Na glavnom pretresu pred Višim sudom u Beogradu, po tužbi koju je Aleksandar Šapić podneo protiv novinara i urednika BIRN-a, saslušani su tužilac Aleksandar Šapić i novinari BIRN-a – drugooptužena Jelena Veljković i trećeoptuženi Aleksandar Đorđević.
„Pre godinu i po je objavljen tekst na BIRN-ovom sajtu, u kojem je navedeno da ja nisam Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio nekretninu koju posedujem i da sam time pokušao da prekršim zakon. Nakon toga su svi živi počeli da prenose (tu vest) i stvorila se neka vrsta afere. Posle toga je to preuzeo dobar deo opozicije i počeli su da me nazivaju lopovom“, rekao je Šapić pred sudijom Violetom Marjanović.
Šapić je u martu prošle godine, zbog teksta „Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra“, tužio glavnog i odgovornog urednika BIRN-a Milorada Ivanovića, autore teksta Jelenu Veljković i Aleksandra Đorđevića i BIRN Srbiju, tvrdeći da su u tekstu iznete neistine i tražio da mu se isplati šest miliona dinara za duševni bol.
Koautorka teksta, novinarka BIRN-a, Jelena Veljković, rekla je da je ono što je BIRN objavio u tekstu čista istina, da su novinari radili na tekstu mesec dana i poverili apsolutno punu novinarsku pažnju tekstu, te da su se obratili nadležnim institucijama i tužiocu Šapiću, koji nije odgovorio na pozive i pitanja.
Na današnjem glavnom pretresu u javnost je izašla informacija da Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) još od februara 2019. vodi postupak vanredne provere Šapićevih podnetih izveštaja o imovini i prihodima, a vezano za njegovu imovinu u italijanskom gradu Trst.
Agencija je o ovoj proveri dopisom obavestila Viši sud u Beogradu.
Suprotno ovoj informaciji, koja je otkrivena tek na sudu, kada je u januaru 2023. godine na sajtu BIRN-a objavljen tekst o Šapićevoj imovini u Trstu – vili od skoro 400 kvadrata, uz prateću garažu, deo šume i prilaznog puta – Agencija za sprečavanje korupcije je saopštila da je nakon objavljenog teksta BIRN-a počela „postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima”, iako je u tom trenutku postupak trajao već tri i po godine.
Prema dopisu koji je iz Agencije upućen u Viši sud, Šapić je Agenciji u januaru 2019. prijavio da je „tokom 2018. godine kupio stan, po strukturi dvoetažni, površine 150m2”, u opštini Opičina u Trstu.
Ovaj podatak – da Šapić poseduje stan od 150 kvadrata – i dalje se nalazi na sajtu Agencije.
Nakon što je Šapić u januaru 2019. prijavio stan od 150 kvadrata – a ne vilu od 400, plus 270 kvadrata šume i 134 kvadrata garaže – Agencija je u februaru 2019. od Šapića tražila da dostavi iznos kupoprodajne cene, kao i sam ugovor. Šapić je 12. marta 2019. dostavio izjašnjenje, zajedno sa kupoprodajnim ugovorom na italijanskom jeziku, bez prevoda na srpski.
Kako proističe iz ovog dopisa, Agencija još uvek „pribavlja podatke i informacije” i radi „analizu prikupljenih informacija”, iako je predmet započet još 2019. godine.
Aleksandar Šapić: Obrazac o imovini popunjavala sekretarica
Aleksandar Šapić na ročištu je ponovio tvrdnje iznete u tužbi – da je BIRN objavio neistinu.
„Suština je da je to notorna laž, jer ja ne samo da sam prijavio, nego sam Agenciji za sprečavanje korupcije predao kupoprodajni ugovor, što nije obaveza onog koji podnosi prijavu. Oni su zbog nekih drugih okolnosti tražili neke druge stvari, ali spletom okolnosti su dobili moj kupoprodajni ugovor, što je lična karta svakog objekta“, rekao je Šapić i naglasio da je „tekst objavljen u BIRN-u sa jasnom namerom da se ja diskreditujem na najgori mogući način, kad nekom kažete da je lopov, naročito u mojoj profesiji, eto zato sam podneo tužbu“.
U jednom trenutku je Šapić pomešao BIRN sa KRIK-om, rekavši da „taj KRIK i služi tome da naprave vest i svi drugi prenose i pozivaju se na njih, a ja ne znam ni ko to čita“.
„Da je ostalo samo na njima, ne bih trošio ni svoje ni njihovo vreme. Kada to postane narativ, politički i društveni, onda je to nešto što izuzetno pogađa, stvara bes, nepravdu i nelagodni osećaj. Ovo su stvari koje ne mogu da ne pogode, ne mogu da ne zasmetaju. Na ovakve stvari ja ne mogu da ne reagujem, ne mogu da preko toga pređem“, rekao je Šapić.
On je rekao da je obrazac – u kome je navedeno da je reč o stanu od 150 kvadrata, a ne vili od 400 – popunjavala njegova sekretarica, a da je on samo potpisao.
Nakon što je advokat tužene strane pitao Šapića kako to da je u prethodnoj prijavi imovine Agenciji uredno nekretnine „razdvojio na kuću, poslovni prostor, garažu, bazen, sa površinom izraženom u decimalama“, Šapić je odgovorio da je i to popunjavala sekretarica, a da je reč o prijavi iz vremena kada je stupio na javnu funkciju.
„Moram priznati da imam osećaj da razgovaram sa stručnjakom za popunjavanje obrazaca. BIRN je to trebalo da napiše, da nepismeni Šapić ne ume da popuni obrazac. To nije krivično delo, a ovo za šta su mene optužili je ozbiljna optužba za prikrivanje imovine, za neispunjavanje moje zakonske obaveze“, rekao je Šapić advokatu tuženih.
Novinari BIRN-a: Ne može istina da povredi čast i ugled
Jelena Veljković, koja je koautorka teksta o Šapićevoj vili u Trstu, objasnila je „da bi nešto moglo da povredi čast i ugled, to što je objavljena mora biti neistina, a ono što je BIRN objavio u tekstu je istina”.
Ona je opisala koje su sve korake novinari preduzeli kako bi objavili tačne i proverene informacije.
„Imali smo izvod iz italijanskog katastra o nekretninama iz maja 2018, proverili smo u zemljišnim knjigama za grad Trst, dobili identični izvod, samo na engleskom jeziku, ukupno četiri nepokretnosti u delu Trsta koji se zove Opičina. Iz istog odeljenja smo dobili i kupoprodajni ugovor iz kog se videlo da je sklopljen u maju 2018. godine za 820 hiljada evra. Angažovali smo ovlašćenog prevodioca za italijanski jezik koji je preveo ugovor, uspostavili smo kontakt sa advokatom koji je ekspert za nekretnine, kao i sa italijanskim kolegama iz lista ‘Il Picolo’. Oni su proverili na terenu i naišli na kapiju, na kojoj je između ostalog bila pločica i sa prezimenom Šapić”, objasnila je Veljković šta su novinari BIRN-a sve uradili tokom nastajanja teksta.
Kako je rekla Veljković, Agencija je BIRN-u dostavila dopis u kome piše da su svi izveštaji o imovini Aleksandra Šapića prijavljeni i obrađeni, kao i da su vidljivi na sajtu Agencije.
„U intervjuu na TV Prva, Šapić je rekao da je prijavio 150 kvadratnih metara, kao i da ‘nije znao da treba sve da se prijavi’. U kupoprodajnom ugovoru ne postoji nijedna nepokretnost od 150m2. Takođe, u intervjuu na TV Prva i danas na suđenju Šapić rekao je da je ‘spletom nekakvih okolnosti’ dostavio kupoprodajni ugovor Agenciji, ali je ASK u dopisu Sudu napisala da je pokrenula postupak vanredne kontrole tačnosti izveštaja još u februaru 2019 – iz tog dopisa se vidi da je Šapić podneo nepotpun izveštaj i prikrivao je da je ASK pokrenula postupak 2019. godine”, rekla je Veljković.
Šapićev advokat Dragan Nikolić pitao je Veljković ko je utvrdio da je tužilac prekršio zakon, novinarka BIRN-a je rekla da to nije utvrdio nijedan organ, ali, ukoliko imovina nije prijavljena, to znači da niste postupili u skladu sa zakonom, dodajući da mediji ne objavljuju samo odluke koje su donele državne institucije, već da su mediji kontrolori i sami pronalaze propuste i istražuju.
Trećeoptuženom Aleksandru Đorđeviću, gradonačelnik Šapić je postavio pitanje „da li je tu lažnu informaciju, da nisam prijavio vilu u Trstu, dostavio jedan od vaših (BIRN-ovih) stalnih saradnika, da ne kažem finansijera, zdepasti čovek, krivih nogu i veće glave?”.
Đorđević je odgovorio da i tužilac Šapić i njegov advokat pokazuju „apsolutno nerazumevanje kako funkcionišu mediji, što za advokata može i da ne čudi, ali za jednog funkcionera je iznenađujuće i opasno po društvo”, dodajući se izvor informacije BIRN-a ne podudara sa opisom, te da novinari nisu ni u obavezi da kažu ko je izvor.
Sledeći glavni pretres je zakazan za 23. januar sledeće godine.
Podsetimo, Šapić je tokom 2023. godine podneo protiv BIRN-a dve tužbe za dva teksta – o vili u Trstu i ozakonjenju objekta na Bežanijskoj kosi – tražeći da mu BIRN plati ukupno 12 miliona dinara za duševni bol. BIRN smatra da se radi o SLAPP tužbi čiji je cilj da zaplaši i obeshrabri novinare u nameri da pišu o pojedinim ljudima ili temama od javnog interesa.
Kako se navodi u tim tužbama, „tuženi su iznošenjem neistina prouzrokovali neizmernu štetu tužiocu u smislu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva čime su ukupne moralne vrednosti tužioca dovedene u pitanje, koje on uživa u određenoj društvenoj sredini“.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.