Poput virusa, “mafije ne poštuju granice i ne plaše se zatvaranja granica”, napisao je nedavno za italijanski list La Repubblica novinar Roberto Saviano.

Autor knjige o mafiji pod naslovom Gomora konstatuje u italijanskom listu da poput berze i kriminalne organizacije predviđaju buduća kretanja i pravce.

“Od trgovine drogom do industije zdravlja, organizovani kriminal će imati koristi od pandemije Covida-19”, napisao je.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević slaže se sa inostranim analitičarima i stručnjacima da kriminalne grupe ne miruju.

„One pokušavaju da iskoriste postojeće stanje za dodatni prihod ili da nadoknade izgubljeno. Već su primećeni slučajevi prevara u svetu gde kupljena zaštitna i medicinska oprema nije stigla na adresu kupca, ali i distribucije lažnih testova za korona virus“.

Đorđević primećuje da je droga do sada bila najlukrativniji posao kriminalnih grupa u regionu, ali da treba očekivati i druga „ulaganja“.

„Moguće su investicije u proizvodnju i distribuciju medicinske i zaštitne oprema, kao i sredstava za dezinfekciju. Sigurno će doći do porasta visokotehnološkog kriminala – prevara na internetu i pornografije. Posebno su rizična deca“, upozorava Đorđević.

„Zatvorene” granice

Šta to organizovane kriminalne grupe rade u vreme kada mafija i kriminal više nisu tema za medije i kada se planeta „zaustavila“ zbog spasavanja ljudskih života?

Britanski stručnjak za organizovani kriminal Kit Dičam sa uglednog britanskog instituta za međunarodne odnose RUSI piše da organizovanom kriminalu, baš kao i legalnom tržištu, odgovaraju otvorene granice. Ipak, on dodaje da organizovani kriminal neće zaustaviti zatvaranje granica zbog pandemije.

Mafije će morati da se prilagode novonastaloj situaciji kako bi našle nove načine i kanale komunikacije za trgovinu drogom, oružjem i ljudima. U nekim drugim okolnosti pandemija će baš pogodovati mafiji u njihovom „poslu“.

On kao primer navodi zatvaranje granice između Kolumbije i Venecuele, koja će, kako ocenjuje, samo podstaći organizovani kriminal.

O tome je bilo reči i u tekstu od 18. marta objavljenom na sajtu OCCRP, međunarodne organizacije specijalizovane za istraživanje kriminala i korupcije.

U tekstu koji je pisan dva dana nakon što je Kolumbija, najveći proizvođač kokaina, zatvorila granicu sa Venecuelom kako bi zaustavila širenje zaraze, konstatuje se da je „granicu dugu 2000 kilometara nemoguće zatvoriti“.

Navodi se dalje da je od početka krize u Venecueli, ta granica bila preplavljena onima koji su pobegli od Madurovog režima i ekonomskog kolapsa zemlje i ocenjuje da bi epidemija mogla da pogorša situaciju u Venecueli.

„Već postoje stotine staza podzemnih graničnih prelaza, nazvanih ’staze’, koje se koriste za krijumčarenje migranata, ilegalnog zlata, droge i ostalog,“ prenosi OCCRP reči stručnjaka za Latinsku Ameriku Paula Angela iz nevladine organizacije Savet za spoljne odnose.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da zatvaranje granica neće zaustaviti organizovani kriminal, ali da će usporiti kriminalne aktivnosti dok se ne pronađu alternativni načini, u najvećoj meri koruptivni, da se probiju granice.

„Naravno, to će uticati na cenu droga za krajnje korisnike ili za tarifu krijumčarenja ljudi. Promeniće dinamiku ponude i tražnje na tržištu, pogotovu ilegalnih droga. To se neće odmah osetiti, jer se pretpostavlja da su veliki dileri i krajnji korisnici napravili zalihe“, ocenjuje Đorđević i kaže da je trenutno teško proceniti koliko će mafija imati koristi od epidemije Covida 19, jer to zavisi od toga koliko će kriza trajati.

„Odnosno, to zavisi od toga do kada će granice biti zatvorene, luke blokirane i kretanje ograničeno. Definitivno, nove inovativne metode prevara u virtuelnom svetu ostaće deo kriminalnog nasleđa korona virusa“.

Roberto Saviano u italijanskom listu La Repubblica piše da je pandemija zapravo idealna za bande zbog poremećaja koji nastaju na legalnom tržištu – ako ste gladni, naći ćete hleb i neće vas zanimati od koga ste ga kupili, ako hoćeš drogu, ne pitaš ko ti je prodaje ni koliko košta.

„Samo u doba mira i blagostanja izbor je moguć“, zaključuje Saviano.

Britanski stručnjak Kit Dičam smatra da organizovani kriminal pandemiju koronavirusa može da iskoristi na mnogo načina.

„Jedno je sigurno – organizovane kriminalne grupe se neće zaustaviti. Oni će se prilagoditi promenjenim okolnostima diverzifikacijom svojih aktivnosti“, konstatuje Dičam i dodaje da su zbog toga agencije za sprovođenje zakona širom SAD-a objavile brojne postove na društvenim mrežama tražeći od kriminalaca da zaustave svoju ilegalnu delatnost tokom krize.

Đorđević smatra da od dužine krize zavisi i da li će okolnosti u kojima svetska, pa i domaća privreda trpi ogromne gubitke, zapravo terati vlade, državnike i političare u „zagrljaj“ organizovanom kriminalu i da li bi to moglo da ojača mafijaške klanove i njihov uticaj.

„Kriminalne grupe mogu da se pozicioniraju kao partneri državi za pružanje usluga ili kao podrška. Još uvek je rano govoriti. Sve zavisi od vremenskog trajanja krize i koliko su velike zalihe osnovnih namirnica i medicinskih proizvoda u državi“.

A gde smo tu mi?

A kako će se sve ove okolnosti odraziti na mafiju u Srbiji, Kosovu i regionu?

„U okolnostima kada su zatvorene granice i ograničeno kretanje, sigurno će doći do pravljenja novih laboratorija za proizvodnju ilegalnih narkotika, ali i za uzgoj kanabisa. U Albaniji se već očekuje veća proizvodnja kanabisa. Dodatan izazov je distribucija“, kaže Đorđević.

Kada je reč o uticaju krize na trenutno dva najjača klana u Srbiji i Crnoj Gori – škaljarski i kavački, Đorđević ocenjuje da su moguća dva scenarija.

„Veća je verovatnoća da će doći do smirivanja situacije što bi smanjilo broj ubistava. Vreme se više koriste za planiranje kako da se kriza proizvede što manje štete, odnosno iskoristi postojeća situacija. Moguće je da dođe do pomirenja i udruživanja snaga, na početku kratkoročno, a posle ko zna. Takve stvari se dešavaju u kriznim vremenima“.

Podatke o broju krivičnih dela od uvođenja vanrednog stanja i vrsti evidentiranih krivičnih dela pokušali smo da dobijemo od Ministarstva unutrašnjih poslova. Pitali smo i da li policija prati delovanja organizovanih kriminalnih grupa na teritoriji Republike Srbije i da li se mogu uočiti promene u njihovim aktivnostima i „poslovima“ u odnosu na period pre vanrednog stanja, ali nismo dobili nikakav odgovor.

Mafija i farmacija

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da postoje dve rizične oblasti u koje bi mafija mogla da ulaže ako se kriza sa virusom oduži.

„Prva je proizvodnja i distribucija zaštitne opreme i farmaceutskih proizvoda. U ovim okolnostima, sasvim je moguće da se na tržištu pojavi roba lošijeg kvaliteta. Druga je iskorišćavanje seksualnih radnika ili korisnika droga za pornografiju, pogotovo u okolnostima sve većeg korišćenja interneta, a i veliki portali otvaraju premijum porno sadržaj“.

Smatra da moguća meta krađa mogu da budu farmaceutske kompanije.

„Posebno one kompanije koje poseduju sirovine za preradu narkotika ili novih alternativnih rešenja. Sasvim je moguće da u narednim nedeljama bude manje „čiste” droge, što može da proizvede gomilu drugih problema, posebno zdravstvenim radnicima“.