Na ročištu koje je održano u Privrednom sudu u Beogradu u utorak 27. oktobra 2015. godine sudija Dragan Dragović je zatvorio slučaj i obavestio predstavnike obe strane da će presuda biti doneta u zakonskom roku.

Pre toga, u višečasovnoj raspravi, čitani su spisi iz sa prethodnih ročišta jer je Dragović novopostavljeni sudija u ovom slučaju, i izvođeni su preostali dokazi. Sud se najpre bavio dilemama koje su pratile prethodni deo postupka, a docnije je predstavljeno veštačenje grafoskopskog veštaka koji je trebalo da utvrdi da li su potpisi Andreja Vučića na osnivačim aktima preduzeća Asomakum njegovi ili falsifikovani. Predstavljanje nalaza veštaka pokrenulo je nova pitanja o načinu na koji je vođen ovaj postupak.

Ročište u Privrednim sudu obeležile su polemike advokata Branislava Čubrila, zastupnika po službenoj dužnosti preduzeća „Asomakum“ i sudije Dragovića, koju su povremeno pratili povišeni tonovi i lupanje rukom o sto. Sudija je više puta rekao Čubrilu da odugovlači ročište i da zloupotrebljava procesna ovlašćenja, a neki advokatovi predlozi, kao i više pitanja koja je postavljao grafoskopskom veštaku – Radoslavu Svičeviću, sud je odbio.

Jedno od pitanja koje je ostalo nerazjašnjeno tokom postupka jeste i ono koje se odnosi na zakonom propisane rokove za podnošenje tužbe za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta preduzeća, o čemu je BIRN nedavno pisao.

BIRN je, naime, preneo mišljenje pravnih stručnjaka koji smatraju da je propušten rok u kome je Andrej Vučić mogao da tuži firmu „Asomakum“ i da je Privredni sud njegovu tužbu trebalo da odbaci. Član 33 Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre predviđa da se „tužba podnosi nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana saznanja tužioca za razloge ništavosti, a najkasnije u roku od godinu dana od dana registracije”. Kako su svi rokovi prošli, sud je treblo da odbaci tužbu kao neblagovremenu, ocenili su pravnici za BIRN.

Sudija Dragović, koji je predmet preuzeo od izuzete sutkinje Mirjane Jovanović, izneo je drugačiji stav. Formalno započinjući postupak iznova, on je konstatovao da se stručna javnost našla pred dilemom da li se ništavost osnivačkog akta, ipak, može tražiti i po nekom drugom zakonskom osnovu.

U vezi sa tim, pomenuo je član 13. Zakona o privrednim društvima, koji predviđa mogućnost podnošenja tužbe za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta, s tim što ta odredba (za razliku od Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre) ne reguliše ko podnosi tužbu, niti rok u kom se tužba podnosi.

„Imajući u vidu član 194 ZKP-a proizilazi da bi tužbu iz člana 13 Zakona o privrednim društvima moglo da podnese svako lice koje ima pravni interes. Član 103 o obligacionim odnosima sadrži najopštije odredbe civilnog prava koje reguliše apsolutnu ništavost“.

Advokat Vladimir Gajić se sa ovakvim tumačenjem zakona sudije Dragovića ne slaže, i ujedno ističe da ovakvo obraćanje sudije tokom ročišta, nije primereno.

“Ono što upada u oči i što poziciju sudije čini problematičnom jeste činjenica da je on svoju pravnu ocenu iznosio na ročištu i unosio u zapisnik. To je skandalozno. Sudija svoju pravnu ocenu bi trebalo da da u obrazloženju presude”, kaže Gajić.

Gajić kaže da su u pravnom pogledu sudijine ocene potpuno pogrešne i da nije bilo osnova da se poziva na Zakon o privrednim društvima i sumnja da se po načinu na koji je sudija Dragović govorio i postupao na ročištu može predvideti ishod ovog postupka.

“Pored toga što je neblagovremena ovu je tužbu trebalo odbaciti i zbog razloga kako je postavljen tužbeni zahtev, jer je ovde bio zahtev u kojem se traži utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta, a ne traži se da se APR obaveže da izvrši brisanje iz registra tuženog, pa je tužba bez pravnog interesa”, objašnjava Gajić.

I advokat Branislav Čubrilo je na jučerašnjem ročištu tražio da se tužba odbaci kao neblagovremena. On je dodao i da ukoliko sud to ne učini, onda tužbeni zahtev treba odbiti kao neosnovan.

Na ovakav stav advokata Čubrila, reagovao je sudija Dragović. Nakon što je izneo svoje pravne argumente u vezi sa zakonskom osnovanošću podnete tužbe, sudija Dragović je u nastavku svog obraćanja stranama u postupku, ali i novinarima koji su ovo suđenje pratili (uz upozorenje da sa ročišta ne smeju da izveštavaju bez odobrenja predsednika suda) ocenio da bi se zbog takvog stava advokata Branislava Čubrila „na neki način moglo zaključiti da se on zalaže za opstanak takvog akta, odnosno za opstanak manjkavih pravnih poslova do sada i ubuduće“. Negirajući navode sudije, Čubrilo je odgovorio da se on samo zalaže za sprovođenje zakonitog postupka.

Problemi sa nalazom veštaka

I izjašnjenje grafoskopskog veštaka, Radoslava Svičevića, praćeno je burnom polemikom učesnika u postupku. Svičevićevo veštačenje pokazalo je da potpisi na osnivačkom aktu, kao i onaj deponovan u banci, ne pripadaju Andreju Vučiću. Grafoskopski veštak utvrdio je i da je lična karta kojom je preduzeće osnovano, falsifikat.

Punomoćnik Andreja Vučića, advokat Zoran Jakovljević rekao je da je nesporno utvrđeno da njegov klijent nema veze sa pomenutom firmom koja je nastala na osnovu falsifikovanih dokumenata, zatraživši od suda da poništi ugovor o osnivanju “Asomakuma”.

“Veštačenje je jasno, nedvosmisleno, stručno, profesionalno i prema pravilima struke”, ocenio je Jakovljević.

S druge strane, zastupnik “Asomakuma”, Branislav Čubrilo izneo je niz primedbi na način na koji je veštačenje urađeno, a najvažnije se odnose na netransparentnost postupka, kao i na činjenicu da su predmet veštačenja bile kopije dokumenta.

Čubrilo je uložio prigovor, jer ga veštak Svičević nije obavestio o mestu i datumu veštačenja, iako mu je sud to naložio Rešenjem o veštačenju od 10. jula 2015. godine.

Svičević je negirao tvrdnje da je postupak veštačenja bio netransparentan, a na pitanje Čubrila gde je izvršeno veštačenje, odnosno uzorkovanje potpisa i ko mu je prisustvovao, odgovorio je da je veštačenje izvršio u kancelariji Andreja Vučića u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Topčideru i da mu „niko nije prisustvovao“.

„Nije bilo potrebno prisustvo punomoćnika, zato što sam se držao primerene metodologije. Prisustvo kontrole prilikom uzorkovanja (uzimanje potpisa od osobe čiji se potpis veštači, prim. aut.) utiče na lice koje daje uzorak“, obrazložio je veštak, dodajući da je postupak obavio u skladu sa Zakonom o parničnom postupku (ZPP).

Veštak tvrdi da strankama u postupku nije ugroženo nikakvo pravo, jer je sve u nalazu proverljivo.

„Ukazujem da je Jakovljević imao isti tretman kao Čubrilo s obzirom da nije prisustvovao uzorkovanju nespornih potpisa Andreja Vučića“, rekao je Svičević dodavši da je „Andrej Vučić  ispisao ćiriličnim pisanim i štampanim slovima dana 2.septembra 2015. godine nesporne potpise uz instrukcije veštaka“.

Kao razlog zbog kojeg je uzorkovanje Vučićevih potpisa obavljeno baš u njegovoj kancelariji, Svičević je naveo to što se baš tu nalazila dokumentacija sa njegovim nespornim potpisima.

Svičević je, međutim, izbegao odgovor na pitanje da li je samom postupku veštačenja prisustvovao i Andrej Vučić.

Ko je koga obavestio

Rasprava o nepozivanju advokata da prisustvuju veštačenju, kulminirala je Čubrilovom tvrdnjom da je, pošto nije dobio nikakvo obaveštenje o datumu veštačenja, sam zvao Svičevića telefonom da ga pita kada će ono biti izvršeno kako bi mogao da mu prisustvuje, ali da nije dobio odgovor. Svičević je to negirao i rekao da je tačno to da je on zvao Čubrila telefonom. Pošto je svako ostao na svojoj poziciji, advokat Jakovljević i veštak Svičević su konstatovali da se to lako može dokazati uvidom u listinge telefonskih razgovora. Kada je, međutim, nakon toga advokat Čubrilo iz svoje fascikle izvadio listing iz kojeg se videlo da je on taj koji je zvao, advokat Andreja Vučića je primetio da je to uopšte i nije relevantno za raspravu.  

Polemika se vodila i u vezi sa relevantnošću veštačenja fotokopija dokumentacije sa potpisom Andreja Vučića. Advokat Čubrilo je pitao da li je verodostojno veštačiti potpise sa dokumenata koji nisu originalni i zbog čega je Svičević veštačio i neoverene fotokopije.

Veštak je objasnio da nije veštačio originale, jer njih nije bilo ni u spisima ovog predmeta, kao ni u spisima predmeta koji je formiran u okviru krivične istrage koju Više tužilaštvo vodi protiv 18 osoba osumnjičenih da su učestvovali u krivičnim delima u vezi sa poslovanjem „Asomakuma“ i još nekoliko drugih fantomskih firmi čiji nazivi takođe počinju slovom „A“.

Čubrilo je postavio i pitanje da li je grafoskopski veštak ovlašćen da veštači da li je lična karta falsifikat, pošto on smatra da nije i da je to moglo da se utvrdi samo u nekom drugom sudskom postupku, ali ni ovo pitanje nije dozvolio.