Komisija za zaštitu konkurencije morala bi da preispita svoju odluku o davanju dozvole firmi Mondo Inc da kupi Adria Media Group jer je, kako izgleda, odluku donela ne samo bez uvida u ugovor iz oktobra 2018. o saradnji između Telekoma i Wireless Media, majke firme Monda, već i bez uvida u dokumenta o njihovoj ranijoj saradnji iz 2004. i 2007. godine, smatraju pojedini stručnjaci sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a.

Ugovor o regulisanju međusobnih odnosa između Telekoma i Wireless Media koji je letos postao javno dostupan, a u koji je BIRN imao uvid, poslužio je kao još jedan argument onima koji smatraju da je u oktobru 2018, izdavača Kurira kupio državni Telekom, a da su povezana preduzeća Mondo i Wireless Media samo paravan za transakciju obavljenu s namerom da država, novcem građana, uđe u vlasništvo što većeg broja medija u Srbiji.

Ugovor između Telekoma i Wireless Media potpisan je 15. oktobra 2018, a tajming i sadržaj ugovora u delu javnosti protumačen je kao pokušaj pronalaženja načina kojim bi se Mondu, preko firme Wireless Media koja u potpunosti kontroliše Mondo i njen je jedini vlasnik, obezbedio novac državnog Telekoma za kupovinu Kurira.  

Telekom se ugovorom obavezao da će preduzeću Wireless Media platiti 37,9 miliona evra. Prvih 27,95 miliona evra trebalo je da uplati tokom predstojećih osam meseci po potpisivanju ugovora. Kurir je, prema pisanju pojedinih medija, prodat za 25 miliona evra.

Dve nedelje pre nego što je sklopljen ovaj ugovor o saradnji, Mondo koji je ćerka firma Wireless Medije, kupila je Kurir na osnovu kupoprodajnog ugovora potpisanog 1. oktobra. Taj ugovor je aneksiran 15. oktobra, odnosno istog dana kada je potpisan  i pomenuti ugovor kojim se državni Telekom obavezao da kompaniji Wireless Media uplati pomenutih 37,9 miliona evra.

Za ugovor se saznalo avgusta ove godine kada je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić o njemu obavestila medije na konferenciji ispred zgrade Telekoma Srbije u Beogradu. Otuda javnost zbog iznetih sumnji u postojanje krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnost očekuje reakciju javnog tužilaštva.

Pojedini stručnjaci, međutim, za BIRN-a ocenjuju da bi u ovom slučaju morala najpre da reaguje Komisija za zaštitu konkurencije.

Koja dokumenta su dostavljena Komisiji?

U rešenju Komisije za zaštitu konkurencije od 5. decembra 2018, kojim je Mondu odobrena kupovina Kurira, piše da je pravni osnov za koncentraciju kupoprodajni ugovor sklopljen 1. oktobra 2018, kao i aneks ugovora od 15. oktobra 2018. potpisan između Monda i Aleksandra Rodića, vlasnika Adria Media Group.

U istom rešenju, međutim, ne piše da li je Komisiji na uvid dostavljen ugovor o saradnji između Telekoma i firme Wireless Media, vlasnika Monda, potpisan 15. oktobra, dan pre nego što je Mondo Komisiji podneo zahtev za koncentraciju.

Iz člana 1 tog ugovora se saznaje i to da saradnja između Telekoma i Wireless Media traje još od 2004. godine što vodi ka zaključku da značajno utiče i na poslovanje firme Mondo, koja je u stoprocentnom vlasništvu Wireless Media i „u potpunosti pod kontrolom“ te firme.

Telekom se ugovorom obavezao da će preduzeću Wireless Media platiti 37,9 miliona evra. Prvih 27,95 miliona evra trebalo je da isplati na sledeći način: 13,55 miliona evra Telekom je trebalo da isplati odmah po potpisivanju ugovora, a preostali iznos u šest rata od po 2,4 miliona evra zaključno sa 15. junom 2019.

Ostatak od 9,95 miliona evra, Telekom je trebalo da uplati do 5. novembra 2018. uz uslov da se do tog trenutka potpiše „krovni ugovor“ između Telekoma i Monda kojim će se „urediti osnovni principi, pravila i pravac buduće saradnje između ta dva pravna lica“.

S druge strane, Wireless Media se obavezala da će u roku od pet godina od dana zaključenja ugovora uložiti u Mondo 27,95 miliona evra, dakle iznos identičan onom za koji se Telekom obavezao da će uplatiti Mondovom osnivaču – Wireless Mediji.   

Među mnoštvom međusobnih obaveza je i ona iz člana 6 kojom se Wireless Media  obavezuje da obezbedi poseban status partnerstva Monda sa Telekom Srbija koji bi Telekomu obezbedio pravo preče kupovine za prava distribucije programskog sadržaja u produkciji Monda u bilo kojoj formi, uključujući i TV kanale, po najnižim tržišnim cenama.

Navodi se i da je dotadašnja saradnja Telekoma i Wireless Media u okviru projekta Mondo portala regulisana ugovorom koji je sklopljen 12. jula 2004.

Iz rešenja Komisije o odobrenju prodaje Kurira nije jasno da li je ta institucija imala uvid u ugovor između Telekoma i Wireless Media iz 2018, iz kog se vidi da partnerstvo tih firmi ima uticaj na poslovanje Monda, ali ni u one iz 2004. i 2007. godine.

Izvor BIRN-a koji je upućen u rad Komisije za zaštitu konkurencije smatra da je upravo ta saradnja iz 2004. morala da bude prijavljena i ranije Komisiji, odnosno pre aktuelnog postupka o koncentraciji Monda i Adria Media Group, jer bi ona prema članu 10 Zakona o zaštiti konkurencije mogla predstavljati restriktivni sporazum.

Prema tom članu zakona, restriktivni sporazumi su oni sporazumi koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije.

Zbog sumnji da potpisani ugovori predstavljaju restriktivne sporazume, naš sagovornik smatra da Komisija za zaštitu konkurencije mora da pokrene postupak po službenoj dužnosti, na osnovu člana 35 Zakona o zaštiti konkurencije (ZZK). Ocenjuje i da je iz ugovora od 15. oktobra 2018. jasno da se radi o zajedničkom ulaganju dva ili više učesnika radi sticanja zajedničke kontrole na tržištu.

„U skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije postoji sumnja da je ovde reč o koncentraciji učesnika na tržištu na osnovu sticanja kontrole i zajedničkog ulaganja. Komisija je u obavezi da pokrene postupak po službenoj dužnosti u smislu koncentracije koja nije prijavljena Komisiji“, objašnjava izvor BIRN-a.

On ocenjuje da je prilikom predaje zahteva za odobrenje koncentracije, Mondo morao da prijavi Komisiji ugovor između Wireless Media i Telekoma od 15. oktobra 2018, jer se prema članu 5 Zakona o zaštiti konkurencije, povezanim učesnicima na tržištu smatra jedan ili više učesnika koji kontrolišu druge učesnike. Ta kontrola ima odlučujući uticaj na poslovanje drugog učesnika na osnovu prava iz ugovora, sporazuma ili iz hartija od vrednosti i po osnovu potraživanja ili sredstava za obezbeđenje potraživanja, što je, kako smatra, ovde slučaj.

Naš izvor zaključuje da bi u tom slučaju Komisija po službenoj dužnosti (na osnovu člana 176 Zakona o opštem u pravnom postupku, a u vezi sa članom 46 Zakona o zaštiti konkurencije) trebalo da pokrene proces ponavljanja postupka koncentracije između Adria Media Group i Mondo zbog novih činjenica i “zbog neistinitih i neprikazanih podataka, čime je službeno lice dovedeno u zabludu“. 

Restriktivni sporazumi

Da li su navedene tvrdnje tačne i da li je Komisija za zaštitu konkurencije po službenoj dužnosti pokrenula ponavljanje postupka nakon što je ugovor između Telekoma i Wireless Media postao javno dostupan, pokušali smo da saznamo u toj instituciji.

Nismo, međutim, dobili konkretan odgovor na postavljena pitanja.

“U interesu vođenja eventualnih postupaka, kao i zaštite prava stranaka u tim postupcima, Komisija ne može da daje informacije niti da prejudicira svoje postupanje. Komisija postupke po službenoj dužnosti pokreće isključivo u slučaju postojanja pravnog osnova u skladu sa Zakonom”, navodi se u pisanom odgovoru koji je BIRN dobio od Komisije za zaštitu konkurencije.

Mišljenje o ovoj akviziciji potražili smo i od Dijane Marković Bajalović, nekadašnje direktorke Komisije za zaštitu konkurencije.

I ona smatra da je Mondo morao da podnese na uvid Komisiji sve ugovore o saradnji koje je sa Telekomom potpisala ta firma i sa njom povezano pravno lice Wireless Media. Razlog je taj što, kako kaže, ugovori o poslovnoj saradnji mogu predstavljati restriktivni sporazum, koji su po samom zakonu zabranjeni, uz napomenu da se pod određenim uslovima mogu izuzeti od zabrane.

Ona, međutim, kaže da bez uvida u ugovore o saradnji između Telekoma i Wireless Media od 12. jula 2004. i 18. maja 2007. nije moguće oceniti njihovu dozvoljenost sa aspekta primene starog i novog Zakona o zaštiti konkurencije. Ipak dodaje da je vrlo moguće da su već i ti ugovori doprineli pogoršanju stanja konkurencije na tržištu.

Kada je reč o ugovoru o saradnji između Telekoma i Wireless Media od 15. oktobra 2018. on pokazuje da ta saradnja jača, smatra Bajalović.

“To je sad čvrsta veza koja nije lako raskidiva, tu sad već postoji trajni odnos, koji će, sasvim sigurno uticati na stanje konkurencije”.

Ona zaključuje da je i taj ugovor mogao imati uticaja na odluku Komisije o kupovini izdavača Kurira od strana kompanije Mondo.

“Mora se uzeti u obzir sve, naravno. Iz ugovora iz 2018. se vidi da tu dolazi do prelivanja tržišne snage sa jednog na drugo tržište. To je zapravo sada jedan konglomerat koji pokriva i tržište štampanih medija, a Kurir ima i svoje elektronsko izdanje i Mondo, koliko sam videla, ima elektornska izdanja, znači sasvim sigurno tržišna pozicija jača. U kojoj meri, ja to u ovom trenutku ne bih mogla da kažem, ali bi Komisija iz svih tih ugovora mogla da sazna činjenice koje bi joj bile bitne za ocenu ove koncentracije”, smatra Bajalović.

Ona na kraju zaključuje da Komisija po službenoj dužnosti i sada može da traži od Telekom Srbije i Wireless Media da dostave te sporazume, ukoliko to nisu do sada učinili, kako bi utvrdila da li u njima postoje restriktivne odredbe, zbog čega bi mogla da bude izrečena i kazna.

“Oni bi bili oslobođeni sankcije samo ako bi u postupku dokazali da su sporazumi ispunjavali uslove za izuzeće po kategorijama iz čl. 13 Zakona iz 2009.”, zaključuje Bajalović.

Podsetimo, Telekom već godinama odbija da postupa po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, uz argumentaciju da to preduzeće nije obveznik zakona. Na taj način Telekom onemogućava javnost da ima uvid u dokumentaciju i poslovanje te kompanije, uprkos brojnim odlukama Poverenika za informacije od javnog značaja, ali i sudova koji su većim brojem odluka potvrđivali da Telekom, kao preduzeće koje je u većinskom vlasništvu države, podleže obavezama koje proizilaze iz Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.

Pojašnjenja u vezi sa svim navedenim informacijama pokušali smo da dobijemo i u Telekomu i Wireless Media. I dok iz Telekoma nismo dobili nikakav odgovor, iz Wireless Media navodeda je “postupak odobrenja koncentracije vođen pred Komisijom za zaštitu konkurencije i okončan na zakonom propisani način, uz zakonom propisano učešće stranaka u postupku i utvrđivanje svih relevantnih činjenica.”

U preostalom delu odgovora iz ove kompanije poručuju da su naša novinarska pitanja ustvari neuke interpretacije, maliciozne insinuacije, podmetanje netačnih kvalifikacija… Na kraju poručuju da se “neće ustručavati” da podnesu tužbu i pokrenu “druge odgovarajuće postupke” zbog štete koja se nanosi kompaniji. Ceo odgovor možete pročitati na ovom linku. 

Podsećamo da je BIRN u dva navrata pisao o prodaji Kurira: oktobra 2018. godine objavili smo da su kompanije bliske državnom Telekomu izabrane za strateške partnere Adria Media Group, iako njihovi tadašnji direktori to nisu želeli da potvrde. Sredinom januara 2019. BIRN je na osnovu uvida u ugovor objavio da je kompanija Mondo postala jedini vlasnik Adria Media Group.

Pitanja iz Kurira

Dva sata nakon što smo dobili odgovor iz Wireless Media, na adresu BIRN-a stigao je još jedan mejl, ovoga puta iz Kurira, u kome se novinarka ovog lista interesuje zbog čega radimo ovu temu:

1. Da li vaš doskorašnji programski koordinator Slobodan Georgiev, a sada direktor vesti Newsmax Adria, i vaša doskorašnja novinarka Ana Novaković, a sada novinarka N1, imaju uticaja na rad BIRN ili na bilo koji način i dalje sarađujete sa njima?

2. Ako sarađujete, na koji način se ta saradnja odvija?

3. Da li vam je neko naručio tekstove protiv Adria Media Group i pravnih i fizičkih lica povezanih sa njom?

4. Ako nije, zbog čega ste odlučili da se u ovom trenutku bavite temom kupovine AMG?

5. Zašto ste prestali da istražujete Junajted grupu i SBB posle teksta vašeg tadašnjeg člana redakcije Bojane Barlovac?

6. Da li je Slobodan Georgiev samovoljno napustio BIRN ili je to bilo na inicijativu menadžmenta?

Nakon što je BIRN poslao odgovore na navedena pitanja, iz Kurira su juče stigla tri dodatna zahteva za odgovorima:

1. S obzirom na to da ste rekli da se BIRN bavi medijskom koncentracijom, da li ćete se, u okviru te teme, baviti i radom Junajted grupe, koja ima više televizija, portala i PR agencija?

2. Da li povod za bavljenje Junajted grupom i medijskom koncentracijom možda može biti njihova najavljena kupovina lista Danas, čime se trenutno bavi i Komisija za zaštitu konkurencije?

3. Kako komentarišete koncentraciju medija pod okriljem Junajted grupe?