U oktobru 2017. godine, građani Priboja su se okupili na glavnom trgu protestujući zbog izgradnje mini hidroelektrane na Limu, strahujući da bi reka mogla biti uništena i da može doći do „ekološke katastrofe”.
Ipak, protesti nisu uspeli da zaustave izgradnju elektrane Reković. Njen investitor je firma Mini Hydro Investments iz Beograda čiji je jedan od vlasnika i doskorašnji direktor, Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Petrović je postao vlasnik i direktor Mini Hydro Investments-a nakon što mu je prestala funkcija direktora u Javnom preduzeću Elektromreža Srbije (EMS), koju je obavljao od septembra 2012. godine do kraja 2016.
Petrović je posredno, tokom 2017. i 2018. godine, osim Mini Hydro Investments postao suvlasnik više firmi koje se bave poslom sa malim hidroelektranama – Eco Energo Group, Jabukovik i Županj.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije nalaže da funkcioneri, u roku od dve godine od prestanka javne funkcije, ne smeju bez saglasnosti Agencije da zasnivaju radni odnos u firmama ili međunarodnim organizacijama koje obavljaju delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner obavljao.
Prema podacima koje je BIRN dobio od Agencije za borbu protiv korupcije, Nikola Petrović u gore pomenutom slučaju tu saglasnost od nije tražio.
S druge strane, pre nego što napustio direktorsko mesto u Elektromreži, Petrović je od Agencije tražio saglasnost da zasnuje radni odnos u firmi Eco Energo Group. Agencija je dala saglasnost jer je ustanovila da nije bilo nikakve poslovne ili finansijske saradnje ove dve firme u prethodnom periodu.
Petrović nije želeo da na ovu temu razgovara sa novinarima BIRN-a.
Nikola Petrović je samo jedan od funkcionera, javnih službenika ili ljudi iz uprave javnih preduzeća koji su prešli u firme koje su povezane sa njihovim nekadašnjim funkcijama.
Analiza BIRN-a pokazuje da je u periodu od 2010. do polovine januara 2018. godine, Agenciji podneto ukupno 164 zahteva kojima su funkcioneri tražili saglasnost da nakon državnog posla počnu da rade na drugim mestima.
U većini slučajeva (143) Agencija im je tu saglasnost dala, dok je u 20 njihov zahtev odbijen. Jedan funkcioner je zahtev povukao.
Dokumentacija pokazuje da se Agencija pri proveri mogućeg sukoba interesa uglavnom oslanja na izjave funkcionera ili institucija iz kojih dolaze kao i na pretragu na internetu.
Eksperti sa kojima je BIRN pričao kažu da je kontrola formalna i površna kao i da bi u nju trebalo uključiti druge aktere, od mogućih uzbunjivača do državnih organa poput Poreske uprave.
Za sedam godina Agencija je pronašla deset funkcionera koji su pronašli posao u privatnom sektoru bez saglasnosti Agencije.
Čak i kad utvrdi određeno kršenje zakona, funkcionerima se izriče mera kojom se konstatuje da su prekršili zakon a u retkim slučajevima se pokrene i prekršajni postupak koji rezultira malim kaznama.
Ceo tekst i bazu podataka možete pogledati ovde.