Ministar kulture Nikola Selaković pozvao je glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića u kabinet na sastanak u martu prošle godine, kada su inspektori SBPOK-a stigli u Ministarstvo tražeći dokumentaciju o skidanju spomeničke zaštite sa kompleksa Generalštab. 

„Tom prilikom došlo je do nesporazuma između policijskih inspektora i službenika u Ministarstvu kulture, zbog nedostatka pisanog zahteva.  Ministar Nikola Selaković  je telefonom kontaktirao glavnog javnog tužioca Mladena Nenadića radi provere postojanja zahteva tužilaštva za dostavljanje dokumentacije“, piše u odgovoru Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) BIRN-u.

Dve zgrade Generalštaba, oštećene u NATO bombardovanju 1999. godine, proglašene su, odlukom Vlade Srbije, za spomenik kulture u decembru 2005. godine, a celo područje uz Ulicu Kneza Miloša na kom se nalaze dobilo je zaštitu prostorne kulturno-istorijske celine 2020. godine. Zakon o javnoj svojini izričito zabranjuje otuđivanje kulturnih dobara u javnoj svojini. 

Srbija je sa investicionom kompaniju Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trumpa, potpisala ugovor kojim se omogućava gradnja hotela i poslovno-stambenih objekata na mestu Generalštaba. Ugovorom je predviđeno da će Srbija dati zemljište bez naknade u zakup na 99 godina Kušnerovoj firmi, da će ukloniti „oznaku kulturnog nasleđa“ sa kompleksa Generalštaba i srušiti sve objekte na parcelama na kojima se ovaj kompleks nalazi.

Prema optužnom predlogu TOK-a protiv Selakovića, Jelače, Vasića i Ivanovića, oni su zajedno učestvovali u pokušaju da se ukine zaštita sa kompleksa Generalštaba, bez neophodne dokumentacije i koraka propisanih Zakonom o kulturnom nasleđu. 

Istog dana po podizanju optužnog predloga, Kušner je saopštio da se povlači iz posla sa državom Srbijom. 

Kako su zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture su odbili da izbrišu Generalštab iz Centralnog registra spomenika kulture, godinu dana kasnije, poslanici okupljeni oko koalicije Srpske napredne stranke u skupštini su usvojili lex specialis proglašavajući odluku o zaštiti iz 2005. godine ništavnom. Pošto su lex specialisom propustili da skinu i zaštitu iz 2020. godine, nekoliko nedelja kasnije usvojili su i „autentično tumačenje“ navodeći da je ukinuta i ova zaštita.

Iz TOK-a navode da je Selaković, nakon što je dobio potvrdu da zahtev postoji i da je postupanje po njemu zakonska obaveza, pozvao tužioca na sastanak u ministarstvu. Sastanak je održan istog dana, 25. marta.

„Tokom sastanka nije bilo razgovora o toku predmeta, potencijalnim osumnjičenim licima niti o bilo kakvom uticaju na postupak ili zaštiti bilo kog lica, već o obavezi Ministarstva kulture da dostavi traženu dokumentaciju“, navodi se u odgovoru tužilaštva.

Nenadić je o telefonskom pozivu obavestio postupajućeg tužioca koji je vodio predmet Generalštab, a iz TOK-a navode da o samom sastanku „nije sačinio nikakvu posebnu službenu belešku, jer na sastanku nije bilo razgovora koji su od značaja za sam predmet“.

U decembru 2025, TOK je podigao optužni predlog protiv Selakovića, sekretarke ministarstva kulture Slavice Jelače i Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, vršilaca dužnosti republičkog i beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture zbog, kako je navedeno u saopštenju, „nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba”. Suđenje za Generalštab počelo je u februaru, a sve četvoro su negirali krivicu.

Pitanje sastanka Selakovića i Nenadića pokrenuto je nakon što je Selaković, tokom iznošenja odbrane 15. aprila ove godine, pomenuo da je tužilac bio kod njega u kabinetu. Tada je ministar Selaković optuživao svedoke i tužilaštvo navodeći, između ostalog, da je TOK „najgora korumpirana banda bitangi“ i da se protiv njega vodi politički motivisan proces.

Kako je tada rekao Selaković, TOK je „stvarao ambijent u kome cilj nije utvrđivanje istine i dokazivanje krivice“, te da „za njih postoje tri jasna cilja: srozavanje i diskreditacija najviših organa državne vlasti, stvaranje unutrašnje institucionalne nestabilnosti o omogućavanje sprovođenja političkih promena mimo zakonske procedure“.

Po njemu, jedan od krunskih dokaza za postojanje ova tri cilja u delovanju TOK-a bila je upravo poseta Mladena Nenadića njegovom kabinetu.

„Tada nije gostovao na političkim tribinama kao sada, ja ga poznajem duže od 10 godina. Došao je kod mene u kancelariju, zapalio cigaretu, tražio da popije rakiju, razgovarali smo od 14.30 do 15.50, a u isto vreme u kancelariji pomoćnika ministra bili su policajci UKP, odnosno SBPOK-a. […] Imam i prepisku u telefonu sa njim, uz sva njegova zaklinjanja da je prijatelja malo“, rekao je Selaković tokom ročišta.

BIRN je zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja zatražio od TOK-a da dostavi informacije o tome da li je do tog sastanka uopšte došlo, da li je tužilac Nenadić o njemu sastavio službenu belešku, te da li je Selaković dostavljao svoje izjašnjenje Tužilaštvu i koje je sve Tužilaštvo radnje preduzelo nakon podizanja optužnog predloga protiv Selakovića i još tri osobe 15. decembra 2025. godine.

Iz TOK-a su u odgovoru BIRN-u naveli da u trenutku kada je SBPOK uzimao dokumentaciju iz Ministarstva kulture „nisu postojali ni osnovi sumnje koji bi ukazivali na propuste u radu Ministarstva, već samo u segmentu koji se odnosi na Republički zavod za zaštitu spomenika kulture”. 

SBPOK je, kako piše u odgovoru TOK-a, zahtevao da Selaković dostavi pisanu izjavu, što je on i učinio i dostavio je policiji sutradan, 26. marta 2025. godine, a tokom narednog meseca su obavljeni i razgovori sa „više lica relevantnih institucija“ – Ministarstva kulture, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

Iz TOK-a su negirali i da je tokom juna 2025. bilo planirano hapšenje Nikole Selakovića navodeći da je u tom trenutku prioritet ovog tužilaštva bio završetak rada na istraživanju finansijskih tokova vezanih za izgradnju železničke pruge Beograd – mađarska granica.

Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.