‘BWK’: Naoružana banda Avganistanaca teroriše izbeglice koje prolaze kroz BiH

• Sa pojačanom kontrolom granica EU, broj izbeglica i migranata na Balkanskoj ruti se smanjio, što je uticalo na to da krijumčari postanu nasilniji. Sve više se beleži trend kidnapovanje izbeglica i iznude novca od njihovih porodica – sve to uz fizičko zlostavljanje, a ponekad i silovanje
• Istraživanje BIRN-a pokazuje da je avganistanska krijumčarska banda BWK najnasilnija od svih grupa koje deluju u Bosni i Hercegovini
• Brojni članovi BWK-a su prethodno delovali i u Srbiji, ali kao članovi drugih bandi. Mnogi od njih su prešli u BiH nakon što je u leto 2023. srpska policija pokrenula veliku operaciju razbijanja naoružanih krijumčarskih bandi na severu zemlje
• BWK ima ljude širom BiH, ali operišu uglavnom u pograničnim delovima gde hvataju izbeglice i migrante, tražeći otkup od njihovih porodica koji se kreće od 400 do 6.000 evra po osobi.
• U Ministarstvu unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona potvrdili su informacije BIRN-a i o prijavama silovanja u pograničnim delovima.

Prelazak granice često preko šumovitih brda ili polja, izbeglice i migranti zovu „game“ što u prevodu znači „igra“, međutim, u toj igri nema ničeg zabavnog. 

Za 36-ogodišnjeg Bilala veče 21. juna 2024. prilikom „igre“ prelaska iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku – bilo je posebno traumatično.

Hrvatska policija je njega i druge izbeglice potisnula natrag u BiH, odnosno ’pušbekovala’ [push back na engleskom] – što je praksa koju stručnjaci za ljudska prava, ali i Evropski sud pravde, kritikuju kao kršenje međunarodnog prava.

Međutim, to je bio samo početak Bilalovih muka.

„Zaustavila nas je grupa muškaraca sa maramama i pištoljem“, priča ovaj Pakistanac. 

„Uhvatili su nas i zatvorili. Bio sam otet osam dana. Tukli su nas. Dva dana sam bio bez hrane“, opisuje Bilal, kome to nije pravo ime, a sa kojim smo razgovarali putem aplikacije WhatsApp, nekoliko nedelja nakon što je njegova porodica platila otkupninu za njegovo oslobađanje.

Tokom višemesečnog istraživanja, BIRN je došao do saznanja da je Bilalova otmica u blizini Velike Kladuše, mesta na severozapadu BiH, u blizini hrvatske granice, najverovatnije delo avganistanske kriminalne grupe poznate kao ‘BWK’.

Istraživanje BIRN-a zasnovano na razgovorima sa žrtvama, lokalnom policijom, krijumčarima, kao i analizama TikTok profila, fotografija i video zapisa do koji smo došli, ukazuje da je BWK najnasilnija od svih grupa koje deluju u BiH.

Nakon otmica članovi BWK-a šalju video snimke porodicama ljudi koje drže u zatočeništvu, tražeći novac za njihovo oslobađanje.

Bilal objašnjava da je njegova porodica platila 3.500 evra za njegovu slobodu, međutim, otkupnine mogu da budu i značajno veće.

BWK je uspostavljena krajem 2023. godine i tokom više od godinu dana kontrolisala je brojne rute za krijumčarenje migranata u graničnim područjima BiH.

Brojni članovi BWK-a su prethodno delovali i u Srbiji, ali kao članovi drugih bandi. Oni su se povukli nakon što je srpska policija u leto 2023. pokrenula veliku operaciju razbijanja naoružanih krijumčarskih bandi koje su vodile ratove za teritoriju na granici Srbije sa Mađarskom, o čemu je BIRN prethodno pisao.

„U Srbiji je postalo mnogo teže. Zato je posao prebačen u Bosnu“, kaže za BIRN pakistanski krijumčar Ahmad, kome to nije pravo ime, a sa kojim smo razgovarali u jednom beogradskom baru u septembru 2024.

Iz Frontex-a, Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, kažu da je broj otkrivenih pokušaja ilegalnih prelazaka granice na Zapadnom Balkanu pao za 79 odsto između 2023. i 2024. godine.

Sa smanjenjem broja ‘mušterija’, krijumčari su postali nasilniji prema izbeglicama, dodajući krađu, otmice i iznude u asortiman svojih kriminalnih aktivnosti. Otmice su se često dešavale nakon što policija uhvati izbeglice prilikom prelaska granice i potisne ih nazad, maltene pravo u ruke kriminalnim bandama.

Istraživanje BIRN-a pokazalo je i da su neke žrtve – uglavnom muškarci, među kojima su bili i maloletnici –  osim što su bile podvrgnute psihičkom i fizičkom maltretiranju, bile i seksualno zlostavljane.

Adnan Beganović, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona, potvrdio je saznanja BIRN-a. Tokom 2024. godine nekoliko Avganistanaca je uhapšeno i optuženo za nasilne zločine, upravo kao članovi BWK-a.

On ističe da banda cilja pojedince „za koje misli da su iz bogatijih porodica“.

„Hvataju ih, fizički zlostavljaju, vezuju, prete im, ucenjuju ih, pa su primorani da daju kontakt telefon, odnosno da stupe u kontakt sa njihovim porodicama i jave im da moraju platiti otkupninu ili će im nauditi”, kaže Beganović za BIRN.

Dodaje kako naplaćuju i po 6.000 evra po osobi i da se novac uplaćuje na račune otvorene uglavnom u Turskoj, iako neki izvori kažu da postoje računi i u Holandiji i Švajcarskoj.

„To je veoma dobro uspostavljen sistem”, navodi Beganović. Koliko je unosan, govori i podatak da je samo na jednom bankovnom računu otvorenom za ovu namenu policija „otkrila oko 70.000 evra”.

Nožem po leđima, zahtevi za otkupninom

Članovi BWK su prisutni i u glavnom gradu BiH –  Sarajevu, ali je njeno delovanje fokusirano na pogranična područja – na jugu sa Crnom Gorom, ali pre svega na severozapadnoj granici sa Hrvatskom, u blizini Bihaća i Velike Kladuše.

BIRN-ovo istraživanje otkriva specifičan modus operandi bande BWK, koji uključuje i ‘fiksere’, odnosno posrednike koji bandi dostavlju informacije o izbeglicama koje prelaze granicu kako bi znali gde i kada treba da ih presretnu. Neki od ovih ’fiksera‘ se nalaze i u formalnim izbegličkim kampovima i dojavljaju ’BWK’ kada izbeglice i migranti planiraju da odu na ’gejm’.

„Definitivno postoji veza između prisilnih vraćanja [koje sprovodi policija] i kidnapovanja [koja sprovode kriminalne grupe] i mislim da na to treba posebno ukazati”, objašnjava za BIRN Lawrence Jabs, istraživač sa Univerziteta u Bolonji koji već godinama prati krijumčarske bande na Balkanskoj ruti, prevashodno u Srbiji i BiH.

On ističe da je nasilje koje sprovode granična policija i krijumčari ponekad zapanjujuće slično u metodologiji.

„Prema svedočenjima koje sam uzeo od ljudi koje su u zasedi uhvatili policajci sa fantomkama, to je potpuno slično onome što se desilo ljudima koje su kriminalne grupe sačekale u zasedi”, kaže on za BIRN.

„Kada biste to opisno napisali bez davanja konteksta likovima, to bi jednostavno izgledalo kao da se radi o istim ljudima. Mislim da se ovde dešava neka vrsta mimikrije“, ističe on.

BIRN je prikupio nekoliko zastrašujućih svedočanstava, potkrepljenih materijalnim dokazima. N. iz Kašmira, doline koju svojataju i Indija i Pakistan, javio se BIRN-u sa pričom da su njegovi nećaci, tinejdžeri, oteti u avgustu 2023. godine u Bosni i Hercegovini.

Pre nego što su ih uhvatili, N. kaže da je sa njima razgovarao telefonom. Rekli su mu: „Mi sada idemo u Hrvatsku i vidimo se uskoro u Trstu“.

Nekoliko sati kasnije, N. je primio drugi poziv. Ovoga puta od sestre, koja mu je rekla da su mu nećaci oteti i da otmičari traže otkupninu od 400 evra za svakoga od njih.BIRN je imao uvid u snimak koji su otmičari poslali: na njemu se vidi pet ljudi, među kojima je i jedan od nećaka našeg sagovornika, kako leže na podu dok im muškarac nožem nanosi posekotine po leđima i udara ih po glavi. Telefon drži drugi nećak našeg sagovornika koji svojoj porodici objašnjava da će biti ubijeni ako ne uplate novac.

N. kaže da je porodica platila, da su njegovi nećaci pušteni i da su u Italiji dobili neku vrstu međunarodne zaštite.

„Kad sam ih video kako stižu u Trst, srce mi je stalo”, opisuje N. i dodaje da su najteže posledice bile psihološke. „Mlađi je bio toliko psihički povređen… nije ni sa kim reč progovorio mesec dana“.

BIRN je došao do još nekoliko video snimaka i fotografija otetih osoba – na nekima se vidi da ih krijumčari drže u šumi, na nekima da ih tuku,  dok se na nekima vide povređeni ljudi sa zabrinutim ili uplašenim izrazima lica.

BIRN je od drugog nezavisnog izvora dobio fotografije jednog od ljudi koji su tučeni na jednom od snimaka – leđa su mu potpuno izbrazdana crvenim ožiljcima.

Državljani Turske su česte mete zbog percepcije da su bogatiji od migranata i izbeglica iz drugih zemalja.

U proleće 2024, novinari BIRN-a su preko posrednika kontaktirali sa jednim državljaninom Turske, koji je ispričao da je njegov rođak, inicijala O.O, rođen 1981. godine, takođe kidnapovan. Kao dokaz je poslao rođakov pasoš, ali i fotografiju na kojoj se vidi kako isti čovek zabrinut sedi na zemlji, sa skupljenim rukama, u šumi, navodno u blizini Velike Kladuše nakon što su ga oteli članovi BWK.

Izveštaji o silovanju

Na periferiji Bihaća, u malom kafiću sa glasnom turbo-folk muzikom, BIRN se sastao sa Jusufom, Pakistancem koji je zahtevao da ne koristimo njegovo pravo ime. Jusuf nosi veliki srebrni prsten na desnoj ruci i veteran je u poslu krijumčarenja migranata na Balkanu. Trenutno radi u BiH, nakon godina provedenih u Srbiji. Solidno govori srpski i to koristeći beogradski ulični žargon.

Jusuf za BIRN priča da su ga pripadnici BWK-a napali kada je prošlog leta, nedaleko od Velike Kladuše, pokušavao da u Hrvatsku prokrijumčari grupu kineskih, indijskih, pakistanskih i nepalskih migranata.

„Tukli su mene, tukli su sve“, priča on, dodajući: „Ne možete ništa da uradite. Imaju puške i pištolje“.

Prema Jusufovim rečima, nakon što su ga opljačkali, žene koje su bile u toj grupi i jedan dečak od „oko 15 godina“, bili su izloženi seksualnom nasilju, uključujući i silovanje. Jusuf i ostatak grupe su svedočili tome. 

Navodi za BIRN da je ovo iskustvo bilo „užasno“ i da je to prijavio policiji u Velikoj Kladuši.

On nije jedini koji pominje silovanja u pograničnom području.

Portparol policije Beganović potvrđuje da su dobili prijave o silovanjima. U tim izveštajima, sve žrtve su ili muškarci ili dečaci, naglašava.

„Imamo informacije, ali ne možemo govoriti o detaljima jer su istrage još u toku“, kaže Beganović.

Rasprostranjen fenomen, sve više hapšenja

Izvori BIRN-a procenjuju da je broj žrtava pljački ili otmica BWK-a na hiljade. Neki su rekli da su prijavili grupu kantonalnoj policiji, ali i da su bili razočarani odgovorom.

„Policija ih se plaši“, kaže Ahmad, krijumčar iz Pakistana. „Ja kažem da imaju puške, pištolje, a oni odgovaraju sa ‘a šta možemo uraditi?’ ili kažu da nisu našli nikoga. Ja im kažem da podignu dron, a oni kažu da nemaju resurse“.

Ipak, policija je 2024. godine uhapsila nekoliko ljudi. 

U oktobru su lokalni mediji objavili da je grupa naoružanih Avganistanaca u Velikoj Kladuši uhvatila grupu migranata i brutalno ih pretukla, snimajući sve to telefonima uzetih od žrtava. Video snimke su poslali porodicama žrtava, tražeći otkupninu.

Krajem septembra na području Velike Kladuše uhapšena su četiri člana bande BWK, nakon što su kidnapovali četvoricu turskih državljana, tražeći od porodica ukupno 10.000 evra za njihovo oslobađanje.

Sledećeg meseca, Sud BiH je osudio još dvojicu članova grupe za krijumčarenje, ilegalno posedovanje oružja, otmicu, iznudu i nanošenje lakših telesnih povreda trojici Iranaca u januaru 2024. godine, a koje prethodno nisu uspeli da čamcem prokrijumčare u Hrvatsku.

Jedan od osuđenih je Mohammad Karim Malang za kog se veruje da je jedan od najuticajnijih članova BWK.

Sud je utvrdio da su Avganistanci držali žrtve iz Irana u bunkeru iz Drugog svetskog rata, pri čemu su im „vezali ruke i uskratili slobodu kretanja“. Irance su tukli, između ostalog, palicama i staklenim flašama, i pretili im vatrenim oružjem.

Obojica su osuđeni na po 22 meseca zatvora.

Opasno okruženje i neočekivani pakt

Nasilje koje koriste granična policija i krijumčari ima isti efekat – obeshrabruju potencijalne izbeglice da koriste Balkansku rutu.

Hrvatska policija je u ovome posebno na lošem glasu. 

U internom izveštaju jedne međunarodne humanitarne organizacije iz 2024. godine, u koji je BIRN imao uvid, Iranac u kasnim dvadesetim godinama opisuje kako su ga hrvatski policajci zlostavljali 12. oktobra 2024, a nakon toga nasilno vratili u BiH. Odmah potom ga je uhvatila avganistanska banda i opljačkala njega i njegova dva prijatelja, takođe Iranca.

„Pošto su im hrvatski policajci izvadili sim kartice i oštetili priključke za punjenje, on nije mogao da koristi svoj telefon. Ipak, opisao je lokaciju kao deo kopnene granice između Bosne i Hrvatske, nedaleko od Bihaća“, navodi se u izveštaju u koji je BIRN imao uvid.

Nakon „oko sat vremena ili tako nešto“ hodanja peške, grupa je naletela na tri ili četiri Avganistanaca, koje on opisuje kao „rahzan“, što na farsi jeziku znači bandit ili pljačkaš. Bili su naoružani i nosili i kalašnjikov puške.

U izveštaju se dodaje: „U blizini grupe ‘bandita’ na zemlji su ležala dva leša. Sagovornik je leševe opisao kao tela koja su se činila da pripadaju dvojici mladića azijskog porekla. Sagovornik veruje da su ih ubili ‘banditi’, jer su bili prekriveni krvlju“.

„’Banditi’ su oružjem zapretili grupi u tranzitu, vičući im da isprazne torbe i da im ‘daju telefone i novac ako žele da žive’”.

„Kada je grupa u tranzitu predala sve svoje vredne stvari ‘banditima’, dozvoljeno im je da produže dalje”.

Madalena Avon, pravna službenica u Italijanskom Konzorcijumu Solidarnosti (ICS), objašnjava da su takvi incidenti deo šireg trenda na Balkanu.

„Veće policijske operacije protiv krijumčarenja ne zaustavljaju krijumčarenje, samo ga čine manje vidljivim. Ovo zauzvrat stvara još opasnije okruženje za ljude koji pokušavaju da dođu do Evrope“, zaključuje ona.