Javno komunalno preduzeće GSP Beograd platiće ukupno 7.4 miliona evra za najam 47 školskih minibuseva, iako bi za taj novac mogli da kupe duplo više novih vozila, otkriva BIRN.
BIRN-ova analiza cena vozila sa karakteristikama iz konkursne dokumentacije pokazala je da se cene novih minibuseva kreću do 85 hiljada evra, što je upola manje od sume koju GSP plaća za iznajmljivanje jednog vozila – oko 165 hiljada evra.
Posao je dobila firma SDT Group iz Surčina koja se zajedno sa ćerkom firmom SDT Renting jedina javila na tendere i pobedila bez konkurencije. Ova firma je od 2014. godine, kada je dobila prvi posao za GSP, do danas pobedila na više od 40 javnih poziva gradskog prevoznika.
Stručnjaci koje je BIRN konsultovao smatraju nelogičnim potez gradskog prevoznika da iznajmi vozila u narednih pet godina po višoj ceni nego što bi bila kupovina novih, uzevši u obzir sve dodatne troškove.
Osim toga, dodaju da postoje sporne tačke u konkursnoj dokumentaciji. Pojedini zahtevi su neopravdani, što pokazuje da su tenderi pisani tako da se na njih može javiti samo jedna firma, dok drugi nisu precizno definisani, čime je ostavljen prostor za malverzacije, objašnjavaju sagovornici BIRN-a.
Iz GSP-a nismo dobili odgovor niti komentar u vezi sa ovim tenderima, a direktor GSP Beograd Radiša Momčilović ni nakon tri nedelje nije odgovorio na pitanja BIRN-a upućena elektronskom poštom.
Ni iz firme SDT Group, koja je pobednica na ovim tenderima zajedno sa ćerkom firmom SDT Renting, nismo uspeli da dobijemo komentar, jer Dejan Trifunović, direktor i vlasnik, nije odgovarao na pozive i poruke BIRN-a.
Kuda idu žuti minibusevi?
GSP Beograd je raspisao pozive za dve javne nabavke za iznajmljivanje školskih minibuseva – prva je pokrenuta u decembru 2019. i odnosi se na iznajmljivanje 10 vozila po ceni od 1.1 miliona evra, dok je drugom, iz jula 2020. traženo iznajmljivanje 37 ovakvih vozila za 6.3 miliona evra.
Profesor Vladimir Momčilović sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u razgovoru za BIRN kaže da se radi “samo i isključivo o troškovima iznajmljivanja vozila sa troškovima osiguranja, registracije, pneumatika (guma) i redovnog održavanja tokom perioda od pet godina za 50.000 kilometara godišnje, odnosno ukupno 250.000, dok troškovi goriva i troškovi vozača nisu uključeni u cenu, iako usluga iz predmetne javne nabavke spada u oblast: Najam vozila za prevoz putnika sa vozačem“.
Sagovornici BIRN-a navode da je GSP tražio da minibusevi zadovolje određene „konkretne“ tehničke specifikacije koje su propisane jedino da bi se pojavila i izabrala samo i isključivo vozila jednog ponuđača.
Među tim tehničkim specifikacijama su dužina vozila, međuosovinsko rastojanje, kao i konkretna vrsta i karakteristike određenih sistema ili opreme (menjači, amortizeri, klima uređaji i drugo). Tu su i besmisleni tehnički uslovi kao što je radio CD/MP3 plejer sa zvučnicima, imobilizer i kodirani ključ i druge specifikacije koje naši sagovornici smatraju neopravdanim.
“Tehničke specifikacije oba tendera su prepisane iz specifikacije vozila iz ponude proizvođača ili dobavljača vozila što se najjasnije vidi iz zahteva u pogledu boje vozila gde je navedeno: žuta boja, po zahtevu kupca”, kaže za BIRN profesor Momčilović.
On navodi da je evidentno da je ponuđač naručiocu dostavio tehničke karakteristike vozila koja naručuje za ovu javnu nabavku, “ali su i jedan i drugi zaboravili da obrišu ovaj deo teksta”.
Iako su cene iznajmljivanja vozila na dnevnom nivou jednake tržišnim cenama, to je samo pod uslovom da vozila zaista rade i prelaze kilometražu koja je navedena u tenderskoj dokumentaciji, kaže za BIRN jedan od profesora sa Saobraćajnog fakulteta koji je želeo da ostane anoniman.
“Iz tenderske dokumentacije nije poznato gde će (na kojim linijama) ta vozila da rade, da li će uopšte da rade ili da stoje u garaži i koliko će realno prelaziti kilometara u toku radnog dana”, navodi ovaj profesor.
Objašnjavajući na primeru, ovaj profesor kaže da su moguća dva scenarija – ponuđač može od GSP-a da naplati kao da vozila prelaze godišnju kilometražu od 50.000 kilometara, dok vozila zapravo stoje parkirana u garaži ili pak da prelaze 20.000 kilometara umesto planiranih 50.000, koliko se naplaćuje.
“To može da predstavlja prostor za manipulaciju, odnosno da prvenstveno troškovi goriva i održavanja na kraju perioda iznajmljivanja iznose mnogo manje za ponuđača, nego što su predstavljeni prilikom izračunavanja cene iznajmljivanja. Na taj način ponuđač može da dođe do značajnih `prikrivenih` novčanih iznosa”, navodi ovaj profesor.
Nova vozila isplativija
Profesor Momčilović kaže da kada bi se proračunali ukupni eksploatacioni troškovi sa gotovo dvostruko većim prosečnom godišnjom pređenom kilometražom, nabavna cena jednog novog vozila isplatila bi se za približno tri godine, uzevši u obzir maksimalnu vrednost ovakvog vozila od 80.000 evra.
Dodaje da bi na taj način mesečni trošak po vozilu bio manji iako bi pri tom osim troškova registracije, osiguranja i održavanja bili uračunati i troškovi goriva.
“Postoji osnov za preispitivanje ispravnosti ovakve odluke javne nabavke sa značajno većom cenom od realne, koja je doneta na osnovu vrlo subjektivnih tehničkih uslova za vozila (osim boje, kapaciteta vozila i sedišta), a na štetu budžeta grada”, zaključuje Momčilović.
Vukan Vučić, stručnjak za saobraćaj i profesor Univerziteta u Pensilvaniji u SAD kaže za BIRN da mu “nije jasno zašto GSP plaća tako visoke cene” i dodaje da ga jako iznenađuje činjenica da je konkurs napravljen tako da se na njega može javiti samo jedan ponuđač.
Profesor Vučić navodi da se u Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim drugim zemljama zahteva da postoji konkurencija za sva preduzeća, a naročito ona koja dobijaju finansijsku pomoć iz javnih budžeta, kao i da projekti bez konkurencije nisu dozvoljeni.
“Razlog je očigledan – niže cene i izbegavanje korupcije. Investicije kao ova za minibuseve u Beogradu su zato meni nerazumljive i jako štetne u situaciji kakva je u Beogradu, koji je jako zaostao u poboljšanju javnog gradskog prevoza, a naročito modernih tramvaja i metroa”, objašnjava Vučić za BIRN.
SDT: Pobeda na više od 40 tendera
Firma SDT Group doo iz Surčina osnovana je 2010. godine i u stopostotnom vlasništvu je Dejana Trifunovića (46) koji je ujedno i direktor.
Pre godinu dana, u septembru 2019. godine, osnovala je ćerku firmu – SDT Renting doo, kojoj je osnovna delatnost iznajmljivanje i lizing kamiona.
Ove dve firme pobedile su sa zajedničkom ponudom na tenderima GSP-a za iznajmljivanje minibuseva.
Od 2014. godine, kada je dobila prvi posao za GSP Beograd, do danas, ova firma je pobedila na više od 40 tendera GSP-a, pokazuju podaci sa portala E-kapija.
