Izjavu Gorana Bojovića, direktora Zavoda za sport i medicinu sporta, da se državni vrh odlučio na izgradnju stene za sportsko penjanje na Košutnjaku nakon saznanja da evropska šampionka u ovom sportu nema gde da trenira u Srbiji, Slobodan Gejo, otac srpske šampionke Staše Gejo, za BIRN komentariše kao malo preuveličanu i samo jedan od razloga da se pokrene sportska inicijativa za edukaciju omladine, stanovništva i sportskih takmičara.

„Ne samo zbog toga, ali ovo je zaista pozitivan gest. To što se tako izrazio gospodin Bojović, pa to mu je posao – da bude političar i da ima takav nastup“.

Izgradnja dve veštačke stene za penjanje koja je počela krajem februara 2019. godine na Košutnjaku privukla je veliku pažnju građana, posebno jer je reč o poslu vrednom 140 miliona dinara, odnosno 1,2 miliona evra, o čemu je BIRN pisao.

Slobodana Geja, višedecenijskog alpinistu, Zavod za sport i medicinu sporta koji je investitor izgradnje je angažovao za stručno savetovanje pri projektovanju stene, jer je bio označen od strane Saveza za sportsko penjanje kao stručnjak koji se najbolje razume u tu oblast.

Gejo koji je bio i član komisije za dodelu javne nabavke objašnjava za BIRN i da u Srbiji postoje improvizacije poput onih na Adi Ciganliji, Nišu i Novom Sadu, ali da su to „tako sitne i jadne stene“, pionirski poslovi, a da je stena na Košutnjaku „nešto što će moći da uhvati kakav-takav korak sa svetom i Evropom“.

„To je jedna od najjeftinijih stena u Evropi. Osmišljena je strukom i prijateljskim vezama sa proizvođačima stena koji su napravili bum po celom svetu“.

Ovako Gejo komentariše vrednost izgradnje veštačke stene za penjanje, dodajući i to da je Svetska penjačka federacija dovedena na lice mesta da proceni da li infrastruktura odgovara za izgradnju stene, da li će Srbija moći da konkuriše ravnopravno sa ostalim zemljama, da i kod nje dođu mladi penjači iz celog sveta na takmičenje, da li će beogradska deca imati prilike da vide svet u svom dvorištu na Košutnjaku.

„Za to dati milion i dvesta hiljada eura, izvinite molim vas, ali  sa stanovišta države – koliko izdvaja za sport, to je sasvim ispravna stvar“, zaključuje Gejo.

Slobodan Gejo kaže da je odlična stvar što Beograd dobija infrastrukturu za razvoj omladine i dece, a nasuprot tome javnost sve subjektivno posmatra i „sve se politizuje“.

Kao primer navodi da jedna fiskulturna sala za osnovnu školu, sa jednim malim košarkaškim igralištem i tribinama za decu, svlačionicama, kupatilima i hodnikom koji vodi do škole košta ne nekoliko hiljada nego nekoliko miliona evra.

„Pa vi ne možete jednu običnu kućicu da napravite ispod 150 hiljada evra. A ovo je gigant, ovo je kapitalni objekat, kao što je hala sportova neka, ne Kombank Arena, ali hala neka u kojoj se održavaju utakmice. Ovo će biti stena na kojoj će se održavati internacionalna takmičenja. Dolaziće svet na Košutnjak“.

Gde je Staša trenirala do sada

„Staša je putovala non stop. Mi smo putovali. Staša, ja i njena mama“.

„Vozili smo se celom Evropom od kada je ona bila mala u potrazi za tim takmičenjima gde bi nju primili, kao stranog državljanina, kao Srpkinju da se takmiči u nacionalnim prvenstvima. I uspeli smo. Ona je postala vodeći penjač. Nosi ime Srbije i nosi našu slavu, pobeđuje, svira se srpska himna širom sveta“.

„Mi smo presrećni, jer smo gurnuli svetu prst u oko. Uspeli smo da osvojimo medalje i pehare, a nismo imali milionske stene da na njima vežbamo“.

„Nema tu neke velike priče – rad, rad, rad i posvećenost jednoj ideji“, priča Slobodan Gejo za BIRN.