Pritisci, pogrešni proračuni i ignorisanje činjenica: Šta će biti sa vodom u Novom Sadu

• BIRN otkriva da je rukovodstvo novosadskog JKP Vodovod i kanalizacija 2024. usvojilo faličan strateški dokument o razvoju vodosnabdevanja, vršeći pritisak na stručnjake da potpišu da su saglasni sa dokumentom, pozivajući se pritom čak i na autoritet predsednika Aleksandra Vučića.
• Stručni tim, zadužen za nadzor nad izradom dokumenta, smatrao je da u dokumentu nije tačno izračunato koliko je vode gradu zaista potrebno, da nisu uzeti u obzir problemi do kojih može dovesti prekomerna upotreba postojećih bunara i da angažovana firma nije ispunila ugovor, jer u dokumentu nije razrađeno više opcija za rešenje problema vodosnabdevanja.
• Četiri člana stručnog tima zato su odbila da potpišu dokument i napustila tim, a dokumenti o njihovom angažovanju su antidatirani.
• Istraživanje BIRN-a pokazuje da su stručnjaci u zvaničnim dokumentima novosadskog Vodovoda još 2012. upozoravali na to da Novi Sad može ostati bez vode, kao i da tim povodom ništa nije učinjeno do danas.
• Prema računici BIRN-a zasnovanoj na zvaničnim podacima i metodologiji, novosadska izvorišta daju svega polovinu trenutno potrebne vode koja bi zadovoljavala kvalitet, bez uništavanja vodoizvorišta.

Nela Jelić Korać je žurila kući s posla. Već je bilo 17:30, za nekoliko sati u kući više neće biti vode, a toliko stvari je morala da završi: trebalo je oprati hrpetinu veša, uveče će njenih petoro dece početi da se vraćaju sa treninga. Moraće da ih požuruje, kako bi, posle njih, i ona i suprug uspeli da iskoriste kupatilo dok još ima vode.

„I onda nestane vode usred svega… A i pre restrikcija je bilo problema sa pritiskom vode, izlazi veš iz mašine flekav, neopran – a mi imamo petoro dece, treba dve, tri mašine da operemo“, opisuje ona za BIRN.

Prethodno, kaže, jedini put kada je u Novom Sadu bilo restrikcija vode – jeste za vreme bombardovanja 1999. godine. 

Ovo je bio uobičajeni dan u porodici Korać za vreme višemesečnih restrikcija vode u Novom Sadu. Sličnu dramu svakodnevno je proživljavalo više stotina hiljada Novosađana.

Međutim, otprilike godinu dana ranije, u JKP Vodovod i kanalizacija se odvijala drugačija vrsta drame.

Početkom 2024. godine, inženjeri novosadskog Vodovoda pregledali su plan razvoja novosadskog vodovoda koji je dostavila privatna firma Vojvodinaprojekt.

Već nekoliko puta su vraćali dokument nazad Vojvodinaprojektu, tražeći da pravilno izračuna koliko je vode potrebno gradu, kao i da ponudi više opcija za rešenje problema u vodosnabdevanju.

Na kraju su došli do zaključka – firma Vojvodinaprojekt ponovo nije ispunila njihove zahteve, kao ni obaveze iz ugovora. 

Desetoro od njih 15 je napisalo izveštaj, navelo da se dokument „bez stvarnih dopuna i tražene razrade ne može prihvatiti“, potpisali se i poslali ga pomoćniku direktora Vodovoda Marku Topou, kao i firmi Vojvodinaprojekt.

Ubrzo, počeli su da im stižu pozivi na pojedinačne razgovore sa rukovodstvom. 

„To je ličilo na isledničko ispitivanje – zašto mi sad to nećemo [da potpišemo]. Kao neko saslušanje. Pomoćnik direktora je rekao da je ‘direktno Vučić zainteresovan za to’. Delovalo je da neko sa strane pritiska menadžment da to sad mora da bude tako“, kaže jedan od učesnika tih sastanaka sa kojima je BIRN razgovarao.

Posle razgovora, četvoro stručnjaka istrajalo je u odbijanju da potpišu dokument, navodeći eksplicitno u dopisu direktoru Urošu Lončaru da smatraju da će takav, neupotrebljiv dokument „svakako ugroziti kvalitetno rešavanje problema obezbeđivanja dovoljnih količina sirove, a zatim i pitke vode, a samim tim funkcionisanje vodovodnog sistema“.

Rukovodstvo Vodovoda je ipak tokom 2024. usvojilo strateški dokument sa svim pomenutim nedostacima na koje su stručnjaci ukazivali. 

Dokumentacija do koje je došao BIRN, pokazuje da je u usvojenom dokumentu, po mišljenju stručnjaka, prikazana nepravilno izračunata i preniska količina vode koja je potrebna Novom Sadu, na osnovu koje su dalje – takođe pogrešno – izračunate projekcije za gotovo naredne tri decenije. 

Ujedno, ovaj dokument nije uzeo u obzir stanje postojećih bunara, pa je zato predviđeno da će oni davati više vode nego što su stručnjaci utvrdili da je iz njih moguće crpeti, a da voda istovremeno ostane zdravstveno bezbedna za piće.

„Razvoj izvorišta Novog Sada ne prati razvoj samog grada. Najveći je problem što se bunari preforsiraju, iz njih se voda crpi više nego što je to pravilima dozvoljeno“, kaže za BIRN Božo Dalmacija, profesor emeritus na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koji je i autor elaborata iz 2019. kada je, između ostalog, detaljno ispitano stanje svih 15, tada funkcionalnih, novosadskih bunara.

Na kraju, iako je trebalo da ponudi nekoliko opcija za nova izvorišta koja bi obezbedila dovoljno vode za stvarne potrebe Novog Sada, u ovom dokumentu se samo ponavlja već postojeći stari predlog Instituta „Jaroslav Černi“ iz 2009. godine, koji nikada nije realizovan.

Računica koju je izveo BIRN na osnovu zvaničnih podataka vodovoda, pokazuje da postojeća novosadska izvorišta mogu da daju svega polovinu trenutno neophodne vode, ukoliko se poštuju preporuke stručnjaka o pravilnoj eksploataciji bunara.

BIRN je pitao pomoćnika direktora Vodovoda na koji način je „Vučić bio zainteresovan“ za reviziju novosadskog vodovoda i zašto je vršen pritisak na zaposlene, ali odgovore nismo dobili.

Na pitanja BIRN-a o pritiscima na zaposlene, izradi, tačnosti i usvajanju plana razvoja, nisu odgovorili ni iz JKP Vodovod i kanalizacija, ni iz Vojvodinaprojekta. BIRN je pitanja o usvajanju ovog dokumenta i vodosnabdevanju poslao i direktoru Vodovoda Urošu Lončaru, ali ni on nije odgovorio do objavljivanja teksta.

Dalmacija kaže da vlasti generalno već decenijama ne vode računa o razvoju vodovoda, ističući nestručnost partijskih kadrova kao jedan od problema i navodeći da novosadski vodovod ima „jezgro jako pametnih ljudi, ali su sprečeni od strane ljudi dovedenih partijskom linijom“.

Da ilustruje taj problem, ispričao je anegdotu. 

„Jedan direktor vodovoda mi kaže: ‘Znate, ja imam 40 ljudi u Vodovodu. Imam 20 ljudi viška, ali i 20 ljudi manjka’. Dakle, problem je u celoj zemlji. Vodovodima upravljaju nestručni.“

Kako je vršen pritisak na stručnjake novosadskog Vodovoda

JKP Vodovod i kanalizacija je sklopio ugovor sa firmom AD Vojvodinaprojekt u januaru 2023, angažujući ovo preduzeće da izradi dokument pod nazivom „Revizija razvojnog programa vodovodnog sistema grada Novog Sada“.

Ovaj program je jedan od najvažnijih strateških dokumenata novosadskog Vodovoda koji se pravi na svakih 10-ak godina kako bi se dalje planirao razvoj vodovodnog sistema grada.

Nakon više sugestija za popravkama, u koje su novinari BIRN-a imali uvid, u martu 2024. na sastanku kom je prisustvovalo desetoro od 15 članova stručnog tima zaduženog za praćenje izrade projekta revizije, zaključeno je da to što im je projektant isporučio suštinski ne zadovoljava ono na šta se ugovorom obavezao.

Problem sa revizijom koju je uradila firma Vojvodinaprojekt bio je jednostavan: po stručnom mišljenju zaposlenih u Vodovodu, ona nije zadovoljavala ni minimum traženog sadržaja i kvaliteta. 

Onda su jedan po jedan član tima pozivani na razgovor sa rukovodstvom. Nakon ovih sastanaka, od desetoro inženjera koji su se protivili usvajanju revizije, ostalo je četvoro.

„Ne može niko mene da uceni da sad ja nešto potpišem, za šta mislim da nije dobro. Jedan kolega mi je rekao da se bojao da će izgubiti radno mesto. Ne znam šta je kome pričano, znam da je jedan kolega (koji je naknadno potpisao Reviziju) nakon par meseci sa mesta običnog inženjera postao šef, a nekoliko ljudi je ostalo dosledno svom mišljenju i struci koju brane“, objašnjava jedan od izvora BIRN-a.

Ovo četvoro inženjera u aprilu piše direktoru Lončaru ponavljajući da Vojvodinaprojekt nije ispunio obaveze propisane ugovorom, a u junu mu šalju molbu da ih „skine“ sa dužnosti praćenja izrade revizije. 

Molba je prihvaćena, ali i – antidatirana. Umesto da bude zavedena onda kada je podneta u junu, bila je zavedena sa datumom „11. mart 2024. godine“, pokazuju dokumenta u koja su novinari BIRN-a imali uvid.

U dokumentaciji je navedeno i da je sastav Stručnog tima za praćenje revizije izmenjen 19. marta, iako su ovi inženjeri još nekoliko meseci bili deo tog Stručnog tima.

Prema rečima zaposlenih u Vodovodu, ovo je urađeno kako bi preduzeće moglo da povuče novac od Grada Novog Sada za projekat revizije.

Iz Vodovoda nisu odgovorili BIRN-u zbog čega je vreme odlaska ovo četvoro inženjera iz Stručnog tima antidatirano.

Šta su tačno inženjeri zamerali projektantu, firmi Vojvodinaprojekt?

Ukratko, inženjeri su smatrali da projektant nije prikazao stvarnu količinu neophodne vode, nije uzeo u obzir probleme do kojih može dovesti prekomerna upotreba postojećih bunara i nije ponudio više opcija za rešenje problema vodosnabdevanja.

Sporna količina vode koja je Novom Sadu potrebna

Jedna od zamerki inženjera na Reviziju Vojvodinaprojekta bila je i da projektant nigde nije tačno naveo koliko je zapravo Novom Sadu potrebno vode u trenutku nastanka Revizije. U reviziji se navodi da je za normalan rad postrojenja za preradu vode „Štrand” na izvorištima potrebno obezbediti ukupno 1840 litara vode po sekundi, a da je trenutni kapacitet izvorišta 1360 litara u sekundi –  odnosno da za rad postrojenja „Štrand” nedostaje nešto više od četvrtine potrebne vode. 

Međutim, prema primedbama inženjera tokom izrade revizije, Vojvodinaprojekt nigde nije dao potrebne količine vode za Novi Sad, odnosno, podaci koji su navedeni dovode “do zablude o trenutnim potrebama za vodom”, te da ovaj podatak dalje “baca veliku sumnju na tačnost proračuna dinamike proširenja izvorišta”.

Inženjeri su tražili da se prvi podatak – o potrebnoj količini vode – pravilno izračuna u skladu sa utvrđenom metodologijom samog projektanta. Koristeći upravo ovu metodologiju, inženjeri iz Vodovoda sračunali su da je sada Novom Sadu potrebno 2100 litara vode u sekundi.

Za drugi podatak – trenutni kapacitet postojećih izvorišta – Stručni tim je upozorio firmu Vojvodinaprojekt da uzme u obzir da je 1360 litara u sekundi maksimalna količina voda „koja se može crpeti sa izvorišta kratak vremenski period, a rezultuje mikrobiološkim i biološkim zagađenjem vode“.

Zato je ovaj tim tražio od Vojvodinaprojekta da uzme u obzir Elaborat Prirodno-matematičkog fakulteta iz 2019. koji kaže da se postojeći bunari ne smeju crpeti maksimalno, već bi iz njih trebalo uzimati prosečno do 60 litara u sekundi.

To bi značilo da je kapacitet 17 bunara, koliko ih trenutno postoji i radi na novosadskih izvorištima, 1020 litara u sekundi, a ne 1360 kako je navedeno u dokumentu Vojvodinaprojekta.

Ovo pokazuje da Novi Sad trenutno u stvari može sa postojećih izvorišta da iscrpi samo polovinu ukupnih kapaciteta vode potrebne gradu – odnosno 1020 od potrebnih 2100 litara u sekundi – ako želi da voda bude zdrava, a bunari opstanu.

Šta su o novosadskoj vodi ustanovili stručnjaci sa PMF-a? 

Gradska Uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada naručila je od Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (PMF), odnosno Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine da napiše elaborat dugačkog imena „Upravljanje optimalnim režimom eksploatacije bunara za vodosnabdevanje grada Novog Sada pri različitim hidrološkim uslovima kao posledicom klimatskih promena“. 

Stručnjaci sa PMF-a detaljno su ispitali i opisali stanje svakog od tada funkcionalnih 15 bunara na Petrovaradinskoj adi i Ratnom ostrvu, za period 2010-2018. Dva bunara tada nisu radila, a u međuvremenu su sanirana i puštena u rad u maju 2025. godine.

Elaborat nalazi da se od u 8 od 15 bunara otkrilo prisustvo nematoda odnosno valjkastih crva, što ukazuje „na narušen integritet bunara zahtevajući detaljno saniranje i sanitaciju bunara“. Nematode su pronađene u četiri od šest bunara na Petrovaradinskoj adi i u četiri od devet bunara na izvorištu Ratno ostrvo.

Naučnici sa PMF-a su napisali da „rezultati za većinu bunara oba ispitivana izvorišta su pokazali da maksimalni eksploatacioni kapacitet ne bi trebalo da prelazi 60 l/s, ukazujući na potrebu za proširenjem kapaciteta izvorišta”. 

„Na taj način bi se obezbedilo zadovoljenje svih potreba stanovnika i industrije grada Novog Sada za zdravstveno bezbednom vodom za piće, uz istovremeno očuvanje i produženje radnog veka postojeće infrastrukture izvorišta”, piše u ovom Elaboratu.

Ovaj dokument dostavljen je i JKP Vodovod i kanalizacija Novog Sada.

Starenje bunara u Novom Sadu i nova izvorišta

Stručni tim Vodovoda, pokazuje dokumentacija u koju je BIRN imao uvid, više puta je podsećao Vojvodinaprojekt da u ugovoru stoji da je ova privatna firma dužna da isporuči više varijanti rešenja za nova izvorišta, koja će obezbediti vodu koja nedostaje za normalno vodosnabdevanje Novog Sada. 

Ipak, ova kompanija je uporno podnosila dokument, koji je kasnije i usvojen, u kom je ponuđeno samo jedno rešenje – izgradnja novog izvorišta infiltracionog tipa sa preradom dunavske vode na Ratnom ostrvu i izgradnju novog postrojenja za preradu vode pored izvorišta. 

Reč je o rešenju koje je institut „Jaroslav Černi” ponudio još 2009. godine. 

Zabrinutost za stanje postojećih bunara u Novom Sadu i potreba za novim izvorištima nije novost. Još u prethodnoj reviziji iz 2012. procenjeno je da postojeća izvorišta ne zadovoljavaju potrebe Novog Sada, te da su hitno potrebna i nova vodoizvorišta i nova postrojenja za preradu vode.

Zato je revizijom tada predviđeno da se tokom 2013. izradi projektna dokumentacija za nova izvorišta na Petrovaradinskoj adi i Ratnom ostrvu, a da 2014. budu obavljani građevinski radovi, kako bi u 2015. grad dobio tada željenih 1600 litara vode po sekundi.

Osim iskazane potrebe za novim vodoizvorištima, revizija iz 2012. jasno govori i o „starenju bunara“. 

Reč je o smanjivanju količine vode koju bunar može da proizvede, kao posledica prekomernog crpljenja vode.

Zbog povećane eksploatacije, povećavala se brzina vode koja prelazi preko dna bunara, a ovo je dovodilo do „povlačenja“ većeg biološkog i hemijskog zagađenja od uobičajenog, odnosno, do slabijeg kvaliteta vode koje stiže do Postrojenja za preradu vode na Štrandu.

Dakle, ukratko – zbog nedostatka potrebne količine vode, bunari su prekomerno iscrpljivani, što je dovodilo i do njihovog starenja – manje izdašnosti – i do lošijeg kvaliteta povučene vode. 

„Ukoliko bi se nastavila eksploatacija izvorišta sa sadašnjim kapacitetom na račun stalnog povećanja depresije, nakon narednih 10-15 godina, pri niskim vodostajima Dunava, moraće se smanjiti eksploatacija“, jedan je od zaključaka revizije iz 2012. godine. 

Ovo se upravo i desilo u zimu 2024/2025, kada je u decembru prvo odlučeno da se noću pritisak vode u celom sistemu smanji na minimum, a zatim u februaru počne sa noćnim restrikcijama vode koje su trajale sve do maja.

U maju je JKP Vodovod i kanalizacija saopštilo da je završilo regeneraciju tri bunara, koji će od sada umesto 140 davati „više od 280 litara u sekundi“, te da zbog toga više nema restrikcija u isporuci vode.

Umesto preporučenih 60 litara vode u sekundi, dakle, ova tri regenerisana bunara sada daju po više od 90 litara u sekundi.

„Sad, kad se utvrdilo da nema vode, naš tehnički menadžment kaže – rešiće se to regeneracijom bunara i kopanjem novih bunara, a neće se rešiti. Potrošiće se dve godine na to i za dve godine nećemo ništa uraditi na kapitalnoj investiciji koja predviđa novi sistem za prečišćavanje i nove izvore”, kaže za BIRN jedan zaposleni u Vodovodu.

„Prebacuje se odgovornost na nivo Dunava, a nije to problem – problem je kapacitet tih izvorišta koje imamo. Novo izvorište sa novim sistemom za prečišćavanje vode – taj proces prikupljanja i izrada dokumentacije i izgradnja traje 4-5 godina i košta više stotina miliona evra. Da smo krenuli 2012. Ili 2019. sad bismo imali to novo postrojenje i novih 1500 litara u sekundi”, dodaje on.

Uprkos nalazima revizije iz 2012. godine, od tada do danas nije izgrađen nijedan novi bunar, postojeći su starili i davali sve manje vode, a, da bi sistem funkcionisao, Vodovod ih je crpeo preko mere, ubrzavajući tako proces njihovog starenja, zarad dobijanja dovoljne količine vode manjeg kvaliteta.

Aktuelno rukovodstvo Vodovoda nije odgovorilo na pitanja BIRN-a zbog čega nakon revizije iz 2012. nije otvoreno nijedno novo izvorište, zašto nije napravljena nova fabrika vode i zašto je nastavljeno prekomerno iscrpljivanje bunara.

Šta kaže gradonačelnik, a šta stručnjaci

Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin u februaru 2025, u jeku restrikcija vode, izjavio je da u sistemu nedostaje tek između „100 i 150 litara“ vode u sekundi.

Tada je najavio i izgradnju jednog novog bunara i završetak regeneracije pet postojećih, te za to što su infrastrukturni projekti usporeni okrivio pad nadstrešnice na renoviranoj železničkoj stanici, kada je poginulo 16 ljudi.

„Da se to nije desilo, verovatno bismo već imali regenerisane bunare i sada ne bismo imali ovako ozbiljan problem sa vodom. Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ali verujem da bismo bili u mnogo boljoj situaciji“, rekao je tada Mićin.

Gradonačelnik Novog Sada nije odgovorio na pitanja BIRN-a odakle mu ove brojke i da li grad planira pronalaženje novog vodoizvorišta.

Svega dan nakon ove Mićinove izjave, četvoro inženjera koji nisu potpisali Reviziju poslalo je dopis direktoru Vodovoda Urošu Lončaru u kojem su ga podsetili na prethodni dopis, iz aprila 2024. Podsetili su ga i da su tada, u aprilu 2024, upozoravali na „zabrinjavajući nedostatak vode u sistemu vodosnabdevanja“, a koji je posledica „skoro dvostruko manje izdašnosti izvorišta od potrebnog“.

U ovom dopisu su naveli da je ovaj nedostatak „sada nenadoknadiv“, „pogotovo ne samo regeneracijama bunara“ sa utiskivanjem novih drenova i izgradnjom novih na postojećim izvorištima, te da je za novi bunar na Petrovaradinskoj adi potrebno bar dve godine, a da je i tako reč o samo 70 litara u sekundi.

„Neophodno je što pre krenuti u paralelnu realizaciju i smanjenja gubitaka na sistemu i izradu projektne dokumentacije za proširenje izvorišnih kapaciteta sa novom fabrikom vode“, zaključuju inženjeri Vodovoda u svom dopisu direktoru Lončaru.

U godišnjem planu poslovanja Vodovoda planiran je početak izgradnje bunara na Petrovaradinskoj adi, kao i radovi na regeneraciji jednog bunara sa Štranda i jednog sa Ratnog ostrva. 

Nela Jelić Korać, sa početka priče, nastavila je da kupuje flaširanu vodu i nakon završenih restrikcija. Tako, uostalom, čini već duži niz godina.

„Iskreno, nemamo poverenja velikog u to šta se govori i u to kakvi su izveštaji. Potpuno je isto kao sa mlekom – možete li vi sada da kažete ima li ili nema aflatoksina? Apsolutno nemam poverenja u rukovodstvo Vodovoda, niti bilo koje druge firme. Stvari koje su u normalnom svetu skandalozne, nama su postale svakodnevica. Voda tu nije izuzetak“, zaključuje Jelić Korać.