Bio je kraj januara ove godine kada je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović u novoopremljenim prostorijama prisustvovala poslednjim pripremama za puštanje u rad takozvanog Ekološkog informacionog sistema – gReact.
Ovaj sistem, objasnila je novinarima, podrazumeva da građani širom Srbije ekološke probleme mogu da prijavljuju telefonom, SMS-om, ali i putem aplikacije za mobilne telefone, a onda se prosleđuju inspektorima.
U operativnom centru, pred velikim ekranom sa kog blešte snimci divljih deponija, Vujović je najavila da će gReact biti dostupan javnosti narednog dana.
„Ja molim građane Srbije da nam javljaju i ukazuju na sve moguće probleme i da zajednički podižemo svest o zaštiti životne sredine, ali i da se trudimo da Srbija bude što čistija i zdravija za svakoga od nas“, rekla je.
Država koja se otvara za građane, traži im da prijave šta ih muči i koja zajedno sa njima radi na rešavanju problema, bila bi dobra vest u svakoj zemlji. U Srbiji, to je još jedna priča o mogućim zloupotrebama i rasipanju novca tih građana.
Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje kako je Ministarstvo zaštite životne sredine nabavilo ovaj sistem na spornom tenderu na koji se javila samo jedna firma – beogradski Tcom. Za mobilnu aplikaciju, opremu i softver plaćeno je 165 miliona dinara, odnosno 1,4 miliona evra, a onda je, samo nekoliko meseci od puštanja aplikacije u rad, Ministarstvo za „nadogradnju“ sistema izdvojilo još 120 miliona dinara.
Prethodni sistem za prijavu ekoloških problema Ministarstvo je napravilo 2018. godine, a platilo ga je višestruko manje – 24 miliona dinara.
Goran Sekulić iz Svetske fondacije za prirodu (WWF) objašnjava da do sada nije bio problem da se ekološki problem prijavi, već da se reši.
„Mnogo veći problem su kapaciteti inspekcije koji su stvarno na niskom nivou. (…) I bez prijava oni sami znaju gde su problemi, nego (je pitanje) kako rešavati konkretne probleme“, naglašava Sekulić.
Takmičar bez konkurencije
Petkom, dva sata pre kraja radnog vremena, zaposleni uglavnom razmišljaju kako će provesti vikend.
Međutim, jednog petka u avgustu prošle godine, u IT sektor Ministarstva zaštite životne sredine stigao je imejl sa zahtevom da hitno pregledaju obimnu tendersku dokumentaciju i kažu šta bi trebalo da se ispravi.
Kako za CINS i BIRN kaže bivši zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman, dokumentacija se odnosila na nabavku sistema koji će kasnije nositi ime gReact.
Iz IT sektora su dali nekoliko sugestija kako bi sistem bio efikasniji, ali i jeftiniji. Za više detalja su tražili više vremena.
U Ministarstvu nisu usvojili njihove inicijalne sugestije, a nisu ni sačekali pa je nabavka sutradan objavljena na portalu javnih nabavki.
Nakon mesec dana, posao je pripao jedinom ponuđaču – beogradskoj firmi Tcom.
Pravnik i stručnjak za javne nabavke Rade Đurić kaže da su tenderi takmičenje na kom je najznačajnija cena koju firme nude. Da bi pobedile ostale „takmičare“, firme, u skladu sa svojim mogućnostima, nude što niže cene od procenjenih.
U ovom slučaju Ministarstvo je procenilo da posao vredi 140 miliona dinara, a Tcom je ponudio da ga obavi za 200 hiljada manje, odnosno 139.800.000 dinara.
„Deluje da je ponuđač bio gotovo siguran da nema konkurenciju, pa je ponudio takvu cenu”, objašnjava Đurić.
U firmi Tcom ne vide problem u tome što su bili jedini ponuđač, niti u činjenici da je ugovorena vrednost veoma slična procenjenoj, jer je taj podatak dostupan na Portalu javnih nabavki.
Ipak, ispostavilo se da je za posao potrebno još novca.
Najpre je aneksom ugovora vrednost posla povećana na 165 miliona dinara, uz obrazloženje da je Tcom-u trebala dodatna oprema.
Zatim je, posle nepuna četiri meseca od početka rada platforme gReact, Ministarstvo raspisalo novu nabavku za njegovu nadogradnju. Za dodatnih 120 miliona dinara trebalo bi da se unapredi softver i veći broj lokalnih inspektora poveže na sistem.
Đurić smatra da je to posledica pogrešne procene Ministarstva.
„Nije bila adekvatna procena i usled toga su morali te dodatke. S tim što su meni te dopune prevelike. (…) Utisak je da ti sad opet radiš jedan deo posla koji si planirao i navodno izvršio prvi put“, ističe Đurić.
Aplikaciju gReact je sa Google Play prodavnice do sada preuzelo više od hiljadu korisnika. Pre nego što su novinari poslali pitanja Ministarstvu u vezi sa ovim poslom, između ostalog zašto je bila potrebna nova nabavka, na Google Play je bilo nekoliko komentara. Komentari su uglavnom bili negativni.
Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja i zahtev za dokumentacijom koje smo poslali, ali su se pojačale reakcije na aplikaciju – u jednom danu je stigla gomila hvalospeva. Prvi komentar početkom maja uputio je član Glavnog i Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS), od ranije poznat i kao predvodnik internet tima naprednjaka Slaviša Mićanović Mićan. Mićanović često u komentarima i statusima na društvenim mrežama napada političke protivnike.
Nakon njega je aplikaciju pohvalilo još ljudi, a za neke od njih su CINS i BIRN utvrdili da na društvenim mrežama favorizuju SNS.
Sistem za prijavu problema već postojao
Ana Džakić iz udruženja Bela Čaplja 1165 ispričala je za CINS i BIRN svoje iskustvo sa gReact sistemom. Nakon što je telefonski prijavila divlju deponiju u Krnjači, taj problem je, smatra, uspešno rešen. Međutim, prijava deponije kod bare Reva preko mobilne aplikacije nije išla tako glatko.
Seća se da joj je nakon prijave stiglo da ima nepročitano poruku u gReactu.
„Međutim, kada sam pokušala da uđem u svoje nepročitano pisamce, prikazivalo je kao da nikakve poruke nema. (…) Pokušala sam malo da osvežim aplikaciju tako što ću se izlogovati i ulogovati, međutim, više nikad nisam mogla ponovo da se ulogujem. Iznova i iznova mi je aplikacija govorila da se radi o nepostojećem korisničkom imenu, pa i uz veliki broj pokušaja: zaboravljena lozinka, ništa se promenilo nije“, navodi Džakić i dodaje:
„Posle toga sam digla ruke od ove aplikacije“.
Među vestima u aplikaciji se uglavnom mogu naći tekstovi o aktivnostima ministarke Vujović. Tako građani mogu da pročitaju kako je obišla Adu Ciganliju i najave velikih ulaganja Ministarstva u rešavanje ekoloških problema.
Republički inspektori sa kojima smo komunicirali, a koji su želeli da ostanu anonimni, potvrđuju da gReact funkcioniše, ali ne bez problema.
Pored toga, gReact nije prvi sistem preko kog građani mogu da prijave ekološke probleme. Ministarstvo je još 2018. godine uvelo Ekološki informativni servis za komunikaciju između građana i inspektora. Ovaj sistem je građane koštao daleko manje od gReact-a, odnosno oko 24 miliona dinara.
Glavna razlika je u tome što taj sistem nije imao aplikaciju za mobilne telefone, a Ministarstvo je kroz drugu aplikaciju primalo prijave divljih deponija.
Iz firme Nites, koja je uvela Ekološki informativni servis, kažu da nisu mogli da učestvuju na tenderu za gReact.
„Nemamo rešenje za to. To nije sistem koji smo mi radili. (…) Sada je pitanje zašto nisu širili onaj sistem koji već postoji, nego imaju neki novi sistem“, navode iz Nitesa.
