Dve nedelje pošto je u Kragujevcu predstavljen novi superkompjuter, mašina za ekstremno brze i teške računske zadatke, Službeni glasnik Republike Srpske (RS) dodelio je ugovor vredan 119.000 KM (57.000 evra) konzorciju na čelu sa kompanijom Data Cloud Technology iz Kragujevca za izradu studije izvodljivosti za izgradnju data centra.
Data Cloud Technology upravlja Državnim data centrom u Kragujevcu, gde se od pre nekoliko dana nalazi i superkompjuter o kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao da „ovo što danas imamo, nema niko u regionu“.
Sada u Republici Srpskoj žele sličan data centar, prema opisu iz tenderske dokumentacije u koju je BIRN imao uvid. Tender kao razlog za studiju izvodljivosti navodi da u Republici Srpskoj ne postoji adekvatan data centar, što stvara problem „institucijama, ali i privatnim kompanijama“.
„Zbog toga institucije nemaju potpun pregled nad sličnim uslugama u cloudu, odnosno oblaku, što povećava troškove, smanjuje efikasnost i dovodi do neusklađenih rešenja“, navodi se u dokumentu Službenog glasnika, agencije čiji je primarni zadatak objava odluka izvršne i zakonodavne vlasti i koja nema značajno prethodno iskustvo u upravljanju podacima poput Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske.
Miloš Lukić, direktor Službenog glasnika Republike Srpske, naveo je u pisanom odgovoru BIRN-u da Glasnik ima potrebu za novim elektronskim servisima i digitalnom transformacijom, zbog čega moraju da obezbede adekvatno skladištenje podataka.
„Sama studija će pokazati koji kapacitet data centra nam je potreban i na koji način data centar može biti ekonomski održiv. U ovom trenutku ne mogu, ali i ne želim da govorim na koji način data centar treba biti kapacitiran, jer je u toku izrada studije koja to treba definisati, to je pitanje koje smo prepustili stručnjacima“, naveo je Lukić.
Objavljena tenderska dokumentacija pokazuje da kapaciteti daleko prelaze potrebe agencije poput Službenog glasnika i mogu se porediti s centrom u Kragujevcu koji pokriva celu Srbiju.
U odeljku tenderske dokumentacije koji se odnosi na tehničku i profesionalnu sposobnost, navedeno je da ponuđači moraju imati iskustvo u upravljanju data centrom minimalne snage deset megavata (MW), te iskustvo upravljanja data centrom koji je „sertifikovan prema standardu EN 50600, klasa četiri ili ekvivalentnom standardu“. To je specifikacija neznatno manja od onoga u Kragujevcu.
Tender napisan za jednu firmu
Lukić navodi da su partneru postavili najkompleksnije zadatke kako bi dobili sveobuhvatnu sliku potreba.
„Vodili smo se idejom da postavimo najzahtevnije uslove kako bismo dobili potpunu sliku stanja i potreba naše zajednice. Danas su data centri tržišna potreba, ali i osnova digitalne suverenosti. Kao samofinansirajuća institucija, ali i nosilac pravne sigurnosti, želimo da se pozicioniramo u jačanju digitalne suverenosti Republike Srpske“, rekao je.
Zbog uvođenja novih elektronskih servisa i digitalne transformacije imaju problem, kako navodi Lukić, sa skladištenjem postojećih baza podataka.
Prema Lukićevim riječima, kragujevačka kompanija – čiji je osnivač i vlasnik Vlada Republike Srbije – dobila je ugovor na osnovu postupka javne nabavke koji je u skladu sa zakonom.
„Nismo mogli znati da će oni ili bilo ko drugi ispuniti uslove. Kao što sam vam rekao, cilj nam je bio da dobijemo najkompleksniji, najkvalitetniji i najsveobuhvatniji dokument. Studija će pokazati na koji način i u kojem kapacitetu je nama potreban data centar“, zaključio je Lukić.
Srđan Traljić iz Transparency Internationala BiH navodi da, prema iskustvu dosadašnjeg monitoringa javnih nabavki, restriktivne tehničke specifikacije su najčešći način na koji se kroz tenderske procedure pogoduje određenim proizvođačima.
„Indikativno je i insistiranje na nebitnim detaljima koji nemaju nikakvu upotrebnu vrednost za svrhu nabavke. Favoriziranje se prepoznaje i kroz zahtevanje usko specifičnih sertifikata i standarda koje poseduje samo jedan ponuđač na tržištu, uz otežavanje dokazivanja ekvivalentnosti drugim standardima“, kazao je Traljić.
Ugovorni organi, navodi on, ponekad koriste i nejasne definicije ekvivalentnosti kako bi zadržali diskreciono pravo da odbiju svakog ko ne nudi nacrtani model.
„Na kraju, svako sužavanje tržišta bez jasnog tehničkog ili tehnološkog obrazloženja predstavlja direktno kršenje osnovnih principa transparentnosti javnih nabavki i pravične borbe“, navodi on.
Jedini data centar u regionu koji ima instalisanu snagu veću od 10 MW jeste Državni data centar u Kragujevcu i on trenutno ima 14 MW instalisane snage.
„Srbija je izuzetak kao zemlja u regionu koja ima data centar tog kapaciteta i klase, a da je u vlasništvu države. Za zemlju te veličine, dva do pet megavata bi trebalo da bude dovoljno za osnovne državne usluge. Ta snaga bi mogla da podmiri potrebe e-uprave, nacionalne registre, poreski sistem, zdravstvo, sudstvo, vojne i bezbednosne sisteme, interni državni klaud (skladište podataka) i slično“, navodi stručnjak za digitalnu sigurnost Filip Milošević iz Share fondacije.
Podaci iz RS već pohranjeni u Srbiji
Data centar u Kragujevcu u augustu 2023. sertifikovan je prema standardu EN 50600 kao klasa 4, što je takođe jedan od uslova naznačenih u tenderskoj dokumentaciji.
„To su standardi koji klasifikuju otpornost data centara, tj. njihovu mogućnost da održe svoje servise operativnim čak i tokom različitih vrsta incidenata. Podrazumevaju zahteve u vezi sa samom infrastrukturom, energetskim sistemom, sistemima hlađenja, bezbednošću etc. Klasa 4 je najviši nivo klasifikacije“, objašnjava Milošević.
Neke kompanije iz Republike Srpske se već oslanjaju na kragujevačke informacione kapacitete. Poštanska štedionica Banja Luka je pohranila podatke u Kragujevcu među prvim regionalnim korisnicima. Agencija za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske je u martu 2025. potpisala Memorandum o razumevanju sa Kancelarijom za IT i eUpravu Srbije, kojim se Republici Srpskoj omogućava korišćenje kapaciteta Državnog data centra.
Memorandum je predvideo čuvanje podataka Republike Srpske u Kragujevcu, kao i besplatan pristup Nacionalnoj platformi za veštačku inteligenciju i superkompjuteru. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije Mihailo Jovanović je tada kazao da ovo predstavlja novi korak u jačanju bratskih odnosa i saradnje u oblasti digitalizacije i inovacija.
Iz Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o kapacitetima planiranog data centra i detaljima tedera koji raspisuje Glasnik iako je direktor Dražen Višnjić kazao da su dobili pitanja i da stručne službe rade na odgovorima.
Ni iz Kancelarije premijera Republike Srpske Save Minića nisu stigli odgovori o kapacitetu planiranog data centra.
Stručnjaci upozoravaju da ovakav pristup nosi rizike po sigurnost i zaštitu podataka građana, posebno jer bi se ključni podaci mogli skladištiti van teritorije Republike Srpske, u data centru pod kontrolom druge države.
Filip Milošević iz Share fondacije naglašava da postoje rizici na mnogo različitih nivoa.
„Podaci su jedan od najvrednijih i najosjetljivijih resursa koje svaka nacija ima, te nijedna država koja svoje podatke ne drži u svom posedu nema ni potpuni suverenitet. Ta tema je poslednjih godina sve dominantnija, pa vidimo i ogromne napore Evrope da postane nezavisna i digitalno suverena u odnosu na Sjedinjene Američke Države“, navodi Milošević.
Transparentnost i sigurnosni rizici
Aleksandar Žolja, direktor Helsinškog parlamenta građana Banja Luka, smatra da su građani odavno u riziku kada su u pitanju vlasti RS.
„Problem dodatno predstavlja netransparentnost i skladištenje podataka u drugu državu“, navodi Žolja za BIRN.
On smatra da minimalni standard transparentnosti pri izgradnji velikih data projekata jeste sprovođenje široke javne rasprave, uključenost parlamenta i stručne javnosti.
Zabrinutosti postaju još ozbiljnije kada se uzme u obzir da vlasti RS-a u isto vreme razvijaju sistem digitalnog nadzora, o čemu je sredinom prošle godine pisao Capital. Prema saznanjima ovog portala, vlasti RS-a planiraju uspostavljanje 15 čvorišta s glavnim centrom na Elektrotehničkom fakultetu u Istočnom Sarajevu, koji bi bio povezan s Državnim data centrom u Kragujevcu, kao centrom za podršku.
Projekat, koji se realizuje uz kineski hardver i softver kompanije ELINC, povezane s kineskom vojnom industrijom, ruske bezbednosne modele i izraelske metode obuke, predstavljen je na zatvorenom sastanku, bez prisustva medija.
Kako je tada rečeno, predviđeno je da sistem omogući široku kontrolu cyber prostora, uključujući filtriranje sadržaja po uzoru na ruski Roskomnadzor, s naglaskom na „zaštitu dece“, ali i nadzor medija koji plasiraju „loše vesti“.
Ovaj tajni projekat vredan desetine miliona konvertibilnih maraka, koji se realizuje bez javnog tendera, dodatno dovodi u pitanje tvrdnje o „digitalnoj suverenosti“ Republike Srpske, jer ključne komponente i infrastrukturu poverava stranim državama, pre svega Kini i Srbiji.
Uspostavljanje data centra u Republici Srpskoj u kojem je planirano skladištenje kompletne informaciono-komunikacione infrastrukture i podataka sistema uprave najavio je još u januaru 2024. godine Denis Turkanović, bivši direktor Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske. Osnivanje ovog data centra, kako je tada naveo Turkanović, predviđeno je Programom ekonomskih reformi RS-a.
O uspostavljanju data centra govorio je i Donald Trump Junior, sin američkog predsjednika Donalda Trumpa, boraveći nedavno u poseti u Banja Luci. Tada je upravo naveo data centar kao potencijal za saradnju s američkim kompanijama, odnosno priliku da američki fondovi direktno investiraju u ove centre.
„Mislim da bi velika prilika bila da se te firme povežu sa ovim što vi ovdje imate“, kazao je Trump Jr.
Data centar: Kragujevac i Kina
Državni data centar u Kragujevcu otvoren je u decembru 2020. godine kao kapitalna investicija Vlade Srbije u koju je do sada uloženo, kako je navedeno, oko 100 miliona evra.
Većina sredstava obezbeđena je iz državnog budžeta, ali je istaknuto i da je on nastao uz podršku američke kompanije Nvidia. Osim američke podrške u ranoj fazi izgradnje, Narodna Republika Kina je donirala Huawei opremu vrednu oko dva miliona dolara, dok je kompanija Huawei, čija je oprema u Sjedinjenim Američkim Državama zabranjena zbog zabrinutosti za nacionalnu sigurnost, donirala cloud infrastrukturu i AI platformu.
U septembru 2020. u Beloj kući Aleksandar Vučić, tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti i američki predsednik Donald Trump potpisali su sporazum u kojem je, između ostaloga, navedena i tačka koja nema puno veze sa međusobnim odnosima ove dve zemlje, a odnosi se na zabranu korištenja 5G opreme nepouzdanih dobavljača u Srbiji i na Kosovu, za koju se veruje da se odnosi upravo na Huawei opremu.
Uprkos sporazumu, Huawei je samo tri meseca kasnije ugovorom o smeštanju opreme postao komercijalni korisnik Državnog data centra u Kragujevcu.
Vlada Srbije je osnivač i jedini vlasnik kompanije Data Cloud Technology, Kragujevac. U centru se čuvaju podaci državnih institucija, privrede, građana, ali i komercijalnih korisnika. Poseban deo je rezervisan za institucije bezbednosti – MUP, BIA-u, Vojsku Srbije.
Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, kako je navedeno na njihovoj stranici, besplatno je dostupna univerzitetima, naučnim institutima i startupima. Nedavno su u rad pušteni novi moduli, superkompjuter, koji je sedam puta jači od prethodnog, i solarni paneli ukupnog kapaciteta sada 14 MW, s planovima za dalju ekspanziju.
Poput Srbije, u Republici Srpskoj su opisali centar otporan na spoljne prijetnje, koji može da nastavi sa radomčak i u slučajevima nestanka električne energije i otporan je na napade. Tenderska dokumentacije predviđa „više data centara u različitim regionima” radi smanjenja opasnosti od prekida rada, te zaštitu od poplava, zemljotresa i drugih rizika.