„Pustili smo 400.000 naših ljudi iz inostranstva”, izjavio je 29. marta 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o broju ljudi koji su se vratili u Srbiju zbog krize izazvane koronavirusom.
Međutim, taj broj nisu potvrdili ni iz Ministarstva spoljnih poslova niti iz Ministarstva unutrašnjih poslova kojima je BIRN poslao pitanja koja su ostala bez odgovora.
Sudeći prema zvaničnim podacima od 11. marta 2020, u samoizolaciji se nalazilo oko 75.000 građana. Samoizolacija traje 28 dana i predstavlja obaveznu meru za sve koji su došli iz inostranstva.
Zbog hiljada „povratnika” i kilometarskih kolona na granicama na ulazu u Srbiju pred uvođenje vanrednog stanja 15. marta, predstavnici vlasti su ove građane označili kao pretnju i molili ih da se ne vraćaju.
Podaci iz regiona pokazuju da se i u susedne zemlje vratilo na desetine hiljada ljudi i da je svuda primenjen manje-više isti model kao u Srbiji, s tim što je tamo veliki broj povratnika bio smešten po hotelima, a ne po kolektivnim smeštajima.
Prema pisanju medija i izveštaja zvaničnih organa, u Rumuniju i Bosnu vratilo se po 200.000 ljudi. U Bugarsku je ušlo gotovo 110.000 ljudi, još desetine hiljada nakon uvođena vanrednog stanja. Oko 24.000 Hrvata vratilo se u svoju zemlju, dok se oko 27.000 ljudi vratilo u Albaniju uglavnom iz Italije i Grčke u prvoj polovini marta.
Organizovani povratak
Kada su države počele da zatvaraju svoje granice kako bi ograničile kretanje ljudi i usporile širenje virusa, hiljade ljudi ostalo je „zatočeno” širom sveta, neki od njih i daleko od matične zemlje.
Tada su počeli procesi organizovanog povratka – Vlade su obezbedile avione i autobuse kojima su se građani vraćali u svoju državu.
„Mi smo prevezli oko 5.000 ljudi, polovina njih je došla avionom, druga polovina autobusima. Više nikog nema da čeka na aerodromima za povratak u Srbiju”, saopštio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u ponedeljak 6. aprila.
Srbija je počela da „skuplja” svoje državljane širom sveta dve nedelje pre toga – u ponedeljak 23. marta.
Prvi avioni Air Srbije odleteli su u Dohu, Moskvu i Pariz, gde su ih čekali srpski državljani iz različitih krajeva – Vijetnama, Tajlanda, Balija, Kube, Australije.
U međuvremenu, ljudi su ostajali zarobljeni i na granicama – austrijsko-mađarskoj, slovenačko-hrvatskoj, čiji je povratak, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije takođe pomogla Vlada.
Letovi su se nastavljali i dovozili naše državljane sa Malte, iz Londona, Berlina, Abu Dabija, Stokholma, Istanbula, Bukurešta i iz drugih gradova Evrope.
„Ne možemo da stignemo do svakog dela zemaljske kugle”, izjavio je Dačić za RTS 12. aprila i dodao da „mi sada moramo da se bavimo dovoženjem ljudi do određenih destinacija da bismo uopšte mogli da ih vratimo”.
Dačić je za Radio-televiziju Srbije rekao da sada uglavnom žele da se vrate ljudi koji su izgubili posao u tim zemljama, i da će Srbija nastaviti da organizuje povratke avionima ili drumskim saobraćajem koliko je to u njenoj mogućnosti.
On je rekao da se u Nemačkoj za povratak prijavilo 1.569 putnika, u Austriji 478, u Švajcarskoj 599, SAD 639.
Svako ko želi da se vrati treba da se javi našoj ambasadi. Srbija sve državljane vraća besplatno, dok neke druge zemlje te usluge naplaćuju.
Jedna od njih je Bugarska – od državljana Bugarske koji žele da se vrate u svoju zemlju očekuje se da plate 300 evra za troškove leta.
Mađarska vlada je od 22. marta do 6. aprila vratila u zemlju 7.192 svojih građana. Albanija je sa letovima počela 29. marta i do 2. aprila vratila je 1.105 građana, dok ih je 686 vraćeno ranije.
U Severnu Makedoniju se od 22. marta do 10. aprila organizovano vratilo 2.704 državljana. Do 6. aprila Hrvatska je vratila 1.172 svojih državljana.
A kako je u Evropi
„Evropska unija je od početka krize zbog Covid-19 vratila 350.000 svojih državljana, dok još 250.000 pokušava da se vrati kući”, izjavio je početkom aprila Žozep Borel, visoki predstavnik za spoljnu politiku EU. On je kazao da je operacija povratka svakim danom sve teža jer su mnoge aviokompanije obustavile letove.
Evropska unija ima i mehanizam za civilnu zaštitu koji podrazumeva saradnju članica u vanrednim situacijama i odgovorima na krize, a mogu da ga koriste i zemlje koje nisu članice – Srbija je mehanizmu pristupila 2015. godine.
Kao odgovor na krizu izazvanu koronavirusom, ovaj program aktiviran je krajem januara 2020. kako bi pomogao povratak državljana EU.
Prvi let bio je za Vuhan – prvo žarište virusa odakle je trebalo vratiti Evropljane kući.
„Srbija koristi EU mehanizam kako bismo prevezli naše građane, kada se prevoze i državljani EU iz udaljenih destinacija“, izjavio je Dačić.
Španija je za dve nedelje organizovala povratak 18.000 svojih građana, a prijavilo se još 3.000 zainteresovanih. Italija, drugo najveće evropsko žarište, organizovala je povratak hiljada Italijana.
Nemačka je u periodu od par dana vratila oko 120.000 svojih državljana od otprilike 200.000 koliko ih je želelo da se vrati.
Usled krize izazvane koronavirusom, SAD je počev od 29. januara organizovala povratak 58.030 Amerikanaca iz ukupno 140 zemalja širom sveta.
