Otvori bočnu navigaciju

BIRN Srbija u saradnji sa projektnim partnerima i ekspertima iz mnogih oblasti učestvuje u izradi velikog broja publikacija. One su zasnovane na višemesečnim istraživanjima BIRN tima, predstavljene su javnosti širom Srbije i regiona, a koriste se kao izvor i smernica za istraživanja drugih NVO i javnih institucija. Publikacije su dostupne u ovom odeljku.

Molimo Vas da prilikom korišćenja podataka iz naših publikacija navedete izvor.

Fektčeking: Priručnik za medije – brza provera činjenica

Provera činjenica oduvek je bila centralno pitanje novinarske etike i integriteta. Digitalno okruženje u kom rade savremeni mediji, pritisak brzine, veliki broj izvora i tehnološke mogućnosti za manipulaciju sadržajem, traže od novinara dodatni oprez. Svedoci smo sve raširenije prakse objavljivanja i prenošenja dezinformacija i njihovog pogubnog uticaja na javno mnjenje, ali i na poverenje u

Finansiranje medija, vlasnici i politički uticaj

Konkursno sufinansiranje je glavni mehanizam državnog finansiranja medija u Srbiji, i samim tim je podložan brojnim proceduralnim zloupotrebama o kojima je BIRN već pisao. Analiza koja sledi u nastavku, sagledava konkurse na nešto drugačiji način – posmatrajući ih kroz prizmu medijskog vlasništva i finansijske zavisnosti medija od državnog novca. Analiza se oslanja na podatke iz
Glavni zaključci

 

 

Nekontrolisani nadzor: Zaštita novinarskih izvora u digitalnom okruženju

Elektronski nadzor i mogućnost njegove zloupotrebe bitno menja praksu rada novinara, pokazuje istraživanje BIRN-a. Nove okolnosti ne utiču na povećanje samocenzure među intervjuisanim novinarima, ali se menjaju načini komunikacije sa izvorima, kao i bezbednosna kultura u redakcijama. Nekontrolisana i netransparentna nabavka sve sofisticiranijih alata i softvera za elektronski nadzor otvara pitanje njihovog uticaja na slobodan
Glavni zaključci

Istraživanje BIRN-a koje se fokusiralo na prakse rada i zaštite izvora u domaćim medijima pokazuje sledeće ključne nalaze:

• Osećaj da su nadzirani dele gotovo svi novinari koji su učestvovali u istraživanju. Osećaj ugroženosti zbog nelegalnog nadzora proporcionalan je nedostatku medijskih sloboda.
• Mogućnost nadzora ipak nije uticala na povećanje samocenzure među novinarima, ali jeste na promene načina rada u redakcijama.
• Novinari smatraju da oni sami nisu predmet nadzora, već ljudi sa kojima stupaju u kontakt, koji mogu biti osobe od interesa za bezbednosne strukture, kao npr. kriminalci, biznismeni, političari itd.