativu, procedure izdavanja dozvola i procene uticaja na životnu sredinu“.

Institucionalni litijumski dogovor sa predsednikom

Nemačko ministarstvo ekonomije i energetike potpisalo je sa predsednikom Srbije 25. avgusta 2020. sporazum o uspostavljanju “institucionalnog partnerstva“ čiji je cilj jačanje industrijske politike Srbije „u skladu sa EU Zelenim dogovorom“, kao i “uključivanje srpskih kompanija i obrazovnih institucija u lance snabdevanja nemačke ekonomije“. 

Potpisnici su Vučić i tadašnji nemački ministar za ekonomiju i energetiku Piter Altmajer. Institucionalno partnerstvo je produžavano dva puta, poslednji put u januaru 2025. i važi do kraja ove godine.

U prvom izveštaju o aktivnostima koji se odnosi na period od decembra 2020. do 28. februara 2021. godine, eksplicitno se navodi: “Važan deo politike zelene industrije, kao i zelenih investicija, može biti pametno korišćenje prirodnih resursa Srbije, poput litijuma, za evropsku proizvodnju baterija i prelazak na e-mobilnost.”

U narednom izveštaju (period 1. mart – 6. jul), ističe se da su “eksploatacija litijuma i proizvodnja baterija od strateškog značaja i mogu biti predmet strateškog saveza između Srbije i Nemačke“, a dodaje se da upravo to savezništvo može biti vođeno kroz „institucionalno partnerstvo“ sa predsednikom Srbije.

U tom periodu održani su i sastanci sa premijerkom Anom Brnabić, a nemačko Savezno ministarstvo za privredu i energetiku (BMWK) i njegov Savezni institut za geonauke i prirodne resurse, bavili su se i procenom uticaja na životnu sredinu rudarskog nalazišta i pratećih postrojenja u projektu Jadar.

O direktnom učešću nemačkih stručnjaka u tom periodu u srpskoj javnosti nije bilo reči.

U izveštaju za period jul-decembar 2021. godine, pominje se i to da je „institucionalno partnerstvo“ sa Vučićem bilo predmet razgovora tokom septembarske posete tadašnje kancelarke Angele Merkel Srbiji, a kada je ona prvi put javno i pomenula zainteresovanost Nemačke za rudarenje litijuma.

„Ako se interesuje ceo svet, onda se interesujemo i mi, to je jasno“, izjavila je tada odlazeća kancelarka za koju mnogi tvrde da je godinama bila Vučićev najznačajniji evropski saveznik.

Ekološki pokret je u to vreme održao seriju protesta protiv projekta Jadar, a o opasnostima rudarenja litijuma u okolini Loznice govorili su i brojni stručnjaci.

U izveštaju o saradnji za isti period se referiše na nezadovoljstvo građana, i zaključuje da će nemačka podrška “zelenom rudarstvu“ u Srbiji biti ponovo razmotrena, a “kako bi se Vladi Srbije dalo dovoljno vremena da odgovori na proteste“.

Dogovor sa Šolcom odmah nakon izbora

Protesti protiv rudnika litijuma postali su sve žešći. Masovni protesti i blokada saobraćajnica širom Srbije krajem 2021. i početkom 2022., uticali su da Vlada Srbije ukine Uredbu o Prostornom planu projekta Jadar čime je priča o rudniku Rio Tinta pravno zaustavljena.

„Apsolutno je stavljena tačka na to. Apsolutno!“, izjavila je Brnabić u januaru 2022. godine.

Odluka je doneta tri meseca pred parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji zakazane za 3. april, zbog čega mnogi nisu verovali u iskrenost odluke vlasti.

Nakon pobede na izborima, pokazalo se da je skepticizam bio opravdan.

Već 4. maja Vučić i Heskens su otputovali u Berlin na sastanak sa tadašnjim novim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, gde se litijum ekspresno vratio kao tema, a „institucionalno partnerstvo“ sa predsednikom Srbije istaknuto kao izuzetan primer bilateralne nemačko-srpske saradnje.

U dokumentu o saradnji datiranom na 27. jun 2022, navodi se da je kabinet kancelara Šolca telefonom obavestio nemačko ministarstvo privrede da „predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi da nastavi istraživački projekat Jadar, uprkos zabrinutosti dela srpskog stanovništva…“

U istom dokumentu se navodi da je eksploatacija litijuma u Srbiji “ekološki veoma kontroverzna, ali bi mogla imati veliki značaj za snabdevanje Evrope litijumom“.

Zvanični „(re)start“ projekta Jadar

Srbija i Evropska unija potpisale su 19. jula 2024. godine u Beogradu Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, a koji odnosi na projekat Jadar. Ovaj sporazum je potpisan u prisustvu predsednika Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca, uprkos tome što Nemačka formalno nije potpisnik sporazuma.

Dokumentacija koju je prikupio BIRN svedoči o tome da su predstavnici Vučićevog kabineta i nemačke vlade unapred planirali ovaj događaj – barem od marta 2024.

U pripremi se isticalo da će taj događaj biti „međunarodno komuniciran kao zvanični (re)start projekta Jadar“, kao i da saradnju sa Vučićevim kabinetom treba razvijati da se stvori “veće javno prihvatanje ovog projekta“.

Tako se i desilo. „Potreban nam je litijum za baterije koje su ključne, a taj materijal ima važnu ulogu, kao što je bila nafta do sada“, rekao je Šolc na konferenciji za medije nakon potpisivanja memoranduma. Tada je, u ime nemačke vlade, KfW banka potpisala pismo o namerama o saradnji u projektu rudarenja litijuma u Srbiji, kao i generalni direktor kompanije Mercedes-Benz.

Samo osam dana pre potpisivanja Memoranduma, 11. jula, Ustavni sud je poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar” što je još jednom dovelo u sumnju nezavisnost suda, odnosno da su donosioci političkih odluka unapred znali šta će se desiti.

„Sud nije nezavisan. Odlučuje šta vlada želi. Ne poziva se predstavnik EU i nemački kancelar da dođu u Srbiju ako se ne zna da će se to zaista i dogoditi”, smatra Florijan Biber.

On dodaje i da bi u Nemačkoj vlada pala kada bi se otkrilo da se od javnosti krio ovako veliki projekat.

„To ne bi bilo prihvatljivo javnosti”.

Projekat se razvija i nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu

Odluka Ustavnog suda i potpisivanje Memoranduma sa EU, izazvalo je seriju protesta širom Srbije tog leta.

Uprkos tome, saradnja Srbije i Nemačke na razvoju projekta se ubrzala. Ni protesti započeti nakon smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, nije zaustavila saradnju.

Delegacija nemačkog udruženja proizvođača mašina i opreme (VDMA) posetila je Srbiju 25. novembra 2024. godine, istog dana kada je u Skupštini Srbije došlo do fizičkog sukoba poslanika vlasti i opozicije, a zbog optužbi za korupciju koja je navodno dovela do padu nadstrešnice.

Heskens je tom prilikom “inicirao i pripremio posetu 15 nemačkih rudarskih kompanija Beogradu, kao i terenski obilazak doline Jadra u zapadnoj Srbiji”.

Sledeći važan događaj je dolazak nemačke delegacije u Srbiju 27. januara 2025, na Savindan, kada je na Autokomandi u Beogradu održana prva 24-časovna blokada javnog prostora tokom studentskih protesta.

Tom prilikom nemačka delegacija se sastala i sa predstavnicima Rio Tinta koji su, kako se navodi u belešci o putovanju u Srbiju, predstavili aktuelni plan realizacije projekta, kao i da se konstatovalo da je “kod upravljanja rudarskim otpadom“ Rio Tinto “u značajnoj meri unapredio kvalitet planiranog projekta“.

Rio Tinto je na tom sastanku zatražio od Nemačke podršku u dijalogu sa civilnim društvom, kao i u izgradnji kapaciteta srpske vlade.

U belešci se navodi i da je nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj obezbedilo oko 4,9 miliona evra za podršku projektu Jadar – informacija koja do sada nije bila poznata javnosti.

„Sredstva su namenjena savetovanju i jačanju kapaciteta državnih institucija i civilnog društva u oblasti procene uticaja na životnu sredinu, kao i podršci pregovorima između srpske vlade i kompanije Rio Tinto“. Ovo ministarstvo u odgovoru za BIRN/Špigl ističe da je “samo deo” tog novca utrošen do sada.

Dokumenti do kojih su došli BIRN/Špigl uključuju zapisnik sa naknadnog video-sastanka nakon posete Srbiji, u kojem se ističe „nedostatak stručnosti i ograničeni kapaciteti na srpskoj strani“, uključujući i u Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i ocenu da „snažna kritika civilnog društva dodatno komplikuje projekat“. 

Takođe, eksplicitno se navodi da „verovatno i zbog protesta građana u vezi sa događajima u Novom Sadu, projekat trenutno nije aktivno pokretan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Srbije“.

U januaru 2025. je potpisano i produženje važećeg sporazuma sa Vučićevim kabinetom, a koji ističe na kraju 2026. godine.

Rio Tinto zadovoljan, planirao eksploataciju 2028/2029

Sledeći važan sastanak nemačke delegacije u Srbiji sa kabinetom predsednika Srbije dešava se 30. juna 2025. Pored Heskensa i Ivice Kojića, šefa Vučićevog kabineta, sastanku je prisustvovao i Milan Novaković, šef kabineta ministarke rudarstva i energetike.

„Kompanija Rio Tinto je, prema njegovim rečima, veoma zadovoljna saradnjom sa srpskim ministarstvom rudarstva i energetike. Početak izgradnje planiran je za leto 2026, a početak eksploatacije za kraj 2028 / početak 2029“, izjavio je Novaković, između ostalog, navodi se u izveštaju o sastanku.

U izveštajima tokom 2025. se gotovo i ne pominju studentski protesti, sem što je na sastanku nemačke delegacije sa ambasadorkom Anke Konrad ocenjeno “da su odnosi između srpske vlade i protestnog pokreta trenutno u zastoju, uz međusobno nepoverenje i nedostatak dijaloga“.

„Odnosi ambasade sa srpskom vladom takođe su otežani, a Nemačka se suočava sa optužbama da podržava protestni pokret“.

Optužbe vlasti nisu zaustavili saradnju na projektu rudarenja.

U izveštaju datiranom na 6. oktobar, konstatuje se da Nemačka podržava “izgradnju administrativnih kapaciteta u Srbiji za odobravanje rudarskih projekata, čak i u trenutnoj politički složenoj situaciji u zemlji”.

Ističe se i da je ovaj projekat važan i u kontekstu priprema Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.

Rio Tinto je projekat Jadar zamrzao u novembru 2025, ali je zadržao zakonska prava nad projektom. Ekološki aktivisti sumnjaju da je korporacija odustala. 

Samo nekoliko dana nakon što je Rio Tinto pauzirao projekat, nemačko Ministarstvo privrede i energetike potpisalo je sporazum sa vlastima u Saksoniji kojim se predviđa da ova istočna nemačka pokrajina Srbiji pruži ekspertizu u „zelenom rudarenju“. U okviru tog dogovora stručnjaci su u Srbiju putovali dva puta – u decembru 2025. i martu 2026. – iako je nemačka vlada u aprilu u Bundestagu saopštila da „nije bilo razgovora sa srpskom vladom“ o planiranom rudniku litijuma u Jadru nakon što je Rio Tinto zamrzao projekat.

Da se od rudnika nije odustalo svedoči i to što se litijumski projekat pominje i u novoj Strategiji upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2040. godine.

Takođe, predsednik Vučić je 22. maja eksplicitno u autorskom tekstu za Fox News u kom hvali Donalda Trampa, naveo da su zalihe litijuma u Srbiji vitalan resurs za “industrijsku nezavisnost Zapada”.

Florijan Biber ističe da Vučić namerno promoviše ekonomske odnose, jer zna da su njegovi partneri mnogo više zainteresovani za to, nego za demokratiju. 

“Obe strane profitiraju na štetu građana i demokratije“, zaključuje on.

Nemačke kompanije zadovoljne uprkos problemima

Iz izveštaja o aktivnostima kabineta predsednika Vučića i Jerga Heskensa, jasno je da ključna stvar dovođenje nemačkih investitora u Srbiji, pomoć njima u započinjaju poslova širom Srbije, ali i promocija dualnog obrazovanja.

“Savetovanje bi trebalo da doprinese poboljšanju okvirnih uslova za investicije, posebno za nemačko-srpske lance stvaranja vrednosti, kao i pokretanju odgovarajućih konkretnih nemačko-srpskih projekata saradnje”.

Od dolaska SNS-a na vlast, nemačko ekonomsko prisustvo raste. U jednom od izveštaja o aktivnostima Vučića i Jerga Heskensa, navodi se podatak da je od 2015. do 2019. godine zabeležen rast bilateralne trgovine od 63%, na ukupno 5,16 milijardi evra.

Taj rast se nastavio i nakon krize tokom pandemija korona virusa. Navodi se da se od sporazuma sa Vučićem o “institucionalnom partnerstvu” iz 2020. godine “bilateralna trgovinska razmena između Srbije i Nemačke gotovo udvostručila”.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji u nemačkim kompanijama radi oko 80.000 zaposlenih. 

U pojedinim izveštajima o saradnji Vučića i nemačkog ministarstva u koje je BIRN imao uvid, kao značajan problem nemačkih investitora u Srbiji ističe se rast plata. To je uticalo da brojne nemačke firme napuste Srbiju ili smanje broj zaposlenih.

Uprkos tome, poslednja anketa nemačko-srpske privrede komore pokazuje da bi 77 odsto nemačkih kompanija ponovo investiralo u Srbiju.