Slučaj Ribnikar: Da li će tabloidi snositi posledice za medijsko lešinarenje

Miljana Martinović zamolila je prijatelje da urade pres kliping – stotine tekstova i televizijskih izveštaja objavljenih u prva četiri meseca nakon što su njena 12-godišnja ćerka Katarina, još osmoro dece i čuvar ubijeni u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar 3. maja 2023. godine.

U trenutku kada je tražila kliping, Katarinina majka želela je da roditeljima žrtava omogući da pokrenu „sve tužbe“, kao i da se napravi analiza svih dešavanja. 

„Meni je to bilo bolno da gledam. I traumatično. Imali smo dugo taj pres kliping na raspolaganju. U prvih šest meseci, nismo stigli da se bavimo bliže medijima. Bilo je previše tema koje su nas mučile, opterećivale, zauzimale naše kapacitete. A za analizu ima uvek vremena“, kaže Miljana Martinović.

Pred šestomesečni pomen Katarini, počeli su da ističu i zakonski rokovi od šest meseci za podnošenje tužbi. U Srbiji je tužbe protiv štampanih medija moguće podneti u prvih šest meseci od objavi.

Martinović je preko advokata podnela tužbe protiv Srpskog telegrafa i Večernjih novosti i odgovornih urednika ovih medija – Dražena Ostojića i Milorada Vučelića. 

Više od godinu dana kasnije, ovi sporovi su i dalje u toku. Jedno zakazano ročište u postupku protiv Srpskog telegrafa moralo je da bude odloženo, jer je trebalo da se održi istog dana kada je porodica Martinović imala ročište i u krivičnom postupku protiv roditelja maloletnog počinioca.

Postupci koje je pokrenula Miljana Martinović nisu izuzetak. Suđenja protiv medija okončana tokom prošle godine zbog kršenja privatnosti, trajala su u proseku gotovo dve godine, pokazuje analiza nevladine organizacije Partneri Srbija.

Izveštavanje o ubistvima u Ribnikaru i dalje prate brojna kršenja ne samo Kodeksa novinara Srbije, već i Zakona o javnom informisanju i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Tabloidi u Srbiji nisu snosili posledice ni kada su u pitanju njihove finansije – oglašivači, među kojima su i državne institucije i preduzeća u kojima država ima udela, ali i ona u kojima ima uticaj, i dalje im dodeljuju milionske iznose.

Miljana Martinović kaže da je podnela tužbe sa nadom da će se stvari promeniti.

„Jedan od najvažnijih razloga da se time bavim je vrednosni – da takve stvari više ne postoje, takva vrsta izveštavanja, iz jednog očaja koji mi gledamo decenijama, a koji je mene posebno pogodio od 3. maja. I nas sve, i moju decu, i drugu decu“, objašnjava Miljana Martinović.

Kako su mediji izveštavali o ubistvima u Ribnikaru?

Hiljade tekstova objavljeno je samo u prvih nekoliko dana od ubistava u Ribnikaru. Obeležio ih je senzacionalizam, iznošenje traumatičnih detalja, spekulisanje o motivima, invazija na privatnost žrtava i njihovih porodica, objavljivanje neproverenih ili neproverljivih informacija i fokusiranje na počinioca.

Oni su naveli da takvo izveštavanje dodatno povređuje i traumatizuje decu i porodice žrtava i stvara „atmosferu straha“.

„Većina medija, nažalost, prethodnih dana zaboravila na elementarna pravila izveštavanja u situacijama koje uključuju veliki bol i šok“, piše u saopštenju koje su potpisali Savet za štampu, Save the Children, Centar za prava deteta, Prijatelji dece Srbije i Mreža organizacija za decu Srbije.

Više od tri meseca posle ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, roditelji ubijene dece uputili su medijima otvoreno pismo. 

„Molimo vas da prestanete da nas dodatno razarate svojim izveštavanjem“, piše u njemu.

BIRN-ova analiza tekstova objavljenih u sedam onlajn medija koji, prema podacima Gemius Audience servisa, spadaju u deset najposećenijih medijskih portala (Nova, Informer, Kurir, Blic, Novosti, Telegraf, Alo) pokazala je da su od 3. do 7. maja ovi portali objavili gotovo 2.800 tekstova o ubistvima u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju.

Detaljna analiza 350 medijskih sadržaja sa kojima su korisnici imali najintenzivniju interakciju na društvenim mrežama, pokazala je da je u gotovo 70 odsto ovih tekstova prekršeno pravo na privatnost. Mediji su kršili privatnost žrtava ili osumnjičenih u proseku 47 puta na dan, piše u izveštaju Invazija na privatnost.

Savet za štampu analizirao je izveštavanje devet štampanih medija sa nacionalnom pokrivenošću – Alo, Blic, Danas, Informer, Kurir, Nova, Politika, Srpski telegraf i Večernje novosti – u periodima od 4. do 13 maja, a zatim od 25. maja do 3. juna. Ovi mediji objavili su 2113 strana o ubistvima u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, a u 241 tekstu je zabeleženo 1011 prekršaja Kodeksa novinara Srbije.  

Sudski postupci protiv medija: Odštete mediji ni ne osete

Osim Miljane Martinović, tužbe protiv tabloida podnela je i Dragana Anđelković, majka čija je 13-godišnja ćerka Mara Anđelković takođe ubijena u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar.

Dragana Anđelković je pokrenula postupke protiv Srpskog telegrafa, Večernjih novosti i Informera. Do sada je prvostepena presuda doneta samo protiv Srpskog telegrafa i njom je delimično usvojen tužbeni zahtev. Predmet je trenutno u Apelacionom sudu.

Do sada su održana dva ročišta po njenoj tužbi protiv Večernjih novosti i jedno protiv Informera. U februaru će dva puta ići na sud, jer su za tada zakazana naredna ročišta u oba predmeta.

Postupci protiv medija, po tužbama koje obuhvataju kršenje privatnosti, mogu trajati između šest meseci do nekoliko godina. Analiza presuda donetih tokom 2023. godine pokazuje da je prosečno vreme trajanja prvostepenog postupka 21 mesec. Najkraći je trajao šest meseci, a najduži više od četiri godine, navodi se u izveštaju u nevladine organizacije Partneri Srbija Povrede privatnosti u medijima – analiza sudske prakse.

Tokom 2023. godine, donete su 64 presude u ovim postupcima, a sudije su najčešće dodeljivale sumu od 100.000 dinara kao naknadu štete.

Autori izveštaja navode da broj presuda pokazuje da su povrede prava na privatnost postale deo svakodnevnice, ali da se žrtve retko odlučuju da pravdu potraže pred sudom, a da iznos za dosuđene naknade ne odgovara ozbiljnosti posledica.

Damjan Mileusnić, koautor izveštaja i projektni koordinator i istraživač Partnera Srbije, kaže da sudska praksa nema neki odvraćajući efekat na počinioce – u najvećem broju slučajeva u pitanju su tabloidi.

„Iako te novčane naknade jesu male, i iako se dugo čeka na te naknade štete, kada bi se zaista svi odlučili da tuže, mislim da bi to dovelo do neke promene u ponašanju medija, konkretno tabloida“, kaže Mileusnić.

Sud nije dovoljan da promeni praksu

Novinarska udruženja usvojila su novi Kodeks novinara i novinarki Srbije u decembru ove godine, u koji je uneto poglavlje „Poštovanje dostojanstva“. U njemu se, između ostalog, navodi da mediji ne smeju da zloupotrebljavaju emocije drugih ljudi, da su dužni da poštuju i štite prava i dostojanstvo dece i žrtava zločina, kao i da se sa sahrana ne izveštava, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti.

Savet za štampu prati poštovanje Kodeksa, ali odluke Saveta nisu obavezujuće, te ih se tabloidi često ne pridržavaju.

Ipak, na insistiranje novinarskih udruženja u novi Zakon o javnom informisanju i medijima, usvojen u oktobru 2023, uneta je i zakonska obaveza da država i lokalne samouprave novac na konkursima za finansiranje medija može dodeljivati samo onim medijima protiv kojih u prethodnih godinu dana nisu izrečene mere Saveta ili Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Pošto su od donošenja novog zakona, državne i lokalne institucije, značajno smanjile davanja novca tabloidima putem javnih konkursa, ali i nastavile da ih finansiraju putem oglašavanja, udruženja su tražila da se slična odredba unese i u nacrt novog Zakona o oglašavanju. Za sada nema naznaka da će tako i biti.

BIRN je u istraživanju Transparentnost pod lupom: Javne nabavke za medijske usluge analizirao potrošnju gotovo milijardu dinara javnog novca koje su državne institucije, administracije i javna preduzeća potrošile na oglašavanje tokom 2023. i prve polovine 2024. godine.

Analiza preko 300 ugovora, dostupnih na Portalu javnih nabavki, pokazuje da su mediji s tabloidnom uređivačkom politikom, najveći prekršioci etičkog kodeksa, dobili značajan deo novca.

„Podaci ukazuju na to da su najveći dobitnici budžetskog novca mediji tabloidne orijentacije, koji su u prethodnim istraživanjima identifikovani kao najveći prekršioci etičkih novinarskih standarda. Tako su oni dobili najmanje 268 miliona dinara kroz javne nabavke direktno“, rekla je Tanja Maksić, autorka istraživanja i projektna menadžerka BIRN-a.

Maksić je navela primer Državne lutrije Srbije koja je na oglašavanje izdvojila oko 200 miliona dinara, od čega je najveći ugovor otišao Medijskoj mreži Srbije, izdavaču tabloida Srpski telegraf.

Veliki deo novca dodeljen je marketinškim agencijama, koje u proseku dobijaju veće ugovore od pojedinačnih medija, ali se ne zna kojim medijima oni dalje raspodeljuju sredstva.

Miljana Martinović: Moramo ujedinjeni da menjamo stvari

Informacije o istrazi o pucnjavi u Ribnikaru, prema važećim propisima, kako je ranije objavio BIRN, moglo je da iznosi samo nadležno tužilaštvo – u ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT), čiji su zamenici tužioca bili na uviđaju u školi Vladislav Ribnikar.

Ipak, samo u prvih deset sati, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i načelnik Policijske uprave Grada Beograda Veselin Milić objavili su niz podataka o deci koji nisu smeli da izađu u javnost – nijedan od njih nema zakonska ovlašćenja da iznosi podatke iz istrage.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je nadzor pošto je Milić na konferenciji za štampu, koja je prenošena uživo, pokazao čitljiv spisak dece koju je ubica „planirao da likvidira“.

U zapisniku Poverenika o izvršenom inspekcijskom nadzoru navodi se da Veselin Milić nije kršio zakon kada je pokazao spisak dece otkrivajući  identitet dece, već da su mediji taj spisak učinili dostupnim javnosti kršeći Zakon o informisanju. Brojni pravnici su izrazili neslaganje sa ovim zaključkom, navodeći da „deluje kao da niko ne sme da utvrdi da je Milić pogrešio”.

„Treba da se povežemo, da se svaka stvar dovede do kraja i da se prati kontinuirano. Uznemirava me što i kad se nešto i započne, i jedan korak i napravi, nema zaokruženja ili rezultata, ili je toliko malo da se ne primeti. U slučaju kad je načelnik beogradske policije, Veselin Milić pokazao javno spisak dece koja su bila „mete“ počinioca zločina, jesu podignute tužbe protiv medija koji su taj spisak objavljivali ili ga koristili kao „pozadinu“ u svom studiju, ali Savet REM-a nije izrekao nijednu meru, kao što nijedno tužilaštvo još nije uzelo u rad krivičnu prijavu protiv Veselina Milića. Neverovatne su razmere štete, bola i straha koje su prouzrokovane ovim delom“, kaže Miljana Martinović. 

Katarinina majka je mnogo puta čula da se situacija u medijima u Srbiji neće promeniti.

„Ja verujem da ipak može, da moramo da radimo sinergično, kroz  smanjivanje čitalačke publike tabloidnih medija, što uključuje najrazličitije aspekte, ali i kroz direktan rad sa medijima i kroz edukacije, pritiske na institucije, zakone i kaznenu politiku i pozivanjem na odgovornost pojedinaca i institucija. Važno je da radimo na tome“, zaključuje Martinović.