RasKonop: Jovanjica 2.0 ili poljoprivreda budućnosti

• RasKonop je novi poljoprivredni projekat zasnovan na uzgoju povrća i industrijske konoplje, koji se promoviše kao model saradnje sa poljoprivrednicima i ulaganja putem tzv. RAS² jedinice.
• Pokretač projekta je firma Jovanjica Nova, a glavni promoter Predrag Koluvija, kome se pred Specijalnim sudom sudi zbog sumnje da je nezakonito uzgajao psihoaktivni kanabis na imanju Jovanjica.
• RAS² je predstavljen kao digitalna jedinica vrednosti, ali dokument nazvan „beli papir“ koji bi po zakonu trebalo da reguliše digitalnu imovinu (token), ne sadrži zakonom obavezujuće elemente (vrstu imovine, prava i obaveze investitora, iznos sredstava, troškove, kamate, rizike), pa nije jasno da li se radi o tokenu, nekom drugom obliku ulaganja ili samo marketinškom nazivu, niti zašto je taj dokument objavljen na sajtu RasKonopa – u ovom obliku i pod tim nazivom.
• Komisiji za hartije od vrednosti, koja je nadležna za odobrenje tokena, nije podnet zahtev za potvrdu “belog papira” za jedinicu RasKvadrat.
• Kontrolu kvaliteta i sertifikaciju proizvoda uzgajanjih u okviru RasKonopa navodno vrši firma SSVUB. To preduzeće nije akreditovano za sertifikaciju kod Akreditacionog tela Srbije (ATS), a u APR-u je registrovano za delatnost „izdavanje ostalog softvera“. Sedište mu je na istoj adresi kao firmi Jovanjica Nova.
• Institut za opštu i fizičku hemiju naveden je na sajtu RasKonopa kao partner i učesnik u projektu, ali direktor Instituta negira bilo kakvu saradnju ili učešće, uključujući i navodnu ulogu u nagradnoj igri RasKonopa, u kojoj je bio pominjan.
• Nadležne institucije ćute – Ministarstva poljoprivrede, trgovine, finansija, privrede, zdravlja i unutrašnjih poslova – nisu odgovorila na pitanja o tome da li Jovanjica Nova poseduje sve potrebne dozvole za uzgoj, preradu i prodaju industrijske konoplje, za plasman proizvoda od konoplje, niti o eventualnom nadzoru nad projektom, kao o i zakonskoj ispravnosti nagradne igre, uprkos urgencijama.
• Na pitanja o projektu koja je BIRN prosledio mejlom, nije odgovorio ni Predrag Koluvija, niti odgovorni iz firme SSVUB.

U trenutku kada se protiv Predraga Koluvije vodi objedinjeni krivični postupak pred Specijalnim sudom zbog sumnje da je na imanju Jovanjica u Staroj Pazovi uzgajan psihoaktivni kanabis, u javnosti se pojavio njegov novi poslovni poduhvat: RasKonop – model zasnovan, između ostalog, i na uzgoju industrijske konoplje.

Na prvi pogled, reč je o ambicioznom, moderno brendiranom modelu organizovane poljoprivredne proizvodnje, koji obećava revitalizaciju sela, obnovu prehrambene suverenosti i unosne prihode za investitore i kooperante. U pozadini projekta stoji firma Jovanjica Nova d.o.o, osnovana krajem 2023. godine, čiji je vlasnik Koluvija Consulting, firma čiji je direktor upravo Predrag Koluvija, a osnivač njegov otac Milan Koluvija.

Iako Predrag Koluvija od jula 2024. formalno više nije direktor Jovanjica Nove, a tu funkciju trenutno obavlja njegov otac, činjenica da je reč o firmi u stopostotnom vlasništvu Koluvija Consultinga otvara pitanja o povezanosti novog projekta s osobom protiv koje se, po optužbama Tužilaštva za organizovani kriminal, vodi postupak zbog  sumnji u organizovanu proizvodnju psihoaktivnog kanabisa. Osim toga, Predrag Koluvija pojavljuje se kao glavni promoter brenda RasKonop, kako na sajtu, tako i na društvenim mrežama. 

Na zvaničnom sajtu RasKonop, ovaj projekat se opisuje kao sveobuhvatan sistem poljoprivredne proizvodnje i prerade sa fokusom na povrtarske kulture (75% površina) i industrijsku konoplju (25%). Projektom se, kako se navodi, „spajaju inovacija i tradicija, nauka i vera, ekonomija i zajednica“, u pokušaju da se odgovori na višedecenijsko gašenje sela i zavisnost od uvoza hrane.

Poljoprivrednicima se nudi saradnja po tzv. „Jovanjica standardu“, uz logistiku, otkup i tehnološku podršku, dok se investitorima obećava „dobit sa smislom“ kroz takozvani model RAS².

Šta je RAS² – digitalni kvadrat koji obećava dobit

RAS² (ili RasKvadrat) predstavljen je na zvaničnom sajtu brenda kao digitalna jedinica vrednosti koja odgovara uzgoju minimalno jedne biljke na kvadratu poljoprivrednog zemljišta. Početna cena jednog RasKvadrata u 2025. godini iznosi 50 evra, a njegova vrednost „direktno zavisi od dobiti ostvarenih kroz RasKonop projekat“. Kupcima se obezbeđuje potpuna transparentnost poslovanja, navodi se na sajtu. Investitori mogu držati svoje RAS² jedinice kao dugoročnu investiciju, prodati ih na sekundarnom tržištu i potencijalno ostvariti profit, ili ih, nakon isteka dvogodišnjeg ugovora, vratiti uz dobit ili zameniti za biljku —  umesto isplate mogu dobiti biljku ili proizvode napravljene od nje. 

Međutim, na istom sajtu, u „belom papiru“ — dokumentu koji izdavač digitalne imovine (tokena ili virtuelne valute) inače sačinjava da bi objasnio ko stoji iza projekta, šta imovina predstavlja i koji su rizici, kako bi investitori mogli da donesu informisanu odluku o ulaganju — RAS² se, umesto kao digitalna jedinica, opisuje kao investicioni mehanizam.

Dakle, dok sajt naglašava digitalnu prirodu jedinice, “beli papir” ističe da je to “investicioni mehanizam”. Ova terminološka razlika, samo je jedna od spornih tačaka, koja unosi zabunu – da li je u konkretnom slučaju reč o digitalnoj jedinici/tokenu ili nekoj drugoj vrsti ugovornog odnosa sa potencijalnim investitorima.  

Advokatica Željka Motika, specijalizovana za oblast digitalne imovine, kaže za BIRN da u slučaju postojanja “belog papira”, nema dileme da se radi o digitalnoj jedinici, pošto se pojam „beli papir“ u domaćem zakonodavstvu vezuje isključivo za digitalnu imovinu – virtuelne valute i digitalne tokene – i da njegov sadržaj i proceduru odobravanja, strogo uređuje Zakon o digitalnoj imovini. 

“Ne postoji ni jedan drugi propis u kome se takva vrsta instituta definiše”, kaže ona.

Problem je, međutim, objašnjava Motika, što “beli papir” na sajtu RasKonopa, ne sadrži sve što bi takav dokument, po zakonu, morao da sadrži. 

Taj dokument, navela je, mora investitorima pružiti potpune informacije o pravima, obavezama, rizicima i karakteristikama ulaganja, slično prospektu na tržištu kapitala, a odobrava ga Narodna banka Srbije kada je reč o virtuelnoj valuti, odnosno Komisija za hartije od vrednosti kada je reč o tokenu.

“Tako da, ovo jeste nazvano `belim papirom`, ali po meni ne sadrži elemente koje zakon propisuje”, kaže Motika.

Ona dodaje da “beli papir” objavljen na sajtu RasKonopa nema jasno određenu vrstu digitalne imovine, ne precizira tehnologiju, ne navodi prava i obaveze investitora, iznos i način prikupljanja sredstava, troškove, rokove, kamate, rizike, niti druge obavezne tehničke i pravne podatke. Željka Motika dodaje i da ovde nije reč o virtuelnoj valuti, jer “nikad niko nije izdao virtuelnu valutu u Srbiji”.

Na pitanje BIRN-a da li je onda RasKvadrat – token, Motika odgovara:

“Pa da, trebalo bi recimo da je token, ali to se u `belom papiru` nigde ne navodi. Druga stvar kod tokena je jako važna – morate navesti i tehnologiju, jer se tokeni beleže na određenoj tehnologiji, najčešće blockchain. Morate imati bazu u kojoj je to evidentirano, pa se prebacuje u virtuelne novčanike investitora. Ovde se tehnologija apsolutno nikakva ne pominje. Tako da, ovo ili nije bila ni namera da bude `beli papir` u kontekstu Zakona o digitalnoj imovini, ili je napisano na način da… ne znam koja je svrha ovoga, iskreno”,  kaže Motika, i zaključuje da je dokument nazvan “belim papirom”, iako nema elemente koje propisuje zakon.

Iako pomenuta neusaglašenost naziva dokumenta sa njegovim sadržajem otvara pitanje da li RasKvadrat jeste token, ili je zakonski naziv dokumenta za digitalnu imovinu – “beli papir” – u okviru brenda RasKonop upotrebljen iz nekog drugog razloga, BIRN se obratio Komisiji za hartije od vrednosti, kako bi proverio da li je RAS² registrovan kao digitalna imovina.

Na pitanje da li je za RAS² podnet zahtev za odobrenje “belog papira”, Komisija je odgovorila da „Komisiji nije podnet zahtev za odobrenje objavljivanja ‘belog papira’ za izdavanje ove vrste digitalnog tokena, pa samim tim ova vrsta digitalne imovine nije odobrena od strane Komisije“.

U odgovoru se dalje navodi da je, u skladu sa zakonom, izdavanje digitalne imovine u Srbiji dozvoljeno i bez prethodnog odobrenja belog papira – ali samo ako su ispunjeni određeni uslovi. Komisija objašnjava da trenutno nema formulisane pravne stavove ni preporuke za modele ulaganja u poljoprivredu putem digitalne imovine, jer svaki izdavalac ima pravo da samostalno definiše takav model – u okviru zakonskih i podzakonskih akata.

Ipak, Komisija je za BIRN istakla da će ispitati karakteristike modela RAS² predstavljenog na sajtu RasKonop i postupiti u skladu sa svojim nadležnostima.

U javno dostupnom dokumentu na sajtu RasKonop, koji nosi naziv „beli papir“, navodi se da je RAS² jedinica vezana za konkretne biljke i kvadrate zemljišta, da investitor uplaćuje 50 evra po jedinici i da stiče pravo na deo dobiti ostvarene prodajom. Kupcima se garantuje uvid u proizvodnju, finansijske izveštaje i učešće u promotivnim aktivnostima, kao što je fotografisanje pored „svoje biljke”. Struktura raspodele dobiti je 30% investitoru, 30% firmi Jovanjica Nova, 30% proizvođaču i 10% za osiguranje i sertifikaciju. 

RAS² se javno oglašava putem sajta, društvenih mreža i medija. U slučaju da je ovde reč o digitalnoj jedinici, kako se RasKvadrat opisuje na sajtu RasKonopa, oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine, bez odobrenog belog papira, u skladu sa članom 17 Zakona o digitalnoj imovini, moralo bi biti jasno naznačeno, što se u dokumentu RasKonopa nigde ne navodi.

“U tom slučaju je potrebno izričito na sajtu izdavaoca istaći takav podatak”, kaže Željka Motika.    

Do objavljivanja ovog teksta, Predrag Koluvija nije odgovorio na pitanja o prirodi RAS² jedinice, niti o tome da li „Jovanjica Nova“ ima sve neophodne dozvole nadležnih ministarstava za uzgoj, preradu i prodaju industrijske konoplje i pratećih proizvoda, uključujući biljne cigarete, prehrambene artikle, povrća, nagradne igre, online prodaju i rad prodajnih objekata.

Inače, bilo je izuzetno teško pronaći stručnjaka za oblast digitalne imovine, spremnih za razgovor o ovom slučaju. Oni koji su bili kontaktirani, izuzev advokatice Željke Motike, odbijali su da govore. Tako su neki od njih navodili da, zbog specifičnosti slučaja i “njegove političke pozadine”, ne žele javno da komentarišu ni pravne aspekte vezane za digitalnu imovinu, jer bi to, po njihovom mišljenju, “moglo izazvati gnev određenih ljudi i ličnu štetu, bez ikakvih benefita”, uz zaključak – “opasna tema”.

Ko kontroliše proizvodnju i kvalitet?

Još jedno važno pitanje, odnosi se na preduzeće SSVUB, koje je u RasKonop sistemu predstavljeno kao nezavisna služba za kvalitet, podršku, kontrolu, osiguranje i sertifikaciju proizvoda. Sudeći prema navodima iz “belog papira”, za obavljanje ovih poslova, trebalo bi da dobije 10 odsto neto dobiti.

Firma SSVUB d.o.o. osnovana je u maju 2023. godine i prema Agenciji za privredne registre, registrovana je za delatnost „izdavanje ostalog softvera“. Nalazi se na istoj adresi kao i Jovanjica Nova (Bulevar kralja Aleksandra 518v), s tim što koristi drugi broj stana, ali su oba na istom spratu. 

U APR-u se takođe može videti da u postupcima pred tom agencijom, SSVUB zastupa advokat Aleksandar Živanović, poznat kao branilac Predraga Koluvije u krivičnom postupku pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u predmetu Jovanjica. Kontaktirali smo Živanovića i pitali ga da li je tačno da zastupa SSVUB pred APR-om ili u nekim drugim postupcima, ali je rekao da „ne želi da odgovara na ta pitanja“. Na naše insistiranje da makar potvrdi ili demantuje, rekao je: „Ne mogu ni da vam potvrdim ni da vam demantujem, uopšte ne želim da odgovaram na ta pitanja, eto to je sve što mogu da vam kažem”, kratak je bio Živanović.

Na sajtu RasKonopa se navodi da je SSVUB zadužen za kontrolu kvaliteta, izdavanje sertifikata po međunarodnim standardima (GACP, GMP, Organski, ISO 9001…), kao i za tehničku podršku proizvođačima.

Međutim, uvidom u registar Akreditacionog tela Srbije (ATS), nismo pronašli da se SSVUB nalazi među akreditovanim telima. U ATS-u su za BIRN potvrdili da to telo „ne poseduje podatke o firmi SSVUB u registru svojih akreditovanih tela“. Ističu, međutim, i da ATS nema zakonsku nadležnost da kontroliše, sankcioniše ili sprečava lažno predstavljanje, ako neko telo nije ni akreditovano kod njih. 

„Ocenjivanje usaglašenosti i korišćenje akreditacije u javnom nastupu nisu u nadležnosti ATS-a, ukoliko se radi o neakreditovanim telima“, navodi se u odgovoru tog tela, u kome se dodaje i da se “status akreditacije može javno koristiti isključivo u obimu i na način koji ne dovode u zabludu obim akreditovanih aktivnosti, što je definisano dokumentom Pravila za korišćenje simbola akreditacije, pozivanje na akreditaciju i pozivanje na status ATS-a…”.

S obzirom na to da se SSVUB javno predstavlja kao telo koje „sprovodi sertifikaciju po međunarodno priznatim standardima“, postavlja se pitanje da li time eventualno dovodi u zabludu korisnike i potencijalne partnere. 

Međutim, Miloš Jelić, nekadašnji predsednik Akreditacionog tela Srbije (ATS), a danas član Saveta za akreditaciju tog tela, kaže za BIRN da firma koja nema akreditaciju ATS-a, može imati akreditaciju nekog drugog stranog nacionalnog akreditacionog tela, ali pod uslovom da je to telo potpisnik Evropskog sporazuma o akreditaciji. Dodaje i da validnost takvog stranog sertifikata, mora da potvrdi domaće nadležno ministarstvo.

„Konačnu reč o validnosti tog sertifikata daje resorno ministarstvo,“ kaže Jelić i objašnjava da to u načelu radi Ministarstvo privrede, ali da u konkretnom slučaju, budući da se radi o poljoprivrednoj proizvodnji, to može biti i Ministarstvo poljoprivrede.

Zaključuje da osnov za priznanje sertifikata treba da bude akreditovana sertifikacija, izdata od strane tela koje je priznato u okviru evropskog sistema akreditacije, i dodaje da ATS ne odlučuje o priznavanju stranih sertifikata, već samo o domaćim akreditacijama.

BIRN je uputio pitanja Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu privrede u vezi sa firmom SSVUB i validacijom njene eventualne inostrane akreditacije, ali do objave ovog teksta odgovore nismo dobili.

Na sajtu RasKonopa ne navodi se postojanje ni strane ni domaće akreditacije SSVUB-a, dok SSVUB nema svoj sajt, odnosno na domenu https://www.ssvub.com piše da je internet stranica u izradi.

U vezi sa akreditacijom SSVUB-a za pomenute poslove u okviru RasKonopa, pitanja smo poslali i SSVUB-u, ali i Predragu Koluviji, međutim, odgovore nismo dobili.

Nagradna igra

Nudi se na sajtu RasKonopa i mogućnost učešća u nagradnoj igri sa vrednim nagradama poput automobila, mobilnih telefona, putovanja i „mystery box“ paketa. 

Uslovi za učešće u toj promotivnoj igri podrazumevaju: kupovinu RasKvadrata, registraciju naloga, kao i deljenje sadržaja na društvenim mrežama. Na stranici posvećenoj igri, kao partner u organizaciji pominjan je i Institut za opštu i fizičku hemiju (IOFH), kao i nekoliko firmi – za trgovinu mobilnim telefonima, hemijskim proizvodima, distribuciju štampe i rentiranje vozila.

Nakon što je redakcija BIRN-a 23. jula uputila pitanja u vezi sa nagradnom igrom Upravi za igre na sreću – koja nas je potom zvanično uputila na Ministarstvo finansija kao nadležno telo – ali i drugim institucijama, uključujući i Institut za opštu i fizičku hemiju, koji je bio naveden kao jedan od sponzora nagrada, podstranica posvećena nagradnoj igri je uklonjena sa sajta RasKonopa. Umesto nje, klikom na link ka nagradnoj igri, koji je istaknut na naslovnoj strani, tada se pojavila poruka „Stranica nije pronađena“. 

Međutim, par dana kasnije, krajem jula, podstranica je ponovo vraćena na sajt – ali sa izmenjenim sadržajem. Među organizacijama koje su sada bile navedene kao partneri i sponzori nagrada, više nike bilo Instituta za opštu i fizičku hemiju, a izostao je i Skip Ad Advertising. Umesto toga, kao firme koje su „obezbedile nagrade u saradnji sa RasKonopom“, navodene su Carwiz Rent a Car, Viktormob, Beokolp i Hidroponika.

Nagradna igra se aktivno promovisala i u Informeru, što pokazuje članak objavljen 12. jula 2025. godine na portalu ovog najuticajnijeg provladinog tabloida. U tekstu pod naslovom „Uložite u biljku i osvojite vredne nagrade – Novi automobil, nezaboravna putovanja i još puno toga“, detaljno su predstavljeni uslovi igre, nagrade i logika investiranja u biljke kroz digitalne kvadrate. 

Redakcija BIRN-a uputila je Ministarstvu finansija – Upravi za igre na sreću, pitanja kako bi se proverilo da li je promotivna nagradna igra RasKonop — čije je učešće uslovljeno kupovinom jedinice Ras² — prijavljena i sprovedena u skladu sa zakonom. Odgovore do objavljivanja teksta, nismo dobili. 

Pred samo objavljivanje teksta, BIRN je još jednom proverio stranicu na kojoj su se nalazili podaci o nagradnoj igri, i na naše iznađenje – stranica je ponovo bila obrisana. 

Uloga Instituta: Nauka kao legitimizacija?

Na sajtu RasKonopa se navodi i saradnja Jovanjice sa Institutom za opštu i fizičku hemiju (IOFH) – državnom naučnom institucijom, navodno angažovanom na razvoju ekoloških proizvoda od konoplje – inovacija poput filtera za prečišćavanje vode, biorazgradive plastike i baterija. Ime Instituta koristi se i u promotivnom materijalu, a pojavljivalo se (pa je obrisano) čak i kao jedan od sponzora RasKonop nagradne igre, uz firme iz sektora rentiranja automobila i mobilne telefonije.

Redakcija BIRN-a uputila je Institutu više pitanja u vezi sa ovom saradnjom – kako bi se razjasnilo da li IOFH zaista ima veze sa projektom RasKonop i firmom Jovanjica Nova, ili je njihovo ime korišćeno bez dozvole. U tri odvojena dopisa, postavljena su pitanja o prirodi i osnovu saradnje, učešću u promociji nagradne igre i potencijalnim reputacionim posledicama po naučnu instituciju od javnog značaja.

Direktor Instituta, dr Stevan Blagojević, odgovorio je da IOFH „nema potpisan bilo kakav ugovor, predugovor, pismo o nameri ili bilo kakav sličan pravni akt sa pomenutim firmama“, te da Institut „apsolutno nikada“ nije učestvovao u nagradnim igrama, niti zna kako se one sprovode. 

“Takođe, moram da napomenem, da nam je tematika filtera i baterija relativno poznata, a tematika biorazgradive plastike apsolutno nepoznata, tako da je učestvovanje u takvom projektu apsolutno nerealno bez obzira na naručioca posla”, kaže Blagojević.

Na pitanje o tome da li je upoznat sa time da se ime Instituta koristi na sajtu brenda RasKonop, odgovara: „Mi ne pratimo milione drugih sajtova, jer je to apsolutno gubljenje vremena u odnosu na odgovoran posao kojim se bavimo.“

Nakon što je redakcija BIRN-a direktoru ukazala na konkretne delove sajta RasKonop – uključujući naslovnu stranicu, stranicu o partnerstvu i FAQ sekciju u kojoj se IOFH prethodno pominjao kao učesnik u nagradnoj igri – stigao je novi odgovor.

„Ako se navođenje neistinitih navoda nastavi, reagovaće naša pravna služba.“

Zatraženo je i da pojasni zašto u odgovorima BIRN-u nije pomenuo prethodni projekat u kom se IOFH već našao zajedno sa firmom Jovanjica Nova i Predragom Koluvijom. Reč je o istraživanju sorti industrijske konoplje sprovedenom 2024. godine na imanju firme Superior iz Velike Plane,  koji je Koluvija javno promovisao kao naučni projekat – u kom učestvuju i IOFH i Jovanjica Nova. U video-materijalu koji je Koluvija tada objavio, osim njega, govore upravo i direktor Instituta dr Blagojević i direktor Superiora Nebojša Đinović.

U izjavi za KRIK iz avgusta 2024. godine, Blagojević je potvrdio da Institut zaista jeste sarađivao sa firmom Superior, navodeći da je reč o „eksperimentalnom ispitivanju sorti konoplje“, ali je tvrdio da IOFH nema nikakav ugovor sa firmom Jovanjica Nova. Na pitanje o Koluvijinom učešću, Blagojević je tada rekao: „On se pojavljuje, ne znam… Nama deluje OK. On nije hemičar, nemamo s njim mnogo da diskutujemo.“

Kada je BIRN u ponovljenim pitanjima zatražio precizno objašnjenje – da li je u tom prošlogodišnjem projektu sa Superiorom, došlo do bilo kakve razmene informacija, saradnje ili zajedničkog rada sa firmom Jovanjica Nova – Blagojević je odgovorio: „Ne, niti su tražili, niti su dobili, niti bismo dali ikome osim Superioru.“ Takođe je naveo da taj projekat koji je promovisan prošle godine, više nije aktivan. 

Blagojević je rekao i da ne zna „na koji projekat RasKonopa“ redakcija BIRN-a misli, uz napomenu da IOFH „nema projekte sa firmom RAS Konop“.

Zanimljivo je da koncept pomenutog ispitivanja sorti konoplje (pa i brenda RasKonop), koji promoviše Predrag Koluvija, prilično podseća na raniji model razvijan na imanju Jovanjica – ispitivanje konoplje i proizvodnja sadnica u saradnji upravo sa firmom Superior,  za koju Tužilaštvo za organizovanji kriminal (TOK) tvrdi da je služila kao paravan za uzgoj psihoaktivnog kanabisa do novembra 2019. godine, kada je policija izvela akciju zaplene na imanju.

Naime, u optužnici TOK-a protiv Koluvije, u predmetu Jovanjica, navodi se da je Superior, kao legalni proizvođač sadnog materijala, bio korišćen kao paravan za uzgoj psihoaktivnog kanabisa, a da su vlasnici firme zapravo bili obmanuti o pravoj prirodi sadnje i uzgoja. Nebojša Đinović, suvlasnik i direktor Superiora, na suđenju je izjavio da je Superior za Jovanjicu u svojim laboratorijama uzgajao sadnice industrijske konoplje iz semena sorte Monoika i Fedora, pri čemu je seme za Fedoru kupljeno upravo od Jovanjice. Kada bi sadnice narasle do visine od 3 cm, Superior ih je isporučivao Jovanjici, gde su dalje umnožavane. 

„Kada oni iz te jedne biljke dobiju desetine i stotine novih, oni ih vraćaju nama da ih izvezemo”, rekao je na suđenju Đinović.

Iako Institut za opštu i fizičku hemiju (IOFH) tvrdi da sa projektom RasKonop i Jovanjicom nema nikakve veze, činjenica da se njegovo ime i dalje nalazi na sajtu pomenutog brenda, otvara pitanje – da li bi to mogla biti potencijalna zloupotreba imena državne naučne ustanove i može li to uticati na njenu stručnu reputaciju?

BIRN je tim povodom uputio pitanja direktoru Blagojeviću, uključujući i ono da li rukovodstvo Instituta ima saznanja da je Predrag Koluvija, direktor firme povezane sa projektom RasKonop, optužen i da se protiv njega vodi krivični postupak zbog navodnog nedozvoljenog uzgajanja marihuane.

Blagojević je odgovorio da Institut ima informacije iz medija o vođenju sudskog postupka, ali da „nema dovoljno saznanja koja bi ga opredelila za mišljenje o toku procesa“. Na pitanje da li navođenje IOFH na sajtu može narušiti ugled te institucije, nije dao konkretan odgovor: „Onaj ko nas postavlja kao neke promotere investicija i finansija, bolje da je našao druge promotere, jer smo u tom delu apsolutno nepoznati i nestručni, a time i pokazuje svoje neznanje.“

Dodao je da će „pravna služba Instituta pratiti pomenute web prezentacije“ i „po potrebi reagovati“.

Pitanja za nadležne institucije bez odgovora

U promotivnom videu koji je početkom avgusta postavljen na naslovnu stranu sajta RasKonop, Predrag Koluvija objašnjava kako se investira i ostvaruje zarada u ovom projektu, navodeći da je sve u skladu sa zakonom – da firma poseduje sve neophodne dozvole Ministarstva poljoprivrede, kao i da su, kako tvrdi, o svemu obavešteni i MUP i Ministarstvo zdravlja. BIRN je međutim, uprkos urgenciji, ostao bez odgovora na pitanja, koja je tim povodom poslao pomenutim ministarstvima.

Ministarstvo poljoprivrede smo, između ostalog, pitali da li firma „Jovanjica Nova“ poseduje dozvole za uzgoj, preradu i plasman industrijske konoplje u okviru prikazanog investicionog modela i da li je upoznato s funkcionisanjem brenda RasKonop. Pitanja su obuhvatila i najavljenu proizvodnju biljnih cigareta „bez nikotina“ iz linije RasJoy, kao i da li je SSVUB ovlašćen za kontrolu i sertifikaciju proizvodnje. Pitali smo i da li činjenica da je RasKonop projekat povezan sa firmom Koluvija Consulting, čiji je direktor Predrag Koluvija, može uticati na dobijanje dozvola u svetlu krivičnog postupka, koji se protiv njega vodi.

Ministarstvu zdravlja upućen je sličan set pitanja u vezi sa deklarisanjem, sastavom i bezbednošću najavljenih proizvoda za rekreativnu upotrebu i ishranu na bazi konoplje, ali odgovore – ni nakon urgencija – nismo dobili ni od jednog ministarstva.

BIRN je pitanja o prijavi poslovanja RasKonopa, eventualnom nadzoru i prethodnim proverama firme Jovanjica Nova, a u vezi sa proizvodnjom industrijske konoplje, uputio i Ministarstvu unutrašnjih poslova – ali do objave teksta, odgovor nije stigao.           

Pitanja su upućena i Ministarstvu trgovine – da li postoji registracija za onlajn prodaju i distribuciju proizvoda pod brendom RasKonop. Ni od njih odgovori nisu stigli.