U nastavku suđenja za predmet “Generalštab” u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, svoju odbranu je izneo prvookrivljeni – ministar kulture Nikola Selaković.
On je svoju odbranu bazirao, kako je rekao, na “pravnom i nepravnom delu”. Međutim, najveći deo svoje odbrane uopšte nije posvetio pobijanju navoda iz optužnog predloga, već je vreme iskoristio da suđenje njemu praktično pretvori u “suđenje” svedocima i Tužilaštvu za organizovani kriminal, što je predsednik sudskog veća sudija Stojan Petrović dozvolio, iako je u par navrata intervenisao na Selakovićevo iznošenje odbrane.
On je istakao da on i njegovi saradnici nisu naneli nikakvu štetu državi, niti su imali bilo kakvu korist.
“Kao čovek, kao master pravnih nauka, ministar pravde, asistent, ja odgovorno kažem da nijednim svojim postupkom nismo nikome omogućili sticanje bilo kakve koristi ni naneli bilo kakvu štetu našoj državi, što je biće krivičnog dela (zloupotreba službenog položaja), a isto je i kada je reč o navodnom falsifikatu, jer je nejasno šta je falsifikat, a šta original”, rekao je Selaković.
Ministar je naglasio i da je zakonska regulativa (o uspostavljanju kulturnog dobra) “vrlo štura i nerazumljiva”, a kada je reč o ukidanju statusa kulturnog dobra da je praksa ”gotovo nepostojeća”.
“Niko od nas nije imao nikakvu korist, a mogla je da ima država Srbija i njeni građani. Bio sam u prilici da svakodnevno prolazim pored ruševina Generalštaba i moram da pomenem osećaj straha da to može da se obruši, povredi ili usmrti nekog”, naveo je Selaković.
“Takozvani predmet ‘Generalštab’”, rekao je Selaković, je “politički motivisan, ne zasniva se na zakonskom osnovu, i od samog početka odlikuje ga pristrasno delovanje tužilaštva”.
“Ovaj postupak nema za cilj odgovornost pojedinca, već dovodi u pitanje pravnu državu. U ovom postupku nije važno utvrđivanje štete niti koristi, niti protivpravnih radnji, to je za TOK sekundarno. Ovakav postupak ne bi smeo da se vodi, jer je TOK stvarao ambijent u kome cilj nije utvrđivanje istine i dokazivanje krivice, već za njih postoje tri jasna cilja: srozavanje i diskreditacija najviših organa državne vlasti, stvaranje unutrašnje institucionalne nestabilnosti i omogućavanje sprovođenja političkih promena mimo zakonske procedure”, naveo je ministar kulture i kasnije više puta u toku izlaganja ponovio ta tri cilja.
Odbrana osporavala svedoke
Takođe, Selaković je u više navrata pokušao da uspostavi vezu i ustanovi zajedničko postupanje tužilaštva, svedoka Dubravke Đukanović i Estele Radonjić Živkov, “pažljivo odabranih opozicionih medija” i “parlamentarne i vanparlamentarne opozicije”.
Osnovna namera Selakovićeve odbrane bila je da diskredituje – kako svedoke u ovom postupku, najviše Dubravku Đukanović, nekadašnju direktorku Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – tako i Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Selaković je u svoju odbranu izneo tezu da su zapravo Dubravka Đukanović, kao nekadašnja direktorka, Estela Radonjić Živkov, njena nekadašnja zamenica, i drugi zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika podneli anonimnu krivičnu prijavu protiv njega, i potom nastavio da iznosi optužbe na račun Đukanović, njenog supruga i njene ćerke.
Predsednik veća je u prvi mah, nakon nekoliko minuta, prekinuo Selakovića u ovome, rekavši mu da ne treba da se bavi likom i delom Dubravke Đukanović, na šta je reagovao ministrov advokat Dragan Palibrk, rekavši da Selaković “može da iznosi sve što on misli da će pomoći njegovoj odbrani”.
“Ne smete da ga prekidate, on zna šta priča, a biće i sudu jasno, a drugo, to je svedok koji je podneo krivičnu prijavu i na čijem se svedočenju zasniva ovaj proces i mi kao odbrana hoćemo da diskreditujemo i kompromitujemo svedoka”, rekao je Palibrk, dodajući da je “ta žena najodgovornija, uz TOK, za to što se Nikola Selaković nalazi ovde”.
Sudija Stojan Petrović je odgovorio da se prilikom ispitivanja svedoka utvrđuje kredibilitet svedoka, a ne u iznošenju odbrane, ali je potom ipak dozvolio da Selaković iznosi navode o poslovima nekadašnje firme Dubravke Đukanović.
Optužnica zbog Generalštaba i povlačenje Kušnera
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je u decembru 2025. podiglo optužni predlog protiv Selakovića i još tri osobe – sekretara u Ministarstvu kulture Slavice Jelače, te direktora Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića za produženo delo zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanje službene isprave, odnosno, falsifikovanje službene isprave pomaganjem, u slučaju četvrtooptuženog Ivanovića.
Kako je TOK naveo u optužnom predlogu, okrivljeni su “prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja naneli štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije”, iako su po Ustavu bili dužni da ga čuvaju, i to tako što su, prema navodima optužnog predloga, protivzakonito pokrenuli i dovršili postupak ukidanja svojstva kulturnog dobra sa zgrada Generalštaba, koje su bile oštećene u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
Prema navodima TOK-a, ministar Selaković je na sastanku 10. jula 2024. godine naložio Vasiću i Ivanoviću da sačine predloge odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vasić je to učinio sam, kršeći zakonsku proceduru, ne uključujući stručne službe Republičkog zavoda, i koristeći za tu odluku broj sopstvenog zahteva za rešavanje stambenog pitanja koji je ranije tog dana podneo.
Prema navodima optužnog predloga, Ivanović je takođe sačinio sličnu odluku, iako je znao da ni on niti Gradski zavod nisu nadležni da sačine takav predlog odluka, niti da ga upute Ministarstvu kulture.
Vasić i Ivanović su istog dana – 10. jula 2024. godine – dostavili tražene predloge odluka u Ministarstvo kulture, na osnovu čega je u novembru iste godine Vlada Srbije skinula zaštitu sa zgrada Generalštaba, ali i izmenila odluku o zaštiti prostorne kulturno-istorijske celine uz Ulicu Kneza Miloša, iako ni Vasić ni Ivanović takve predloge nisu dostavili Ministarstvu kulture.
Na isti dan kada je TOK podigao optužni predlog, 15. decembra 2025, strani investitor – zet Donalda Trampa Džared Kušner – povukao se iz projekta izgradnje budućih stambenih zgrada i hotela na mestu današnjeg Generalštaba. Sve radnje pokrenute 10. jula 2024. bile su namenjene ispunjavanju obaveza države iz ugovora sa Kušnerovom firmom, koji je sklopljen u maju 2024. godine.
Nikola Selaković optužio TOK za politički progon
Iz onoga što je rekao Nikola Selaković može se zaključiti da je on – doduše, ostala je nepoznanica kada – podneo tri krivične prijave protiv Đukanović, kao i da je u maju 2024. “smenio njenog muža”, inače nekadašnjeg direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Govoreći o Tužilaštvu za organizovani kriminal, Selaković je najpre rekao da se pristrasnost TOK-a ogleda u “ulozi i ponašanju” tužilačkog pomoćnika Radeta Bajića “koji je mesecima preduzimao najveći broj tužilačkih radnji, saslušavao, a koji je potpuno javno, bez stida i drama, paralelno sa time redovno bio prisutan na opozicionim političkim skupovima, demonstracijama, gde je bilo i nasilja, a ispred Ustavnog suda je održao i par ekselans politički govor”.
Postupajući javni tužilac Vojislav Isailović tada nije reagovao, ali jeste kada je Selaković počeo da priča o navodnom odnosu i sastanku sa glavnim javnim tužiocem TOK-a Mladenom Nenadićem.
“Dvadeset petog marta 2025. u mom kabinetu je boravio tužilac Mladen Nenadić. Tada nije gostovao na političkim tribinama kao sada, ja ga poznajem duže od 10 godina. Došao je kod mene u kancelariju, zapalio cigaretu, tražio da popije rakiju, razgovarali smo od 14.30 do 15.50, a u isto vreme u kancelariji pomoćnika ministra bili su policajci UKP, odnosno SBPOK-a. To je bilo svega četiri dana nakon divljačkog linča najuglednijih Nišlija i običnih ljudi, koji su gađani kamenicama, flašama, jajima, uz posmatranje policije i konačni blagoslov tužioca…”
Tužilac Vojislav Isailović se u ovom trenutku usprotivio ovakvoj odbrani i citirao član 369. Zakonika o krivičnom postupku, koji govori o zaštiti ugleda suda i učesnika u postupku (“Sud je dužan da svoj ugled i bezbednost, ugled i sigurnost stranaka i drugih učesnika u postupku, zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada”, glasi navedeni član ZKP).
“Čuli smo razne kvalifikacije, a sada slušamo nešto što nema veze sa postupkom, nije Dubravka Đukanović podnela krivičnu prijavu, nego Zoran Belić. Slušamo sve osim odbrane okrivljenog na navode iz optužnog predloga”, rekao je Vojislav Isailović, ali sudija Stojan Petrović je dozvolio Selakoviću da nastavi.
Govoreći o tom sastanku sa Nenadićem, Selaković je optužio glavnog javnog tužioca TOK-a da on ucenjuje deo policijskog vrha, koji postupa po njegovim nalozima.
“Mladen Nenadić deo policijskog vrha ‘ima’ za određena dela i oni po njegovom diktatu čine što ne bi smeli da čine, a TOK duže od 15 meseci nije reagovao ni na jedan od više desetina hiljada poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka”, rekao je Selaković, na šta mu je sudija Petrović rekao da to “nije od značaja za ovaj postupak”.
Uprkos tome, Selaković je nastavio:
”Tužilaštvo se ponaša kao organizovana kriminalna banda, zato moram da govorim o njima, ne bih više popio kafu ni rakiju sa njima, a ja moram da govorim o njima, jer oni govore o meni i mojim saradnicima. To je najgora korumpirana banda bitangi”, rekao je Selaković, na šta mu je sudija Petrović rekao da se ne izražava u negativnom kontekstu o bilo kome.
Selaković je potom rekao da “odnos policije i TOK-a govori da je moguće nešto iz najcrnjih misli i snova, da TOK ucenjuje policiju – možda tako rade i prema drugim (okrivljenima)”, da “tim i takvim tužiocima nema nameru da odgovara na pitanja, te da “šteta koja je pričinjena meni i mojim kolegama od strane tužilaštva, blokaderskih medija, stranih i domaćih, opozicije parlamentarne i vanparlamentarne, takva šteta je nije nadoknadiva ni oslobađajućom presudom, bronza se lako stavlja, a teško skida”.
Nakon toga, advokat Palibrk je rekao da odbrana nema pitanja za Selakovića, a pošto je Selaković već rekao da ne želi da odgovara na pitanja tužilaštva, tužilac ih nije ni postavio.
Umesto toga, predsednik sudskog veća sudija Stojan Petrović je postavio tri pitanja Selakoviću, vezano za navode iz optužnog predloga – o sastanku između njega, Vasića i Ivanovića 10. jula 2024, o tome ko ima pristup Selakovićevom faksimilu, kao i o predlogu za skidanje zaštite sa zgrada Generalštaba koji je kasnije otišao na Vladu Srbije.
Selaković je rekao da on održava “na desetine sastanaka dnevno”, i da, dok nije pročitao optužni predlog nije se sećao, niti se sada seća takvog sastanka. Vezano za faksimil, Selaković je rekao da on “ima snagu mog potpisa i lice koje ga koristi ga ne koristi bez mog znanja”, te da se sa navedenim predlogom odluke “postupalo kao sa svim drugim predlozima koje idu ka Vladi, takvih je na desetine”.
Sledeći glavni pretres zakazan je za 10. april, kada bi odbranu trebalo da iznese Slavica Jelača.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.