U presudi koju mu je izrekao Osnovni sud u Kraljevu piše da je Radoičić koristio lažnu ličnu kartu, koju je nabavio u Crnoj Gori i koja se vodila na Jovana Kalezića iz Danilovgrada, a u kojoj je umesto njegove fotografije, stavljena Radoičićeva.

Sud je ustanovio da je Radoičić priveden 23. septembra 2009. nakon kontrole na magistralnom putu Kosovska Mitrovica – Raška u blizini mesta Supnje u Raškoj.

Tada su policajci zaustavili automobil marke Mercedes sa mitrovičkim registarskim tablicama, u kojem su bili Radoičić i njegov prijatelj Dragoslav Mlađović iz Zvečana koji je vozio automobil.

Policajci su legitimisali obojicu putnika Mercedesa, nakon čega je Radoičić priveden u policijsku stanicu (PS) Raška.

Govoreći o tom događaju na sudu u svojstvu svedoka, policajci Dušan Kovačević i Dejan Todorović ispričali su da su tog dana obavljali redovnu kontrolu saobraćaja u mestu Supnje u opštini Raška i da ih je putem radio-veze, pozvao komandir PS Raška koji im je naložio da odu na raskrsnicu puteva Raška – Kosovska Mitrovica, odnosno na mesto zvano „triangla“ i da „tu zaustave putničko vozilo marke Mercedes, zadrže vozilo i lice do dolaska interventne patrole“.

Tako su i učinili, a nakon dolaska, interventna patrola je privela Radoičića. Zašto je Radoičić bio praćen ne navodi se u dokumentaciji koju je BIRN dobio po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Dalje, Milan Radoičić je na sudu priznao da je „koristio ličnu kartu koja je bila falsifikovana i koju je jedan njegov prijatelj ’odradio’ u njegovo ime i koja je bila izdata na ime Jovan Kalezić“.

Iz presude se, međutim, ne vidi ime tog prijatelja, niti se vidi da je sud utvrđivao njegov identitet, niti da ga je saslušavao kao svedoka.

Takođe, Radoičić je na sudu priznao da je znao da je u ličnoj karti zamenjena fotografija i da je umesto Kalezićeve, stavljena njegova.

Kao razlog zbog kojeg je koristio falsifikovanu ličnu kartu, Radoičić je na sudu izjavio da je radio za jednu firmu na Kosovu koja se bavila ugradnjom stakala, pa „kako su često išli u južni deo Kosova, a koji je albanski, zbog njegove lične bezbednosti koristio je tuđu ličnu kartu, jer je dobio informaciju da se nalazi na nekim spiskovima kod albanske policije i da mu preti hapšenje, jer je učestvovao u ratu“, navode se u presudi Radoičićeve reči.

Objasnio je da je falsifikat koristio i van Kosova, odnosno kada je „dolazio u Kraljevo kod sina iz prvog braka, jer je morao da prođe kosovsku policiju koja se nalazila na punktu u Jarinju“.

Ko je pravi vlasnik ukradene lične karte

Pravi vlasnik lične karte, četrdesetogodišnji Jovan Kalezić iz Danilovgrada, uhapšen je u tom gradu u akciji crnogorske policije krajem 2017. godine.

Crnogorski mediji su izvestili da je on uhapšen zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija. 

Zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave, Radoičić je kažnjen uslovnom zatvorskom kaznom od 3 meseca uz obavezu da na ime paušala plati 2.000 dinara, kao i sudske troškove u iznosu od 16.400 dinara.

Ta presuda je postala pravosnažna u januaru 2011. pošto je Apelacioni sud u Kragujevcu odbacio žalbu Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu koji je tražio da se Radoičić kazni bezuslovnom zatvorskom kaznom.

Taj sud je žalbu odbio jer je cenio olakšavajuće okolnosti, među kojima su bili priznanje krivice, lične prilike okrivljenog, kao i činjenica da do tada nije bio osuđivan.

Kako sud nije utvrdio postojanje otežavajućih okolnosti, potvrdio je uslovnu kaznu zatvora, ocenjujući da će se njom postići svrha te kazne, a to je po tada važećem KZ očekivanje da će ta kazna uticati na počinioca da više ne vrši krivična dela.

Međutim već krajem 2011. Radoičić je opet upao u probleme pa je protiv njega i njegovog kuma Zvonka Veselinovića Viši sud u Beogradu pokrenuo istragu zbog sumnji da su protivpravno prisvojili 32 kamiona u vlasništvu Hipo Alpe Adria lizinga, o čemu je BIRN ranije pisao.

Ovu presudu iz februara 2015, potvrdio je u martu naredne godine Apelacioni sud u Beogradu, pa su Radoičić i Veselinović proglašeni nevinima, dok je njihov partner u prevari sa kamionima, Dragan Ćurčić, osuđen na tri godine zatvora.

I dok je pomenuto suđenje još uvek trajalo, protiv Radoičića je pokrenut još jedan sudski postupak.

Ovoga puta to je učinilo Više javno tužilaštvo u Pirotu u februaru 2013. godine, podižući optužnicu protiv Radoičića zbog saizvršilaštva krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju.

Za isto krivično delo, Tužilaštvo u Pirotu optužilo je i Zvonka Veselinovića, a Gorana Makragića i Ivana Stamenovića, vlasnika i zastupnika firme MAK 037 iz Kruševca za krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Koristi od poslova sa transportom i kamionima koji su delom opisani u presudi Višeg suda u vezi sa navodnim prisvajanjem 35 kamiona Hipo lizinga, mogu se videti i u optužnici pirotskog tužilaštva koja se odnosi na nezakonito sticanje koristi prilikom poslova izgradnje na Koridoru 10, u koje su kumovi Radoičić i Veselinović, takođe uspeli da se ubace.

U optužnici koju je BIRN dobio takođe na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, navodi se, naime, da su Veselinović i Radoičić bez odgovarajućih saglasnosti Ministarstva rudarstva i bez plaćanja naknade lokalnim vlastima, kopali šljunak i isporučivali ga graditeljima na trasi Koridora 10 od Pirota do Dimitrovgrada.

U tom poslu, na neplaćanju takse za prenamenu poljoprivrednog zemljišta na obali reke Nišave i eksploataciju šljunka, protivpravno su zaradili 26,5 miliona dinara.

Za ovaj mutan posao, Veselinović i Radoičić su osim šljunka, obezbedili i mehanizaciju i kamione, a jedan od kamiona bio je upravo u vlasništvu Hipo lizinga, iz prethodno pomenutog sudskog postupka.

Dokazi pribavljeni u postupku ipak nisu bili dovoljni Višem sudu u Pirotu, pa su Radoičić, Veselinović i još dvojica optuženih, oslobođeni optužbi u februaru 2017. godine.

Ovu presudu, međutim, ukinuo je drugostepeni, Apelacioni sud u Nišu u junu 2017. godine nakon žalbe tužilaštva.

Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a kako nam je rečeno u Višem sudu u Pirotu, novo suđenje je otpočelo, a predmet se od decembra nalazi u fazi veštačenja.

Jedno radi drugo kaže

U prilog biografiji Milana Radoičića, o kojem se posle ubistva Olivera Ivanovića puno priča, a malo zna, iz poslednjih presuda do kojih smo došli, saznajemo i da se pored poslova koje je radio za jednu kosovsku firmu koja se bavila ugradnjom stakala, Radoičić na sudu izjasnio kao nezaposlen. Isto je rekao i za suprugu, čija je delatnost u butiku koji je vodila u Mitrovici, prema Radoičićevim rečima početkom 2012. na suđenju za kamione, bio jedan od izvora prihoda njegove porodice. Osim toga, Veselinović je u okviru istog postupka rekao da je sa Radoičićem sa kojim je kum, zajedno bavio “transportom sa njihovim kamionima“. Pojasnio je tada i da su kamione delili tako što bi ukoliko bi, na primer, imali 10 kamiona, četiri pripala Veselinoviću, dva njegovom rođenom bratu Žarku, a četiri bi pripala Radoičiću. 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.