Čubrilo je ustavnu žalbu podneo zbog povrede prava iz člana 21, 32. i 36. Ustava, koji određuju zabranu diskriminacije, pravo na pravično suđenje i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Ovu informaciju potvrdio je Ustavni sud iz kojeg je, u pisanom odgovoru za BIRN, navedeno da je žalba podneta 30. marta, a da je njen podnosilac pravno lice koje je imalo svojstvo jedne od stranaka u sudskom postupku.

Advokata Branislava Čubrila je Privredni sud u Beogradu odredio za zastupnika firme Asomakum u postupku koji je pred tim sudom pokrenuo Andrej Vučić radi poništenja osnivačkog akta tog preduzeća, jer je prema navodima iz njegove tužbe, registrovano na osnovu falsifikovane lične karte.

U ustavnoj žalbi na pravosnažnu presudu, advokat Čubrilo je, kako saznaje BIRN, izneo brojne primedbe na postupak i odluku Privrednog suda u Beogradu, koji je u oktobru 2015. godine presudio u korist Vučića.

U žalbi Čubrilo, između ostalog, navodi da je veštačenje kojim je veštak Radoslav Svičević utvrdio da osnivački akt Asomakuma nije potpisao Andrej Vučić, bilo netransparentno, kao i da su umesto originala, veštačene kopije dokumenata.

Čubrilo je još u toku prvostepenog sudskog postupka uložio prigovor, jer ga veštak Svičević nije obavestio o mestu i datumu veštačenja, a samo veštačenje je obavio u kancelariji Andreja Vučića u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Topčideru, kojem osim njih dvojice, niko drugi nije prisustvovao.

Osim činjenice da su veštačene kopije, a ne originalna dokumenta, Čubrilo je postavio i pitanje njihove verodostojnosti, jer su fotokopije bile neoverene.

U žalbi koju je podneo Ustavnom sudu, Čubrilo je naveo i da je Vučićevu tužbu, koju je on podneo u oktobru 2014, trebalo odbaciti , jer su za nju, u tom trenutku, već bili istekli svi rokovi propisani Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, o čemu je 2015. godine pisao BIRN.

U vezi sa pravnim posledicama u slučaju usvajanja ustavne žalbe, u Ustavnom sudu nas upućuju na član 89. Zakona o Ustavnom sudu u kojem se navodi da kada taj sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno neko pravo zajemčeno Ustavom, on može poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere kojom se otklanjaju štetne posledice te utvrđene povrede. U Ustavnom sudu dodaju da taj sud nije nadležan da postupa kao sud više instance i da svojom odlukom reši spor umesto redovnih sudova.

U slučaju da Ustavni sud odbije ili odbaci ustavnu žalbu, advokatu Čubrilu će još ostati mogućnost  da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer bi u tom slučaju bila iscrpljena sva pravna sredstva pred domaćim pravosuđem.

Advokat Branislav Čubrilo ove informacije nije želeo da komentariše.

U Ustavnom sudu nisu mogli da nam kažu koliko bi ovaj postupak mogao da traje „s obzirom na to da je ustavna žalba tek podneta i u toku je formiranje ustavnosudskog predmeta, nakon čega sledi postupak propisan Zakonom o Ustavnom sudu i bliže uređen Poslovnikom o radu Ustavnog suda, a koji započinje ispitivanjem pretpostavki za vođenje postupka”.