BIRN i Građanske inicijative već četiri godine istražuju potrošnju javnog novca na konkursima, a dve i po godine objavljuje dokaze o najvećim zloupotrebama u ovoj oblasti, koje su uočene u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
U prethodnim istraživanjima BIRN je objasnio mehanizam prevare – udruženja bi dobila novac za projekte prevencije vršnjačkog nasilja i socijalne zaštite, skoro ništa od planiranih aktivnosti ne bi uradili, a na kraju bi lažirali izveštaje o sprovedenim aktivnostima i potrošnji. Komisija Ministarstva je usvajala ove izveštaje, bez obzira na evidentne nepravilnosti.
Konačni dokaz o proneveri najmanje pet miliona evra na konkursima stigao je od Uprave za trezor, koje je BIRN dobio na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Na taj način novinari BIRN-a otkrivaju gde ja novac zaista bio u jednom trenutku.
Odgovori na pitanja koja javnost najviše zanimaju, gde je novac završio i ko je nalogodavac celog posla, mogu dati samo Tužilaštvo i policija.
“Tužilaštvo ima instrumente da otkrije gde je novac završio, samo je pitanje volje”, kaže za BIRN tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović.
Iako su javnosti predočeni dokazi o zloupotrebama u spornim konkursima Ministarstvu za brigu o porodici još krajem 2021. godine, za sad niko nije odgovarao pred zakonom.
Plaćali sami sebi
Podaci iz izveštaja koje je usvojilo Ministarstvo pokazuju da je agenciji Vibzie tokom 2021. godine uplaćeno 13,2 miliona dinara, što je najveći od svih prihoda jedne agencije predstavljen u izveštajima.
Zastupnik agencije Stanko Milivojević je plaćen jer je navodno držao predavanja u osnovnim školama u Despotovcu o prevenciji vršnjačkog nasilja i obučavao gerontodomaćice u Leskovcu.
U razgovoru sa novinarima BIRN-a Stanko Milivojević, bivši radnik pošte, nije znao puno da kaže o vršnjačkom nasilju, a na pitanje čime se bavi i šta ga kvalifikuje za obuke, tada je odgovorio: “Šlepam, cepam drva, svašta radim. Ove organizacije, svašta”.
Međutim, podaci Uprave za trezor pokazuju da je agencija Vibzie dobila 5,8 miliona dinara, a ne 13,2 miliona, kako je predstavljeno u izveštajima koje je usvojilo Ministarstvo.
Na vrhu liste najvećih dobitnika nije Stanko Milivojević, već Bojan Lešović, u to vreme službenik u opštini Voždovac zadužen za saradnju sa civilnim sektorom. Lešović je trenutno pravni zastupnik jedne nevladine organizacije, a u prošlosti je bio zastupnik još šest nevladinih organizacija i vlasnik pet konsultantskih agencija.
Njega je BIRN u istraživanju iz marta 2023. godine Javni novac za tajne projekte označio kao jednog od organizatora celokupne mreže fantomskih udruženja građana i kao bitnu figuru u izvlačenju para iz budžeta na konkursima.
Njemu je na račune agencije i organizacije koje je vodio (Agencija Bumel i Razvoj rehabilitacionog sistema za podršku osobama sa invaliditetom), od maja do decembra 2021. godine, uplaćeno 12,5 miliona dinara, ili 100.000 evra.
Udruženje Razvoj rehabilitacionog sistema za podršku osobama sa invaliditetom Lešović je osnovao 20. maja 2021. zajedno sa Biljanom Čakovan i Biljanom Ratković, rođenom sestrom Tatajne Borojević. Konkursi Ministarstva za brigu o porodici i demografiju raspisani su 1. aprila 2021.
Podaci Trezora pokazuju da je druga na listi sa najvećim prihodima Biljana Čakovan, takođe, jedna od organizatora mreže fantomskih udruženja građana i bliska saradnica Tatjane Borojević.
Njoj je na račune agencije Vizori i udruženja Resurs centar za održivi razvoj leglo 9,2 miliona dinara.
Prvi put je BIRN o njoj pisao još u novembru 2021. godine kada je predočeno da su tri udruženja iz Jakova – njeno udruženje, njenog supruga Slobodana Čakovana i njene prve komšinice Ružice Hajder – na konkursima dobila skoro 80 miliona dinara. Na zakazanom intervjuu Čakovan se tada pojavila u društvu Tatjane Borojević, koja je lično potvrdila da je pomagala brojnim organizacijama u pisanju projekata, jer je to njena ekspertiza.
Zatim u istraživanju iz novembra 2023. godine je pokazano da su ta udruženja izvlačila novac preko namenski otvorenih agencija.
Pred konkurs Ministarstva za brigu o porodici, između aprila i septembra 2021, osnovano je skoro 80 agencija.
Na osnovu podataka iz Trezora vidi se da je novac isplaćen na račune 108 agencija. Proverom zvanične dokumentacije utvrdili smo da su Biljana Čakovan i njen suprug Slobodan Čakovan bili ovlašćeni u 94 od 108 agencija da umesto vlasnika preuzimaju dokumentaciju iz Agencije za privredne registre.
Podaci Trezora sada pokazuju da troje komšija iz Jakova – Biljana i Slobodan Čakovan i Ružica Hajder – na račune svojih agencija dobili ukupno 21,5 miliona dinara.
“Činio sam uslugu prijatelju”
Pored agencija koje su sami vodili i na koje su sami sebi uplaćivali novac, kao u slučaju Bojana Lešovića i Biljane Čakovan, neki od vlasnika 80 agencija preko kojih je izvlačen novac nisu znali za koje potrebe otvaraju agencije.
Jedan od zastupnika agencije na čiji račun je uplaćeno preko pet miliona dinara, a koji je hteo da ostane anoniman, kaže za BIRN da je agenciju otvorio na nagovor prijatelja.
“Moj prijatelj iz srednje škole koji radi u nevladinim sektoru me je zamoli da otvorim agenciju. Otišli smo u APR, ja sam mu dao ovlašćenje. Za to mi je platio 500 evra”, kaže u razgovoru za BIRN.
“Bili smo najbolji prijatelji, znamo se godinama. Dao sam mu ovlašćenje da bi platio honorare, kako mi je objasnio, ali da sam znao šta je pozadina svega toga, nikada mu ne bih dao odobrenje”, kaže izvor BIRN-a.
“Nakon što je BIRN objavio prethodnu priču, zvao sam ga i pitao o čemu se radi. Rekao mi je da ne brinem i da će Biljana (prim.aut. Čakovan) sve da sredi”. Dodaje da se od tada sa prijateljem nije više čuo, kao i da su prekinuli prijateljstvo.
Šta je dalje bilo sa ovim novcem i gde je na kraju završilo pet miliona evra može da saznaju policija i tužilaštvo.
“Pretpostavka je da su novac podizali u kešu i prosleđivali ga dalje, onome ko je ceo posao organizovao”, kaže advokatica Kristina Todorović iz Komiteta pravnika za ljudska prava, YUCOM.
Ona je na osnovu istraživanja BIRN-a i Građanskih inicijativa u septembru 2023. godine podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg ministra Radomira Dmitrovića i povezanih lica, stavljajući im na teret krivična dela zloupotreba službenog položaja i trgovina uticajem.
U Tužilaštvu za organizovani kriminal su potvrdili da je u toku predistražni postupak i da se čeka izveštaj policije koja radi na prikupljanju podataka.
“Zbog obimnosti dokumentacije i upletenosti velikog broja ljudi, nije realno očekivati da će skorije biti podignuta optužnica. Ipak, postavlja se pitanje zašto je Tužilaštvo čekalo našu prijavu, kada je moglo i moralo po službenoj dužnosti da reaguje još krajem 2021. godine kada su objavljene prve informacije o zloupotrebama u Ministarstvu”, kaže advokatica Todorović.
Tužilaštvo je na redu
Tužiteljku Jasminu Paunović zakon sprečava da komentariše trenutnu istragu u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali ona za BIRN objašnjava kako izgleda tužilačka istraga i koja su ovlašćenja tužioca.
Na pitanje da li ministar Dmitrović može biti izuzet odgovornosti, s obzirom da je za BIRN u oktobru 2023. rekao da nije upoznat sa konkursima i da nas je uputio na članove Komisije koja je odobravala projekte i usvajala izveštaje, tužitaljke kaže: “Nikako, on je u svakom smislu odgovoran”.
Ona objašnjava da tužilaštvo ima instrumente i mogućnosti da prati keš i da odgovor na pitanje gde je završio budžetski novac, samo je pitanje volje tužioca da primenjuje zakonska ovlašćenja.
“Osoba koja je raspolagala novcem možda neće hteti da progovori i kaže kome je predala novac. Čak i ako je ta osoba spremna da ode u zatvor na nekoliko godina, postoji način da progovori, jer niko nije imun na gubitak svoje imovine. Smatram da se institucija zaplena imovine jako malo kod nas koristi, a onaj koji je spreman da ode u zatvor, najčešće nije spreman da izgubi ono što je nezakonito stekao”, zaključuje tužiteljka Paunović.
Saradnica na istraživanju: Lada Vučenović
