Pitanja o poreklu bogatstva Artura Malaja dugo su postavljana. Međutim, kada je ovaj iskusni sudija prošao kroz proces provere u albanskom pravosudnom sistemu, nadležna komisija je potvrdila da on može da ostane na svojoj funkciji. Bilo je potrebno angažovanje međunarodnih eksperata da bi se izvršila ponovna provera, ne samo Malajevog imetka, već i optužbi o povezanosti s kriminalom.
Proces je rezultirao Malajevim otpuštanjem, pošto je sud utvrdio da nije uspeo da objasni poreklo najmanje 45.000 evra prihoda. Međutim, odlučeno je da nema potrebe da se ispituje da li ima raskošnu vilu u primorskom gradu Vlori, kao i da li je povezan sa organizovanim kriminalom.
Zaključno sa 31. januarom ove godine, Malaj je bio jedan od 359 sudija i javnih tužilaca koji su otpušteni nakon procesa provere, koji je pokrenut 2016. godine kao deo značajne reforme pravosuđa u Albaniji. To čini otprilike 45 procenata svih sudija i tužilaca.
Iako nisu bili bez problema, rezultate provere su pohvalili saradnici Albanije iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih država..
Uprkos tome što je korupcija u pravosuđu problem na celom Balkanu, nijedna druga zemlja nije pratila primer Albanije u rigoroznoj proveri sudija i tužilaca i otkrivanju onih koji ne mogu da objasne poreklo svog bogatstva.
Stan u Španiji
U procesu provere u Albaniji teret dokazivanja nije bio na komisiji – nije komisija morala da dokazuje nečasno postupanje sudije ili tužioca, već su, naprotiv, sudije i tužioci morali da objasne odakle potiče novac kojim finansiraju svoj način života.
Na javnom saslušanju, komisija predstavlja svoja saznanja i odgovore koje je pružila osoba koja je predmet provere. Odluka o otpuštanju može se osporiti putem žalbe, a ceo proces nadgledaju međunarodni pravni stručnjaci.
Međutim, u drugim zemljama u regionu često je jedini kriterijum za procenu poštenja sudije javna prijava njihove imovine, ali ni to ne funkcioniše uvek kako treba.
U Bosni i Hercegovini, podaci o prijavljenoj imovini mogu biti objavljeni samo uz saglasnost sudije ili tužioca. Od oko 1.400 sudija i javnih tužilaca u Bosni i Hercegovini, oko 10 odsto je dalo saglasnost za objavljivanje svojih imovinskih karata.
Podatke o imovini prikuplja Visoki sudski i tužilački savet, ali zakon ne reguliše adekvatno ko je odgovoran za proveru imovine. Promene zakona koje bi omogućile Savetu da sam proverava dokumente o imovini – deo četiri ključna zakona koje Bosna mora usvojiti kako bi započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji – već godinama su na čekanju.
Jedan od retkih slučajeva u kojem su podaci o imovini bili istraženi, samo je istakao nedostatke sistema.
Godine 2021, predsednik Državnog suda Ranko Debevec suočio se sa disciplinskim procesom nakon što nije prijavio stan u Španiji. Kada je došlo vreme za detaljniju istragu, slučaj je zatvoren za javnost.
Advokat Ranka Debeveca je izjavio da je njegov klijent samo suvlasnik stana i da nije morao da prijavi stan, jer ga je stekao pre nego što je postao sudija.
U blogu koji je objavio holandski sudija Van der Vejde, u to vreme međunarodni savetnik Visokog sudskog i tužilačkog saveta, kritikovao je činjenicu da „Debevec nije pružio nikakve dokaze o svom životu u Španiji“. Debevec je na kraju oslobođen krivice, a zatim je po drugi put imenovan za predsednika Državnog suda.
Imena sudija i tužilaca u Bosni koji su odbili da daju saglasnost za objavljivanje svojih imovinskih karata, nisu javno dostupna.
U Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji imovinske karte javnih zvaničnika, među kojima su sudije i tužioci, u celini su javno dostupne, ali njihova tačnost se zvanično ne proverava. U Srbiji, izuzeci se prave za sudije i tužioce koji se bave organizovanim kriminalom, terorizmom i korupcijom. Njihove imovinske karte nisu javno dostupne sve dok sudije i tužioci koji postupaju u oblasti organizovanog kriminala ne napuste javnu funkciju – one se objavljuju tek dve godine nakon prestanka funkcije.
Zajedničko za ove zemlje je da imovinske karte sudija i tužilaca podležu daljim proverama samo ako postoje osnovi sumnje u nepravilnosti, ili na osnovu medijskih izveštaja.
Međutim, kada su novinari BIRN Srbije tražili od Agencije za sprečavanje korupcije informacije o nekretnini jednog zvaničnika koja nije bila evidentirana u javno dostupnom registru, Agencija je tu nekretninu dodala u registar odmah po prijemu BIRN-ovih pitanja. BIRN je zato uputio još jedan dopis pitajući Agenciju zašto je sporna nekretnina dodata naknadno, posle BIRN-ovog dopisa. U odgovoru je potvrđeno da su menjali podatke u imovinskoj karti, uz obrazloženje da je funkcioner spornu nekretninu prijavio, ali da Agencija do tog trenutka nije ažurirala njegovu javno dostupnu imovinsku kartu.
Način na koji se promene u vlasništvu nekretnina sudija i tužilaca registruju varira širom regiona.
Na primer, u Severnoj Makedoniji, promena se smatra relevantnom samo ako vrednost prelazi 20 prosečnih plata, što je otprilike 11.000 evra. U Crnoj Gori, ta suma je 5.000 evra, dok u Srbiji promena u vlasništvu nekretnine ili prihod mora biti prijavljen samo ako vrednost promene premašuje prosečnu platu pre oporezivanja.
Kazne nisu pravi odvraćajući faktor
Prema izveštaju Državne antikorupcijske komisije dostavljenom Savetu za pravosuđe, od 34 osnovna suda u Severnoj Makedoniji, predsednici 12 sudova nisu podneli imovinske karte u 2020. godini, iako je to obavezno.
Vesna Dameva, bivša predsednica Saveta za pravosuđe, izjavila je za BIRN da ovaj nalaz „nije bio uvršten u dnevni red sednice Saveta za pravosuđe Severne Makedonije, niti je pokrenut disciplinski postupak protiv sudije/predsednika suda“.
Po zakonu, takav propust može rezultirati otpuštanjem sudije. Međutim, BIRN nije mogao da identifikuje nijedan slučaj da je sudija ili tužilac izgubio posao zbog kršenja zakona o prikrivanju imovine.
U 2020. godini, tadašnji vršilac dužnosti predsednika osnovnog suda u Strumici u Severnoj Makedonji platio je kaznu pošto nije podneo imovinsku kartu. Kazna je iznosila 300 evra, ali pošto je platio u roku od osam dana, prepolovljena je na 150 evra.
Kada ponovo nije podneo imovinsku kartu na kraju svog mandata, Agencija za borbu protiv korupcije je protiv njega pokrenula još jedan prekršajni postupak. Ovaj put je sudija odbio da plati, tvrdeći da nije bio izabran niti imenovan, već je samo privremeno obavljao funkciju.
Takođe je tvrdio da je rok zastareo u njegovom slučaju i da prekršajna kazna za fizičko lice, prema zakonu, ne može preći 250 evra.
Agencija za borbu protiv korupcije odbacila je argumente sudije. Međutim, u ovom slučaju, bilo je jednostavnije platiti kaznu nego se pridržavati zakona.
„Platili su kaznu, ali i dalje nisu podneli imovinsku kartu“, rekla je za BIRN Biljana Ivanovska, predsednica Agencije za borbu protiv korupcije.
Ivanovska kaže da će imena onih koji nisu podneli deklaraciju imovine ili su podneli nepotpune imovinske karte biti javno objavljena, a sudovi u kojima rade biće o tome obavešteni.
Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, u poslednje tri godine, 30 sudija i 10 tužilaca nije podnelo imovinsku kartu ili prijavilo promene u svojim vlasničkim pravima.
U Severnoj Makedoniji, provere prijava imovine javnih službenika obično oduzimaju vreme.
U martu 2019. godine, Državna komisija za sprečavanje korupcije odlučila je da proveri imovinu pet sudija. Izabrani su nakon što je izveštaj američkog Stejt departmenta naveo da je bilo političkog mešanja u njihova imenovanja.
Četiri godine kasnije, za dvoje sudija nije pronađen nikakav dokaz da su se nesrazmerno obogatili. Provere se nastavljaju u vezi sa preostalo troje sudija.
Ponekad se javljaju problemi kada je imovina registrovana na ime druge osobe ili je stečena u inostranstvu.
Ivanovska je izjavila da je Agencija za borbu protiv korupcije potpisala sporazume o saradnji s nekoliko zemalja kako bi omogućila razmenu informacija u vezi s javnim službenicima, ali ti sporazumi još nisu stupili na snagu.
Pregled imovinskih kartica devet sudija koji rade na slučajevima organizovanog kriminala i korupcije otkriva niz neslaganja. Neki čak nisu naveli svoje plate, dok su drugi prijavili da poseduju akcije u kompanijama, ali su dali nepotpune ili nejasne informacije o dividendama.
Skoro nikakvo poverenje javnosti u pravosuđe
Prema istraživanjima Balkanskog Barometra za 2023. godinu, poverenje građana u pravosuđe u državama regiona je veoma nisko i kreće se između 1,7 do 2,6 procenata.
Deo razloga za to je sumnja da sudije i tužioci primaju mito kako bi usmeravali slučajeve na određeni način ili ih potpuno zataškavali.
Lejla Bičakčić, direktorka Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) u Bosni i Hercegovini, rekla je da bi „transparentno otkrivanje“ imovine mnogo doprinelo uklanjanju sumnji sa sudija i tužilaca.
Godine 2018, CIN je objavio bazu podataka o imovini političara, sudija i tužilaca pokazujući nesklad između njihovih primanja i bogatstva.
„Do danas nismo videli nikakav korak ka većoj transparentnosti i proverama“, rekla je Bičakčić.
Prošle godine, KRIK je izvestio o procurelim podacima iz švajcarske banke Credit Suisse koji su pokazali da je sudija Milena Trgovčević-Prokić iz Beograda imala više od 400.000 švajcarskih franaka (oko 415.000 evra) na računu u toj banci. Ona nije odgovorila na pitanja KRIK-a.
Trgovčević-Prokić je otišla u penziju 2020. godine i, koliko je KRIK obavešten, nikakav slučaj protiv nje nije pokrenut na osnovu njihovih saznanja.
Ova priča je napravljena uz podršku Globalnog programa „Borba protiv nezakonitih finansijskih tokova“ koji sprovodi GIZ, a finansijski podržavaju Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i Norveško ministarstvo spoljnih poslova.
Njen sadržaj je isključiva odgovornost BIRN-a i ne odražava nužno stavove GIZ-a, Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj ili Norveškog ministarstva spoljnih poslova.