- Informacije o 28-godišnjem aktivisti Nikoli Ristiću tri puta su curele u tabloide – svaki put u jeku velikih protesta: protiv izbornih neregularnosti, rudarenja litijuma i sada, zbog pogibije 15 osoba u Novom Sadu
- Ristićeva slika iz pasoša, u kolor verziji, objavljena je u tabloidu Alo, podaci iz poslovnih knjiga čitani su na televiziji Informer i na kraju, na portalu Informera, objavljene su fotografije njegovog kretanja sa nadzornih kamera beogradskog aerodroma Nikola Tesla
- Ristić nije izuzetak – tokom prethodnih godina o aktivistima, novinarima, tužiocu, opozicionim političarima, policijskim inspektorima curele su informacije u posedu BIA, bolnica, banaka, policije
- Plasiranje informacija i ličnih podataka u tabloide je deo namerno osmišljenog i sistematskog mehanizma zastrašivanja i diskreditacije onih koje vladajući naprednjaci doživljavaju protivnicima, kažu stručnjaci
Nikola Ristić na intervju je došao u dukserici koju ovih dana često nosi – istoj onoj bež koju je imao na sebi kada su ga 5. novembra snimile sigurnosne kamere na beogradskom aerodromu – dok se prijavljivao na let i čekao ukrcavanje.
Nekoliko sati kasnije, fotografije sa nadzornih kamera osvanule su na portalu Informera. U kratkom pratećem tekstu objavljeno je u minut precizno Ristićevo kretanje po aerodromu, vreme ukrcavanja i odredište – portugalska prestonica Lisabon.
Bež duksericu sa velikim crnim slovima na intervjue nosi kao podsetnik za one koji su pustili fotografije u javnost.
„To je bio samo još jedan način da pokušaju da nas zastraše – da pokažu da mogu da urade bilo šta bez ikakvih posledica“, kaže Ristić za BIRN.
Ristić je aktivista omladinskog pokreta SviĆe i jedan od učesnika protesta zbog smrti 15 osoba koje su poginule kada se 1. novembra srušila nadstrešnica na tek renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
Na dan Ristićevog leta za Lisabon, hiljade ljudi marširalo je kroz Novi Sad zahtevajući odgovornost i pravdu za preminule i dvoje teško povređenih.
Međutim, Informerova meta bio je Ristić – čest i glasan učesnik protesta u poslednjih godinu dana. Tabloid je objavio da Ristić, usred novosadskih protesta, ide po „instrukcije“ iz inostranstva. Naslov je bio u skladu sa onim što Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da nametne – da je narodno nezadovoljstvo u Srbiji deo plana neimenovanih stranih sila za rušenje SNS-a i njega lično.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je postupak prikupljanja podataka o curenju Ristićevih fotografija. Beogradski aerodrom, kojim upravlja francuska kompanija Vinci, saopštio da je spreman da sarađuje s „svim nadležnim institucijama u cilju utvrđivanja svih okolnosti i činjenica u vezi sa ovom situacijom“.
Međutim, Ristić nije izuzetak.
BIRN je identifikovao više od 80 članaka u provladinim medijima koji sadrže lične podatke učesnika protesta protiv rudarenja litijuma i stradanja u Novom Sadu.
Ova praksa, međutim, traje najmanje deceniju. Institucije, banke i kompanije redovno dostavljaju lične podatke i informacije iz života aktivista, studenata, novinara, opozicije i kritičara provladinim tabloidima.
„Za nekog ko nije upućen u prilike u Srbiji, to mogu delovati kao pojedinačni slučajevi, ali kada se spoje te tačke, vidi se zapravo da je to deo jednog sistema pritisaka koji je namerno osmišljen i realizuje se tako da izgleda kao da su to akti nekih pojedinaca, a zapravo se radi o jednom sistemskom pristupu,“ kaže Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
„Ovo je samo jedan od elemenata u čitavom spektru instrumenata koje vlast koristi kako bi delegitimizovala i zastrašivala i vršila druge vrste pritisaka na ljude koji je kritikuju, kako bi odustali”, zaključuje Petrović.
Predrag Petrović: „To nije curenje, već plasiranje informacija“
Prema Krivičnom zakoniku, odavanje ili zloupotreba zakonito prikupljenih ličnih podataka kažnjivo je kaznom zatvora do tri godine.
Međutim, u Srbiji ne samo da se ovaj član zakonika često krši, već nije neobično da to javno i pred televizijskim kamerama rade i političari na vlasti.
Pre tačno deset godina, u junu 2014. godine, fotografija iz lične karte tadašnjeg zamenika specijalnog tužioca Saše Ivanića osvanula je u medijima, među kojima je i televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ivanić je u tom trenutku vodio dva velika slučaja – protiv osuđenog krijumčara droge Darka Šarića i biznismena Stanka Subotića, čija je presuda za šverc cigareta poništena na apelaciji.
Tadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, utvrdio je da su agenti Bezbednosno-informativne agencije (BIA) pustili fotografiju iz policijske baze podataka, ali BIA nikada nije identifikovala odgovornu osobu. Tužilaštvo je o čitavom slučaju odmah pokrenulo istragu, ali je zbog upornog ne odgovaranja od strane BIA, slučaj zastareo.
Naredne godine, u aprilu 2015, Informer je objavio da je policija 1993. godine saslušavala Sašu Jankovića zbog navodnog nelegalnog posedovanja pištolja, pošto je u njegovom stanu mladić pronađen mrtav.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić ume da se tokom javnih obraćanja poziva na podatke iz dosijea građana. Podsetimo na slučaj Stojanke Stojanović, osumnjičene za ubistvo građevinskog investitora Zorana Trifunovića u Beogradu. Nakon ubistva, kada je veliki broj građana javno stao na njenu stranu tvrdeći da je Stojanka ubila u nužnoj samoodbrani zbog višegodišnjeg ignorisanja države da je zaštiti od „bahatog investitora“, Vučić je osumnjičenu ne samo nazvao ubicom, kršeći pretpostavku nevinosti, već se pozvao i na njen dosije: „Hoćete li da vidite dosije šta je ta baba radila i koga je pokušala sve da ubije?“ Stojanovićeva je tokom suđenja, u periodu kad se branila sa slobode, izvršila suicid. Informacije su i tada nastavile da cure, te su tabloidi prenosili da je ostavila oproštajno pismo u kom je napisala: „Ne mogu više da izdržim pritisak“.
Tabloid je pokušavao da čitaoce ubedi da je čovek možda ubijen. Ministarstvo unutrašnjih poslova potom je selektivno objavilo detalje iz predmeta, izostavljajući ključni zaključak: mladić – Jankovićev prijatelj – izvršio je samoubistvo.
Janković, u to vreme Zaštitnik građana, postao je meta pošto je podneo krivičnu prijavu protiv dva vojna policajca osumnjičena za napad na pripadnike žandarmerije. Do incidenta je došlo kada je policija pokušala da zaustavi Andreja Vučića, brata Aleksandra Vučića, Predraga Malog, brata tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, i njihovo obezbeđenje – vojnu policiju u civilu – da prođu kroz blokadu postavljenu radi zaštite Povorke ponosa te godine.
U decembru 2015. godine, urednik Informera Dragan Vučićević u emisiji na televiziji PINK čitao je delove iz zdravstvenog kartona Aleksandra Kornica, bivšeg direktora tabloida Kurir. Pored Vučićevića je u studiju sedeo ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Izveštaj je procurio iz psihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević“, a direktorka bolnice je bila Slavica Đukić Dejanović, sadašnja ministarka prosvete Srbije.
U martu 2016. godine, Informer je objavio seriju tekstova o nagrađivanom istraživačkom novinaru Stevanu Dojčinoviću, glavnom uredniku KRIK-a; u člancima je nazvan kriminalcem, teroristom i stranim špijunom, a tekstove su pratile tajno napravljene fotografije Dojčinovića. U to vreme, KRIK je istraživao imovinu tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića.
Mi smo imali nekoliko, rekao bih, frapantnih primera koji bi u normalnom svetu bukvalno zaljuljali Vladu.“
Rodobljub Šabić
Dojčinović je tužio Informer za klevetu, a predstavnici tabloida na sudu su rekli da istinitost njihovih tekstova može da potvrdi BIA. Tadašnji Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pozvao je BIA-u da se izjasni o ovom slučaju, ali nije poznato da li je agencija ikada odgovorila. Dojčinović je dobio spor, ali tekstovi i dalje stoje na sajtu Informera.
Predrag Petrović objašnjava da praksa curenja podataka tabloidima pokazuje koliko je vlast odlučna da se obračuna sa svojim kritičarima.
„To nije curanje informacije, već plasiranje informacija koje su u posedu različitih aktera, pre svega državnih aktera, i to je počelo još mnogo, mnogo ranije – od kako je vladajuća partija počela da se ozbiljnije obračunava sa neistomišljenicima i sa onima koje su percipirali kao neprijatelje njihove vladavine“, kaže on.
Šabić: U normalnom svetu ovo bi zaljuljalo vlade
Među skorašnjim metama je i Miroslav Aleksić, lidera opozicionog Narodnog pokreta Srbije. Dospeo je u žižu javnosti tokom protesta protiv nasilja, posle dva masakra u tri dana, u maju 2023. godine, koja su se dogodila u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i mestu Dubona kod Mladenovca. Provladini tabloidi objavili su desetine fotografija Aleksića i njegove porodice sa odmora u susednoj Crnoj Gori.
Predrag Voštinić, odbornik skupštine Kraljeva i aktivista Lokalnog fronta, veruje da je sprečio da se na sličan način i njegove fotografije pojave u tabloidima. Uoči decembarskih izbora prošle godine, Voštinić je fotografisao nekoliko ljudi koji su ga pratili. U tom trenutku, Voštinić je bio na sastanku sa predstavnicima britanske ambasade, a njegovi pratioci sedeli su nekoliko stolova dalje. On smatra da su bili agenti civilnih ili vojnih tajnih službi. Radar je objavio tekst o nadzoru Voštinića uz fotografije ljudi koji su ga pratili. Novinari su njihova lica na fotografijama zamutili zbog zaštite podataka. Samo dva meseca ranije, Voštinića je udario auto, dok je vozio bicikl. Njegove kolege tada su medijima rekle da je vozač prvo pokušao da ga izgura sa puta, prošao, a zatim se vratio i udario u Voštinića. Vozač je uhapšen, a policija je saopštila da je vozio pod uticajem alkohola. Tokom istrage se ispostavilo da je u tom incidentu učestvovalo više vozila. U jednom od automobila bio je muškarac koji se nalazi na dve poternice, dok je u drugom bio policajac koji radi u Sektoru unutrašnje kontrole MUP Srbije.
„Kada smo posle doručka supruga i ja sa decom autom krenuli ka plaži, u drugi grad, u jednom momentu mi je dete tražilo da svratimo u prodavnicu da mu kupimo gumenog jednoroga – igračku za vodu. Neplanirano smo se zaustavili i tada sam primetio da za nama vozi crna Škoda sa beogradskim tablicama. Kako smo mi stali, zaustavio se i taj auto“, kaže Aleksić i objašnjava da je na kola i vozače obratio pažnju jer su deca, po izlasku iz prodavnice, greškom krenula ka tom autu.
Video ih je i nekoliko dana kasnije, kada je sa porodicom ponovo krenuo na izlet.
„Možda su i želeli da ih vidim i time pošalju poruku da mene i celu porodicu zastraše. Bez obzira što je reč o stranoj zemlji i privatnom godišnjem odmoru, bilo mi je jasno da BIA dostavlja tabloidima fotografije naših privatnih momenata.”
Iz BIA nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o ovom i svim drugim slučajevima curenja podataka u kojima se pominjala ova agencija.
U aprilu ove godine, sajt Republika objavio je fotografiju policijskog inspektora Slobodana Milenkovića i deteta od oko tri godine, koje je držao za ruku – za dete je navedeno da je reč o njegovoj ćerki. Inspektor Milenković i njegove kolege su 2019. godine otkrili imanje Jovanjica, na kom su – kako navodi tužilaštvo za organizovani kriminal – uzgajane tone marihuane. Od 2023. godine živi pod zaštitom, pošto je otkriveno da je narko-kartel unajmljen da ga ubije. Nije jasno da li je ikada pokrenuta istraga o tome ko je fotografiju napravio i prosledio Republici.
U oktobru 2024. godine, srpski tabloidi su izvestili da je poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović prekoračio brzinu, a da je sa njim bio i pas koji je prevožen na nepropisan način.
Lazović je platio kaznu, ali je novinarima rekao da mu je interesantno da je informacija „odmah stigla do tabloida“, te je vest izašla „još u toku kontrolisanja dokumenata“.
Ljudi se stavljaju u lažni kontekst koji im onda, zaista, crta metu na glavi.“
Ana Toskić Cvetinović
Šabić, bivši Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, rekao je da su građani Srbije svedoci „sistematske zloupotrebe podataka građana“ i „popune nespremnosti državnih organa da na to reaguju“.
„U dnevno-političke svrhe se robusno koriste čak i najdelikatniji podaci – nekad u svrhu obračuna, nekad u svrhu sticanja nekakvih jeftinih poena“, kaže on.
„Mi smo imali nekoliko, rekao bih, frapantnih primera koji bi u normalnom svetu bukvalno zaljuljali Vladu“, dodaje Šabić.
On navodi da je, tokom 14 godina koje je proveo kao Poverenik, podneo desetine prijava, ali da je samo mali broj njih stigao do suda. Kazne su, kaže, bile ili „komične“ ili je nastupila zastarelost.
„Gurane su u zastarelost, čekale su u ladicama da javnost to zaboravi.“
Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka nevladine organizacije Partneri Srbija, kaže da ovakva curenja postaju sve učestalija i to ne samo iz državnih tela, već i iz privatnih kompanija i banaka. Posledice nisu za potcenjivanje.
„To su sada već stvari koje izazivaju opasnost po bezbednost. Ljudi se stavljaju u lažni kontekst koji im onda, zaista, crta metu na glavi“, rekla je Toskić Cvetinović za BIRN dodajući da se stvara atmosfera u kojoj neko može da pomisli da je prihvatljivo i fizički napasti ove ljude.
Nikola Ristić: „Spreman sam i za gore“
Fotografije sa nadzornih kamera aerodroma nisu prve fotografije Nikole Ristića koje su završile u tabloidima zloupotrebom.
Prošle godine, nekoliko dana pošto su u decembru počeli protesti zbog izbornih neregularnosti, tabloid Alo objavio je njegovu fotografiju iz pasoša.
Građani Srbije svoje fotografije dobijaju u pasošu – crno-bele, dok se kolor verzija čuva u bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova. Alo je objavio fotografiju u boji.
Ristić se obratio kancelariji Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, ali mu je rečeno da se neće sprovesti istragu po službenoj dužnosti, što znači da bi morao sam da pokrene postupak. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanje BIRN-a da li je o ovom slučaju pokrenulo istragu.
Ristić kaže da je osećao bes jer mu se „time direktno crta meta na čelu“.
„Sebe smatram inteligentnom i informisanom osobom i da nisam znao da će ovako izgledati, verovatno bih do sada odustao. Bio sam spreman na sve ovo i i dalje sam spreman i na gore“, kaže on.
Ristić nije izuzetak. Podaci BIRN-ovog monitoringa medija pokazuje da su tokom protesta zbog pogibija u Novom Sadu i protesta protiv rudarenja litijuma, tabloidi o aktivistima i studentima izveštavali gotovo isključivo negativno, a da su podaci o aktivistima i studentima objavljeni u više od 80 tekstova.
Ristić je učestvovao i u protestima protiv rudnika litijuma. Uoči održavanja masovnog protesta, zakazanog za 10. avgust, poreski inspektori su zakucali na vrata njegove preduzetničke agencije.
Ubrzo su podaci iz njegovih poslovnih knjiga završili u tabloidima. Na kablovskoj televiziji Informera emitovane su posbene emisije u kojima su citirane informacije iz njegove finansijske evidencije. Ristićeva saradnja s međunarodnim institucijama i lokalnim nevladinim organizacijama prikazana je kao dokaz da je on strani plaćenik.
U isti emisijama su iznošeni i podaci oko 20 nevladinih organizacija, među kojima je i BIRN – objavili su već javne podatke o njihovom donatorima i sumama dobijenim za projekte, ali i imena i plate nekoliko zaposlenih, uz datume transakcija.
Maja Stojanović tada je za Raskrinkavanje rekla da sumnja da je Informeru podatke predala Narodna banka Srbije.
„Za Građanske inicijative ima podataka o platama, o pojedinačnim transakcijama koje jedino mogu da se nađu na izvodima koji su kod banaka. Sumnjam da je ovo došlo iz Narodne banke Srbije jer je Jorgovanka Tabaković pre nekoliko dana rekla da se bavila civilnim sektorom, da ima uplata i pomenula je različite organizacije, pomenula je i nas.”
Iz Narodne banke Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o ovom slučaju i tome da li su pokrenuli istragu o tome kako su poslovni podaci civilnog društva završili na televiziji.
Informer je i 2015. godine, u jeku medijske kampanje protiv BIRN-a, objavio fotografiju bankarskog dokumenta ove organizacije uz tvrdnju da Evropska komisija direktno finansira rušenje Vučića i da aktivno radi na izazivanju haosa u Srbiji. Iz Rajfajzen banke su negirali da je dokument njihov i da su ga oni dostavili tabloidu.
Ristić nema sumnje da je Poreska uprava iza curenja njegovih poslovnih podataka. Iz Poreske uprave nisu odgovorili na pitanje BIRN-a o tome da li su pokrenuli istragu o ovom slučaju.
„Dva meseca kasnije, ja sam dobio papir da je moje poslovanje apsolutno uredno, tako da i dan-danas mislim da je u suštini ta poreska inspekcija naložena samo da se ušlo u trag mojim finansijama.“
On sve što mu se događa opisuje kao farsu.
„Sve je ovo farsa i sve ovo služi da se neki drugi ljudi drže pasivnim i da kažu Vidiš ovog Nikolu, vidiš šta mu se dešava, pa neću da se igram s time.“