• Onlajn aplikacija Katastra rudarskog otpada donedavno je javnosti pružala samo šture informacije o 41 napuštenoj deponiji.
  • Na javno dostupnim serverima Ministarstva rudarstva i energetike nalazili su se i detaljniji podaci o mnogo većem broju deponija.
  • Ovi podaci pokazivali su da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizištima.
  • Pošto je BIRN poslao Ministarstvu pitanja, svi podaci o rudarskim deponijama – i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera – nestali su sa sajta.
  • Nije poznato da li su podaci sa servera aktuelni i validni, da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra i zašto nisu objavljeni u aplikaciji.
  • Državna revizorska institucija konstatovala je da „sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan“, da „nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada”.

Srbija je dobila Katastar rudarskog otpada, glasio je naslov vesti koju je u afirmativnom tonu prenela nekolicina medija u Srbiji početkom 2020. godine. Projekat je koštao 2,1 milion evra i finansirala ga je Evropska unija sa 90 odsto učešća.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli je Srbija „dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada“, „što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada“.

Ipak, četiri godine kasnije, postavlja se pitanje koliko je ta slika jasna. 

Donedavno, na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili su dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da su se na javno dostupnom serveru na sajtu Ministarstva nalazili – u mašinsko čitljivom formatu – detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizištima.

Nije poznato da li su ovi podaci aktuelni i validni, kao ni da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra.

Državna revizorska institucija (DRI) u decembru 2022. konstatovala je da „sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan“ i da „nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada”.

Dragana Nišić, profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi aplikacija Katastra rudarskog otpada trebalo da obuhvati i aktivne deponije rudarskog otpada, kao i da se uskladi sa propisima o izveštavanju o rudarskom otpadu.

„Korisno bi bilo […] dati za svaku deponiju podatke o karakteru otpada, količini odloženog otpada, rudi od koje otpad nastaje, riziku od udesa, itd“, kaže Nišić. Ona dodaje da je „radi bolje informisanosti javnosti“, potrebno da svi ovi podaci „budu u potpunosti transparentni“.

„U ovakvom obliku u kakvom je sad, Katastar ne zadovoljava te potrebe“, konstatuje sagovornica BIRN-a. 

Iz nemačkih kompanija Plejades i DMT, koje su bile angažovane na izradi katastra, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, kao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike i Delegacije EU. 

Pošto je BIRN poslao Ministarstvu pitanja, svi podaci o rudarskim deponijama – i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera – nestali su sa sajta Ministarstva.

Širom Srbije se mesecima održavaju protesti protiv rudarenja litijuma, odnosno projekta Jadar, koji vodi srpski ogranak rudarskog giganta Rio Tinto. Jedno od pitanja koje zabrinjava aktiviste i stručnjake je i pitanje rudnog otpada i njegov uticaj na životnu sredinu.

Šta je Katastar rudarskog otpada i kako je napravljen?

Nemačke kompanije Plejades i DMT dobile su posao izrade Katastra rudarskog otpada na tenderu 2016, a naredne godine Vlada Srbije najavila da će biti „izrađena i procena rizika, karakterizacija i klasifikacija rudarskog otpada, uključujući između 200 i 250 napuštenih rudarskih deponija i više od 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom“.

Tokom naredne tri godine, kako je objavljeno na sajtu EU u Srbiji, stručnjaci su obišli 250 lokacija i utvrdili da se na 150 deponija nalaze veće količine otpada, ukupno oko 24 miliona kubnih metara.

Zatim je 41 napuštena deponija, sa oko 80 odsto ukupno mapiranog otpada, detaljno ispitana. To znači da je na njima rađeno uzorkovanje zemljišta, karakterizacija rudarskog otpada, ispitivanje podzemnih i površinskih voda, hemijske analize i procene stabilnosti.

Iz EU je saopšteno da će prikupljeni podaci biti predstavljeni u formi onlajn aplikacije i knjige u kojoj će biti dostupni podaci o napuštenim i aktivnim deponijama rudarskog otpada.

Krajem 2019, vođa projekta ispred kompanije Plejades Piter Bajer je na predstavljanju Katastra rudarskog otpada u Boru rekao da do tada kompletirani izveštaji pokazuju da deponije u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode.

Šta je Katastar pokazivao o deponijama rudarskog otpada u Srbiji, a šta je bilo na serveru?

Onlajn aplikacija je, međutim, 2024. godine i dalje pružala samo delić prikupljenih podataka – osnovne informacije o 41 napuštenoj deponiji.

BIRN je Ministarstvu rudarstva i energetike podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja tražeći sve dostupne podatke iz Katastra. Ministarstvo je dostavilo samo osnovne informacije, iste one koje su donedavno bile dostupne na aplikaciji.

Pomenuti podaci predstavljani na mapi:

Ipak, detaljniji i opširniji setovi podataka bili su javno dostupni na serveru sajta Ministarstva. Ovde su se, dok nisu nestali neposredno pre objavljivanja ovog teksta, nalazili podaci o tome da li je na konkretnoj lokaciji reč o opasnom ili neopasnom otpadu, količinama otpadnog materijala, da li na lokaciji postoji opasnost od klizišta i da li je deponija rekultivisana (dovedena u stanje da se može koristiti za drugu namenu).

Takođe, u ovim setovima podataka, za razliku od onlajn aplikacije, izlistani su podaci i o aktivnim deponijama.

Design by BIRN Srbija

Na pitanja BIRN-a o tome kako su dobijeni ovi podaci, koliko su validni i zašto nisu dostupni krajnjim korisnicima u aplikaciji Katastra, iz Ministarstva rudarstva i energetike su odgovorili da ne mogu da pruže te informacije i da pomenuti link, na kom su se u tom trenutku nalazili podaci, nije na njihovom sajtu.

Analiza podataka sa servera Katastra rudarskog otpada pokazuje da su deponije klasifikovane po više osnova, što pokazuje naredna grafika.

Zatim, vidljivo je da su pojedine lokacije označene kao deponije opasnog otpada, o čemu takođe nema podataka na onlajn aplikaciji.

Posmatrano po kriterijumu zapremine, najveća količina opasnog rudarskog otpada smeštena je na teritorijama opština Raška, Aleksinac i Brus.

Na kraju, u ovom setu je navedeno da na više lokacija deponija u okolini Krupnja, Čajetine, Prijepolja, Raške, Boljevca i Majdanpeka postoji opasnost od klizišta.

Državna revizija: Podaci o rudarskom otpadu „nepotpuni”, često i „netačni“ 

Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima je još 2015. godine predviđeno da Ministarstvo vodi katastar polja rudarskog otpada i da se rudarskim otpadom upravlja uz dozvolu; regulativa o izdavanju dozvola za upravljanje otpadom doneta je 2017. godine, a primenjuje se od 1. januara 2020. godine. Sva pravna lica trebalo je da sa njom usklade svoje poslovanje u roku od dve godine od početka primene.

Državna revizorska institucija, međutim, konstatovala je u izveštaju objavljenom krajem 2022. godine, da se rudarski otpad u Srbiji odlaže bez validnih dozvola i da nije uspostavljena jedinstvena baza podataka o tome.

„Ne postoji elektronska ili druga baza podataka o ukupnim količinama rudarskog otpada i mineralnih sirovina, kao i o količinama po vrstama i kategorijama“, piše u Izveštaju o svrsishodnosti poslovanja: Upravljanje opasnim otpadom.

Revizori su utvrdili da kompanije koje rudare u Srbiji šalju Ministarstvu podatke o rudarskom otpadu u sklopu Godišnjih izveštaja o poslovanju u papirnoj formi, koje Ministarstvo zatim skenira.

Oni su tada napisali i da su ovi podaci „nepotpuni“, a da Ministarstvo ne vrši kontrolu prijavljenih količina.

„Podaci u izveštajima nosilaca eksploatacije su nepotpuni, često sa netačnim jediničnim merama i numeričkim podacima. Ne vrši se kontrola prijavljenih količina po datim obrascima i nije uspostavljeno praćenje i kontrola količina otkopanih i deponovanih masa svih produkata eksploatacije“, navodi se u izveštaju.

DRI je takođe napisala da postoji mogućnost da Ministarstvo nema sve podatke.

„Od 674 odobrena eksploataciona polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193 eksploataciona polja, što stvara rizik od toga da podaci o ukupnoj količini rudarskog otpada nisu sveobuhvatni“, stoji u izveštaju DRI.

DRI u ovom dokumentu citira odredbe zakona koje propisuju da Ministarstvo vodi i katastar polja rudarskog otpada, a da je “po navodima odgovornog lica Ministarstva, katastar polja rudarskog otpada dostupan na sajtu https://gis.mre.gov.rs/jkro/”.

Inače, na ovoj adresi se u trenutku pisanja ovog teksta ništa ne nalazi, a stranica samo pokazuje obaveštenje o serverskoj grešci.

 „Ministarstvo rudarstva nije bliže propisalo način vođenja i sadržinu katastra polja rudarskog otpada”, zaključuje se u izveštaju DRI.

Nijedna kompanija nema dozvolu za upravljanje rudarskim otpadom

U vreme kada je DRI objavila izveštaj, samo jedan operater je odlagao i upravljao rudarskim otpadom na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo – kompanija Serbia Zijin Minin d.o.o, a odnosi na rudnik zlata i bakra Čukaru Peki kod Bora.

Ta dozvola izdata je kompaniji 2021, a kada je kompanija 2023. godine tražila produženje, ministarstvo je zahtev odbilo, navodeći da Zijin nije dostavio svu neophodnu dokumentaciju.

 „Trenutno nema važećih dozvola za odlaganje rudarskog otpada“, stoji u odgovoru Ministarstva BIRN-u.

Dragana Nišić sa Rudarskog fakulteta kaže da je, prema njenim saznanjima, većina operatera podnela zahtev za izdavanje dozvole.

„Neki čekaju više od dve godine na odgovor od MRE. DRI je čak u svom izveštaju dalo preporuke Ministarstvu da podstakne operatere da upravljaju otpadom u skladu sa uredbom, te da uspostavi bazu podataka o količinama rudarskog otpada i da ažurira i kompletira postojeći Katastar rudarskog otpada. Dakle, na Ministarstvu je da preduzme sledeće korake”, smatra Nišić.

Državna revizorska institucija u izveštaju je navela da „najmanje 20 operatera odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom bez dozvole za upravljanje rudarskim otpadom“.

„Neke vrste otpada mogu sadržati opasne materije“, piše u izveštaju DRI, a dalje se navodi da se „višak iskopane stenske mase ili jalovine može skladištiti u gomilama i rezervoarima okruženim branom, koja u slučaju urušavanja može izazvati značajne posledice po životnu sredinu, zdravlje ljudi i privredu“. 

Iz Ministarstva su u odgovoru BIRN-u naveli da privredna društva rudarski otpad odlažu „u skladu sa usvojenom tehničkom dokumentacijom, izdatom u skladu sa odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima“.

BIRN je kontaktirao DRI i Ministarstvo rudarstva i energetike, između ostalog sa pitanjem da li su nadležni postupili prema preporukama revizora i da li se stanje u međuvremeno promenilo, ali iz tih institucija nismo dobili odgovore na ova pitanja.

Na ponovno pitanje BIRN-a, poslato takođe po osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, koja je svrha izdavanja dozvola za odlaganje rudarskog otpada, ako preduzeća to rade i bez njih, iz Ministarstva je odgovoreno da to pitanje „nije zahtev za pružanje informacije od javnog značaja, već zahtev za davanje mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata“, navodeći da je „neophodno da uplatite republičku administrativnu taksu u visini od 2.010 dinara… kako bi Ministarstvo odgovorio na Vaš zahtev”.

BIRN je postupio po uputstvima i uplatio taksu, ali mišljenje nije stiglo do objavljivanja teksta.

Dragana Nišić, profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu, naglašava da to što Ministarstvo nije izdalo dozvole, ne znači da se sa rudarskim otpadom postupa neodgovorno. 

„Iz svog dosadašnjeg profesionalnog iskustva tvrdim da se rudarskim otpadom u Srbiji upravlja odgovorno o čemu svedoči činjenica da je Srbija jedna od zemalja sa najnižom stopom udesa na rudarskim deponijama u Evropi i šire“, kaže Nišić.

Ona navodi da se nepravilnosti koje su državni revizori ustanovili isključivo odnose na nedostajuće dozvole, ali objašnjava da se i pre uvođenja dozvola, rudarski otpad odlagao planski.

„Pre donošenja Uredbe o dobijanju dozvole, nije postojala praksa, niti zakonska obaveza da se za upravljanje rudarskim otpadom ishoduje dozvola. Do tada se upravljanje, prvenstveno odlaganje rudarskog otpada vršilo regularno, u potpunosti planski, u skladu sa zakonskom regulativom, samo taj formalni dokument koji se zove „dozvola“ nije postojao“, zaključuje ona.

Pročitajte još: