Jedna od nekadašnjih firmi Davora Macure, vlasnika Alta banke, koja je danas u vlasništvu njegovog brata Dubravka Macure, ove godine je kupila vrednu nekretninu na Dedinju – parcelu od 1.154 kvadratna metra u Zaječarskoj ulici, sa stambenim objektom i bazenom. Za finansiranje kupovine ove vile, Dubravkova firma ALStone sredstva je potražila u banci njegovog brata, od koje je u julu ove godine, dobila kredit od tri miliona evra. Kao obezbeđenje kredita, u katastru je upisana hipoteka na kupljenoj nepokretnosti. To je za BIRN potvrdila i kompanija Bogoni Gruppo, prethodni vlasnik nepokretnosti, navodeći da je založnu izjavu potpisala kako bi ALStone mogao da finansira kupovinu kreditom Alta banke.
Banka je krajem oktobra ostala bez dozvole za rad i otišla u stečaj.
Parcela koju je ALStone kupio kreditom Alta banke, graniči se sa zemljištem i vilama Ljiljane Božović, supruge Zvonka Veselinovića, i Eme Radoičić, supruge Milana Radoičića, o čijim je nekretninama i poslovima sa Macurinom firmom „Danica park“ BIRN ranije pisao.
BIRN je 2024. otkrio da se „Danica park“, firma koja je tada preko ALStone-a bila u vlasništvu Davora Macure, na više parcela na Dedinju vodila kao vlasnik ili investitor. Te parcele kasnije su dospele u ruke Milana Radoičića, Ljiljane Božović i Nikole Petrovića, kuma tadašnjeg predsednika Srbije. Na parceli Milana Radoičića „Danica park“ je prvobitno bila investitor izgradnje luksuzne vile, a takođe i na susednoj, koja je pripala Ljiljani Božović. Macurina firma je prethodno bila vlasnik i dve parcele koje su kasnije prešle u vlasništvo Nikole Petrovića. Jedna od tih parcela, prethodno u vlasništvu Novice Tončeva, odlazećeg ministra i visokog funkcionera SPS-a, pripala je „Danica parku“ nakon što je, na zahtev te firme, poništeno rešenje o legalizaciji objekata na placu iz davne 2010. godine, a potom sproveden izvršni postupak zbog duga koji je Tončev imao prema Macurinoj firmi.
Početkom avgusta 2024. godine „Danica park“ je izbrisan iz registra, jer ga je pripojio ALStone, firma tada u vlasništvu Davora Macure: Agencija za privredne registre upisala je pripajanje 8. avgusta, čime je ALStone postao pravni sledbenik „Danica parka“.
Šta piše u katastru
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ažuriranim 12. novembra 2026. godine, firma ALStone D.O.O. Beograd-Zemun upisana je kao jedini vlasnik katastarske parcele na beogradskoj opštini Savski venac, u Zaječarskoj ulici na Dedinju. Parcela ima površinu od 1.154 kvadratna metra i na njoj se nalazi više objekata.
Najveći je porodični stambeni objekat osnove 267 kvadratnih metara, u katastru opisan kao zgrada od 751,68 kvadrata, dok je na parceli upisan i bazen površine 91 kvadratni metar. Objekat je upisan po osnovu Zakona o ozakonjenju.
U javno dostupnim podacima RGZ-a, za ovu parcelu prikazana je transakcija iz 2026. godine, sa ugovorenom cenom od 3.005.154,30 evra. Prema objašnjenju RGZ-a na sajtu, taj iznos ne mora predstavljati cenu pojedinačnog objekta, jer jedan kupoprodajni ugovor može obuhvatati više nepokretnosti ili samo deo određene nepokretnosti. Kompanija Bogoni Gruppo potvrdila je BIRN-u da su kupoprodajnim ugovorom sa ALStone-om obuhvaćeni svi objekti na parceli. BIRN je i od RGZ-a zatražio podatke o ceni, datumu i učesnicima transakcije, ali odgovor nismo dobili.
A od brata – kredit
Prema katastarskoj evidenciji, 8. septembra 2026. godine na pomenutoj dedinjskoj parceli i objektima, upisana je hipoteka u korist Alta banke, radi obezbeđenja kredita od tri miliona evra koji je dobio ALStone D.O.O.
Kreditni ugovor zaključen je 14. jula 2026. godine, na rok od 60 meseci, uz promenljivu kamatnu stopu od tromesečnog EURIBOR-a uvećanog za 4,10 procentnih poena. Hipoteka je upisana na osnovu založne izjave sačinjene 15. jula 2026. godine.
Davor Macura u trenutku odobravanja kredita nije bio ni vlasnik ni direktor firme ALStone: direktorsku funkciju napustio je u januaru 2025, a vlasništvo je u oktobru 2025. preuzeo njegov brat Dubravko.
Zakon o bankama, međutim, među lica povezana s bankom ubraja i članove porodice, uključujući i braću, kao i firme u kojima ta lica imaju kontrolu. Za posao s takvim licem, banka mora da pribavi prethodno pismeno odobrenje upravnog odbora. Ipak, postoji i nekoliko izuzetaka, među kojima su krediti obezbeđeni depozitom, koji je povezano lice položilo u banci kao garanciju za njihovu otplatu, ili određenim dužničkim hartijama od vrednosti. Da li je Alta banka kredit ALStone-u tretirala kao posao s povezanim licem, da li je pribavila odobrenje Upravnog odbora ili je kredit eventualno spadao u neki od zakonskih izuzetaka, pitali smo NBS i Agenciju za osiguranje depozita.
Agenciju smo dodatno pitali kada je i u kom iznosu kredit ALStone-u stavljen na raspolaganje, koliko je do sada vraćeno banci na ime glavnice i kamate, da li je firma redovno izmirivala dospele obaveze i da li je bilo kašnjenja u otplati. Pitali smo i da li je ALStone uplatio novac na račun za izmirenje obaveza prema stečajnoj masi, nakon što je taj račun objavljen, i u kom iznosu. Odgovore do objavljivanja teksta nismo dobili.
Firma Bogoni Gruppo je za BIRN potvrdila da je bila vlasnik nepokretnosti u Zaječarskoj ulici na beogradskom Dedinju. Kako navode da su nepokretnost stekli kupoprodajom 2007. godine, a založnu izjavu u korist Alta banke potpisali su kao prodavac, kako bi ALStone, u toj banci, mogao da obezbedi kredit za kupovinu ove nepokretnosti. Iz kompanije kažu da je reč o uobičajenoj proceduri prilikom odobravanja kredita za kupovinu nepokretnosti, kao i da su kupoprodajnu cenu primili u celosti, te da prema ALStone-u nemaju nikakvih potraživanja.
Iz kompanije kažu da je hipoteka uredno uspostavljena kao obezbeđenje kredita kojim je ALStone platio kupovinu, te da između njih i Alta banke, odnosno njenog stečajnog upravnika, ne postoji nikakav spor niti međusobna potraživanja. Takođe tvrde da nemaju poslovne niti druge veze sa Alta Group, Davorom i Dubravkom Macurom, Alta bankom ili ALStone-om, osim ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti. Tvrde i da je nepokretnost u Zaječarskoj ulici, više godina bila u postupku prodaje.
Prema podacima APR-a, Bogoni Gruppo je u vlasništvu kiparske kompanije HALIBER HOLDING LIMITED.
Banka u stečaju, vlasnik u pritvoru
Ovaj poslovni odnos dobija dodatni značaj u svetlu događaja koji su usledili. Narodna banka Srbije oduzela je Alta banci dozvolu za rad na noćnoj sednici između 30 i 31. oktobra ove godine, nakon što je utvrdila značajno pogoršanje njenog finansijskog stanja i ugroženost interesa deponenata. Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad bankom 3. novembra, a za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za osiguranje depozita. NBS je saopštila da pokretanje stečaja ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza, što znači da pravo na naplatu tog duga sada pripada stečajnoj masi, kojom upravlja stečajni upravnik (Agencija za osiguranje depozita). Agencija je 6. novembra saopštila da korisnici kredita Alta banke moraju da nastave da ih otplaćuju po ugovorima, na račun otvoren za tu svrhu kod NBS.
Dan ranije, 2. novembra, uhapšen je Davor Macura, zajedno sa još dvojicom zaposlenih u banci. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da postoje osnovi sumnje da je Macura, uz pomoć zaposlenih zaduženih za trezor, iz banke iznosio novac i tako pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 45 milijardi dinara, odnosno približno 380 miliona evra.
Porodično-finansijski krug: novac je išao i u suprotnom smeru
Napomene uz finansijski izveštaj ALStone-a za 2025. godinu pokazuju da je ova kompanija, dok je i sama uzimala zajmove, istovremeno pozajmljivala novac drugim privrednim društvima. Na kraju godine iskazala je 83,9 miliona dinara kratkoročnih finansijskih plasmana. Kao primaoci zajmova navedeni su Campari International, sa 19 miliona dinara, i ABL SOLVENT, sa 19,1 milion dinara, dok je najveći pojedinačni zajam odobren kompaniji, koja nije u vlasništvu članova porodice Macura.
Prve dve kompanije, prema podacima o vlasničkoj strukturi iz APR-a, u stopostotnom su vlasništvu Davora Macure. Obe su registrovane za izgradnju stambenih objekata, a njihovo sedište, kao i sedište ALStone-a, nalazi se na adresi Ugrinovački put 2G u Zemunu. ALStone je tako do kraja 2025. pozajmio ukupno 38,1 milion dinara dvema kompanijama u vlasništvu Davora Macure.
ABL Solvent je 2021. godine došao do velikog broja nepokretnosti kupovinom paketa potraživanja od Agencije za osiguranje depozita. Kupovina paketa finansirana je kreditima AIK banke i Alta banke. Među potraživanjima u paketu bilo je i ono prema IMT-u, obezbeđeno hipotekom na zemljištu nekadašnjeg fabričkog kompleksa na Novom Beogradu. Na njemu je planirana izgradnja velikog stambeno-poslovnog projekta. To zemljište ponovo je pod lupom, zbog zahteva da se preispita način na koji je ABL Solvent došao do tih nepokretnosti.
Insajder je objavio da je Tužilaštvo za organizovani kriminal privremeno zabranilo raspolaganje imovinom više kompanija povezanih sa Davorom Macurom, među kojima je i ABL Solvent, a mera se, prema navodima tog medija, odnosi i na nepokretnosti nekadašnjeg kompleksa IMT-a.
ALStone, kupac vile na Dedinju, osim što je uzeo kredit od Alta banke, na kraju 2025. imao je i druge značajne dugove po osnovu zajmova. Dugoročna obaveza po osnovu jednog zajma iznosila je 313,6 miliona dinara, dok je po kratkoročnim zajmovima dugovao još 132 miliona dinara. U finansijskom izveštaju navedeno je da je dugoročni zajam registrovan kod Narodne banke Srbije. Takva registracija je Zakonom o deviznom poslovanju propisana za kreditne poslove sa inostranstvom – na primer, kada domaća firma pozajmljuje novac od stranog pravnog ili fizičkog lica. Reč je o obavezi izveštavanja NBS, a ne o potvrdi da je centralna banka odobrila zajam ili proverila da li su njegovi uslovi tržišni. Iz izveštaja ALStone-a, međutim, nije jasno ko je bio zajmodavac, iz koje zemlje dolazi novac i pod kojim uslovima je zajam odobren.
Milijarde dinara kredita povezanim licima
Kredit od tri miliona evra firmi ALStone koji je odobren 2026. godine, nije bio jedini plasman ALTA banke povezanim licima.
U finansijskom izveštaju za 2025. godinu banka je navela da je svom jedinom akcionaru, članovima rukovodstva i drugim povezanim licima odobrila kredite čija je ukupna vrednost, nakon umanjenja za procenjene gubitke, na kraju godine iznosila gotovo 11 milijardi dinara, odnosno skoro 94 miliona evra.
Ovi plasmani su tokom 2025. godine porasli za gotovo 72 odsto – sa 6,4 milijarde dinara na kraju 2024. na skoro 11 milijardi dinara godinu dana kasnije. Samo tokom prvih šest meseci dostigli su 9,1 milijardu dinara.
Oko 2,26 milijardi dinara kredita odobreno je jedinom akcionaru banke, kompaniji ALTA GROUP. Još oko 8,6 milijardi dinara, banka je imala plasirano kod drugih povezanih firmi, dok su krediti članovima rukovodstva iznosili oko 127 miliona dinara. ALTA GROUP, koja je u stopostotnom vlasništvu Davora Macure, iskazala je u svom finansijskom izveštaju gotovo isti iznos obaveza prema banci.
Krediti povezanim licima činili su oko 14,5 odsto ukupnih neto kredita i potraživanja ALTA banke od komitenata na kraju 2025. godine. Drugim rečima, gotovo svaki sedmi dinar koji je ALTA banka pozajmila svojim klijentima, završio je kod njenog akcionara, članova rukovodstva i drugih povezanih lica.
Istovremeno, depoziti svih povezanih lica u ALTA banci iznosili su svega 261,5 miliona dinara, odnosno oko 2,4 odsto vrednosti kredita koje im je banka odobrila. Ovaj podatak otvara pitanje na osnovu kojih prihoda, imovine i sredstava obezbeđenja su tim licima odobreni krediti u tolikom iznosu.
Bilo bi važno da nadležni ispitaju kojim povezanim licima je otišlo gotovo 11 milijardi dinara kredita, uključujući i kredite odobrene rukovodstvu banke, kao i da li su ti zajmovi bili odobravani i kontrolisani u skladu sa zakonom.
Inače, stečaj ALTA banke ne znači automatski i stečaj njenog jedinog vlasnika – kompanije ALTA GROUP, jer je reč o dva odvojena pravna lica. Ipak, ALTA GROUP je ostala i bez dozvole za izdavanje elektronskog novca i pružanje platnih usluga, koju joj je oduzela Narodna banka Srbije. To znači da više ne može da obavlja platne usluge za koje je imala dozvolu, što predstavlja dodatni udarac za njeno poslovanje. Istovremeno, ostaje i njena obaveza da vrati kredit ALTA banci.
BIRN je pitanja uputio RGZ-u, kompaniji ALStone i njenom vlasniku Dubravku Macuri, Davoru Macuri preko advokata Ahmeda Delimeđca, Narodnoj banci Srbije, Agenciji za osiguranje depozita, Tužilaštvu za organizovani kriminal i kompaniji Bogoni Gruppo.
Agenciju za osiguranje depozita, kao stečajnog upravnika Alta banke, pitali smo i kolika je bila ukupna izloženost banke prema povezanim licima, uključujući članove porodice Davora Macure i kompanija pod njihovom kontrolom, kao i da li će u stečajnom postupku ispitivati poslove banke sa tim licima.
Od NBS-a smo tražili podatke o ukupnoj izloženosti banke prema grupi povezanih lica kojoj pripada Davor Macura, ali i odgovore na pitanja da li je centralna banka tokom kontrola Alta banke utvrdila nepravilnosti u odobravanju kredita povezanim licima, da li je zbog toga izricala mere i da li je i kada saznala za eventualna odstupanja između stvarnog stanja banke i podataka koje joj je banka dostavljala. Pitali smo i da li su nalazi kontrola prosleđeni Agenciji za osiguranje depozita ili tužilaštvu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal pitali smo da li su kredit Alta banke firmi ALStone i poslovi banke sa drugim kompanijama povezanim sa porodicom Macura, obuhvaćeni istragom protiv Davora Macure i drugih osumnjičenih, da li je tužilaštvo pribavilo dokumentaciju o tim poslovima i da li su zatražene ili određene mere obezbeđenja imovine povezanih firmi.
Do objavljivanja teksta odgovore smo dobili samo od kompanije Bogoni Gruppo i advokata Ahmeda Delimeđca. Advokat je naveo da je istraga tek započela i da još nema uvid u celokupnu dokumentaciju tužilaštva, zbog čega u ovom trenutku ne bi odgovarao na pitanja BIRN-a.