Ministar kulture Nikola Selaković i preostalo troje okrivljenih u slučaju “Generalštab” izjasnili su se da nisu krivi na glavnom pretresu koji je održan u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu.
Ovaj postupak vodi se zbog načina na koji je tokom 2024. godine pokrenuto i sprovedeno skidanje kulturne zaštite sa kompleksa Generalštaba u centru Beograda, kako bi se realizovao projekat komercijalne izgradnje na toj lokaciji. Vlada Srbije je u maju 2024. zaključila ugovor sa kompanijom Affinity Global Development, povezanoj sa investicionom firmom Affinity Partners Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, kojim je predviđeno ustupanje zemljišta na 99 godina bez naknade, uz plan izgradnje hotela „Trump“, velikog stambenog kompleksa i memorijalnog centra o NATO bombardovanju. U novembru 2024. Vlada je zatim donela odluke kojima Generalštab gubi svojstvo kulturnog dobra, kao i deo zaštite prostorne kulturno-istorijske celine uz Ulicu Kneza Miloša.
Ministar Nikola Selaković, sekretar u ministarstvu kulture Slavica Jelača i v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić veoma su slično odgovorili na poziv sudije Višeg suda Stojana Petrovića da se izjasne u odnosu na krivična dela koja im se stavljaju na teret.
Najpre je ministar rekao da je “jezički i gramatičiki” razumeo optužni predlog koji je protiv njega podnelo Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali da mu “sadržinski nije jasno šta je zgrešio” jer je on pravnik.
“Poznata su mi bića ovih krivičnih dela, i nije mi jasno kojim radnjama sam izvršio ta dela, kategorički konstatujem da nisam kriv”, rekao je Selaković.
Potom su i Jelača i Vasić naveli da su optužni predlog razumeli “jezički i gramatički”, ali ne i sadržinski i izjasnili su se da nisu krivi.
Četvrtooptuženi Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, rekao je da je u potpunosti razumeo optužni predlog i da ostaje pri iskazu datom u tužilaštvu, odnosno da nije kriv.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je optužnim predlogom od 15. decembra 2025. godine optužilo Selakovića, Jelaču, Vasića i Ivanovića za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja. Prvo troje optuženih se terete i za falsifikovanje službene isprave, dok je Ivanović okrivljen za falsifikovanje službene isprave pomaganjem.
Prema navodima tužilaštva, optuženi su “prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja naneli štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije” iako su po Ustavu, Zakonu o kulturnom nasleđu i Zakonu o kulturi bili dužni da ga čuvaju, a sve kako bi Vlada Srbije usvojila odluke kojima prestaju svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, odnosno, kojima se menja odluka Vlade Srbije o prostornoj kulturno-istorijskoj celini uz Ulicu Kneza Miloša u Beogradu.
Tužilastvo u optužnom predlogu tvrdi da su okrivljeni u tom procesu prekršili propisanu proceduru iz Zakona o kulturnom nasleđu, a da su neki od ključnih akata nastali na osnovu spornih ili falsifikovanih dokumenata. U ranije objavljenim dokumentima i iskazima pred tužilaštvom pominje se da su inicijative za skidanje zaštite iz 2024. u Ministarstvo kulture dostavljene van uobičajene službene procedure, kao i da su predmeti u Ministarstvu vođeni kroz sekretarijat, a ne kroz sektor nadležan za kulturno nasleđe.
Vojislav Isailović, tužilac koji je potpisao optužni predlog, tražio je tri godine zatvora za Nikolu Selakovića, dve i po godine za Slavicu Jelaču, tri godine za Vasića i godinu i po zatvora za Aleksandra Ivanovića.
Nastavak suđenja je 15. aprila u 10 sati, kada se očekuje iznošenje odbrane, kao i postavljanje pitanja okrivljenima od strane branioca i tužioca.
Sud bez pravobranilaštva, Selaković bez optužnog predloga
Na početku pretresa sudija Stojan Petrović je naveo da je Viši sud pozvao i Državno pravobranilaštvo, pošto je sudsko veće bilo stava da Republiku Srbiju treba da zastupa pravobranilaštvo, međutim, ova institucija je 2. februara obavestila sud da neće da učestvuju u postupku jer nemaju saznanja kolika je šteta naneta.
Potom je sudija Petrović ustanovio da optužni predlog kojeg je 30. decembra uputio sud nije došao do okrivljenog Selakovića, da potom ni sudski pozivar nije uspeo da ga uruči ministru, pa je upitao Selakovića da li je upoznat sa onim za šta se tereti u tom predlogu.
Selaković je odgovorio da se sa optužnim predlogom upoznao “sa (televizije) N1”.
“Čitao sam opozicione medije (…) saznao sam sve čitajući vesti sa N1 i Nove S”, naveo je Selaković.
Ministar je potom na pitanje suda izjavio da ne želi da se pozove na imunitet, ali je sudija Petrović konstatovao da nepozivanje na imunitet ne isključuje mogućnost da Vlada Srbije uspostavi taj imunitet, pa je najavio da će nakon današnjeg glavnog pretresa biti upućen dopis Vladi da se izjasni o tome.
Sud je konstatovao i da ni za Slavicu Jelaču nema dokaza da je primila optužni predlog, te da su se u sud vratila i pismena upućena Goranu Vasiću, jer nije pronađen na mestu boravišta u Beogradu, odnosno da sudski pozivar nije mogao da pronađe stan, tj. ime njegovog sina u stambenoj zgradi u kojoj Vasić boravi u Beogradu.
I Jelača i Vasić su potvrdili da su primili optužni predlog.
Nakon otklanjanja ovih proceduralnih teškoća, sudska straža je sudiji Stojanu Petroviću dostavila spis za koji on u prvom trenutku nije znao šta je, pa je zatražio trenutak da može da ga pročita, i potom sa njim upoznao i preostalu dvojicu sudija iz sudskog veća.
Potom je sudija Petrović pročitao imena dvoje javnosti nepoznatih ljudi koji su uputili taj dopis i naveo da se u njemu navodi da “zainteresovana javnost pažljivo prati” ovo suđenje, bez daljeg objašnjenja zbog čega je odlučio da to pročita tokom postupka.
Advokat Igor Isailović, koji je, uz ostale, zakonski zastupnik troje od četvoro okrivljenih – Selakovića, Jelače i Vasića – rekao je da odbrana to vidi “kao dodatni pritisak”.
“Imajući u vidu i proteste (ispred zgrade suda), ovaj dopis vidimo kao kršenje prezumpcije nevinosti”, rekao je advokat Isailović.
Šta su okrivljeni ranije govorili u Tužilaštvu
U ranije objavljenim tekstovima BIRN je preneo delove iskaza koje su okrivljeni dali tokom istrage pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, a koji se odnose na isti postupak.
Ministar kulture Nikola Selaković je, prema iskazima osumnjičenih, u više navrata tražio da dokumenti kojima se pokreće skidanje zaštite sa Generalštaba nose naziv „predlog“, iako su mu nadležni iz zavoda ukazivali da za takvu formu nemaju ovlašćenja. Direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandar Ivanović je u tužilaštvu izjavio da je takve zahteve u početku odbijao, ali da je na kraju popustio pod pritiskom, navodeći da je „ministarska naredba“ bila jasna.
Slavica Jelača, vršilac dužnosti sekretara u Ministarstvu kulture, u svom iskazu je navela da nije ulazila u zakonitost inicijativa za skidanje zaštite, već da je postupala po formi i pravilima Poslovnika Vlade, tvrdeći da nije njena obaveza da ocenjuje da li su akti u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu.
Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, priznao je pred tužilaštvom da je jedan od spornih dokumenata sačinio koristeći broj drugog predmeta iz pisarnice Zavoda, kao i da dokument nije prošao uobičajenu stručnu proceduru unutar institucije.
Spor oko optužnice i dejstva lex specialisa
Nakon što je prvo čitao delove optužnog predloga, tužilac Vojislav Isailović je i u uvodnom izlaganju ponovo čitao optužni predlog, navodeći i objašnjavajući koje su pojedine dokaze predložili u optužnom predlogu, kao i šta su govorili pojedini svedoci.
Prilikom iznošenja ovog uvodnog izlaganja, tužilac Isailović je, između ostalog, pomenuo i jedan mejl kojeg je okrivljenoj Slavici Jelači poslala – tada državni sekretar, danas ministarka – Aleksandra Damnjanović, u kome Jelači objašnjava da je nužno poštovati proceduru iz Zakona o kulturnom nasleđu (član 41, u kome se navodi procedura o utvrđivanju kulturnog dobra).
Advokat Dragan Palibrk, jedan od šest zakonskih zastupnika Nikole Selakovića, a ujedno zastupnik i Vasića i Jelače, u uvodnom izlaganju se najviše osvrnuo na dve stvari – da je reč o političkom procesu, kao i da, zbog lex specialisa, krivično delo za koje se terete okrivljeni – ne postoji.
Podsetimo, Narodna skupština je 7. novembra 2025. usvojila poseban zakon (lex specialis) kojim je odluka Vlade Srbije iz 2005. o proglašenju zgrada Generalštaba za kulturno dobro proglašena ništavom, uz tvrdnju da objekti na toj lokaciji „nikada nisu stekli“ status kulturnog dobra. Potom je u novembru usvojeno i autentično tumačenje tog zakona, kojim je dejstvo lex specialisa praktično prošireno i na znatno širi prostor oko Generalštaba, uključujući i zonu obuhvaćenu zaštitom prostorne kulturno-istorijske celine uz Ulicu Kneza Miloša iz 2020. godine, kao i više pojedinačnih objekata koji u toj oblasti imaju status kulturnog dobra.
“Do sad nisam imao priliku da bilo šta kažem u ovom predmetu, imali su mediji, javnost, samo branioci nisu, a čeznem (da kažem) za sve ovo vreme od kad me je angažovao moj prijatelj Nikola Selaković”, počeo je svoje uvodno izlaganje advokat Palibrk.
Ovaj advokat je naveo da je tužilac Isailović u svom izlaganju pominjao zgrade, a da “tu nema zgrada, tu su ruševine koje su srušili NATO zlikovci”.
“Često tu prolazim, plašim se da mi ne padne na glavu. Pretpostavljam da je tužilac napravio lapsus, nema tu zgrada, samo ruševine”, rekao je Palibrk.
(Na kraju glavnog pretresa tužilac Isailović mu je odgovorio da nije napravio lapsus i da to nisu ruševine: “To pokazuje i Zaključak Vlade iz 2016. godine o tome da se zgrade rekonstruišu. Zgrada nije ruševina i ne preti opasnost od rušenja”, rekao je tužilac TOK-a.)
Advokat Palibrk je rekao da je branio najteža krivična dela, ali da “besmisleniji optužni predlog nije pročitao, što izaziva nespokoj i zabrinutost”.
“Ceo ovaj postupak je politički proces i politički pamflet, koji nema veze sa pravom i pravdom. Po prvi put osećam da nemamo prava na fer suđenje, prvi put se osećam bespomoćno. Blizu 1700 tekstova je o ovom slučaju napisano, gde je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina. Tih 1700 tekstova nije nikakva sloboda izveštavanja i pravo javnosti da zna, već klasičan pritisak na sud i ove ljude koji su ugledni i nemaju mrlju u svojoj karijeri. Decenijama sam branio dilere droge, ubice, ratne zločince, o svima njima zajedno nije bilo ovoliko tekstova, a ovde je suđenje tek počelo”, naveo je Palibrk u uvodnom izlaganju.
Govoreći o skupu građana koji su se okupili ispred zgrade suda pre početka suđenja, Palibrk je rekao da je to “performans dokonih besposličara”, “šačica besposlenih frustriranih ljudi” koji, umesto da rade, “vređaju ženu i majku” (okrivljenu Slavicu Jelaču).
Palibrk je rekao da je TOK “odavno prešao sve kodekse, zakonom i ustavom propisane norme, sve crvene linije”, da se “sve radilo ubrzano”, da su “sve istražne radnje izvedene ekspresno brzo, sa vrlo malim učešćem odbrane u istražnim radnjama”.
“Sve smo saznali iz medija, porazno je to. Mesec dana slušam na medijima koji mnogo vole ovu državu, slušam i tako gradim odbranu”, kazao je Palibrk.
On je ponovio priču koja je u opticaju u poslednjih nekoliko meseci, o prodaji “Maršalata” od pre 20 godina.
“Politika je ovde na prvom mestu. Pre 20 godina tadašnja vlast je načinila neviđenu štetu kulturnom nasleđu prodajom Maršalata koje je bilo zaštićeno kulturno dobro. To je kao da sam ja za 50.000 evra kupio `Beograđanku`. TOK tada nikog nije gonio, niti je ovaj buljuk koji se skuplja ovde napao vlast”, rekao je Palibrk.
Naveo je i da je ovim postupkom načinjena šteta Republici Srbiji, “jer je jedna investicija, koja je trebalo da dođe i donese benefite Republici Srbiji – rasturena”. A taj benefit nije novac, “nego su to dobri odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama – TOK je oterao tu investiciju”.
Ujedno, Palibrk je najavio da Selaković, Jelača i Vasić neće odgovarati na pitanja TOK-a u ovom postupku.
Već prvog dana suđenje bilo je jasno da će jedno od centralnih pitanja u postupku biti odnos između optužnog predloga, koji se odnosi na odluke i postupanje iz 2024. godine, i kasnije donetog lex specialisa iz 2025. kojim je skupštinska većina retroaktivno proglasila ništavom odluku iz 2005. Odbrana tvrdi da time otpada osnov za gonjenje, dok tužilastvo u optužnom predlogu polazi od toga da je postupak iz 2024. bio protivpravan u trenutku kada je sproveden i da naknadni zakon ne može da “legalizuje” eventualna krivična dela ili falsifikate u dokumentaciji.
Gde je šteta i lex specialis
“Ne postoji nijedan dokaz i ništa ne dokazuje šta je šteta, a šta korist u ovom slučaju, a to zna svaki student II godine pravnog fakulteta, mora da postoji načinjena šteta ili pribavljena korist. I Pravobranilaštvo je reklo da ne vidi štetu, gde je Pravobranilaštvo da kaže? Ko je napravio štetu i kome? Nije brisano kulturno dobro, u čemu se ogleda šteta? Gde je veštačenje konzervatora, ili ekonomske struke, koja će da kaže koja je šteta?”, zapitao se Palibrk i rekao da se “cela ova lakrdija zasniva na iskazima ostrašćenih svedoka”.
“Vremenom ćemo videti da mnogi imaju putera na glavi, kao i ko i zašto daje lažne iskaze”, kazao je Palibrk.
Govoreći o, u međuvremenu donetom, lex specialisu, Palibrk je rekao: “Neko mnogo pametan je rekao – ‘loš, ružan zakon, ali – zakon’. Da li je moguće da neko iz TOK-a to ne poštuje?”
Naveo je članove 9 i 10 lex specialisa i rekao da tu zakon kaže da “sve što je urađeno, po proceduri ili ne – punovažno je”.
Na kraju svog izlaganja, rekao je da ima samo jedan predlog za troje okrivljena koje zastupa – da sud rešenjem odbije optužni predlog, jer nema krivičnog dela.
Narodni poslanik i advokat istih troje okrivljenih Vladimir Đukanović je rekao da “ovako nešto nije viđeno od 1945-46, kada je OZNA organizovala suđenja, da nas publika vređa, gađa” i zatražio o suda da im se za sledeće suđenje obezbedi da nesmetano uđu u sudnicu.
“Mi gubimo vreme, jer imamo lex specialis, ne postoji više, taj akt iz 2005. je ništav i ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, tako da nema krivičnog dela”, rekao je Đukanović.
Igor Isailović, takođe advokat istih troje okrivljenih, rekao je da je država zbog odustajanja investitora (od projekta izgradnje na mestu Generalštaba) pretrpela štetu “od 800 miliona evra, od toga 776 miliona novododata vrednost, a uskraćeni su fiskalni prihodi od 200 miliona evra”.
Podsetimo, istog dana kada je TOK podneo optužni predlog protiv četvoro okrivljenih – 15. decembra – objavljeno je da se Džared Kušner povlači iz posla.
“Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je tada portparol investicione firme Affinity Partners u vlasništvu Džareda Kušnera.
Krivično delo postojalo, ali nije završeno?
Ljubiša Vučetić, zakonski zastupnik četvrtooptuženog Aleksandra Ivanovića se takođe osvrnuo na lex specialis i naveo da je to zakon “kojeg su sud i TOK morali da cene i da zauzmu svoj pravni stav”.
“Imam utisak da se TOK nije bavio time, jer da jeste, ne bismo bili ovde. Lex specialis se nameće kao prethodno pitanje, smatrao sam da će sud upoznati sve učesnike da je zauzeo stav da lex specialis lišava mogućnosti da se TOK obrati ovom sudu i tereti sve optužene”, kazao je Vučetić.
On je rekao da u optužnom predlogu “nije navedeno nijedno lice da je prekoračilo svoja ovlašćenja, ne postoji veza između inkriminacije i radnji za četvoro optuženih” i upitao je šta je pojedinačno svako učinio, šta je protivpravnost i gde je obrazložena veza nastale koristi ili štete.
“Ovde nema krivičnog dela, krivično delo mora biti izvršeno, nedostaje objašnjenje kojim radnjama je započet postupak, i šta je završetak procesa (…) Čak i da je procedura bila u skladu sa propisima, idealna, kako se završava skidanje zaštite, kada ta zaštita nije brisana iz katastra? To bi se moglo tretirati kao pokušaj krivičnog dela”, rekao je Vučetić i naglasio da, s obzirom da krivično delo nije završeno, “TOK je mogao da napiše da je reč o pokušaju krivičnog dela, ali se time sada ne bavimo, jer to nije predmet optuženja”.
Vučetić je pomenuo da tužilaštvo ne razlikuje “predlog za donošenje odluke” i “predlog odluke”, te da za odbranu Aleksandra Ivanovića lex specialis nema značaja, “ne poboljšava i ne pogoršava položaj” i da u njegovim radnjama nema naznaka umišljaja.