Savi Majstorovu, novinaru portala SO info sa više od 20 godina staža, često u pet minuta do ponoći zvoni telefon. Ne stigne ni da se javi, a veza se prekine. S godinama je već naučio da predvidi kada će pozivi početi.

„Kada objavimo priču o slučaju ubistva Slavka Ćuruvije – a to su uglavnom saopštenja novinarskih udruženja – kreće se sa pozivima u 23:55. Svaki dan. 

„Znači tih dana kada na našem portalu izađe neka priča o Slavku Ćuruviji, ti pozivi se ustale i onda se veže dva, tri, četiri dana… U zavisnosti od perioda, odnosno njihovog aktivizma. Uvek na isti način. Poziv sa zaštićenog broja bude toliko kratak, da ne stignem da se javim“, kaže Sava Majstorov. 

Telefon mu je u ovo vreme prvi put zazvonio u jeku pandemije korona virusa pre tri godine, u vreme kada je izveštavao o tome zašto je na somborskom gradskom stadionu, vlasništvu lokalne samouprave, održano okupljanje protivnika akcije „Bukom protiv diktature“.

Uvrede i pretnje na društvenim mrežama stizale su i ranije – od kad su kolege i on izveštavali o protestima protiv vlasti Srpske napredne stranke, koji su se pod parolom „1 od 5 miliona“ raširili celom zemljom krajem 2018. godine. Ni danas nije mnogo drugačije.

„Ko si ti MANDOVE SMRDLJIVI I DROGIRANI, da obustavljas radove i uklanjas masine? Naravno NIKO I NISTA“, stajalo je u jednoj od SMS poruka koju je dobio. 

„Uvrede su uglavnom u poslednje vreme bile vezane za proteste koji su se dešavali protiv Rio Tinta, odnosno iskopavanja litijuma i bora. Bili smo redovno na tim događajima i redovno sam pre ili posle događaja dobijao neke uvrede. 

„Objavljivane su na raznoraznim Fejsbuk stranicama moje fotografije u različitim situacijama. To su klasične montaže koju članovi vladajuće stranke imaju obavezu da lajkuju i šeruju“, kaže Majstorov. 

Pretnje novinarima u lokalnim medijima

SO Info, nezavisni informativni portal, krajem januara je obeležio dve decenije rada u Somboru, gradu koji, sa okolnim mestima, broji oko 70.000 stanovnika, prema preliminarnim rezultatima popisa iz 2022.

„Fejsbuk je naša realnost, Sombor je mala sredina i svi se dobro poznajemo. Tako da sam imao situaciju da mi priđu momci na tri metra od mene, komentarišu me i upiru prstom u mene, bez da se lično poznajemo. 

„Pretpostavljam da je situacija takva na teritoriji cele zemlje i da kolege imaju slične probleme. I zaista nije nam lako“, kaže Majstorov.

Uslovi u kojima njegove kolege i Majstorov rade na najbolji način svedoče o pritiscima na medije i novinare na lokalu.

„Događa se da me ljudi gledaju ispod oka, a da ne znam o kome se radi. Mali je ovo grad, mala je opština i puno ljudi je prisutno u tom nekom online svetu, tako da zaista ne znam u kom smeru bi to moglo otići u ovom trenutku“, kaže on.

Iz godine u godinu, u  izveštajima međunarodne organizacije Fridom Haus se navodi da je stanje u medijima u Srbiji sve gore, a slobode sve manje.ž

Jedini prostor koji je još uvek delimično slobodan za iznošenje kritičkih stavova je onlajn prostor. Međutim, digitalne pretnje i uvrede postaju uobičajene, a ponekad su deo sistematski organizovanih napada čiji je cilj da se zaplaše oni koji misle drugačije. O sistematskom maltretiranju osoba u onlajn prostoru u Srbiji izveštavali su, između ostalih, Reporteri bez granica i Evropska komisija.

Podaci iz Baze napada na novinare, koji vodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), pokazuju da je u porastu broj napada, pretnji, pritisaka i uznemiravanja novinara.

Tokom 2022, prijavljeno je 136 napada/pretnji na novinare u Srbiji, a 51 slučaj se odnosio na pretnje u digitalnom prostoru.

Kako bi pomogao novinarima i redakcijama da ispravno reaguju u slučaju da postanu mete onlajn napada, NUNS je pokrenuo platformu za bezbednost novinara „Na prvoj liniji“ – prvalinija.nuns.rs. 

Mediji mogu dobiti pravnu i psihološku podršku, a na sajtu su i smernice o zaštiti novinara koji su meta onlajn napada od profesionalnih i emotivnih posledica ovog oblika uznemiravanja.

Novinari „štite javni interes“

Prema podacima iz baze NUNS, novinari i redakcija SO Info su od 2019. četiri puta bili izloženi napadima. 

Pritisci su upućivani putem društvenih mreža, SMS poruka na telefon redakcije, a Sava Majstorov je jednom fizički izbačen sa konferencije za novinare gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića i tadašnjeg ministra za sport i omladinu Vanje Udovičića.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) osudilo je slučaj izbacivanja sa konferencije za novinare i pozvali su građane da podrže medije i novinare, „jer su oni ti koji u njihovo ime postavljaju pitanja i štite javni interes“.

Osim Majstorova, meta pritisaka je bila novinarka portala Sara Mikić kojoj su na društvenim mrežama upućivane vulgarne uvrede pošto je objavila izveštaj o saobraćajnoj nesreći  u kojem je napisala da su vozaču, koji se nalazio u prevrnutom vozilu, pritekli migranti u pomoć.

U većini slučajeva o napadima su obavešteni nadležni državni organi, ali nijedan od njih nije procesuiran, navodi se u bazi NUNS-a.

„Prijavio sam slučajeve u dva navrata. Jednom sam razgovarao sa portparolkom somborske policije, koja jeste reagovala i odgovorila na moj poziv, ali ništa se više od toga nije dogodilo. 

„Drugi put sam prijavio u samoj stanici policije, dežurnim policajcima, ali to se posle poziva tužioca završilo na evidentiranju tog slučaja i te moje prijave“, kaže Majstorov.

Posle poziva iz policije i tužilaštva, prijava je odbačena uz obrazloženje da je reč o uvredama bez elemenata krivičnog dela. 

Napadi, uvrede i pretnje: Odbačene prijave 

Prošle godine, podneta je 81 prijava zbog krivičnih dela i događaja na štetu novinara, a 25 ih je odbačeno ili je zaključeno da nema elemenata krivičnog dela, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva.

Tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal je zaduženo za procesuiranje digitalnih napada na novinare. 

Prijave se najčešće podnose zbog ugrožavanja sigurnosti novinara, a tužilac Branko Stamenković rekao je prošle godine za BIRN da se one najviše i odbacuju, jer se u prijavama insistira na subjektivnom osećaju novinara i novinarki, a ne na tome da li postoji objektivna pretnja.

Međutim, Advokat NUNS-a Rade Đurić kaže je insistiranje tužilaštva na tom razdvajanju praksa koja treba da se promeni.

Sava Majstorov kaže da je praktično oguglao na pisanja sa društvenih mreža, ali da mu i dalje nije potpuno svejedno kada se objavi njegova fotografija.

„Ne tangiraju me. Zaista me to ne dodiruje. Nije svejedno kada se čovek nađe u toj situaciji, kada tvoje fotografije objave na Fejsbuk stranici koja ima nekoliko hiljada pratilaca. Da li su to botovi ili realni ljudi, nije ni bitno. Ali nije svejedno, jer tu fotografiju može svako da tumači na svoj način“, zaključuje on.

Ceo intervju sa Savom Majstorovim možete pogledati na na sajtu prva.linija.nuns.rs

Pročitaj još: Jelena Obućina: Pretnje se moraju prijaviti