Sa Stefanom Cvetkovićem našli smo se u Beloj Crkvi oko pola tri popodne u ponedeljak 18. juna. Sreli smo se u kafiću Tajms u glavnoj ulici, u koji je stigao sa zakašnjenjem od skoro sat vremena.
Naš razgovor sa Cvetkovićem često su prekidali prijatelji i sugrađani koji su zastajali da se sa njim pozdrave, a pojedini i da ispričaju šta su ih pitali u policiji o njegovom nestanku.
Tokom dvočasovnog razgovora, Cvetković je delovao opušteno i smireno – ne kao osoba koja je samo nekoliko dana radnije doživela veliku traumu. Jedini trenutak kada se uzbudio bilo je kada je govorio o optužbama da radi za strane tajne službe.
Cvetković je odmah pristao na razgovor sa novinarima BIRN-a, iako je dan ranije kada je nakon četvorodnevnog nestanka i pronalaska, konačno stigao kući, novinarima ispred svoje kuće rekao da izjave neće davati da ne bi ometao istragu.
Rekao nam je da se predomislio i odlučio da progovori kada je po dolasku kući video šta su na konferenciji za novinare, koja je održana ubrzo nakon što je pronađen, rekli predsednik Srbije, ministar policije i direktor BIA-e.
Cvetkovićeva verzija se ne poklapa sa onim što su saopštili državni organi u javnim nastupima, a posebno svetlo na njegove reči daje krivična prijava koju je, po saznanjima BIRN-a, protiv njega podigla policija u Pančevu.
Pored toga nismo dobili jasne odgovore na sva pitanja u vezi sa ovim događajem jer je u Cvetkovićevoj verziji bilo delova koji izgledaju nelogično.
Četrdeset sati izolacije, bez hrane i vode i s jednim odlaskom u toalet, u sećanju Cvetkovića, moglo bi se smestiti u gotovo jednu rečenicu.
Kako se oslobodio
Nakon što je oko 40 sati proveo, kako kaže, na nepoznatoj lokaciji, po njegovoj proceni udaljenoj 5-6 kilometara od Bele Crkve, otmičari su ga pitali gde želi da ga vrate i odvezu. Rekao je da želi do centra Bele Crkve, gde su ga i ostavili u dvorištu jedne stambene zgrade sa uz preporuku da pet minuta ne skida vreću koju je sve vreme imao na glavi.
„I kaže mi i – budi pametan, nemoj da skidaš to sa glave pet minuta i staje. Izvode me tu, naslone me na zid. Čujem ja kola izlaze, odlaze, budem pametan, razmišljam, ako skinem to sa glave, možda stoji neko pored mene, možda puca, šta znam šta je tu. I čujem ja kola, dum dum dum, i skidam kapu i ja vidim gde sam, evo tu je restoran Bos i ima jedno dvorište, totalno napušteno i vidim tog Uroša Rošića“.
Rošić, koji je načelnik Policijske stanice Bela Crkva i njegov poznanik, rekao je Cvetkoviću: „Ideš odmah za Beograd“ i sproveo ga, kako kaže, nedaleko odatle do državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović.
U Beograd je iz Bele Crkve dovezen vozilom pod rotacijom, a sa njim u kolima je bio načelnik PU Pančevo, Dijana Hrkalović i vozač.
Na molbu da pojasni kako se tačno našao na slobodi, Cvetković je ovog puta rekao da Rošića zapravo nije video kada je skinuo vreću s glave, već da je telefon pozajmio od stanara zgrade ispred koje je ostavljen i da ga je pozvao pošto njegov broj zna napamet.
Međutim, u Službenoj belešci sa salušanja u policiji, zabeležena je treća verzija tog događaja, po kojoj se Cvetković po oslobađanju preko prijatelja koga nije želeo da imenuje prvo informisao šta se događalo tokom 40 sati njegovog odsustva i da je tek nakon dva sata pozvao pripadnika policije sa kojim je dogovorio sastanak stotinak metara od restorana Bos.
Dva detalja o motivima
Cvetković nam je rekao i da je prećutao dva detalja, jer čeka, kaže, da proveri neke stvari, pošto „sumnja da su mu ovo namestili“, jer je „pogodan za to“ i da je „laka meta“. Na naše pitanje šta misli šta je mogao biti motiv za tako nešto, on odgovara da misli da je trebalo da bude ubijen. Na konstataciju da to ne ide u prilog vlasti, kaže:
„Ali šta ako su oni gledali, vidi kupa se na bazenu u Egiptu, evo ga kod kuma u Frankrutu, tamo-vamo, da su hteli da diskredituju NUNS, BIRN, KRIK, da će da udare po Čuruviji, Gašiju i udri, i tako bi sve rešili“, kaže Cvetković tvrdeći da su „želeli da ga sklone“.
Konkretan odgovor zbog čega, nismo dobili, a u belešci sa salušanja u policiji piše da smatra da je motiv za otmicu bio pokušaj prikrivanja pljačke belockvranskog Doma zdravlja u iznosu od 49 miliona dinara, o kom je u poslednje vreme obaveštavao javnost.
Cvetkovićev nestanak u javnosti je dovođen i u vezu sa njegov navodnim saznanjima o atentatu na Olivera Ivanovića.
Na konferenciji za štampu na kojoj je predstavio svoja saznanja o tom slučaju, pokazao je i fotografiju osobe za koju je tvrdio da je uključena u ubistvo. Ispostavilo se da se radi o fotografiji izvesnog Zaka Cimermana, vlasnika sendvičare iz Vankuvera u Kanadi. Fotografija je skinuta sa interneta.
Otmica i plastični sat
Cvetković je pričao i o tome kako je izgledao trenutak kada je, po njegovim navodima, otet u Beogradskoj ulici.
„Između 21 i 23 sata, ne znam tačno kad, vozio sam se po gradu i video ćerku jednog mog prijatelja, trudna je i ja je povezem. Pozvao sam je najviše zbog toga što sam posumnjao da me prati već neko vreme jedan sivi automobil, pa sam hteo da vidim da li će i on da stane. I on je stao jedno 700 metara ispred. Ubrzo je devojka izašla iz mog auta. Ja sam nastavio, ali tih kola koja su me pratila nije bilo. Vozio sam Beogradskom, to je ulica u kojoj sam živeo kao dete i usporio sam, jer sam video da će svetlo na semaforu da se promeni. U tom trenutku iz bočne ulice se ponovo pojavio isti automobil, i u jednom trenutku mi došao sa strane, ubrzao i preprečio mi put. Ja onako gledam šta je i kako sam stao, ja mahinalno povučem ručnu. Iz tih kola sa suvozačevog mesta izlazi čovek koji ima značku i pištolj. Uperio je pištolj ka meni i ništa ne priča. Sa zadnjeg sedišta, iza vozača izlazi drugi čovek sa maskom, krupniji i malo viši od mene i on otvara, ništa ne kaže, hvata me za ruku i izvlači napolje. Smestili su me na zadnje sedište automobila između njih dvojice“.
Cvetković kaže da kidnaperi nisu progovorili ni reč, niti je on bilo šta rekao u tom trenutku. „Ćute oni, ćutim ja. Ja kada vidim značku , meni je to to, idem i ne pitam“.
Izvori policije za BIRN kažu da vozilo nije bilo zaustavljeno na sredini ulice, kako bi se moglo očekivati prilikom ovakvog događaja, nego je bilo parkirano uredno kraj ivice puta. „Ovo nije tipična scena za kidnapovanje“, kaže naš izvor.
Sat koji je pronađen pored Cvetkovićevog auta mu je pao sa ruke kada ga je iz auta povukao čovek sa maskom.
„Taj sat koji je otkinut je moj sat i ja ga nosim svaki dan kada idem na kupanje, jer je vodootporan. Čovek koji mi ga je strgao sa ruke nije imao rukavice i ne znam kako nije bilo DNK otisaka. Ne bi me začudilo i da ih ima i zato ne želim ni da im dam vreću koju su mi stavili na glavu čim su me smestili u svoj automobil, jer su mi apsolutno sumnjiva ekipa“.
Cvetković kaže da sat koji inače nosi, a za koji je predsednik Vučić rekao da veoma skup, predstavlja kopiju marke Brajtling koji košta 10 evra i da nije vodootporan i da zato mora da ga skida kada ide na plivanje. I zaista, novinari BIRN-a uverili su se da se radi o satu koji ne izgleda kao original marke Brajtling.
Kada je reč o kapuljači koju je, prema sopstvenom svedočenju, sve vreme imao na glavi, u krivičnoj prijavi policije u koju je BIRN imao uvid piše da je Stefan tokom davanja iskaza kazao da će kapuljačiu dostaviti policiji, ali da to nije učinio, kao i da prilikom njegovog pronalaska, crnu kapuljaču nije imao kod sebe.
Stefan je nastavio da objašnjava šta se dalje dešavalo pošto je uveden u auto. Kaže da se posle dva-tri minuta vožnje sa vrećom na glavi, automobil zaustavio i da mu je dat signal da treba da izađe iz auta. U tom trenutku mu je zazvonio telefon.
„Ovaj mi uzima mobilni telefon, taj sa maskom, pre nego što otvori vrata, ja čujem, razaznajem te zvuke iako ne vidim, daje mi telefon i kaže – javi se. Javio mi se moj drug Dejan, i ja da ga otkačim, vidim ja nije vreme za priču i ja ga otkačinjem“.
Nakon toga, svi prelaze u drugi automobil, za koji je Cvetković po zvuku zaključio da ima klizna vrata.
Upitan da pojasni kako je znao da mu telefon dodaje upravo osoba sa maskom na licu kada je i sam imao vreću na glavi, Cvetković je rekao da je to zaključio na osnovu rasporeda sedenja pre prelaska u novo vozilo.
Koliko se seća, kaže, vožnja je mogla da traje 15-ak minuta, a da mu se za sve to vreme niko nije obratio ni sa kakvim zahtevom, pretnjom ili pitanjem.
Doveden je u neki objekat do kog je stigao penjući se „uz 12-13 stepenika“ koliko je, kaže, izbrojao i tu su ga smestili u neudobnu stolicu.
„Najužasnija stolica, 30 sati te stolice, to ne mogu da vam opišem. I ja tu sedim i ćutim, ćutim. Vrlo brzo, ne manje od 15 minuta i ne više od pola sata obraća mi se jedan glas i kaže – jesi ti svestan šta radiš, ali je naglasak slovenački“.
Cvetković u svojoj ispovesti preskače narednih osam sati, ne objašnjavajući šta se dešavalo tokom noći, sem da niko od otmičara nije ništa govorio.
„I sad ide vreme, ne znam ja koliko je sati, ali onako pretpostavljam da je moglo biti oko 8-9 sati izjutra, čujem helikoptere. Pomislio sam nešto se dešava zbog mene“, kaže Cvetković.
Kaže da je imao utisak da su helikopteri uznemirili otmičare, da je čuo ulaske i izlaske iz prostorije u kojoj se nalazio. Čuo je i razgovore, ali ne i šta su među sobom pričali.
Nije bio vezan, ali nije pokušavao da skine vreću sa glave ili se pomeri sa stolice, jer se, kako kaže, bojao da bi mogli da ga ubiju.
Takođe, ništa nije ni jeo ni pio, niti je spavao, samo je jednom zamolio da ga odvedu u toalet.
Nastavak u policiji i na VMA
Tako su, kaže prošle, kako pretpostavlja, dve noći. Naredni dan, Stefan je odvezen u centar Bele Crkve, gde je, kako je opisano na početku teksta, kontaktirao šefa policije tog mesta, a on njega sproveo do Dijane Hrkalović i policije u Beogradu.
Kaže da je sa njim razgovaralo između 5 i 10 policajaca, da su bili korektni, a da je među njima bio i direktor policije Vladimir Rebić. Prihvatio je, kaže, i ispitivanje na poligrafu.
„Akcenat je bio na pitanju – da li vi radite za stranu službu i da li od njih dobijate novac. I ja sam pao na poligrafu. Bio sam toliko umoran i mogao sam da padnem na pitanju o imenu i prezimenu, ali ne na tom pitanju“, kaže Cvetković.
U policiji je proveo nekoliko sati, a ostatak dana u petak, celu subotu i nedelju pre podne na Vojno-medicinskoj akademiji po, kako tvrdi, preporuci policije zbog njegove bezbednosti i provere zdravstvenog stanja.
Po nalazu koji je potpisala dr Gordana Dedić, dežurni neuropsihijatar, Cvetkoviću je prilikom otpusta u nedelju, 17. juna dijagnostikovan akutni stres, ali i ravnodušnost prema aktuelnoj situaciji. Cvetkoviću nisu pronađeni alkohol, lekovi, niti psihoaktivne supstance u krvi, a osim povišene glukoze, imao je nizak nivo natrijuma u krvi. Cvetković kaže da lekarski nalaz demantuje pisanje pojedinih tabloida da je bio drogiran, dodajući da niti pije, niti puši.
Sa Cvetkovićem smo se razišli u ponedeljak oko 18 časova. Dok smo se vozili ka Beogradu, javio nam je da su ga zvali iz kabineta ministra policije i ponudili mu obezbeđenje jer mu je bezbednost, kako je rekao, ugrožena.
Samo pet sati kasnije i desetak nakon što je za utorak, 19. jun najavio konferenciju za novinare u beogradskom Medija centru, pančevačka policija podnela je protiv Cvetkovića krivičnu prijavu zbog sumnje da je počinio krivično delo lažno prijavljivanje za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.