Sedam meseci nakon što je zaustavljena proizvodnja uglja zbog katastrofalnih poplava na kopu „Tamnava – Zapadno polje“ u Rudarskom basenu Kolubara, premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić svečano je označio početak radova na iskopavanju četvrtine punog kapaciteta rude iz najvećeg srpskog rudnika.
Ovim činom je trebalo da se stavi do znanja da je posao ispumpavanja vode iz potopljenog kopa okončan baš kao što je i bilo planirano. Ipak, pogled na vodeno prostranstvo iz koga tu i tamo vire delovi potopljenih mašina za kopanje lignita koje mesecima trule u mulju ne uverava nikoga da je posao okončan.
Premijer je u rano jutro 26. decembra 2014. godine, ispred novinara zaglavljenih u blatu, rekao da je ispumpavanje vode iz kopa zahtevan i težak posao, koga nijedna „zapadna firma“ nije htela da se prihvati.
„Nijedna iz Holandije, nijedna iz Nemačke“, izjavio je Vučić na kopu „Tamnava“.
Na tenderu EPS-a za posao ispumpavanja vode iz „Tamnave“ vrednom 15 miliona evra pobedio je konzorcijum „Energotehnika – Južna Bačka“, koji predvodi firma iz Novog Sada koja nema nikakvog iskustva u poslovima drenaže i ispumpavanja velikih voda.
Jedan od vlasnika i direktor „Južne Bačke“ Dragoljub Zbiljić je pred Osnovnim tužilaštvom u Kragujevcu u martu 2014. godine optužen za delo utaje poreza, dok se u Novom Sadu zbog istih optužbi protiv njega vodi istraga.
Utaja kroz istoriju
Vlasnik „Južne Bačke“ Dragoljub Zbiljić je 2011. godine uhapšen kao saučesnik u utaji poreza. Protiv njega je podignuta pravosnažna optužnica pred tužilaštvom u Kragujevcu, a prvo ročište u ovom procesu održano je krajem novembra 2014. godine. Policija je uz Zbiljića uhapsila još 11 osoba širom Srbije. Zbiljić je optužen da je kragujevačkom privredniku Jovanu Aleksiću, vlasniku firme „034 Metal industri“, izdavao lažne fakture o prodaji metalskih sirovina. Tako su na ime povraćaja PDV-a optuženi oštetili republički budžet za 69 miliona dinara ili oko 600.000 evra. Protiv Zbiljića je Poreska uprava podnela krivičnu prijavu i 2009. godine pred tužilaštvom u Novom Sadu. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je dostavilo dopis BIRN-u u kome se navodi da optužnica u ovom slučaju nije podignuta i da se protiv Zbiljića još vodi istražni postupak.
Suprotno Vučićevoj tvrdnji, samo deset dana pre premijerove posete rudniku, u beogradskom hotelu „Metropol“ Jerun van Hek, vlasnik „Van Heka“, najprestižnije evropske firme za sanaciju posledica poplava, održao je predavanje na skupu holandskih privrednika i tom prilikom rekao da je, zapravo, njegova firma osmislila i sprovela najveći deo posla isušivanja „Tamnave“.
Van Hek je pred dve stotine prisutnih, tokom prezentacije o angažmanu svoje kompanije na poslu ispumpavanja vode iz rudnika Kolubara, rekao i da je „Van Hek“ ne samo ustupio specijalizovane pumpe i cevovod, već je nadležnima u EPS-u i rudniku pokazao kako treba ispumpavati vodu.
Ko je „Van Hek“
„Van Hek“ je firma specijalizovana u poslovima kontrole vode i drenaže. Firma je često angažovana širom sveta kako bi stručno pomogla potopljenim područjima. Svega dva meseca pre poplava u Srbiji, „Van Hek“ je priskočio u pomoć Somersetu u Engleskoj, koji su zadesile najveće poplave u skorijoj istoriji.
„Zamolili smo ‘Van Hek’ da nam dostavi pumpe, što su oni učinili u veoma kratkom roku. Da li bi ih angažovao ponovo? Da, reč je o stručnoj i profesionalnoj kompaniji,“ rekao je za BIRN Džon Roulands, šef tima za poplave u Agenciji za zaštitu životne sredine iz oblasti Veseks u Engleskoj. Na pitanje koliko su iznosili troškovi angažovanja „Van Heka“, odgovorio je da zbog poslovnih razloga nije u mogućnosti da nam kaže tačnu cifru. „Dovoljno je reći da su troškovi premašili milion evra, što je uključivalo prevoz, ljudstvo, gorivo i dodatne troškove za kranove“, rekao je Roulands.
I pored toga što je rukovodstvu EPS-a već nekoliko dana nakon poplava bilo jasno da samo holandska firma može da uradi ovaj zahtevni posao i da Zakon o javnim nabavkama predviđa da se u slučaju elementarnih nepogoda izbegavaju javne nabavke, EPS odlučuje da raspiše tender.
Istog dana kada je potpisala ugovor sa EPS-om, „Južna Bačka“ potpisuje ugovor i sa „Van Hekom“ za iznajmljivanje pumpi, čime su prekršena pravila iz tendera i Zakon o javnim nabavkama. Naime, pobednik na tenderu ne može da angažuje firmu koju nije naveo kao podizvođača u svojoj ponudi.
U Organizaciji „Transparentnost Srbija“ objašnjavaju da postoje situacije kada bi dobavljač mogao angažovati podizvođača koga nije naveo u ponudi, ali u ovom slučaju to nije moguće, s obzirom na to da je i „Van Hek“ učestvovao u tenderu kao ponuđač.
„Faktički, nije moguće angažovanje holandskog podizvođača jer je on već učestvovao u postupku nabavke kao deo zajedničke ponude“, kažu u ovoj organizaciji.
Prema saznanjima BIRN-a, „Južna Bačka“ će na kraju posla, nakon što se odbiju troškovi angažovanja „Van Heka“ i drugih podizvođača, zaraditi najmanje milion evra. Među ponuđačima koje je angažovala „Južna Bačka“ je i „Hidro-tan“, firma povezana sa direktorom Javnog preduzeća „Elektromreže Srbije“ Nikolom Petrovićem.
U EPS-u i basenu „Kolubara“ su odbili da odgovore na pitanja u vezi sa ovim poslom, dok su u tri navrata odbijeni i zahtevi novinara BIRN-a da posete kop i obiđu radove na isušivanju. Ekipa BIRN-a je iz četvrtog pokušaja uspela da dođe na kop, i to prilikom posete predsednika Vlade Aleksandra Vučića rudniku Kolubara.
Iz kopa je za sada ispumpano oko dve trećine vode, a procenjuje se da se rudnik neće u potpunosti isušiti pre maja, kada će i početi iskopavanje u punom kapacitetu.
Posao još nije završen
Aleksandar Vučić je prilikom poslednje posete rudniku rekao da će radovi na isušivanju biti gotovi do maja.
„Južnu Bačku“ ugovor sa EPS-om obavezivao je da ispumpa 114 miliona kubika vode do kraja godine, što je i učinjeno. Nakon što završi svoj deo posla „Južna Bačka“ napušta rudnik do kraja godine, rekao je Zbiljić za BIRN 26. decembra. Predviđeno je da ostatak vode od 50 miliona kubika isuši Rudarski basen Kolubara svojim pumpama, koje su i prethodna četiri meseca radile paralelno sa holandskim pumpama.
Pošto je u rudniku od prvobitnih 187 miliona kubika vode ostalo 50 miliona, kada se od toga oduzme 114 miliona koliko su izbacile holandske pumpe, dolazi se do računice da su pumpe RB Kolubara iscrple 20 miliona kubika. To znači da su pumpe iz ovog basena tokom četiri meseca ispumpavale nešto više od 200.000 kubika dnevno, a holandske 1,2 miliona. Ukoliko ne budu imale neku dodatnu pomoć, prostom računicom se dolazi do podatka da preostale pumpe ne mogu da isuše rudnik za manje od 250 dana, ili nešto više od osam meseci.
TENDER JAČI OD KATASTROFE
Sredinom maja ove godine energetski sistem Srbije je pretrpeo najveću štetu u svojoj istoriji. Prema procenama Svetske banke reč je o gubicima od 488 miliona evra. Za svega nekoliko sati je 16. maja poplavljena „Tamnava“, najveći kop kolubarskog basena, iz kog se crpi ugalj od koga se proizvodi četvrtina srpske struje.
Skoro 200 miliona kubika vode se izlilo u kop dubok 70 metara i prečnika par kilometara. „Tamnava“ je preko noći postala četvrto najveće veštačko jezero u Srbiji.
Svakog meseca dok je Kolubara pod vodom EPS, prema sopstvenim procenama, gubi 30 miliona evra. Od poplava u maju do kraja decembra uvezeno je struje u vrednosti od 90 miliona evra i kupljen je ugalj za 30 miliona evra.
Bruto domaći proizvod za 2014. godinu manji je za 1,2 odsto samo zbog toga što sedam meseci nije radio kop „Tamnava – Zapadno polje“.
Ipak, premijer je poručio da poskupljenja struje neće biti.
Elektroprivreda Srbije raspisuje tender krajem jula, dva meseca nakon poplava, a radovi na isušivanju kopa počinju polovinom septembra. Sada se procenjuje da je rudnik mogao da bude saniran pre zime i da bi troškovi uvoza uglja i struje bili znatno manji da se na vreme krenulo sa ispumpavanjem vode. Ovako, rudnik neće biti isušen do maja.
Iako Zakon o javnim nabavkama u članu 7. predviđa da se u slučajevima elementarnih nepogoda ne sprovode javne nabavke, EPS se odlučuje za nabavku po hitnom postupku, kao model javne nabavke.
Izvor BIRN-a iz EPS-a kaže da je nakon poplava vođena žestoka rasprava u rukovodstvu ovog javnog preduzeća oko toga da li odmah krenuti sa ispumpavanjem vode ili ići na tender.
Na pitanje BIRN-a da li je EPS zbog elementarnih nepogoda koje su ugrozile energetski sistem zemlje mogao na osnovu člana 7. da ispumpava vodu mimo Zakona o javnim nabavkama, u Upravi za javne nabavke kažu da bi EPS najverovatnije dobio njihovo odobrenje, ali da im takav zahtev nije upućen.
S druge strane, u slučaju nabavki 40.000 brojila za Obrenovac i druga potopljena područja, EPS je početkom juna na osnovu člana 7. tražio saglasnost za pokretanje pregovaračkog postupka od Uprave za javne nabavke.
Dobili su zeleno svetlo. U EPS-u nisu hteli da odgovore na pitanje zašto se i ovom prilikom, kao u slučaju nabavke brojila za Obrenovac, nije na osnovu pomenutog člana izbegao Zakon o javnim nabavkama, kako bi se sa isušivanjem kopa krenulo znatno ranije.
ZNA SE KO PUMPA, A KO „VODU NOSI„
EPS na tender poziva 42 firme iz zemlje i inostranstva. Sa najnižom cenom i najkraćim rokom za završetak radova pobeđuje zajednička ponuda „Južne Bačke“ i rumunske firme „Neš“. Cena sa kojom je konzorcijum pobedio na tenderu je 0,132 evrocenta, ili 15,45 dinara po kubnom metru ispumpane vode.
I „Van Hek“ je konkurisao, ali ne samostalno, već kao podizvođač jedne nemačke firme. Njihova ponuda je zbog administrativne greške u startu odbačena kao nevažeća.
Na samitu holandskih privrednika u Beogradu Jereman van Hek, vlasnik holandske kompanije, odbio je da da izjavu novinaru BIRN-a i odgovori na pitanje zašto se nije samostalno prijavio na tender, sa obrazloženjem da mu ugovor sa „Južnom Bačkom“ ne dozvoljava da razgovara sa srpskim novinarima.
Međutim, svega nekoliko minuta potom, Van Hek je tokom prezentacije posla u Kolubari objasnio da je ceo projekat ispumpavanja vode osmislila i najvećim delom sprovela njegova firma.
„Nekoliko dana nakon poplava bili smo u Obrenovcu i u rudniku Kolubara. Prvo smo razmatrali moguća rešenja i vodili smo diskusije sa EPS-om i Kolubarom. Mnoge ove tehničke informacije su upotrebljene u tenderskoj dokumentaciji… Deo posla je bio i obuka ljudi za poslove koje nikada nisu radili,“ rekao je Van Hek.
Medijska pažnja
Početak radova na ispumpavanju vode sredinom septembra privukao je dosta medijske pažnje, kako u Srbiji tako i u Holandiji. U Srbiji je to bila centralna vest jer od isušivanja kopa zavisi energetski sistem zemlje, a u Holandiji jer je njihova firma dobila jedan od najunosnijih poslova u svojoj istoriji. U centralnom dnevniku holandskog javnog servisa emitovana je reportaža sa Kolubare (prilog počinje na 17:40).
Jerun van Hek je tada izjavio da će se posao raditi u dve faze. „U prvoj fazi koja traje 90 dana ispumpaće se 114 miliona kubika vode, a do kraja završetka posla trebaće još mesec ili dva“, rekao je Van Hek holandskom dopisniku iz Srbije Jostu van Egmondu.
Zadovoljstvo što je njegova firma dobila u tom trenutku najvredniji posao u ovoj oblasti u Evropi, očigledno, nisu pokvarile i poslovične srpske poteškoće u poslovanju. „Komplikovano je poslovati ovde. Mi, zapadni Evropljani, mislimo drugačije od ovdašnjih ljudi. Ovde je na sceni komplikovana politička igra, koju je teško razumeti. Ali, posle tri i po meseca, konačno ispumpavamo vodu, tako da je vredelo“, rekao je Van Hek sa blagim olakšanjem dok je stajao uz obalu veštačkog jezera „Tamnava – Zapadno polje“.
Sa druge strane, vlasnik „Južne Bačke“ Dragoljub Zbiljić tvrdi da je njegov partner u ovom poslu, rumunski „Neš“, osmislio strategiju kako bi trebalo ispumpavati vodu. „Rumuni su imali savetodavnu ulogu, da li da cevi idu pravo, da li ukoso i oko odabira agregata“, kaže Zbiljić.
Rumunska firma „Neš“ se primarno bavi građevinskim radovima i nema nikakvog iskustva u sanaciji poplava i ispumpavanju velikih voda, saznaje BIRN uvidom u biznis registre u Rumuniji. Prošle godine je ostvarila profit 70.000 evra i upošljavala 14 radnika.
U razgovoru sa novinarom BIRN-a na kopu „Tamnava“ Zbiljić je izjavio da nakon odlično obavljenog posla mnogi žele da preuzmu zasluge i tvrdi da je uloga Holanđana u poslu bila samo iznajmljivanje pumpi.
„Van Hek je došao samo sa dva radnika koji rade na održavanju pumpi, od njega je samo iznajmljena oprema, tačka“, rekao je Zbiljić.
„Van Hek“ je u Srbiju dopremio 160 kamiona opreme, što je uključivalo 20 velikih dizel pumpi i 7,5 kilometara cevi, obelodanjeno je na veb-sajtu te kompanije u septembru 2014. godine.
Zbiljić kaže da je suština posla u postavljanju cevovoda i da je to deo posla u kome njegova firma ima veliko iskustvo.
„Van Hek se plašio posla, pumpa nije posao, posao je cevovod koji je u startu bio 680 metara, a sada je 1400 metara, to su silne dizalice, cevi četiri metra dužine koje se stalno vare i šrafe, bez 50 ili 80 ljudi ne može da se radi, on se plašio posla“, objašnjava Zbiljić zašto „Van Hek“ sam nije ušao u posao.
Vlasnik „Južne Bačke“ dodaje da je njegovoj firmi u postavljanju cevovoda pomagala i firma „Hidro-tan“, čiji je zadatak bio da zavari cevovode. „Hido-tan“ je firma u vlasništvu Dragana Klisure. On je uz to i suvlasnik u još četiri firme u kojima je do 2012. godine suvlasnik ili direktor bio Nikola Petrović, trenutni direktor JP „Elektromreže Srbije“.
Tri od ove četiri firme su registrovane za proizvodnju električne energije – „EEG“, „MHE Jabukovik“ i „Mini hidro investment“.
Zbiljić u razgovoru za BIRN objašnjava da će njegova firma, kada ispostavi račun EPS-u od 14,8 miliona evra, ostati pozitivna milion evra. Troškovi iznajmljivanja pumpi su 5,3 miliona evra, troškovi nafte za pumpe 5,5 miliona evra, plus iznajmljivanje cevi i angažovanje mehanizacije. Prema Zbiljićevom računu, svi troškovi će zajedno iznositi 13,7 miliona evra. OVDE MOŽETE ČUTI ZBILJIĆEVU RAČUNICU
Pošto EPS nedeljama nije odgovarao na pitanja BIRN-a upućena pisanim putem, na konferenciji za novinare iskoristili smo priliku da pitamo direktora EPS-a Aleksandra Obradovića kako je moguće da njegova kompanija jednu firmu angažuje za ispumpavanje vode, a da druga firma radi najveći deo tog posla.
Obradović je odgovorio: „Mi smo sa ‘Južnom Bačkom’ potpisali ugovor, oni ispunjavaju ugovor i to je sve što bih sada rekao.“
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Jačanje medijskih sloboda u Srbiji“, koji finansira Evropska unija uz podršku NED-a. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU niti drugih donatora.
