Kada je Slavica Jelača, novi vršilac dužnosti sekretara u Ministarstvu kulture, tokom leta 2024. pozvana u kabinet ministra, predali su joj dve otvorene koverte. U tim kovertama nalazili su se falsifikovani zahtevi za skidanje zaštite sa Generalštaba kao kulturnog dobra, pokazuju dokumenta u koja je BIRN imao uvid.
Jelača je na saslušanju pred Tužilaštvom za organizovani kriminal krajem oktobra ove godine objasnila da je odmah po prijemu dokumenata predmet uvela u postupanje kroz sekretarijat ministarstva, a ne kroz Sektor za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju, koji je jedini nadležan za pitanja kulturnog nasleđa.
U trenutku kada je davala iskaz Tužilaštvu za organizovani kriminal, Slavica Jelača je već bila osumnjičena da je zajedno sa Goranom Vasićem, direktorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i Aleksandrom Ivanovićem, direktorom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika, izvršila produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Jelača je u svom iskazu rekla da je „predmet dobila u rad od svog pretpostavljenog“ i da joj je dodeljen „zato što se radi o proceduri koja se vodi po Poslovniku Vlade“. Tvrdila je i da joj niko nije rekao da su akti nezakoniti. „Nijednog trenutka niko nije rekao da su akti suprotni zakonu, odnosno da je donošenje ili skidanje zaštite sa određenih objekata protivzakonito“, navela je Jelača u svojoj odbrani.
U njenoj verziji događaja, ona je samo preuzela ono što joj je prosleđeno, vodeći računa o formi, a ne o sadržaju ili zakonitosti podnetih inicijativa. „Nije moje da poznajem materiju koja se tiče zaštite kulturnog nasleđa“, rekla je ona, dodajući da je za nju važno da poznaje Poslovnik Vlade, odnosno formu u kojoj se pripremaju akta koja Vlada usvaja. Navela je da je tu formu poštovala i u skladu s njom pripremala akta, koja su najpre upućivana resornim ministarstvima, a potom i Vladi.
Ugovor koji je Vlada Srbije zaključila 13. maja 2024. sa kompanijom Affinity Global Development, u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, predviđa ustupanje zemljišta Generalštaba investitoru na 99 godina bez naknade. Dokument je u ime Vlade potpisao ministar građevinarstva Goran Vesić, a prema projektu planirana je izgradnja luksuznog hotela “Trump”, velikog stambenog kompleksa sa oko 1.500 jedinica i memorijalnog centra o NATO bombardovanju.
Vlada Srbije je na osnovu falsifikovanih dokumenata, u novembru 2024. usvojila odluke kojima uklanja Generalštabu svojstvo kulturnog dobra, kao i prostorno-kulturnoj celini.
Iz uvida u zapisnik sa saslušanja osumnjičenog vršioca dužnosti sekretara u Ministarstvu kulture Slavice Jelače, kao i na osnovu prethodnih saznanja medija i dokumenata koji su dospeli u javnost, BIRN je napravio rekonstrukciju događaja – od toga kako su falsifikati dospeli u Ministarstvo kulture, kako su dalje cirkulisali i koje su institucije bile upletene.
Lex specialis
Sedmog novembra 2025. godine 130 poslanika Skupštine Srbije usvojilo je “lex specialis” kojim je odluka Vlade Srbije iz 2005. godine – da se zgrada Generalštaba utvrđuje za spomenik kulture – proglašena ništavom, te da se smatra “da objekti na lokaciji nisu stekli svojstvo niti imaju status kulturnog dobra”.
Predsednik Aleksandar Vučić je istog dana izdao ukaz o proglašenju ovog zakona, i taj zakon je objavljen u Službenom glasniku 8. novembra
Ujedno, ovim zakonom je navedeno da će u roku od 15 dana Republički geodetski zavod i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture “izvršiti brisanje objekata na lokaciji iz registara koje vode”. Taj rok ističe za manje od dve nedelje.
Međutim, narodni poslanici su u “lex specialisu” propustili da skinu i zaštitu sa prostorno kulturno-istorijske celine u vezi sa područjem uz Ulicu Kneza Miloša, koja je uspostavljena krajem 2020. godine.
Početak toka sporne dokumentacije
Slavica Jelača, vršilac dužnosti sekretara u Ministarstvu kulture, dobila je dokumenta.
Bilo je to u leto 2024. godine – Jelača tek što je 31. maja bila postavljena na novu funkciju. Prethodno je ova diplomirana ekonomistkinja provela dve godine kao v.d. sekretara u Ministarstvu za rad i zapošljavanje, takođe kod ministra Nikole Selakovića, a sada su je pozvali u kabinet ministra kulture i tamo joj predali dve otvorene koverte.
U kovertama su se nalazile dve inicijative-predloga za skidanje zaštite sa zgrada Generalštaba u Beogradu – jedna je bila od direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, a druga od direktora Gradskog zavoda Aleksandra Ivanovića.
Zadatak Slavice Jelače bio je jasan – trebalo je da te inicijative pretoči u predloge odluka Ministarstva kulture, koje bi potom bile upućeni Vladi Srbije, kako bi Vlada donela odluku o skidanju zaštite sa zgrada Generalštaba u centru Beograda, odnosno o ukidanju njegovog svojstva kulturnog dobra i brisanju iz Registra kulturnih dobara.
„Ministar je rekao da se krene u proceduru pred Vladom“, navela je kasnije Jelača u iskazu pred Tužilaštvom za organizovani kriminal. Dokumenta su, dodala je, stigla iz institucija nadležnih za skidanje zaštite sa nepokretnih kulturnih dobara – i ona je taj posao sprovela.
Jelača pred Tužilaštvom nije mogla da se seti ko joj je predao dokumenta i napomenula je da „kabinet ministra“ nije jedna prostorija, već „četiri–pet kancelarija“, „bukvalno niz kancelarija u koje se dostavlja“.
Tužilaštvo, međutim, tvrdi da su Goran Vasić i Aleksandar Ivanović, takođe osumnjičeni u istom predmetu, lično doneli ova dokumenta Jelači „na ruke“ u Ministarstvo kulture.
Međutim, mnogo toga u tom postupku nije „štimalo“. Najpre – same inicijative.
Smena u Zavodu i preokret u proceduri
Goran Vasić došao je na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika 27. juna 2024, na dan kada je odlukom Vlade formalno razrešena dužnosti prethodna direktorka Zavoda Dubravka Đukanović, koja je odbila da skine zaštitu sa zgrada Generalštaba.
U ostavci koju je napisala 31. maja 2024. i poslala Ministarstvu kulture, Đukanović je opisala sastanak održan 22. maja u Ministarstvu finansija, kojem su prisustvovali ministar finansija Siniša Mali, šef njegovog kabineta Luka Tomić, glavni urbanista Beograda Marko Stojčić, kao i predstavnici Ministarstva kulture, među kojima i Slavica Jelača, koja je na funkciju formalno postavljena tek 31. maja, odlukom Vlade.
Na tom sastanku, navela je Đukanović, „predočeno joj je“ da, ukoliko ne podrži skidanje zaštite sa zgrade Generalštaba i time omogući rušenje ovog zdanja, treba da 3. juna 2024. podnese ostavku. Pošto to nije želela da prihvati, ostavku je i podnela.
Prema Zakonu o kulturnom nasleđu, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture jeste nadležan da zahteve za skidanje zaštite sa objekata kao kulturnog dobra, preko Ministarstva kulture, uputi Vladi na odlučivanje. Međutim, sporni dokument o skidanju zaštite nije napravio Zavod. Napravio ga je lično Goran Vasić, takođe “sveže” postavljen za vršioca dužnosti direktora ove institucije.
Vasić je, kako je kasnije u maju 2025. priznao pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, 10. jula 2024. najpre u pisarnici Zavoda zaveo „molbu za rešavanje stambenog pitanja“, koja je upućena Ministarstvu kulture, a zatim je iskoristio broj te molbe da pod njim, istog dana, napiše svoju ličnu inicijativu–predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.
Ova inicijativa je sastavljena bez znanja i učešća nadležnih stručnjaka Zavoda – o dopisu novog direktora nisu bili obavešteni ni konzervatori, ni stručna lica, niti Sekretarijat Zavoda, iako su upravo oni ovlašćeni da pravno uobliče jedan ovakav dokument, odnosno predlog odluke sa obrazloženjem.
Vasić, je dakle, zaobišao ceo postupak procedure o prestanku svojstva kulturnog dobra i nije svoju inicijativu poslao preko pisarnice Zavoda, već ju je predao lično u Ministarstvu kulture.
Osim što je sve to učinio kršeći propisanu proceduru, njegova inicijativa ni formalno nije bila u redu – on je u Ministarstvo kulture predao jedan jedini list papira, bez potrebnog obrazloženja, bez grafičkog prikaza kulturnog dobra i, naravno, bez potrebnog javnog oglašavanja o tom predlogu, kako bi vlasnik nepokretnosti i drugi zainteresovani organi i ustanove dali svoje mišljenje.
Jer, prema zakonu, postupak za brisanje kulturnog dobra iz registra kulturnih dobara isti je kao i postupak njegovog upisa u registar.
“Imajući u vidu da je nad ovim objektom vlasnik Republika Srbija, stvarno ne vidim potrebu da Republika Srbija treba samu sebe da obaveštava o tome da će nešto da pokrene u tom smislu i mislim da time ništa nije prekršeno, niti na bilo koji način Zakon devastiran, ili na bilo koji drugi način nije poštovan kao takav”, reći će Jelača kasnije Tužilaštvu.
Istog dana, 10. jula 2024, svoj predlog odluke o brisanju Generalštaba iz registra je Ministarstvu kulture dostavio i novi direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandar Ivanović.
Jelača je, nakon što ju je dobila, ovu dokumentaciju zavela pod “svoj” sekretarijat u Ministarstvu kulture, a ne u Sektor za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju, koji je bio nadležan da postupa u ovakvim predmetima.
“Sastavljala sam dosta predloga koja idu ka Vladi na usvajanje, pojedinačnih akata, i poznajem formu u kojoj se ta akta predlažu kao takva”, reći će kasnije na saslušanju Jelača. “(Ti predlozi) Ne tiču se kulturnih dobara, ali ne znam ni da li je mnogo toga ni sastavljeno u smislu ukidanja odluke o kulturnim dobrima u samom ministarstvu”.
Đukanović: „Ko je ovo potpisao, nije baš svoj“ – a potpis je Vučićev
U jednom trenutku je Tužilaštvo pokušalo da predoči osumnjičenoj Jelači dokument Vlade Srbije, u kome se, između ostalog, navodi da je cilj Vlade „potpuna rekonstrukcija i vraćanje objekta” Generalštaba u prvobitno stanje. Jelača je rekla da ne zna za taj Zaključak Vlade Srbije, a onda se umešao advokat Vladimir Đukanović.
„Mislim iskreno, ako postoji takav dokument, s obzirom da nešto malo znam o tome, taj nije baš sav svoj ako je potpisao tako nešto, jer to je nemoguće obnoviti, tako da, čisto da konstatujemo”, rekao je Đukanović postupajućem tužiocu.
„Kolega, prvo da vidite dokument”, rekao mu je tužilac.
Reč je bila o zaključku Vlade Srbije iz septembra 2016. godine, o odluci vlade da ukloni deo objekta Generalštaba, radi vraćanja objekta u prvobitno stanje u kojem je bio „pre agresije NATO pakta na Saveznu republiku Jugoslaviju u proleće 1999. godine, a u svemu prema postojećem projektu arhitekte Nikole Dobrovića”.
Ovaj zaključak Vlade potpisao je tadašnji predsednik Vlade – Aleksandar Vučić.
Od dve koverte do tri Vladina akta
Šta se dalje dešavalo sa predmetom?
Na osnovu ova dva dokumenta Jelača je napravila tri akta. Jedan je bio predlog Odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, a drugi Predlog Zaključka o saglasnosti Vlade da se preduzmu sve neophodne aktivnosti kako bi se izvršila parcelacija katastarske parcele 804/02 katastarske opštine Savski venac.
Treći akt bio je Predlog Odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu, kojom bi se skinula i ova druga zaštita. Međutim, za treći akt Jelača nije imala osnovu čak ni u onako oskudnoj dokumentaciji.
Naime, osim što je 2005. Generalštab bio proglašen za kulturno dobro, Vasiću je promaklo da je tokom 2020. Vlada Srbije donela i Odluku o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu, čiji deo su i zgrade Generalštaba, kao i prostor oko objekata.
Generalštab je, tako, od 2020. uživao “duplu” zaštitu, a Vasić je poslao predlog za skidanje samo jedne zaštite.
Na ova tri akta koja je napravila Slavica Jelača, ministar kulture Nikola Selaković stavio je svoj faksimil, nakon čega ih je Jelača uputila na više adresa radi pribavljanja mišljenja – Ministarstvu finansija (ministar Siniša Mali), Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (ministar Goran Vesić), Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo (direktor Dejan Đurđević) i Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije (tadašnji generalni sekretar Novak Nedić).
Iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo u Ministarstvo kulture stigle su, kako je navela Jelača, primedbe na formalne nedostatke u poslatom aktu. Jelača je te nedostatke ispravila, a Ministarstvo je 17. jula ponovo uputilo dokumenta.
“Vrlo često se dešava u praksi, a i meni se desilo ovom prilikom, da sam ispustila neke formalne stvari, pa mi je Sekretarijat za zakonodavstvo vratio da promenim neke elemente koji se tiču bukvalno formalnih stvari, da li je rečeno ovako ili onako. Suštinski, nije se ulazilo da ne treba to da se radi, nego se suštinski ulazilo u formu kako to treba da izgleda. Na Vladi je, odnosno resornom ministarstvu, da utvrde da li ima zakonskog osnova za donošenje takve odluke, da li je to nešto što ste poslali ispravno, da li je u redu ili nije u redu i tek onda ide na usvajanje ili ne ide na usvajanje”, rekla je Jelača u saslušanju.
Međutim, ni tu nije bio kraj.
S obzirom da Goran Vasić nije u svojoj inicijativi-predlogu za brisanje Generalštaba iz Registra kulturnih dobara dostavio i obrazloženje zbog čega to treba uraditi, Aleksandar Ivanović iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture je zajedno sa Jelačom sastavio neophodno obrazloženje.
Po navodima tužilaštva, Ivanović je krajem oktobra i početkom novembra 2024. godine u elektronskoj i papirnoj formi predao to obrazloženje Jelači, koja je onda združila tu novu dokumentaciju onoj prethodnoj, falsifikovanoj i oskudnoj.
Na osnovu ovakve dokumentacije, Vlada Srbije je na sednici od 14. novembra 2024. donela Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba, Odluku o izmenama Odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu i Zaključak o saglasnosti Vlade da se preduzmu sve neophodne aktivnosti kako bi se izvršila parcelacija katastarske parcele broj 804/2 KO Savski venac.
Ovi akti su stupili na snagu 23. novembra 2024. godine.
Jelača: „To nije objekat, to su ostaci“
Jelača je u svojoj odbrani pred tužilaštvom više puta, a na pitanja svog advokata Vladimira Đukanovića, isticala da je Generalštab izgubio svojstvo kulturnog dobra, odnosno da nije ni trebalo da ga dobije.
Ona je istakla da je objekat Generalštaba u NATO bombardovanju potpuno izgubio svoja svojstva, da nije dostupan javnosti i da “on apsolutno ne ispunjava više uslove da bude na taj način štićen kako ga je Odluka kojom je ustanovljena zaštita propisala da treba da bude čuvan”.
“Znači 2005. godine je doneta odluka sa merama koje kažu da se čuva objekat onakav kakav jeste izvorno odnosno da se čuva u svom gabaritu, sa svojom fasadom, sa izvornim materijalima, u svojoj visini i tako dalje i tako bliže. Ta odluka nema veze sa onim stanjem u kome se objekat tada nalazio. Niti je on bio u prvobitnom stanju osim ako niste hteli da čuvate ruševinu kao takvu. Ali onda ne čuvate kulturno dobro zgradu, nego kažete da čuvate ruševinu nečega i zakon je to jasno precizirao.
Kaže, možete da čuvate arhitektonsko delo ili možete da čuvate ostatke neke građevine kao takve. U ovom slučaju radi se o ostacima jer ono ne može da se nazove objektom niti je u upotrebi, niti je sigurno niti na nešto liči, niti bilo šta. Ono je veća sramota za državu Srbiju i za grad Beograd da ono onako stoji nego da ga čuvamo za vjek i vjekova”, rekla je Jelača.
***
Napomena: Slavica Jelača, Aleksandar Ivanović i Goran Vasić su za sada osumnjičeni, odnosno, protiv njih Tužilaštvo za organizovani kriminal nije podnelo nijedan optužni akt.
Postupak u ovom predmetu je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.