Firma koja se dovodi u vezu sa Brankom Stefanovićem jeste kupovala naoružanje po povlašćenim cenama od Krušika iz Valjeva, otkriva BIRN nakon analize ugovora koje je državna fabrika namenske industrije svesno htela da sakrije od javnosti.
BIRN je još u novembru 2018. godine objavio da je otac ministra policije, kao predstavnik kompanije GIM iz Beograda, posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije.
Rukovodstvo Krušika je u utorak 16. septembra demantovalo navode iz teksta koji je objavljen na specijalizovanom portalu „Arms Watch”, a u kome stoji da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama u odnosu na državni SDPR.
Kao dokaz naveli su podatke iz ugovora koji je GIM potpisao sa tom kompanijom 26. juna 2018. godine i dali uporedni prikaz onoga što su dogovarali sa državnim preduzećem SDPR i sa GIM-om.
Na prvo čitanje, zaista se mogao steći utisak da GIM nije bio povlašćen. Problem je, međutim, u tome što je Krušik svesno prećutao ključne podatke iz drugih ugovora koje su skapali sa GIM-om i SDPR-om koji pokazuju potpuno drugačiju sliku.
Osim ugovora koji je Krušik predstavio javnosti, BIRN poseduje i prethodna tri ugovora potpisana sa GIM-om, kao i četiri ugovora potpisana sa SDPR-om.
BIRN otkriva da Krušik GIM-u nije prodao 267.000 mina, kao što stoji u demantiju, nego čak 487.000 komada mina i 210.000 komada ručnih bombi. Ukupna vrednost ugovora je skoro 43 miliona dolara.
Iz dokumenata se takođe vidi da je Krušik manipulisano upoređivanjem cena različitih verzija mina kako bi se potkrepila tvrdnja da GIM nije bio u povlašćenom položaju prilikom kupovine, dok je zapravo preduzeće povezano sa ocem ministra policije nabavljalo mine po nižim cenama od konkurencije.
BIRN je u utorak 17. septembra rukovodstu valjevske firme poslao pitanja u vezi sa skrivenim ugovorima.
Dan kasnije, Krušik je poslao odgovor u kome stoji da „Krušik, kao proizvođač nije obavezan da svim partnerima prodaje robu po unificiranim cenama”, ali i da „GIM nema povoljniji status u odnosu na ostale kupce”.
Međutim, preostale informacije iz saopštenja, kao i informacije i dokumenta koje je prikupio BIRN ne potkrepljuju tu tezu – naprotiv. GIM je istu vrstu oružja po pravilu plaćao jeftinije od konkurencije.
Krušik je u dopisu BIRN-u naveo da „poslednja dešavanja mogu naneti ogromnu štetu fabrici”, kao i da „prenošenje pojedinih informacija može ugroziti ugled kod inopartnera i u značajnoj meri otežati poslovanje fabrike”.
Oni su apelovali na BIRN da prilikom iznošenja informacija „vodi računa da imidž Krušika ne bude narušen”.
„Naglašavamo da nam nije namera da se mešamo u način vašeg rada, već vas samo molimo da pokušate da nađete način da Krušik u ovoj situaciji ne bude bezrazložno oštećen”, stoji u pisanom dopisu.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije i bivši član odbora Agencije za borbu protiv korupcije kaže za BIRN da je sa stanovišta korupcije najvažnije istražiti da li je otac ministra policije od državne fabrike kupovao oružje po povlašćenim cenama.
„Ako se pokaže da je bio u privilegovanom položaju u odnosu na konkurenciju, treba ispitati ko mu je to omogućio i koja je uloga Nebojše Stefanovića u tome. Potencijalni sukob interesa treba da ispita Agencija za borbu protiv korupcije, a da li je ministar trgovao uticajem, može da ispita jedino tužilaštvo”, kaže Minić.
Poredili neuporedivo
Krušik je u dopisu BIRN-u potvrdio da su sa GIM-om od trenutka započinjanja saradnje 2016. godine potpisali nekoliko ugovora o isporuci 487.000 mina različitih kalibara i modela i 210.000 ručnih bombi.
Kada smo ih upitali zbog čega se onda u njihovom demantiju pominje samo broj od 267.000 mina, nadležni iz valjevske firme su odgovorili da se taj broj „odnosi na poslednji ugovor potpisan sa GIM-om, koji je uzet kao primer za poređenje sa SDPR-om”.
„Dakle, nije bila nikakva namera da se ugovori sa GIM-om prećute, već je samo uzet jedan primer”, kažu u Krušiku.
Međutim, ni ovo nije tačno, pošto je Krušik u svom demantiju poredio neuporedivo. Poređene su cene pojadnostavljenih, osnovnih verzija razornih mina koje je kupio GIM, a koje SDRP do sada nije ni kupovao – pa se ne može ni izvršiti direktno poređenje cena mina za ova dva kupca.
Takođe, porede se i cena dve različite verzije razorne mine 120 mm, za koju se tvrdi da je SDPR-u prodata po ceni nižoj za 0,60 dolara nego GIM-u.
Istina je, međutim, da je SDPR kupio verziju oznakom M62P9 koja je jeftinija zbog skromnijih tehničkih karakteristika u odnosu na verziju mine koja je prodata GIM-u. Mina koju je kupio GIM nosi oznaki M62P10 i zbog boljih karakteristika ima i višu prodajnu cenu.
Tamo gde su poređenja moguća, jasno je da je GIM bio u prednosti.
Recimo, dokumenta koja poseduje BIRN pokazuju da je SDPR juna 2017. godine od Krušika kupio 10.000 razornih mina M73 za cenu od 51,77 dolara po komadu, dok GIM za istu količinu sledeće godine plaća 45,20 dolara po komadu.
Oba kupca u pomenuta dva ugovora imaju istu proviziju od pet odsto.
Takođe, 2017. godine SDPR je 105.150 komada razornih mina M74 dobio po neto ceni od 73,50 dolara, dok je GIM za 10.000 komada, identične mine 2018. godine dobio po neto ceni od 72,20 dolara po komadu. Identičnu cenu GIM je platio i za kupovinu 30.000 komada mina 2016. godine.
Za ovu minu tako nisku cenu SDPR nikada nije uspeo da dobije, ni u novembru 2016. godine kada je za porudžbinu od 73.756 komada morao da plati 72,74 dolara.
I u decembru 2016. godine, SDPR je za porudžbinu od 23.000 komada dobio cenu od 74 dolara, što je više od cene koju je plaćao GIM.
U dopisu upućenom BIRN-u, Krušik navodi da oni ne prodaju „svoja sredstva po unificiranom cenovniku kao što rade maloprodajni, trgovinski lanci, već se svaki slučaj, odnosno zahtev, posebno tretira”.
„To konkretno znači da mi jednom istom kupcu ne prodajemo robu uvek po istim cenama. Naravno, isto važi i kada se radi o različitim kupcima”, kažu u Krušiku.
Krušik navodi da su još 2015. godine po istim cenama po kojima su prodavane mine GIM-u, isporučivali mine na isto tržište, preko druge dve firme, ali ne navode koje su to firme.
U međuvremenu dolazi do potpisivanja ugovora sa SDPR-om, ali za korisnika sa drugog tržišta.
„Naravno, na drugom tržištu možda postoje drugačiji uslovi, što zahteva od nas novo prilagođavanje. (…) Pokušavamo da maksimiziramo prihod, vodeći računa o uslovima na tržištu, reagujući drugačije na svaku novu priliku”, stoji u odgovoru Krušika.
Branko Stefanović „pregledao robu”
Javnost u Srbiji burno je reagovala na podatke objavljene na portalu „Arms Watch” o kupovini oružja.
Međutim, godinu dana ranije, iste dokumente i podatke objavio je BIRN u istraživanju u kome su otkrivene veze između oca minista policije i trgovaca oružjem.
Povodom ponovnog otvaranja priče o ulozi oca ministra policije u trgovini oružjem i minicijom, oglasio se i ministar policije Nebojša Stefanović, koji je rekao da GIM nije u vlasništvu njegovog oca – iako niko nije ni tvrdio da je Branko Stefanović vlasnik pomenute firme.
Branko Stefanović je maja 2017. kao predstavnik GIM-a iz Beograda posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije. Kako se navodi u zvaničnom dokumetu Krušika koji je BIRN tada objavio, Branko Stefanović je u fabriku došao “radi pregleda robe”.
Sa njim su tada bili još Goran Todorović, vlasnik GIM-a, kao i predstavnici saudijske firme Rinad al Džazira.
Veze starijeg Stefanovića i Krušika pokazuje i fotografija do koje je došao BIRN, a na kojoj se vidi da Branko Stefanović prisustvuje svečanosti povodom godišnjice postojanja fabrike.
Inače, vlasnika GIM-a i Branka Stefanovića povezuje i preduzeće „United BG” u kom su njih dvojica bili suvlasnici do aprila 2018. godine. Osnivanje zajedničke kompanije „United BG“ 2015. godine poklapa se sa boljim poslovnim rezultatima GIM-a.
Finansijski izveštaji pokazuju da GIM sa četrdesetak miliona dinara prihoda u 2016. naglo skače na preko milijardu dinara prihoda u 2017. godini, a najnoviji podaci za 2018. pokazuju skok na skoro dve milijarde dinara, što se poklapa sa angažovanjem Branka Stefanovića u ovom preduzeću.
U istraživanju je BIRN-a takođe je pokazano da preduzeće GIM od Krušika dobavlja oružje po povlašćenim cenama u odnosu na konkurenciju.
