BIRN otkriva da je Privredni sud u Beogradu, pred kojim je u oktobru 2014. godine pokrenut parnični postupak protiv privrednog društva „Asomakum“, tužbu trebalo da odbaci jer su istekli svi rokovi propisani Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

Ovo su BIRN-u potvrdili pravni stručnjaci koji tvrde da postupak nije mogao biti pokrenut posle više od četiri godine od registracije firme. Ipak, Privredni sud nije odbacio tužbu Vučićevog pravnog tima kao neblagovremenu.

Predsednik tog suda, Jovan Kordić kaže za BIRN-da ne želi da komentariše da li je sud ispravno postupio i saopštava da nemaju u svojoj evidenciji sudsku praksu koja bi mogla da se uporedi sa tim slučajem. Ni Zoran Jakovljević, advokat Andreja Vučića, nije hteo podrobnije da komentariše, ali tvrdi da je sve urađeno po zakonu.

Tužbu protiv firme „Asomakum“ podneo je Andrej Vučić sa svojim pravnim timom u nameri da dokaže da je ona u privredni registar upisana na njegovo ime uz pomoć falsifikovanog dokumenta. U postupku sud treba da utvrdi ništavost osnivačkog akta preduzeća „Asomakum“ koje je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Vučićevom vlasništvu.

Tužba Andreja Vučića usledila je posle niza kontroverzi koje su pratile „Asomakum“ i nekolicinu drugih privrednih društva na „A“ koja su još sredinom 2011. godine označena kao grupa fiktivnih firmi osnovanih sa idejom da izvlače budžetski novac vršeći povraćaj poreza na dodatu vrednost (PDV) na osnovu nepostojećih pravnih poslova.

Na poslednjem ročištu koje je održano u ponedeljak, 21. septembra 2015. godine postupak je bio prekinut, pošto je Vučićev advokat, Zoran Jakovljević, tražio izuzeće sutkinje Mirjane Jovanović zbog odugovlačenja postupka.

Predsednik suda je usvojio ovaj zahtev i sud je odredio novog sudiju.

Pored ovog parničnog postupka, vodi se i jedna krivična istraga u vezi sa poslovanjem „Asomakuma“ i ostalih preduzeća na „A“, a u okviru koje je u aprilu ove godine, prema informacijama Višeg javnog tužilaštva, privedeno 18 osoba.

Prekoračenje roka i moguće posledice

U trenutku kada se u oktobru prošle godine pročulo za „aferu Asomakum”, vlasništvo nad tom firmom je u APR-u bilo registrovano na ime Andreja Vučića već četiri i po godine. Iako je znao za postojanje preduzeća za koje tvrdi da nije njegovo (čiji je račun bio u blokadi zbog duga od 22 miliona), on do tada pred Privrednim sudom nije pokretao postupak kojim bi sporio vlasništvo nad firmom „Asomakum”, koja je, navodno, učestvovala i u finansijskim zloupotrebama.

Vučićev advokat Zoran Jakovljević u izjavi za BIRN navodi da je to zato što je Andrej Vučić, očekivao da postupak u vezi sa tim pokrene država, pošto je već ranije, kako tvrdi, ustanovljeno da je preduzeće nastalo izvršenjem krivičnog dela.

Međutim, pravni stručnjaci kažu za BIRN da je prema članu 33. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Vučić, kao „lice koje ima pravni interes“, to morao da učini još u martu 2011. kada su za pokretanje postupka za utvrđivanje ništavosti, u konkretnom slučaju, isticali svi zakonski rokovi.

Naime, u pomenutom članu zakona piše da se „tužba podnosi nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana saznanja tužioca za razloge ništavosti, a najkasnije u roku od godinu dana od dana registracije”.

Andrej Vučić je taj postupak, prema informacijama sa portala sudova, pokrenuo 31. oktobra 2014. godine pred Privrednim sudom. Međutim, pošto je Vučić o firmi „Asomakum“ u Poreskoj policiji saslušavan još u decembru 2010. godine, o čemu postoji zvaničan dokument, postavlja se pitanje da li to znači da je on propustio zakonski rok od 30 dana od saznanja da postoji firma koja se vodi na njegovo ime. Isto pitanje odnosi se i na drugi rok propisan zakonom, jer je od registracije firme, do trenutka podnošenja tužbe, prošlo čak četiri i po godine.

Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, koja je godinama radila kao sutkinja Višeg privrednog suda u Beogradu, kaže da nije bilo zakonskih osnova da se ovaj postupak vodi pred Privrednim sudom.

Ona objašnjava da postoje dve vrste rokova – subjektivni i objektivni. Subjektivni je rok je onaj, objašnjava Vasilićeva, prema kojem u roku od mesec dana od dana saznanja da je izvršena registracija u kojoj vi niste učestvovali, morate pokrenuti postupak za utvrđivanje njene ništavosti.

„Tih mesec dana je prošlo kada je on (Andrej Vučić, prim. aut.) saslušan u Poreskoj upravi. To znači da je subjektivni rok prošao“.

Objektivni rok je, objašnjava Vasilićeva za BIRN, rok od godinu dana od izvršenog upisa, tokom kojeg je morao da se traži upis ništavosti, jer je to rok kada nastupa apsolutna tačnost izvršenog upisa.

„To vam je radi pravne sigurnosti, da svako ko izvrši uvid u registar i vidi da godinu dana niko nije tražio brisanje firme čime se pokazuje da je ta firme stvarna i da se sa njom može poslovati“.

Vasilićeva dodaje da bi se osnov za poništaj, u ovom slučaju, mogao eventualno tražiti u krivičnom postupku u kojem bi se utvrdila odgovornost nekoga ko je taj falsifikat izvršio.

„To bi značilo da se u krivičnom postupku utvrdi da je isprava falsifikovana, da se imenuje lice koje je to uradilo, pa da se onda eventualno traži ponavljanje postupka pred Privrednim sudom zbog krivične odgovornosti, ali tako nešto ja u svojoj praksi nikada nisam imala“, kaže Jelisaveta Vasilić.

Sličnog je mišljenja i advokat Vladimir Gajić. On smatra da je zbog propuštanja rokova „sud po službenoj dužnosti morao, čim je dobio predmet u rad, da tužbu odbaci kao neblagovremenu zbog propuštanja, u ovom slučaju, oba roka – subjektivnog, za koji sudija možda nije znao, ali i objektivnog, jer je to mogao da utrvdi čitanjem tužbe i dokaza koji su priloženi”.

Gajić kaže za BIRN da je sudija o propuštanju rokova mogao da bude upozoren i od strane advokata tuženog, odnosno od strane advokata koji je u ovom slučaju, po odluci suda, zastupnik tužene firme „Asomakum”.

U izjavi za BIRN advokat Branislav Čubrilo, kojeg je sud odredio da u postupku zastupa „Asomakum“, kaže međutim, da ne želi da komentariše „živ” predmet.

Tumačenja o nepostojanju procesne pretpostavke za vođenje postupka, nije hteo podrobnije da komentariše ni Zoran Jakovljević, advokat Andreja Vučića, dodavši da „ne brinemo, jer je sve urađeno po zakonu“.

Predmet koji nije pravosnažno okončan, ne želi da komentariše ni predsednik Privrednog suda, Jovan Kordić.

„Ja kao predsednik suda niti se mešam u rad svojih sudija, niti ispitujem zašto oni nešto prihvataju ili ne“, kaže Kordić za BIRN.

Na pitanje da li je sud u svojoj praksi imao slučaj da bude prihvaćena tužba za čije su podnošenje protekli zakonski rokovi, Kordić je odgovorio da sud nema takvu evidenciju.

„Ne mogu da vam kažem ni da mi je poznato ni da mi nije poznato“.

Posledice: kome idu dugovi

Ukoliko se parnični postupak pred Privrednim sudom okonča donošenjem odluke o ništavosti „Asomakuma”, dugovanja koja ta firma ima (na dan 6.10.2015. godine prema podacima NBS, ukupan iznos blokade, bez kamata, iznosio je 23,633,474.21 dinara), pašće na teret Republike Srbije, odnosno njenih građana.

Osim što se slaže sa tumačenjem člana 33 Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koji se odnosi na propuštene rokove za podnošenje tužbe, Igor Živkovski, advokat specijalizovan za korporativno pravo, napominje da bi u slučaju da sud u daljem toku postupka odbaci tužbeni zahtev kao neblagovremen, sve pravne posledice funkcionisanja privrednog društva „Asomakum“, ostale bi na snazi.  

„Društvo nastavlja dalje nesmetano da postoji, sa svim nastalim obavezama. Ukoliko su, u međuvremenu, usled neaktivnosti učinjeni poreski prekršaji ili privredni prestup, za njih bi  pored preduzeća, odgovarao i njegov zakonski zastupnik”, kaže Živkovski.

Otkud tužba pred Privrednim sudom

Slučaj „Asomakum” postao je poznat javnosti kada je 24. oktobra prošle godine, poslanik Zoran Živković na sednici Skupštine Srbije rekao da premijerov brat poseduje firmu koja ima milionske dugove. Premijer je to demantovao, rekavši da „Asomakum“ zapravo ne pripada Andreju Vučiću, već da je otvoren uz pomoć njegove falsifikovane lične karte.

Pala je i opklada i premijer je ponudio ostavku ukoliko Živković dokaže da je to tačno, a tabloidi su već sutradan „ekskluzivno saznali” da je Andrej Vučić još u decembru 2010. godine „dokazao” da firma nije njegova.

Ipak, dokumentacija u koju je BIRN imao uvid, govori drugačije.

Firma „Asomakum” registrovana je 16. marta 2010. godine, a samo par meseci kasnije, njen račun dospeo je u blokadu. Dokumentacija, koju je BIRN dobio od Privrednog suda na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja pokazuje da je Poreska uprava 29. decembra te godine kontaktirala Andreja Vučića, i on je saslušan od strane inspektora Odseka poreske policije za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, kada je rekao da firma nije njegova.

U službenoj belešci inspektora Poreske policije piše i da je Andrej Vučić upitan da li je i kada gubio ličnu kartu i da li ju je nekome pozajmljivao, što je on negirao. Na saslušanju je upitan i da li poznaje izvesnog Ivana Božinoskog, što je takođe negirao (pretragom privrednog registra može se videti da se Božinoski tamo vodi kao vlasnik jedne od firmi na „A” koje su, navodno, učestvovale u prevari – „Asrapnjeft”).

Sudeći po dokumentaciji, Andrej Vučić nije, nakon ovog saslušanja u Poreskoj policiji, preduzimao korake radi poništaja registracije firme „Asomakum” koja se vodi na njegovo ime. Takođe, ni APR-u nije dostavljen godišnji izveštaj o poslovanju.

Zbog toga, desetak meseci kasnije, 19. septembra 2011. godine APR podnosi prijavu za privredni prestup Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu protiv „Asomakuma” i Andreja Vučića. Na osnovu te prijave APR-a, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je 4. oktobra 2011. godine podnelo optužni predlog protiv Andreja Vučića i firme „Asomakum”.

Po tom optužnom predlogu, za 13. decembar 2012. godine zakazuje se prvi glavni pretres, a 18. decembra iste godine Vučićev pravni zastupnik podnosi Privrednom sudu obaveštenje okrivljenog Andreja Vučića da je lična karta kojom je preduzeće „Asomakum” otvoreno – falsifikat, i predlaže da Privredni sud zbog toga odbaci optužni predlog protiv Vučića.

Dopisom od 18. februara 2013. godine zamenica javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, Slavica Filipović, obaveštava Privredni sud da odustaje od gonjenja, na osnovu čega, sutkinja Aleksandra Popović 4. marta 2013. godine donosi rešenje o obustavi postupka.

Andrej Vučić pokreće postupak za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta „Asomakuma“ pred Privrednim sudom tek nakon što je afera lansirana u javnost, 31. oktobra prošle godine. Neposredno pre toga, samo dan ranije, prema navodima iz Vučićeve tužbe, policija pokreće i istragu u okviru koje, istog dana, dostavlja Nacionalnom kriminalističkom centru MUP-a na veštačenje potpise Andreja Vučića deponovane za bankovne račune.

Grafološko veštačenje, koje je pokazalo da se „Vučić Andrej isključuje kao mogući skripter spornih potpisa“, završeno je 31. oktobra, i istoga dana Vučićev zastupnik predaje tužbu Privrednom sudu, predlažući da sud odredi i grafološko veštačenje potpisa na osnivačkom aktu preduzeća.

Parnica koju Andrej Vučić vodi protiv „Asomakuma“, nastavlja se 27. oktobra posle još jedne, po mišljenju pojedinih pravnika, sporne odluke predsednika Privrednog suda Jovana Kordića, koji je nedavno prihvatio zahtev Vučićevog pravnog zastupnika za izuzeće sutkinje Mirjane Jovanović.

Odgovarajući na primedbe pravnika da zakonski osnov za izuzeće sudije ne može biti odugovlačenje postupka, Kordić je za BIRN rekao da ne želi da komentariše svoje odluke, da je postupao u okviru svojih ovlašćenja i da je sve drugo prazna priča. Na pitanje da li su česte odluke o izuzeću sudija, Kordić je odgovorio:

„Hvala Bogu nisu česte, ali se dešavalo. Na primer, bio je jedan slučaj pre jedno 7-8 meseci, ali nisu česti ti slučajevi“.

Ko je Vučiću ukrao identitet

Uporedo sa parničnim postupkom za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta preduzeća „Asomakum“, vodi se i krivična istraga u vezi sa tim slučajem. 

U aprilu 2015. godine ministar policije saopštio je da je uhapšeno 16 osoba koje su, navodno, učestvovale u krađi identiteta premijerovog brata.

Međutim, u odgovoru na pitanja koja je BIRN uputio Višem tužilaštvu u Beogradu, ne pominje se krađa identiteta, već istraga koja se vodi „protiv 18 osoba zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i pranja novca“.

U odgovoru se navodi i da nema osnova da Andrej Vučić, ali ni drugi navodni vlasnici firmi na „A“, budu oštećena lica u tom postupku. Svetlana Bogdanović, sekretar Višeg tužilaštva pojašnjava za BIRN da nekome mora biti naneta materijalna šteta da bi bio oštećeno lice, ali da to ovde nije slučaj, pa ni Andrej Vučić, ni ostali navodni vlasnici firmi, ne mogu biti oštećena lica.

Iako je ministar policije tvrdio da je Vučiću „identitet ukraden” i da je „korišćena falsifikovana lična karta, koja čak ne odgovara originalnoj, za otvaranje fantomske firme”, prema informacijama iz Višeg tužilaštva, tek nakon istrage će se znati više o tome da li je bilo krađe identiteta ili ne.

Osim toga, advokat Vladimir Gajić ukazuje da se istina o tome da li je bilo falsifikovanja neke isprave ili uopšte upotrebe falsifikata u neku svrhu, može utvrditi samo u krivičnom postupku, osuđujućom presudom protiv nekog lica.