Zastupnica fantomske Organizacije za podršku ravnomernom razvoju lokalnih zajednica Bojana Šalić se nalazi na sedmom mestu kandidata za odbornike u opštini Vračar liste Zeleni pokret Vračar.
Njena organizacija je deo mreže fantomskih organizacija koje su dobijale milione evra na javnim konkursima, između ostalog i od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. U finansiranju ove grupe je godinama učestvovala bliska saradnica Aleksandra Šapića, Aleksandra Čamagić.
Vladimir Kljajić, koji u javnosti govori u ime pokreta, kaže za BIRN da o Šalić ne zna ništa.
„Nama je teško bilo da popunimo listu, zato što niko neće da se bavi politikom i onda smo ušli u saradnju sa predstavnicima stranke dr Žujovića. Gospođu Šalić su predložili oni, za Zeleni Beograd”, napisao je Kljajić.
Dejan Žujović, kandidat za gradonačelnika Beograda liste Za zeleni Beograd u odgovoru za BIRN je takođe rekao da ne poznaje ni Šalić, ali ni ljude iz Zelenog pokreta Vračara.
„Niti poznajem spomenutu gospođu, niti ljude iz navedenog pokreta. […] Navedena gospođa/ca se ne nalazi na našoj gradskoj listi. Ne znam čemu ove teme, mi nismo podnosili listu na Vračaru, kao ni na Paliluli. Mogu da budem odgovoran samo za odbornike koji su dobili mandat sa lista sa mojim imenom.
I to do trenutka dok oni sami ne postanu vlasnici mandata, jer je takav zakon“, kaže Žujović za BIRN u odgovoru koju je stigao po objavljivaju teksta.
Bojana Šalić nije odgovorila na pitanja BIRN-a.
Promovišući se kao zelena, liberalna grupa, lista Zeleni pokret Vračar je osvojila dva mandata na lokalnim izborima održanim 2. juna u više od 80 opština i gradova širom Srbije. Sa ova dva mandata mogu imati ključnu ulogu u tesnoj trci opozicije i Srpske napredne stranke (SNS) za vlast na Vračaru.
„U ovom sazivu daćemo prednost u pregovorima SNS većini zato što sa njima imamo više šanse da realizujemo inicijative koje smo pokrenuli. Sada je već evidentno da će SNS većina biti i u gradu, što je neophodno da bismo na nivou gradske opštine Vračar mogli da ostvarimo bar deo onoga što smo predložili.
„Imajući u vidu da sa četiri odsto koje smo osvojili nije apsolutna većina već da ste manjinski partner nemate puno prostora za manevrisanje, ali se nadamo da ćemo tokom pregovora sa uspeti da dođemo do nama prihvatljivih uslova za saradnju i podršku”, kaže Kljajić.
Kljajić je istovremeno i direktor Božidarca, vračarske lokalne ustanove kulture – njega je SNS još 2016. godine postavio za direktora, što je izazvalo pažnju javnosti jer je imao 25 godina.
Ko je Bojana Šalić?
Na društvenim mrežama, Bojana Šalić promoviše svoje usluge podizanja trepavica, izlivanja noktiju i manikira.
Ona je istovremeno zastupnica fantomske nevladine Organizacije za podršku ravnomernom razvoju lokalnih zajednica od 2021. godine.
Ubrzo po dolasku Šalić na čelo, ova organizacija 2022. godine dobila je na javnom konkursu od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju skoro osam miliona dinara, odnosno 67.000 evra, za projekat „Preventivnim radom ka zdravim porodičnim odnosima“.
Nije poznato da li je i kako ovaj projekat sproveden, jer je policija po nalogu Višeg javnog tužilaštva preuzela dokumentaciju o ovom konkursu od Ministarstva.
Zbog ovog konkursa, protiv Šalić i drugih članova fantomske mreže Građanske inicijative i Jukom su podeli krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal prošle godine.
Šalić i druge organizacije iz ove mreže dobile su novac na konkursima od Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda tokom 2023. godine – Šalić je sredstva dobila za sprovođenje projekta „Prevencija diskriminacije osoba sa invaliditetom“.
Nije poznato koju sumu je dobila, niti da li je i kako i ovaj projekat sproveden, jer Grad Beograd ne objavljuje iznose koje dodeljuje na konkursima, a nisu odgovorili ni na pitanja i zahteve BIRN-a za pristup informacijama od javnog značaja koji bi novinarima omogućio uvid o dokumentaciju o ovom projektu.
Bojana Šalić i mreža fantomskih organizacija
Kako je BIRN objavio u tekstu Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima, 2021. godine mreža fantomskih organizacija je izvukla pet miliona evra iz Ministarstva za brigu o porodici tako što bi se organizacije prijavile na javni konkurs i dobile novac, a zatim prebacivala te pare na račune preduzetničkih agencija svojih rođaka, prijatelja i komšija.
Šalić je postala deo mreže krajem te godine, a već naredne je i njena organizacija od istog Ministarstva dobila novac.
Fantomska mreža počela je da se formira tokom 2013. i 2014, kada je osnovano 12 ovih organizacija. Od tada do danas, ona se širila – otvarane su nove preduzetničke agencije preko kojih se novac izvlačio, kao i nove fantomske organizacije, bilo formiranjem novih bilo preuzimanjem organizacija koje su već postojale.
Njihovi zastupnici su jedni drugima bili članovi osnivačkih skupština i upravnih odbora, a imena koja se najčešće ponavljaju su: Tatjana Borojević, njena rođena sestra Biljana Ratković i saradnica Biljana Čakovan.
U gotovo svim agencijama, ali i mnogim organizacijama, ovlašćenje da preuzimaju iz APR-a dokumentaciju imali su Biljana Čakovan i njen suprug Slobodan Čakovan.
Organizacija Bojane Šalić osnovana je 2015. godine kao udruženje građana Nodus, zastupnice Bojane Milovanović.
U oktobru 2021. godine, organizaciju preuzima Šalić i menja joj naziv. Dokumentacija iz Agencije za privredne registre pokazuje da je i Šalić dala ovlašćenje Biljani Čakovan.
U upravnom odboru organizacije, pored Šalić, bile su još dve članica ove mreže – Violeta Nikolić, vlasnica sada zatvorene agencije Vitra N, i Anastasija Milić, vlasnica agencije Amizar. Podaci o transakcijama iz Trezora, pokazuju da je preko ovih agencija 2021. godine izvučeno ukupno 11 miliona dinara koje su fantomske organizacije dobile od ministarstva.
Šta je Zeleni pokret Vračar?
Zeleni pokret Vračar pokrenuo je aktivnosti na društvenim mrežama neposredno pre lokalnih izbora održanih u junu 2020. godine, predstavljajući se kao lokalna inicijativa građana koji se zalažu za zaštitu životne okoline, urbane bašte, prava LGBT+ zajednice i Evropsku uniju.
Prvi post na Instagramu objavili su 21. maja te godine, tačno mesec dana pre održavanja lokalnih izbora, a već šest dana kasnije objavili da „nemaju za koga da glasaju“ i da su zato odlučili da na Vračaru uđu u izbornu trku.
Tada su na izborima osvojili dva mandata i podržali Srpsku naprednu stranku.
Aktivnosti na društvenim mrežama su se zatim smanjile na prosečno jednu objavu mesečno, da bi gotovo sasvim prestale od septembra 2021. U naredne dve i po godine, do marta 2024. na Instagramu su objavili svega tri posta, a onda se kampanja ponovo zahuktala pred ovogodišnje lokalne izbore.
„Pokrenuli smo nove teme i imali lokalni program koji su sugrađani prepoznali. Od inicijative za zatvaranje Njegoševe ulice za saobraćaj, preko stimulacija za zelene krovove do predloga za besplatno lečenje pasa i mačaka na Vračaru za sugrađane koji nemaju dovoljno sredstava.
„Naš fokus ostaje unapređenju kvaliteta života na Vračaru kroz projekte zelene infrastrukture, zaštitu životne sredine i podizanje svesti o ekološkim pitanjima iako smo svesni svih izazova sa kojima se Srbija susreće i u drugim domenima”, kaže Kljajić.
Podnosilac liste Zeleni pokret Vračar je Zelena stranka Srbije, koja je osnovana kao politička partija slovačke nacionalne manjine 2008. godine.
Izbori na Vračaru i raspored mandata
Na izborima održanim 2. juna, na Vračaru je najviše glasova, 41,47 odsto, osvojila opoziciona lista Biramo Vračar, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni na sajtu Republičke izborne komisije.
Koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila je 38,15 odsto glasova, Vračar Vračarcima – Društvo za ulepšavanje Vračara 4,43 odsto, Zeleni pokret Vračar 4,05 odsto, Narodna lista 3,29 odsto i Dosta je bilo 3,16 odsto glasova. U skupštinu opštine Vračar ulaze i dve manjinske liste, među kojima je i ruska Mi smo Vračar.
Dan po održavanju izbora predstavnik Srpske napredne stranke Nenad Đorđević izjavio je da SNS ima većinu odbornika na Vračaru, u skladu sa već ranije sklopljenim dogovorima sa manjim partijama.
Predstavnici koalicije Biramo Beograd izdali su zatim saopštenje navodeći da je na Vračaru došlo do „grubog prekrajanja izborne volje građana“ jer su na četiri biračka mesta prepravljani zapisnici „bez ikakvog osnova“.
Iz ove koalicije su za portal Vreme rekli da su na ta četiri mesta ispravljani spiskovi tako što je smanjivan broj nevažećih listića, a tako dobijeni glasovi su davani mahom listi Društvo za ulepšavanje Vračara.
Na primer, na biračkom mestu u školi Svetozar Marković je 14 nevažećih glasačkih listića pretvoreno u 10, a ta četiri glasa dodeljena su Društvu za ulepšavanje Vračara.
Iz koalicije Biramo Beograd tvrde da je tako došlo do promene u broju mandata, čime je lista Biramo Vračar ostala bez jednog mesta, a Društvo za ulepšavanje Vračara dobilo mandat više.
„Ovakvom naknadnom preraspodelom odnos snaga je potpuno promenjen, te sada Srpska napredna stranka sa svojim fantomskim listama ima falsifikovanu većinu od 32 mandata, u odnosu na 31 mandat opozicije“, stoji u saopštenju.
Vladimir Kljajić kaže da je Zeleni pokret Vračar potpuno nezavisna inicijativa koja se zasniva na radu i posvećenosti članova i podržavalaca.
„Naravno da imamo uspone i padove kada su u pitanju aktivnosti, pre svega zato što nemamo stalno finansiranje i dovoljno slobodnog vremena.
„Nismo imali nikakvu podršku niti učešće Srpske napredne stranke u formiranju naše liste, prikupljanju potpisa, izradi sajta ili materijala za društvene mreže. Sve aktivnosti i resurse obezbeđujemo samostalno. Možemo bez lažne skromnosti reći da smo jedini imali konkretnu kampanju. Niti nam je kampanja bila “Ua Vučić“ niti smo se bavili temama “nacionalnog jedinstva“ i drugim velikim temama već smo dali konkretne predloge da nam život bude bolji”, rekao je on.
Napomena: Ovaj tekst je ažuriran 7. juna odgovorom Dejana Žujovića, kandidata za gradonačelnika Beograda liste Za zeleni Beograd, koji je stigao po objavljivanju teksta. U prethodnoj verziji teksta je stajala rečenica „Bojana Šalić i Dejan Žujović, kandidat za gradonačelnika Beograda liste Za zeleni Beograd, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a“ koja je sada izmenjena.
U istraživanju i izradi teksta učestvovala je i Lada Vučenović.
