Monitoring državnog finansiranja medija putem direktnog ugovaranja

Izveštaj se bavi monitoringom potrošnje javnog novca u medijskom sektoru i potencijalnim zloupotrebama i korupcijom koji u tom procesu mogu da se jave.

Dokument je nastao u okviru projekta Da li se zloupotrebljavaju javna sredstva? Monitoring procesa državnog finansiranja medijskih projekata koji BIRN realizuje u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, a koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Bavi se monitoringom potrošnje javnog novca u medijskom sektoru i potencijalnim zloupotrebama i korupcijom koji u tom procesu

Tema ekonomske održivosti medija u digitalnom okruženju podstiče jednu od najintenzivnijih debata u sektoru, inicirana sve većim uplivom društvenih mreža u medijsku ekonomiju i krizom tradicionalnih modela oglašavanja. Globalno gledano, mali broj medija, čak i u razvijenim demokratskim društvima sa robusnim medijskim tržištima, može se pohvaliti stabilnim finansiranjem u novom okruženju.  

Ovim izveštajem, drugim u nizu, BIRN nastavlja debatu o transformativnom uticaju internet i digitalnih tehnologija na razvoj medija. Serijom izveštaja ispitaće se status medijskih sloboda u digitalnom prostoru; otvorenost, inkluzivnost i pristup informacijama; kao i ekonomska održivost medija i novi biznis modeli.

Internet je dramatično promenio našu svakodnevicu i način na koji komuniciramo, pristupamo sadržaju i razmenjujemo informacije. Jednako snažno je uticao i na medije. Digitalno okruženje kreira novi medijski ekosistem u kom se menja način proizvodnje, plasiranja i distribucije medijskog sadržaja u odnosu na tradicionalne medijske sisteme. Ovim dokumentom, prvim u nizu, BIRN pokreće debatu o transformativnom uticaju internet i digitalnih tehnologija na razvoj medija. Serijom izveštaja ispitaće se status medijskih sloboda u digitalnom prostoru; otvorenost, inkluzivnost i pristup informacijama; kao i ekonomska održivost medija i novi biznis modeli.

Položaj javnih medijskih servisa je dugo predmet interesovanja medijske politike i medijske reforme uopšte. Zakon o radiodifuziji je još 2003. godine postavio osnovne smernice za transformaciju tadašnjih državnih televizija u javne medijske servise, zasnovane na evropskom modelu. Centralno pitanje koje se u regulatornoj postavci javnih medijskih servisa (JMS) postavljalo se odnosilo na nalaženje adekvatnog modela

Pitanje državnog ili javnog oglašavanja je još uvek prilična nepoznanica u pravnom smislu, budući da je regulacija ovog značajnog toka javnog novca ka medijima do sada u zakonima i propisima nedovoljno obrađena. Određene informacije bi morale da budu deo redovnog izveštavanja medija, poput servisnih informacija, te da se može postaviti pitanje opravdanosti pružanja ovih informacija

Mediji čiji su (posredno) osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina obavljaju ulogu svojevrsnih manjinskih javnih servisa i kao takvi predstavljaju jedan od tri temeljna stuba sistema informisanja na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji. Ipak, u dosadašnjim izmenama zakonskog okvira propuštene su brojne prilike da se predvide jasni mehanizmi stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranja ovih medija. Takođe,

Izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine umesto modela direktnog finansiranja medija, uveden je model konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa. Ovaj model trebalo je da obezbedi “stvaranje uslova za slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija”, “povlačenje države iz medija”, “jasno definisanje javnog interesa u oblasti informisanja”, kao i „uspostavljanje kontrole trošenja