„Fondaciju Kluni danas sam informisao o svim najvažnijim stvarima u vezi sa slučajem Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika, od hapšenja do najnovijih problema koje imamo u postupku“, kaže za BIRN Obradovićev branilac Vladimir Gajić.

Gajića je 14. oktobra kontaktirala Fondacija Kluni sa željom da pomogne Aleksandru Obradoviću, o čemu je BIRN pisao. Fondacija Kluni je specijaliziovana za međunarodno pravo i zaštitu ljudskih prava, a vode je advokatica Amal Kluni i njen suprug, glumac Džordž Kluni.

Gajić za BIRN kaže da je fondaciji dostavio i informacije o pravosudnom okviru u Srbiji i objasnio najvažnije činjenice za primenu procesnog zakona i materijalnog prava, kako bi oni mogli da analiziraju slučaj.

Među najpoznatijim klijentima Fondacije Kluni su Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko, egipatsko-kanadski novinar Muhamed Fahmi, jedan od novinara Al Džazire koji je više od godinu dana proveo u zatvorima u Egiptu i Nadia Murat, iračka aktivistkinja za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir.

Gajić objašnjava da Fondacija Kluni ne učestvuje u postupcima u fazi istrage, već tek ukoliko u konkretnom slučaju dođe do podizanja optužnice.

„Tada oni, na organima Fondacije, donose odluku o monitoringu sudskog postupka tokom kog, iz neutralne pozicije, utvrđuju da li je tokom procesa došlo do bilo kakve vrste nezakonitosti“, objašnjava Gajić.

On dodaje da je u izveštaju detaljno objasnio i najnovije probleme sa kojima se tokom istrage suočavaju on i Obradović, uključujući i prigovor Apelacionom tužilaštvu i njegovo odbijanje.

Reč je o prigovoru koji je povodom stavljanja oznake tajnosti na dokaze iz postupka protiv Aleksandra Obradovića, Gajić uputio Apelacionom tužilaštvu 16. oktobra ove godine.

Gajić kaže da će nakon što je Apelaciono tužilaštvo u Beogradu odbilo taj njegov, uložiti pravni lek koji mu je na raspolaganju, a to je pritužba sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu.

Takođe, kaže da će protiv zamenika tužioca koji je potpisao rešenje o odbijanju prigovora podneti prijavu radi pokretanja disciplinskog postupka, jer je zamenik tužioca Ratko Marković, po njegovom mišljenju, prekršio član 104 Zakona o javnom tužilaštvu, jer se nije izuzeo iz odlučivanja u ovom predmetu.

Naime, prema Gajićevim rečima, zamenik tužioca Marković, donedavno je radio u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK), koje inače vodi istragu protiv Aleksandra Obradovića. Gajić tvrdi da je, formalno, Marković i dalje tužilac VTK-a, jer je iz tog tužilaštva nedavno upućen na rad u Apelaciono tužilaštvo u Beogradu.

Na sajtu Apelacionog tužilaštva u Beogradu, na spisku zamenika tužilaca nema imena Ratka Markovića, dok na internet strani Državnog veća tužičaca i dalje se nalazi Markovićevo ime, pored kojeg piše da je zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva upućen na rad u Apelaciono tužilaštvo.

„Marković nije smeo da odlučuje o prigovoru u predmetu koji vodi starešina Odeljenja za VTK Branko Stamenković, koji je ujedno šef Markoviću. On je u skladu sa zakonom, morao da se izuzme iz odlučivanja u tom predmetu“, upozorava Gajić.

Podsetimo, Gajić je 16. oktobra ove godine Apelacionom tužilaštvu u Beogradu podneo prigovor zbog nepravilnosti i nezakonitog rada VTK i zatražio da se ukine oznaka tajne sa dokaza u predmetu protiv Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika, o čemu je BIRN pisao. 

U prigovoru Gajić je naveo da je nadležno tužilaštvo 23. septembra ove godine sačinilo Naredbu o čuvanju tajne, kojom je, po slobodnoj proceni branioca, oko 80 odsto dokaza, koji se nalaze u spisu predmeta, proglašeno za tajnu, uz obavezu branioca da se obaveže na čuvanje podataka, koji mu budu dati na raspolaganje.

Gajić, koji je odbio da potpiše tu naredbu, tvrdi da je to pokušaj tužilaštva da „zapuši usta odbrani i okrivljenom i to baš u vezi sa dokazima“.

Nadalje, u vezi sa rešenjem o odbijanju pomenutog prigovora koji je potpisao zamenik tužioca Apelacionog tužilaštva Ratko Marković (koji se i dalje formalno nalazi na spisku tužilaca VTK koje vodi istragu protiv Obradovića), neobično je i to da je to rešenje doneto pre nego što je prigovor primljen u Apelaciji.

Prigovor je, naime, advokat Gajić pisao 15. oktobra, u Apelaciji je primljen 16, što se vidi na prijemnom pečatu, a rešenje o odbijanju, zamenik tužioca Marković donosi dan ranije, 15. oktobra. Uz konstataciju da je reč o neprofesionalnosti i bahatosti, Gajić konstatuje da ovo pokazuje i da se Marković prigovorom nije ni bavio.

Budući da je ovo jedna u nizu činjenica o kršenju prava njegovog štićenika i nezakonitosti postupka koji se protiv njega vodi, Gajić će, kako kaže, iskoristiti sve pravne mogućnosti i obratiti se domaćim nadležnim institucijama, a o svemu ovome obaveštena je i Fondacija Kluni.