Pruga Stig-Kostolac plaćena, a nikada nije završena

Radovi na izgradnji industrijskog koloseka Stig – Kostolac počeli su u septembru 2017. godine. Pruga, koja je trebalo da bude značajna za rad novog bloka termoelektrane koja proizvodi gotovo petinu električne energije u Srbiji, trebala je da bude duga skoro 22 kilometra. Ovaj kolosek bi značajno olakšao dopremu uglja i ostalih neophodnih materijala za rad termoelektrane u Kostolcu.

Novinari BIRN-a posetili su lokaciju navedenog koloseka, ali umesto moderne, nove pruge, zatekli su prazan prostor obrastao korovom, popucale drvene pragove i staru, zarđalu opremu.  

Posao vredan 14 miliona dolara poveren je konzorcijumu firmi Italiana Costruzioni i Bauvezen Lazarevac. Međutim, mesec dana nakon početka radova, Bauvezen je preuzeo svu odgovornost i obaveze u projektu.

Prema ugovoru, radovi su trebali trajati 10 meseci, ali su se odužili za dodatna četiri meseca. Na kraju, fakturisan je ukupni iznos od 13,5 miliona dolara, a EPS je izvođačima isplatio 95% tog iznosa. Sredstva su potrošena, ali veliki deo pruge nije završen, a ono što je urađeno bilo je lošeg kvaliteta.

Zbog ovoga je u junu 2024. godine Više javno tužilaštvo podiglo optužnicu, nakon pet godina tužilačke istrage koju su pratili brojni problemi.

Paralelno sa krivičnim postupkom, vođen je i vanparnični postupak pred sudom u Požarevcu. U julu 2020. godine, EPS je pokrenuo postupak i zatražio sudsko veštačenje kako bi se utvrdile razmere štete. Sud je za ovaj posao angažovao Gradski zavod za veštačenje iz Beograda.

Veštačenjem utvrđeni brojni propusti

BIRN je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja došao do ovog veštačenja.

Veštačenje je obavilo devet stručnjaka iz oblasti građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, saobraćaja, geodezije i ekonomije.

Najveći deo veštačenja odnosio se na građevinske radove, a najvažniji zadatak bio je da se utvrdi šta je tačno urađeno od svega što je plaćeno, kao i kvalitet izvedenih radova.

Nebojša Tadić je sudski veštak građevinske struke i njegovi nalazi čine najveći deo veštačenja. On za BIRN kaže da je predmet bio jako obiman, na preko 30.000 strana.

„Ja sam to veštačenje radio šest meseci. Najvažniji zadatak veštačenja je bio da se utvrdi šta je tačno urađeno od onoga što je plaćeno, kao i kakav je kvalitet toga što je urađeno“, kaže Tadić.

Između ostalog, utvrđeno je da od 23.500 ugrađenih pragova, 17.000 nema dokaz o kvalitetu. Od 12 skretnica koje su nabavljene, četiri su ugrađene, među njima i ona koja je napravljena još daleke 1978. godine

Na izgradnji ove pruge potrošeno je skoro 200 hiljada kubika šljunka. Veštačenjem je utvrđeno da je tokom nabavke ovog materijala bilo najviše nepravilnosti.

Naime, tender za ovaj posao predviđao je da izvođač radova može besplatno koristiti šljunak iz obližnjeg EPS-ovog kopa Drmno. Međutim, kada su radovi počeli, EPS nije dozvolio izvođaču da koristi taj šljunak.

Tako su već na početku izmenjeni dogovoreni uslovi. Zakon nalaže da se takva promena reguliše aneksom ugovora, odnosno novim dogovorom između investitora i izvođača. Međutim, Bauvezen samoinicijativno nabavlja šljunak po ceni koja je znatno viša od tržišne cene u tom trenutku, a EPS ne samo da ne sprečava tu nabavku već i odobrava plaćanja. 

Veštak je utvrdio da je po kubiku potrošeno između 18 i 20 dolara, što je cenu nabavke šljunka podiglo sa predviđenih nula na skoro četiri miliona dolara.

Prema mišljenju veštaka, izvođač radova nije obezbedio dokaze o kvalitetu materijala ni izvedenih radova. Nisu dostavljeni dokazi o kvalitetu metalnih skretnica, 17.000 bukovih pragova, većeg dela kolosečnog pribora, veće količine tucanika, niti za asfalt ugrađen u devijacije puteva.

Jedan od većih troškova na ovakvim gradilištima su naknade za rad građevinskih mašina i kamiona. Veštak je, upoređivanjem stanja na terenu i onoga što je Bauvezen prijavio kao broj radnih sati, takođe uočio brojne nepravilnosti. Ukratko, Bauvezen je naplatio hiljade sati rada mašina koje nisu bile angažovane.

Tužiteljkama oduzeli predmet

Uprkos svemu tome, osobe odgovorne za kontrolu kvaliteta izvedenih radova nisu imale ozbiljne primedbe.

Ugovorom vrednim 80 miliona dinara, nadzor nad ovim projektom dodeljen je Saobraćajnom institutu CIP, a radove su nadzirali i inženjeri EPS-a. Oni su potpisivali izveštaje o kvalitetno sprovedenim radovima. Na osnovu tih izveštaja, kineska Exim banka je puštala tranše kredita, a EPS je isplaćivao novac izvođačima.

Veštačenjem je utvrđena ukupna šteta od 7,5 miliona dolara, od čega su 3,5 miliona otišla na nekvalitetno izvedene radove, dok su preostala četiri miliona plaćena za radove koji uopšte nisu izvedeni.

U oktobru 2019. godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal formiralo je predmet na osnovu krivične prijave Unutrašnje kontrole EPS-a. Više od dve godine nakon formiranja predmeta, Tužilaštvo za organizovani kriminal dostavljaju predmet Višem javnom tužilaštvu.

“Tužilaštvo za organizovani kriminal je imalo svoju procenu zbog čega smatraju da nema dokaza za organizovanu kriminalnu grupu. I nakon toga su dostavili predmet nama na nadležnost. Predmet je dodeljen meni u rad”, rekla je ranije za KRIK tužiteljka Bojana Savović.

Nešto ranije, u novembru 2020. godine, Italiana Costruzioni podnosi Višem javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv svog direktora. Prijava je došla u ruke tužiteljke Jasmine Paunović.

Tako su se u jednom trenutku pred Višim javnim tužilaštvom našla dva predmeta koja su istraživala slučaj pruge Stig-Kostolac. Bojana Savović se bavila zloupotrebama tokom samih radova, dok je Jasmina Paunović istraživala finansijske malverzacije.

U februaru 2023. godine, Bojana Savović je izdala nalog za hapšenje osumnjičenih u njenom predmetu. Istog dana, glavni tužilac Nenad Stefanović oduzeo joj je predmet. Sedam dana kasnije, predmet je oduzet i tužiteljki Jasmini Paunović.

“Bila sam iznenađena i šokirana, zato što mi se nikada tako nešto nije desilo za 20 godina karijere. I ne znam da je bilo koji kolega doživeo da nakon hapšenja okrivljenih, a pred samo saslušanje bude premešten sa tog slučaja”, kaže tužiteljka Paunović za BIRN. 

Na pitanje kakvo je obrazloženje dobila za takav postupak, navodi da – nema obrazloženja. “Obrazloženje ne postoji. Ja sam bukvalno oterana, mogu da upotrebim taj izraz, i predmet mi je otet.”

Nakon toga, ovi predmeti su spojeni u jedan i dodeljeni novoj tužiteljki. U junu 2023. godine, ona je naložila novo, opširnije veštačenje od prethodnog u Požarevcu. Ovo veštačenje je takođe povereno Gradskom zavodu za veštačenje iz Beograda.

Mesec dana kasnije, veštak građevinske struke iz Gradskog zavoda za veštačenje, Nebojša Tadić, ukazao je direktoru Zavoda na problem koji bi mogao uticati na tužilačku istragu. Tadić je utvrdio da je geometarsko merenje, neophodno za veštačenje, obavilo pravno lice koje nije upisano u Registar sudskih veštaka Ministarstva pravde, što nije u skladu sa Zakonom o sudskim veštacima.

“Ja sam se tri puta po istom pitanju obratio direktoru. Tražio sam samo jednu rečenicu da napiše:`Tadiću, kao zaposleni u Zavodu, nastavi rad na predmetu, a rukovodstvo će preuzeti odgovornost za validnost geodetskog snimka`. On nije hteo da preuzme odgovornost, ja nisam smeo da rizikujem i dao sam otkaz”, kaže on za BIRN.

U pisanom odgovoru direktor Gradskog zavoda za veštačenje je napisao da zavod nije angažovao preduzeće Beopremer za veštačenje po naredbi Višeg tužilaštva, ali nije negirao da je ta firma angažovana za potrebe veštačenja u Požarevcu.

Optužnica na klimavim nogama zbog spornog nalaza veštaka

Optužnica obuhvata 10 lica koja se, između ostalog, terete za zloupotrebu službenog položaja, pranje novca i utaju poreza. Od odgovornih ljudi iz EPS-a na optužnici su samo dva inženjera, ali niko iz rukovodstva. Na optužnici su i odgovorna lica izvođača radova „Italiana Costruzioni“ i Bauvezena.

Tužioci i pravni eksperti smatraju da se optužnica sastavljena na osnovu takvog spornog nalaza može oboriti. 

“Ako je Tužilaštvo koristilo takav nalaz, onda i sama optužnica ne može da opstane. Zasnovana je na veštačenju koje nije zakonito”, kaže tužiteljka Paunović.

O postupku veštaka Nebojše Tadića koji je dao otkaz, tužiteljka Punović nema dilemu. “Ovako kako stvari stoje i onako kako je on postupio, smatram apsolutno ispravnim, odgovornim i profesionalnim”. Nakon Tadića i veštakinja ekonomske struke daje otkaz.

Bauvezen je danas u stečaju zbog velikih dugovanja brojnim poveriocima, uključujući državu. Bauvezen samo po osnovu poreza duguje preko 300 miliona dinara. Ova firma iz Lazarevca godinama je bila omiljeni izvođač javnih preduzeća i angažovana je na velikim državnim infrastrukturnim projektima. U tim poslovima, za 10 godina, povećali su prihode čak 100 puta. Advokati Bauvezena nisi hteli da za BIRN komentarišu ovaj slučaj dok ne dobiju optužnicu od tužilaštva.

Uprkos svim nepravilnostima utvrđenim tokom izgradnje pruge, EPS je ponovo angažovao Bauvezen – 2021. godine EPS angažuje grupu ponuđača, među kojima je i Bauvezen, za transport uglja iz Kostolca. Radi se o poslu vrednom 35 miliona evra.

Saradnici na tekstu: Dragan Gmizić (kamera), Nataša Pantić (montaža i produkcija), Silard Kovač (dron)