Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je od Uprave za sprečavanje pranja novca da izvrši kontrolu transakcija Srpske napredne stranke zbog sumnje da novac koji im je kroz donacije uplaćivan uoči predsedničkih izbora 2017. godine potiče od nelegalnih aktivnosti, između ostalih i pranja novca.

U zahtevu koji je dostavljen 16. oktobra 2017. godine stoji da je analizom izveštaja o troškovima izborne kampanje Srpske napredne stranke, čiji je kandidat na izborima bio Aleksandar Vučić, Agencija utvrdila da se određeni broj osoba pojavljuje kao davalac priloga stranke u identičnom iznosu.

Agenciji je bila sumnjiva učestalost transakcija kao i uplata jednakih ili zaokruženih iznosa.

Sumnja se da osobe koje su uplatile novac nisu “njime raspolagale u trenutku davanja priloga” kao i da sredstva “potiču iz nelegalnih aktivnosti imenovanih, u koje između ostalih spada i sumnja na pranje novca”.

Osim Srpske napredne stranke Agencija je tražila i proveru Narodnog slobodarskog pokreta čiji je kandidat na izborima bio Miroslav Parović.

Oni su, prema izveštaju objavljenom na sajtu Agencije, za kampanju ove godine skupili nešto više od dva miliona dinara kroz 63 donacije – 28 ih je bilo u iznosu od po 30.000 dinara, a 18 od po 40.000 dinara.

Dopis Upravi za sprečavanje pranja novca je potpisala direktorka Agencije Majda Kršikapa koja je na to mesto izabrana 6. septembra 2017. a već 13. novembra je podnela neopozivu ostavku.

Razlozi za odlazak sa funkcije nakon svega dva meseca, ostali su nepoznati do danas.

BIRN je sredinom oktobra 2017. godine objavio istraživanje u kome je otkriveno da je skoro sedam hiljada ljudi doniralo naprednjacima i njihovom predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću isti iznos od 40.000 dinara.

U intervjuu za Insajder, predsednik Vučić je sumnje u vezi sa donacijama SNS-u pokušao da objasni kroz hipotetički primer: „Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. I ja kažem, ‘evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku”.

Ovo bi prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, bilo krivično delo, smatraju stručnjaci.

Međutim, zahtev Agencije mogao bi da ostane bez odgovora pošto iz Uprave za sprečavanje pranja novca objašnjavaju da pranje novca podrazumeva da je prethodno učinjeno krivično delo iz kojeg je proistekla imovina koja je predmet “pranja”.

“Pošto u dopisu Agencije nije bilo opisano o kojim nelegalnim aktivnostima se radi, a Uprava nije iz dostavljenog dopisa mogla da izvede taj zaključak, Uprava nije dalje postupala po navedenom zahtevu”, navodi se u pisanom odgovoru BIRN-u.

S druge strane, uoči kampanje za izbore 2014. godine Uprava je proveravala donacije Srpskoj naprednoj stranci iako ni tada nije utvrđeno krivično delo o poreklu novca.

Tada su, kao što je BIRN objavio u svom istraživanju, zaključili da je 135 osoba gotovinski položilo po 40.000 dinara prvo na svoje račune, a odmah zatim ih prebacilo na račune SNS.

Ovi podaci su zatim prosleđeni Agenciji i postali su sastavni deo izveštaja poslatog Višem javnom tužilaštvu u martu ove godine.

Dalje, u inicijativi za pokretanje postupka kontrole koju je Agencija poslala Upravi u oktobru, ona se upravo poziva na ovo njeno postupanje iz 2014. godine.

Agencija za borbu protiv korupcije je u avgustu tražila i od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da proveri da li je neko od donatora ujedno i primalac socijalne pomoći.

Tokom izbora 2012. i 2014. godine utvrđeno je da su novac strankama davali i oni koji su od države dobijali socijalnu pomoć, što je budilo sumnje da su oni samo paravan za prave donatore.

Iz Pres službe tog Ministarstva su nam samo rekli da su Agenciji dostavili podatke koje im je tražila ali nisu hteli da odgovore da li su pronašli neke nove slučajeve moguće zloupotrebe.

Pored toga, Agencija za borbu protiv korupcije nije odgovorila na naša pitanja da li je Ministarstvo utvrdilo da su postojale osobe koje su  u isto vreme bili donatori i korisnici socijalne pomoći.