Sudija Višeg suda Zoran Ganić, oslobađajuću presudu izrekao je i Bojanu Mijoviću, službeniku Policijske stanice Zvezdara za krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Dejan Jović, bivši zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u beogradskoj policiji uhapšen je pre godinu dana, a potom i optužen jer je, navodno, uticao na odluku Mijovića koji je postupao u jednom predmetu porodičnog nasilja.
Optužen je da je pozvao telefonom svog kolegu i zamolio ga da S.S, prijavljenom za nasilje, umesto hitne mere, izrekne meru upozorenja.
Sudija Ganić je, nakon što su tužilac Predrag Ćetković i advokati optuženih, na današnjem ročištu, izneli svoje završne reči, doneo oslobađajuću presudu uz obrazloženje da je odluku doneo na osnovu materijalnih i pisanih dokaza, i iskaza svedoka, ali i na osnovu iskustva iz životnih situacija.
„Nije neobično i životno je da kolega pozove kolegu za nešto, to svi radimo. Poenta je da ne tražite ništa protivzakonito ili da ne odstupite od nečeg uobičajenog. Vi niste učinili ni jedno od ta dva, a niste imali ni bilo kakvu materijalnu korist i vi niste krivi“, objasnio je sudija Ganić razloge koji su ga rukovodili da donese oslobađajuću presudu za Dejana Jovića.
Sudija je rekao i da je Mijović postupio u skladu sa zakonom kada je umesto hitne mere S.S, prijavljenom za porodično nasilje, izrekao opomenu.
„Ja sam proveravao. Vi ste imali više parametara na osnovu kojih ste doneli takvu odluku“, zaključio je Ganić.
Sudija je najavio da će presuda biti napisana i dostavljena stranama u postupku tokom januara, a tužilaštvo ima pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Dejan Jović uhapšen je 12. decembra 2018. godine zbog sumnji da je počinio dva krivična dela – trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja, ali je optužni predlog protiv njega podnet samo za trgovinu uticajem.
U pritvoru je proveo 30 dana.
Optužbama je prethodilo šestomesečno praćenje i prisluškivanje Jovića zbog navodnih protivzakonitih kontakata sa kriminalcima.
U tom pravcu izveštavali su i tabloidi bliski vlasti, do kojih su stigli podaci iz dokumentacije o praćenju koja nosi oznaku „stogo poverljivo”. Pisali su i da je Jović saradnik „škaljarskog“ kriminalnog klana.
S druge strane, pojedini izvori iz policije upravo ovakvim napisima tabloida potvrđivali svoje teze da je cilj hapšenja bio udaljavanje Jovića iz policije.
Ti izvori su, naime, tvrdili da je Jović zapravo smetao pojedincima iz vrha policije zbog svog učešća u nekim važnim istragama.
O onome što se dešavalo u toku ovog postupka i o pozadini ovog slučaja, možete da pročitate ovde:
Suđenje za korupciju u policiji: Optuženi inspektor odbacio krivicu
Završne reči
Zamenik višeg javnog tužioca Predrag Ćetković rekao je da su tokom postupka u potpunosti utvrđeni elementi krivičnih dela koja se optuženima stavljaju na terete zatražio da se oglase krivim i da im se izreknu zatvorske kazne tražene optužnim predlogom – godinu dana za Jovića i 6 meseci za Mijovića.
Tužilac je završnu reč bazirao na presretnumom telefonskom razgovoru tokom kojeg je Jović Mijovića, prema optužnom aktu, indikretno zamolio za bolji tretman prema S.S.
I dok je odbrana tokom celog postupka pokušavala da ospori zakonitost tog dokaza, tužilac se tome oštro protivio, jer je to bio ključni dokaz Jovićevog uticaja na Mijovića, kako je rekao tužilac Ćetković u završnoj reči.
„Na početku razgovora Jović se predstavlja Mijoviću i kaže da je iz III odeljenja, čime već vrši uticaj na Mijovića”, rekao zamenik tužioca.
On je dodao i da argument odbrane da se njih dvojica nisu poznavali, nema nikakvog uticaja, jer je Jović bio na visokoj poziciji u UKP-u, pa je Mijović želeo da mu udovolji.
Rekao je tužilac i da je Mijović nakon razgovora sa Jovićem promenio svoju prethodnu nameru da S.S. izrekne hitnu meru.
Zaključio je i da je otežavajuća okolnost to što je reč o policijskim službenicima u čijoj je obavezi poštovanje zakona, posebno kad su u pitanju koruptivna krivčna dela.
Veljko Delibašić, branilac Dejana Jovića je tokom završne reči, za razliku od tužioca, tvrdio da telefonski razgovor koji je bio ključni dokaz, nije pribavljen zakonito i da ga treba izuzeti iz predmeta.
Delibašić je osim nezakonitog pribavljanja, insistirao i na tome da sam sadržaj razgovora ne ukazuje da su Jović i Mijović počinili bilo kakvo krivično delo.
Jović je pozvao kolegu, jer mu se S.S. obratio zbog straha da će tokom saslušavanja u policiji dobiti batine, rekao Delibašić.
Policajac koji je uručio poziv za saslušanje u policijskoj stanici, rekao je S.S. da će ga prebiti od batina, bude li na saslušanje došao sa advokatom. To je bio Jovićev motiv da pozove Mijovića, rekao je Delibašić.
U vezi sa merama pod kojima je Jović bio, Delibašić je rekao da je naredba za njihovo sprovođenje izdata nezakonito i da su neki „zli policajci” želeli da ga uklone iz nekih postupaka koje je vodio.
On je ovu svoju tezu potkrepio podatkom da je u predlogu za uvođenje mera praćenja i prisluškivanja pisalo da se Jović sastao sa nekom osobom, i da je uz taj podatak, bilo navedeno precizno mesto i vreme gde se on, navodno, tajno sastao sa tom osobom.
„Kako je policija znala da se on sa tom osobom sastao, kako su znali gde tačno i u koje vreme? To samo znači da su ga oni već tajno i prisluškivali i pratili”, konstatovao je Delibašić i rekao da je naredbom sudije za prehodni postupak, samo formalizovana primena posebnih mera prema Joviću.
On je istakao i da sudija za prethodni postupak posebno nije imao ni jedan razlog za produženje mere na još tri meseca, budući da se iz službenih beležaka ne vidi niti jedan sporan kontakt Jovića.
„Naprotiv, iz beležaka se vidi da je Jović svaki put kada bi se sastao sa kriminalcem u cilju istrage, o tome obaveštavao svog nadređenog Milenka Munižabu, koji mu je davao dozvolu da nastavi da radi”.
Na kraju, Delibašić je rekao da i iskazi svedoka govore da je Jović nevin.
On je, kao i Mijovićev advokat, Žarko Jeknić, zatražio oslobađajuću presudu za svog klijenta, što se na kraju i dogodilo.