Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) dodelio je početkom septembra nakon javne nabavke ugovore portalima “Srbija danas” (srbijadanas.com) i “24sedam” (24sedam.rs) za “usluge objave obaveštenja Fonda na portalima”. Na ovu nabavku, podeljenu u dve partije vrednosti 3,6 miliona svaka, prijavio se samo po jedan ponuđač.
Portal 24sedam.rs, koji je dobio jedan od poslova, zvanično je u vlasništvu Margarete Stanić koja vodi firmu Digital media network. Međutim, sam sajt 24sedam objavio je tekst u kome se Ostoja Mijailović navodi kao “jedan od osnivača portala 24sedam”. Mijailović je član Glavnog odbora SNS, vlasnik British motors Srbija i Globos osiguranja i predsednik Košarkaškog kluba Partizan.
Kako pokazuje istraživanje BIRN-a, Fond je kroz specifične zahteve konkursne dokumentacije znatno suzio mogući broj ponuđača, što je suprotno Zakonu o javnim nabavkama.
Ovo nije neuobičajeno ponašanje nadležnih iz PIO fonda. Državna revizorska institucija (DRI) u septembru je objavila izveštaj o reviziji poslovanja u vezi sa javnim nabavkama u kome se navodi da je Fond tokom 2020. dobijao prosečno samo 1,13 ponuda po jednom postupku javne nabavke, što je manje od 1,39 ponuda, koliko ih je prosečno imao Fond po javnoj nabavci tokom 2019, a daleko manje od proseka javnog sektora od 2,5 ponuda po javnoj nabavci tokom 2018. i 2019. godine.
“Mali broj prosečno podnetih ponuda u uzorkovanim nabavkama Fonda dovodi u pitanje ostvarivanje principa ‘vrednosti za novac’ koji može biti zadovoljen samo u uslovima postojanja konkurencije. U vezi sa obezbeđivanjem konkurencije u uzorkovanim javnim nabavkama, zaključujemo da nije obezbeđen zadovoljavajući nivo konkurencije”, jedan je od nalaza DRI.
Nemanja Nenadić, programski direktor ogranizacije Transparentnost Srbija, kaže za BIRN da “već i sama činjenica da su dobili samo jednu ponudu po obe partije predstavlja vrlo snažnu indiciju da su uslovi postavljeni diskriminatorno”.
Šta kaže zakon
Zakon o javnim nabavkama propisuje da je naručilac “dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju”, odnosno da naručilac “ne može da ograniči konkurenciju sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili nepovoljniji položaj, a naročito ne može onemogućavati bilo kojeg privrednog subjekta da učestvuje u postupku javne nabavke korišćenjem diskriminatorskih kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, tehničkih specifikacija i kriterijuma za dodelu ugovora” (član 7. Zakona)
Kriterijumi po meri medija
Kakve je kriterijume od ponuđača zahtevao Fond?
Fond je tražio dva sajta – jedan sa “izrazitom notom zanimljivosti”, za osobe srednje starosne dobi, dok bi drugi trebalo da ozbiljno pristupa temama, “ignoriše poluistine i bojkotuje lažne vesti”, za čitaoce koji su pred ostvarivanjem uslova za penziju.
Takođe, Fond je najpre odredio da oba portala moraju da imaju domen “.rs”, a onda, izmenom konkursne dokumentacije promenio ovaj zahtev, tražeći u jednoj od partija da se adresa traženog sajta završava sa “.com”, a ne sa “.rs”.
Na pitanje BIRN-a zašto je to rađeno, PIO fond je kratko odgovorio – “da bi se stvorila mogućnost za apliciranje portala oba domena”.
Međutim, ako je Fond zbilja hteo da proširi uslove za što veću konkurenciju, onda ne bi uopšte navodio da portali moraju da budu jednog ili drugog domena. Na primer, na ovaj način je isključen iz nabavke jedan od najčitanijih portala u zemlji, koji se ne završava ni sa “.rs” ni sa “.com” – portal B92.net.
I drugi kriterijumi koje su morali da ispune potencijalni ponuđači smanjili su konkurenciju. Uslov je bio da sajt koji se završava sa .com u prvih šest meseci ove godine ima ”minimum 40.000.000 otvorenih strana iz Srbije”. Taj uslov je, mereno Gemius istraživanjem, ispunjavao jedino “Srbija danas”. Jedini preostali informativni sajt u Srbiji, prema Gemiusu, koji ima traženih 1,8 miliona korisnika mesečno i koji se završava sa “.com” jeste sajt N1, međutim, on je u prvih šest meseci ove godine imao ispod 30 miliona prosečno otvorenih strana mesečno.
Prema uslovima javne nabavke, bilo je potrebno da ovaj sajt – osim što treba da bude “komercijalnog tipa”, koji nudi “najrazličitije sadržaje iz zemlje i sveta, sa izrazitom notom zanimljivosti u informisanju” – ima i 500.000 pratilaca na društvenim mrežama.
Međutim, Srbija danas ovaj uslov – bar sada, u oktobru – ne ispunjava: na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru i JuTjubu ima ih manje od 400.000. Portal “Srbija danas nije odgovorio na pitanja BIRN-a, a ni PIO Fond nije odgovorio na pitanje da li je Srbija danas imala traženih 500.000 pratioca na društvenim mrežama.
Za drugi sajt – drugi uslovi
Kada je reč o drugoj partiji, za sajt “analitičkog i informativnog karaktera”, sa “ozbiljnim pristupom temama i objavama koje karakteriše tačnost činjenica, ignorisanje poluinformacija i potpuni bojkot dezinformacija”, bio je zatražen znatno manji broj mesečnih otvorenih strana (4,5 miliona), niži broj jedinstvenih korisnika iz Srbije (1,5 miliona), niži broj pratilaca na društvenim mrežama (150.000), ali uz dva dodatka: zahtevano je da sajt ima u prvih šest meseci rast broja sesija od 10 odsto u prvih šest meseci, a sve podatke o poseti imale bi se dokazati putem Google Analytics, a ne Gemius Audience istraživanja, kao u prvom slučaju.
Da je PIO fond zatražio Gemius Audience istraživanje kao dokaz posete za prvih šest meseci, sajt “24sedam” ne bi mogao da ga dostavi, s obzirom da je osnovan u junu 2020, registrovan u registru medija krajem februara 2021, a počeo oditovanje na Gemiusu u martu.
Inače, Gugl analitika i Gemius Audience istraživanje ne mogu se upoređivati međusobno, pošto su podaci sa Gugl analitike dobijeni merenjem, a podaci dostupni na sajtu Gemiusa jesu rezultat istraživanja, odnosno obrade podataka.
Gemius vs Google Analitika
Prema rečima Ane Besedić iz kompanije Gemius, gemiusAudience je istraživanje koje, osim podataka o aktivnostima na sajtovima (dobijenih putem alata gemiusPrism, koji je, prema rečima Besedić, “istorodni alat sa Google Analytics, koji daje praktično identične podatke”), uzima u obzir i strukturu internet populacije uz uzorkovanje određenog broja korisnika koji su validirani po standardima istraživanja.
“Koristeći sve prikupljene podatke iz tri izvora, uzimajući u obzir frekvenciju poseta, veličinu sajta dolazimo do procenjenog broja stvarnih korisnika. Podacima koji su dostupni u gemiusAudience istraživanju prethodi složena analiza podataka koji su dostupni u Google Analytics ili našem alatu gemiusPrism, te se podaci koji su rezultat ove analize ne mogu porediti jedan kroz jedan sa analitikama, što našom, što Guglovom”, kaže Besedić za BIRN.
Ona dodaje da, iako nije formalizovano kao u pojedinim drugim zemljama, “gemiusAudience istraživanje je opšteprihvaćena valuta za prodaju/zakup online medijskog prostora”.
Posao i za one koji krše kodeks
Nije jasno zbog čega je PIO fondu bilo važno da samo na jednom portalu bude vrednovano da objave budu tačne i da se “bojkotuju dezinformacije”. No, da je ovaj uslov bio postavljen za oba portala, “Srbija danas” bila bi u problemu. Prema podacima Saveta za štampu, odnosno, njihovog poslednjeg praćenja kršenja kodeksa novinara u onlajn medijima (u periodu april-jun 2020), od ukupno 2829 napravljenih prekršaja kodeksa u posmatranih šest medija, Srbija danas je bila ubedljivo prva sa 1268 prekršaja: prvi sledeći (“Telegraf”) imao ih je 856.
Odluku o dodeli ugovora za portale “Srbija danas” i “24sedam” potpisao je Relja Ognjenović, zamenik direktora PIO fonda i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
“Na osnovu odgovora PIO fonda ne može se zaključiti da su uslove postavili tako da obezbede konkurenciju. Naprotiv, kada se pogledaju uslovi i kriterijumi može se zaključiti da je osnovni cilj bio da se konkurencija ograniči”, kaže za BIRN Nemanja Nenadić, programski direktor ogranizacije Transparentnost Srbija.
On kaže da uslovi nisu bili postavljeni logično u vezi sa predmetom nabavke, već su bili prilagođeni prema željenim medijima, kao i da se to najbolje vidi kada se uporede uslovi po partijama.
“Za oglašavanje prema građanima srednje starosne dobi je traženo 1,8 miliona korisnika sajta, a za one koji su pred penzijom 1,5 miliona (razlika 20 odsto). To se čini logičnim, jer je broj građana iz druge kategorije manji. Međutim, kod uslova koji se tiču broja otvorenih strana, u prvoj partiji se traži 40 miliona, a u drugoj 4,5 miliona, odnosno čak devet puta manje! Dakle, ili je uslov za prvu partiju bio preterano visok ili za drugu previše nizak. Slična nesrazmera postoji i kada je reč o ukupnom broju pratilaca na društvenim mrežama (500 prema 150 hiljada)”, kaže Nenadić.
Iz PIO fonda za BIRN kažu da se ove brojke razlikuju “zato što je Fond želeo jedan ‘manji’ i jedan ‘veći’ portal”, kao i da je na ovaj način “veći broj portala mogao da konkuriše”.
Nije, međutim, jasno, zašto je bilo potrebno da se oglašavanje radi na “jednom manjem i jednom većem” portalu, niti je PIO fond dostavio BIRN-u traženu dokumentaciju sa rezultatima istraživanja tržišta. Ovo ispitivanje Fondu, osim Zakona o javnim nabavkama, propisuje i vlastiti Pravilnik o nabavkama.
Diskriminatorski uslovi za sumnjivu nabavku PIO fonda
Umesto dokumentacije o izvršenom ispitivanju tržišta, Fond je ponudio odgovor da su istraživanje obavili “putem interneta”, i to, između ostalog i analizirajući pomenuto javno dostupno istraživanje Gemius Audience. Tek u odnosu na ovo nije jasno zbog čega je onda za jednu partiju tražena Google Analytics – koja nije javno dostupna, tj. poseduje je samo vlasnik i administrator svakog sajta – a ne javno dostupni podaci iz Gemiusovog istraživanja.
Nenadić kaže da je “očigledno diskriminatoran uslov” bio onaj gde se nabavkom traži postojanje posebne kategorije na sajtu (“posao” i “društvo”).
“O nameštanju nabavke najbolje svedoči to što je za drugu partiju traženo da portal ima određeni rast broja sesija na mesečnom nivou u 2021, dok za prvu partiju nema tog uslova. I inače, ovaj uslov je nerelevantan, jer nema nikakve garancije da će portal imati rast broja sesija i nakon što dobije posao”, kaže Nenadić.
On se pita i zašto je ova javna nabavka, odnosno, oglašavanje Fonda uopšte bila potrebna.
“Ona obaveštenja Fonda PIO koja su značajna za veliki broj korisnika će svakako biti preneta od strane svih informativnih medija, a za ljude koje ciljano zanimaju pojedina pitanja, a koriste internet, dovoljno informativan bi trebalo da bude sajt samog Fonda PIO. Drugim rečima, da bi se moglo zaključiti da je ovaj trošak Fonda PIO, koji je i inače u značajnoj meri zavisan od budžeta bio potreban, trebalo bi videti da li je Fond sproveo neko istraživanje na osnovu kojeg je utvrdio takvu potrebu. Na primer, da je istraživanje pokazalo da ljudi srednje starosne dobi ne znaju da je ‘blagovremena uplata penzijskih doprinosa uslov za ostvarivanje prava na penziju’. Čisto sumnjam da bilo koji radno sposobni građanin Srbije misli da će penziju dobiti ako mu poslodavac ne uplaćuje doprinose za PIO”, kaže Nenadić.
Iz PIO fonda su odgovorili da su podatke o tome da se na sajtu “Srbija danas” informišu osiguranici srednje dobi odredili tako što su “analizom media kita portala koji se nalazi na sajtovima, došli do zaključka da se osiguranici srednje starosne dobi informišu preko određenih portala”.
Međutim, za slučaj sajta “24sedam”, PIO fond nije gledao “media kit”, nego je odgovorio da se iz Google Analytics “može izvući Audience – Demographics, koji prikazuje starosno doba posetilaca sajta, gde se jasno vidi isticanje starosne grupe 55-64”.
S obzirom da je Google Analytics dostupna samo vlasniku sajta, to bi značilo da je PIO fond dobio ove podatke od sajta 24sedam, ali nije poznato da li je tražio i dobio iste podatke i sa drugih sajtova, jer nije poslao BIRN-u dokumenta o urađenom istraživanju tržišta.
Nemanja Nenadić zaključuje da su ovakve nabavke jedan od razloga zbog kojeg je potrebno izmeniti Zakon o javnim nabavkama kada je reč o medijskim uslugama, što je ušlo i u Medijsku strategiju.
“Međutim, iako je rok za te izmene kraj ove godine, nema naznaka da se na tome uopšte radi”, kaže Nenadić.
Pravi vlasnik
Sajt 24sedam.rs je u vlasništvu firme Digital media network. Pokrenut je u junu 2020, a firma je osnovana u aprilu iste godine sa Margaretom Stanić kao jedinom vlasnicom. U avgustu 2021. kompanija je prodata švajcarskoj firmi Europe Development Business Group AG, koja je osnovana krajem aprila ove godine. U registru stvarnih vlasnika Agencije za privredne registre, kao stvarni vlasnik se i dalje navodi Margareta Stanić.
Međutim, u tekstu koji nosi datum iz juna ove godine, a deluje da je napisan u junu prošle – prilikom puštanja sajta u rad – portal “24sedam” navodi aktuelnog predsednika KK Partizan Ostoju Mijailovića kao “jednog od osnivača” sajta. Mijailović je ujedno i član Glavnog odbora SNS, vlasnik British motors Srbija i Globos osiguranja. On se nije odazvao na poziv i poruke BIRN-a. Na pitanje kakva je uloga Ostoje Mijailovića na sajtu “24sedam”, glavna i odgovorna urednica ovog portala Dragana Milovanović kratko je rekla za BIRN da je ona urednica, a da ”sve ostalo piše na APR-u”.
Vlasnica, osnivač i izvršna direktorka portala Srbija danas je Aleksandra Martinović, koja je vlasnica i Novosadske TV, novosadskog Dnevnika, kao i osnivač nevladine organizacije “Drug nije meta”. Članica je Upravnog odbora IAB Serbia (Interactive Advertising Bureau), udruženja koje se bavi pružanjem podrške rastu i razvoju tržišta digitalnog i interaktivnog marketinga u Srbiji. U periodu nešto dužem od godinu dana, zajedno sa Slobodanom Kvrgićem bila je suvlasnica kompanije Prointer IT Solutions and Services (danas Proret).