Pucnjava u Ribnikaru: Kako su Aleksandar Vučić i Veselin Milić prekršili zakone iznošenjem podataka o deci

Oko dva sata pošto je policija zvanično saopštila broj dece ubijene u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, načelnik Policijske uprave Grada Beograda Veselin Milić stao je za govornicu u Vladi Srbije, pred kamerama pokazao čitljiv spisak dece koju je ubica „planirao da likvidira“ i saopštio puno ime i prezime maloletnog ubice.

Tako je Milić postao prvi visoki državni zvaničnik koji je 3. maja pred kamerama prekršio odredbe nekoliko zakona koji štite privatnost podataka i dece, ali i Zakona o krivičnom postupku.

Nekoliko sati kasnije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred kamerama je citirao podatke iz zdravstvenih izveštaja maloletnog ubice, rekao koliko godina ima i u koju školu ide njegova mlađa sestra i govorio o tome koliko zarađuju njihovi roditelji.

Nijedna od ovih informacija nije smela da izađe u javnost, njihovim iznošenjem prekršeno je više zakona, a Vučić kao predsednik ni nema nadležnost da o istragama govori, kažu sagovornici BIRN-a.

Informacije o istrazi, prema važećim propisima, moglo je da iznosi samo nadležno tužilaštvo – u ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT), čiji su zamenici tužioca bili na uviđaju u školi Vladislav Ribnikar.

Maloletni K.K. je u sredu 3. maja ujutro u školi ubio osam učenika i radnika obezbeđenja i ranio još šest učenika i nastavnicu. Dvanaest dana kasnije, još jedna učenica je preminula od posledica zadobijenih rana.

BIRN je sutradan, 4. maja, uputio pitanja nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, pitajući ih da li su i kome dali saglasnost da iznosi podatke iz istrage, naročito apostrofirajući Veselina Milića, pošto predsednik ni po kom osnovu nije smeo te podatke da iznosi.

Tužilaštvo je odbilo da odgovori na pitanja. Zbog toga, BIRN je istom tužilaštvu u narednih mesec dana uputio dva zahteva za pristup informacijama od javnog značaja tražeći informacije i dokumenta kojima VJT ovlašćuje bilo koga iz MUP-a i drugih institucija da iznosi podatke iz istrage, kao i informacije o tome da li je VJT preduzelo bilo koje korake u vezi sa neovlašćenim objavljivanjem podataka. 

Iz ovog tužilaštva, međutim, izbegli su da odgovore i na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, navodeći da novinari treba da se obrate Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP).

Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o tome da li je Milića neko ovlastio da u javnosti iznese detalje iz istrage. 

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je 5. maja, dva dana posle spornih konferencija za medije, u odgovoru BIRN-u naveo da „nije došao do zaključka da postoje elementi za pokretanje inspekcijskog nadzora prema bilo kom licu”.

Pred objavljivanje ovog teksta, BIRN je ponovio ova pitanja Povereniku i ovog puta dobio odgovor da je vanredan inspekcijski nadzor prema Ministarstvu unutrašnjih poslova pokrenut 9. juna i da će se okončati u roku od 90 dana.

„Ukoliko postoji osnov za podnošenje prekršajnih/ krivičnih prijava, verujemo da će nadležni pravosudni i drugi organi postupati u tom slučaju. Nakon završetka postupka vanrednog inspekcijskog nadzora, Poverenik će na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja ceniti da li postoje elementi za izricanje mera iz svoje nadležnosti“, piše u odgovoru ove institucije na pitanja BIRN-a.

Poverenik nema zakonska ovlašćenja da vodi postupak inspekcijskog nadzora prema funkcionerima koji uživaju pravo imuniteta – ovoj grupi pripada Predsednik Srbije.

Curenje podataka iz istraga uobičajena praksa u Srbiji

Od 10. maja roditelji odeljenja VII/2 OŠ „Vladislav Ribnikar“ zahtevaju od države da se utvrdi ko je odgovoran za to što je javnosti prikazan spisak učenika koje je maloletni ubica planirao da ubije.

Ana Brnabić je u Skupštini Srbije 21. juna izjavila da je u vezi sa odgovornošću za objavljivanje spiska u toku „interna kontrola u Ministarstvu unutrašnjih poslova“. 

„Odgovorni će, naravno, odgovarati za to šta je urađeno, samo da vidimo šta se tačno desilo i ko je odgovoran i svi će odgovarati, i niko ne beži od odgovornosti“, rekla je Brnabić.

Curenje podataka iz postupaka i komentarisanje sudskih procesa koji su u toku nisu novost u Srbiji. Evropska komisija od 2013. u izveštajima o Srbiji kao jedan od problema navodi „neovlašćene“ javne istupe o procesima koji se vode. 

„Državni zvaničnici, uključujući i one na najvišem nivou, kao i poslanike, nastavljaju da javno govore o istragama ili sudskim postupcima u toku. Informacije procurele iz istraga ili predmeta objavljivane su u brojnim medijima i mogu se smatrati uplitanjem u istrage i procesuiranje slučajeva“, piše u izveštaju iz 2022.

Aleksandar Vučić prethodno je javno komentarisao brojne istrage i suđenja, pa je tako u oktobru 2021. kritikovao što je Predrag Koluvija, vlasnika plantaže Jovanjica, bio dve godine u pritvoru, a nekoliko meseci ranije je detaljno iznosio na televiziji šokantne podatke iz istrage protiv Veljka Belivuka.

Javno pokazivanje spiska dece prvo je objavljivanje podataka iz istrage koje je dovelo do masovnog bunta javnosti i zahteva da neko za to snosi odgovornost. Deca iz škole Vladislav Ribnikar – kako su izjavili pojedini roditelji – dobijaju pretnje i trpe zlostavljanje na društvenim mrežama

Da li će neko zaista i snositi posledice još nije poznato, iako se trenutno vode dve istrage – nadzor poverenika i interna kontrola MUP. Ono što analiza zakonskih propisa i sagovornici BIRN-a sa sigurnošću pokazuju je da Aleksandar Vučić i Veselin Milić nisu smeli da iznose u javnost informacije o deci i istrazi, kao i da su iznošenjem podataka o maloletnicima prekršili niz zakona.

Kako su Vučić i Milić izneli lične podatke maloletnika?

Ko sme da iznosi podatke iz istraga?

Zakon o krivičnom postupku propisuje da predistražnim postupkom, kao i istragom, rukovodi nadležno javno tužilaštvo i svi organi su dužni da postupaju po zahtevima tužilaštva. Zakon o javnom tužilaštvu navodi da tužilaštvo obaveštava javnost o pojedinačnim predmetima.

Iznošenje podataka detaljno je propisano pravno obavezujućim Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.

„Obaveštavanje javnosti vrši javni tužilac ili zamenik javnog tužioca koga on odredi, odnosno portparol javnog tužilaštva“, piše u ovom Pravilniku.

Mogućnost da neko drugi, odnosno policija, obaveštava javnost o slučajevima u nadležnosti tužilaštva se ni ne spominje u Pravilniku. U neobavezujućem dokumentu „Vodič za komunikaciju između javnog tužilaštva, medija i javnosti“ se navodi da „Tužilaštvo kao organ koji rukovodi predistražnim i istražnim postupkom mora da radi na sprečavanju takozvanog curenja informacija ne samo kada je reč o postupanju javnog tužilaštva već i kada je reč o radu policije“, te da „curenje informacija koje šteti postupku mora biti istraženo i ispitano, o čemu se vodi posebna evidencija“.

Praksa tužilaštva je da se podaci iz pretkrivičnog postupa i istrage ne iznose i ne daju na uvid medijima i javnosti ni kada ih traže. Ukoliko izlazi u javnost sa informacijama iz ovih faza postupka, propisano je da tužilaštvo mora da vodi računa o tome da ne ugrozi istragu i prava osoba obuhvaćenih postupkom.

Zakon o policiji predviđa da MUP redovno, blagovremeno i potpuno obaveštava javnost o svom radu, osim ako bi time povredio propis o tajnosti podataka i dostojanstvo građana ili ugrozio pravo na ličnu slobodu i bezbednost.

Izuzetak su i slučajevi kada policija preduzima „mere i radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak“, odnosno kada se vodi predistražni i krivični postupak kojim rukovodi tužilaštvo.

Policijski službenik mora da dobije odobrenje da bi izašao u javnost. Član 207 Zakona o policiji navodi da u teške povrede službene dužnosti spada „samoinicijativno istupanje policijskih službenika i ostalih zaposlenih u javnosti i sredstvima javnog informisanja u vezi s radom, koje je izazvalo ili bi moglo da izazove štetne posledice po ugled Ministarstva“.

Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je 2021. godine Direktivu o postupanju policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova u odnosu sa medijima. Ovaj dokument, međutim, nije javno dostupan, pa nije jasno da li je i ko Miliću morao da da odobrenje da govori pred kamerama.

„Po Zakoniku o krivičnom postupku javno tužilaštvo rukovodi istragom. Međutim, to ne prati i praksu obaveštavanja javnosti o toku postupka, već u Srbiji informisanje javnosti o slučajevima i toku krivičnih postupaka vrši MUP“, kažu iz organizacije „Partneri Srbija“ i dodaju da u Zakonik o krivičnom postupku ne određuje koje informacije iz koje faze postupka se saopštavaju javnosti.

Šta smeju da objave državni organi?

Advokat Rodoljub Šabić, koji je godinama bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za BIRN da je zakonska pretpostavka da je policija dužna da postupa po nalogu tužilaštva.

„Ali pretpostavka je i da tužilaštvo, čiji je primarni zadatak zaštita zakonitosti, neće davati naloge koji su suprotni zakonu i kojima se krše ustavom i zakonima zajamčena prava građana. Nažalost, u našoj praksi nedopustivo često ni prva ni druga pretpostavka se ne ostvaruju“, kaže on.

Zakon o javnom tužilaštvu propisuje da, ukoliko tužilaštvo iznosi podatke o pojedinim predmetima, to mora da radi „u skladu s interesom postupka, poštujući pretpostavku nevinosti i vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti, privatnosti i dostojanstva učesnika u postupku.“

Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima još detaljnije navodi da tužilaštvo mora da vodi računa da iznošenjem informacije „ne ugrožava privatnost učesnika postupka.“

„Prilikom obaveštavanja javnosti mora se voditi računa o interesima morala, javnog poretka, nacionalne bezbednosti, zaštiti maloletnih lica, privatnog života i nacionalnim osećanjima“, piše dalje u ovom dokumentu.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne propisuje posebno pravila o obradi podataka dece, ali se u ovom i drugim zakonima insistira da se sa podacima dece mora postupati sa posebnom pažnjom.

U ovom zakonu, međutim, u više članova se navodi da institucije poput policije, tužilaštva ili sudova smeju da obrađuju podatake o zdravstvenom stanju ljudi samo u određenim slučajevima, kao što je „zaštita životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica“.

Bivši poverenik kaže da javnost treba na proaktivnoj osnovi da od nadležnih dobija informacije o toku istrage, preduzetim radnjama i rezultatima, ali da nema razloga, sem u slučajevima izričito predviđenim zakonom, da se javnosti čine dostupnim lični podaci osumnjičenih ili žrtava.

„Načelno, zbog zaštite i toka postupka i poštovanja prezumpcije nevinosti i zaštite privatnosti, sem u slučajevima izričito predviđenim zakonom, konkretni, pogotovo lični podaci koji se obrađuju tokom istrage treba da su dostupni samo učesnicima u tom postupku, tužilaštvu, policiji, braniocima“, kaže on.

Tako, objavljivanje ličnih podataka je neophodno u slučaju izdavanja poternica, kada MUP objavljuje ime, prezime, fotografiju i druge podatke neophodne za pronalaženje ljudi osumnjičenih za neki zločin.

Dok se iznošenje podataka o deci mlađoj od 14 godina od strane državnih institucija ne definiše posebno postojećim zakonima, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u članu 55. navodi da se tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku, ne smeju objaviti bez odluke suda.

„Objaviti se može samo onaj deo postupka, odnosno samo onaj deo odluke za koji postoji odobrenje, ali u tom slučaju ne smeju se navesti ime maloletnika i drugi podaci na osnovu kojih bi se moglo zaključiti o kom je maloletniku reč“, piše u ovom zakonu.

Prednacrt Zakona o pravima deteta, čije donošenje je predviđeno još Ustavom Srbije 2006. godine, definiše da deca imaju pravo na zaštitu privatnosti i zaštitu od nasilja, a u nasilje spada i „izlaganje javnosti privatnih podataka o detetu, njegovoj/njenoj porodici ili sredini iz koje potiče i audio i video prikaza deteta putem štampanog materijala i ICT, bez saglasnosti deteta i zakonskog zastupnika”.

Međutim, ovaj zakon nikada nije usvojen u Skupštini Srbije.

Šabić: Iznošenjem podataka Vučić prekršio zakon

Šabić kaže za BIRN da je objavljivanje podataka iz zdravstvene evidencije ili podataka o maloletnoj sestri izvršioca ubistva su „bez sumnje vrlo drastični primeri“ nedopuštene obrade podataka o ličnosti.

„Predsednik republike je organ koji nema nikakvu ulogu u istražnom postupku, pa lični podaci pribavljeni tokom istrage ni po kom osnovu ne mogu biti legitiman predmet obrade od strane predsednika republike, a pogotovo ne na način da ih on javno saopštava javnosti. To važi i za članstvo u Savetu za nacionalnu bezbednost koji je telo koje se bavi načelnim, opštim pitanjima nacionalne bezbednosti i koordinacije rada službi bezbednosti, a ne konkretnim istragama“, kaže Šabić za BIRN. 

Ana Toskić Cvetinović i Uroš Mišljenović iz organizacije „Partneri Srbija“ navode da, iako „predsednik republike ima najviši stepen sertifikata za pristup tajnim podacima“, a podaci iz istraga jesu poverljivi podaci, „predsednik je dužan da postupa u okviru svojih ustavnih ovlašćenja“. 

„Tako bi osnovan bio pristup tajnim podacima i informacijama koje su od značaja za nacionalnu bezbednost. Ali, njihovo objavljivanje zahteva prethodno odobrenje organa koji vodi konkretan postupak. U ovom slučaju, to je tužilaštvo“, objašnjavaju.

Nekadašnji Poverenik navodi i da bi u navedenim primerima moglo da se spekuliše da je počinjeno više mogućih krivičnih dela, poput odavanja profesionalne tajne od strane lekara (čl.141 Krivičnog zakonika), kršenja zakona od strane tužioca (čl.360 KZ) ili nesavesnom radu u službi od strane nekog u policiji (čl.361 KZ). 

„Ali nezavisno od tih spekulacija, ostajući samo na terenu zaštite podataka o ličnosti, evidentno je reč o nedopuštenoj obradi podataka koja je po našem Krivičnom zakoniku krivično delo (čl.146) za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine odnosno, ako delo izvrši službeno lice kazna zatvora, do tri godine“, kaže Šabić. 

Iz organizacije„Partneri Srbija“, koja se, između ostalog, bavi i zaštitom privatnosti i podataka o ličnosti,  kažu da se u slučaju privatnih podataka o zdravstvenom stanju „verovatno radi o podacima koji su prikupljeni za vođenje krivičnog postupka, ali, mislimo da ne postoji interes javnosti da sa njima bude upoznata“, te da „svakako takve informacije ne treba u javnost da iznosi predsednik republike – sva komunikacija sa javnošću u vezi sa detaljima krivičnog postupka trebalo bi da ide preko tužilaštva“.

Milić prekršio zakon pokazivanjem spiska dece

Iz „Partneri Srbija“, kažu da je spisak dece dokument koji je pribavljen u vršenju službene dužnosti, a za koji ne postoji interes javnosti da bude upoznata sa njegovom sadržinom. 

„Pritom, objavljivanje spiska je dodatno uznemirilo javnost, a posebno porodice i decu iz Ribnikara. Moguć ishod nadzora bio bi podnošenje prekršajne ili krivične prijave”, kažu iz ove organizacije za BIRN.

Zbog hijerarhijskog odnosa tužilaštva i MUP-a u vođenju krivičnog postupka, koji je utvrđen Zakonikom o krivičnom postupku tako da istragama rukovodi tužilaštvo, iz „Partnera Srbija“ navode da „MUP nije smeo bez odobrenja tužilaštva da objavi spisak dece“.

Oni navode da je odgovornost svakog organa vlasti da proceni da li informacija u njihovom posedu jeste informacija od javnog značaja i sme li biti objavljena. 

„U slučaju objavljivanja spiska dece, taj spisak nije smelo da objavi ni tužilaštvo a ni MUP, zato što objavljivanje ugrožava bezbednost i privatnost dece sa spiska, i nije postojao interes javnosti da bude o tome obaveštena“, kažu iz „Partnera Srbije“.

Policija i postupanje prema maloletnicima

Čitav niz pravno obavezujućih dokumenata određuje postupanje policije i tužilaštva prema maloletnicima, bilo da su počinioci dela ili oštećeni.

Tako Član 70 Zakona o policiji propisuje da „prilikom primene policijskih ovlašćenja policijski službenici dužni su da vode računa o dostojanstvu ličnosti maloletnog lica, psihičkim, emocionalnim i drugim ličnim svojstvima i zaštiti njegove privatnosti.“

Zakon o krivičnom postupku u članu 304 predviđa da će radi zaštite, između ostalog, interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku, organ postupka koji preduzima dokaznu radnju narediti licima koji razgledaju spise istrage da određene informacije čuvaju kao tajne, te da će osobe koje su ove podatke saznale biti upozorene da odavanje tajne predstavlja krivično delo, u skladu sa zakonom. 

U članu 363, ovaj Zakon predviđa da se javnost može isključiti i iz glavnog pretresa, dela postupka koji je inače gotovo uvek obavezno otvoren za javnost, između ostalog zbog interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku.

Kodeks policijske etike, obavezujuće uputstvo ponašanja za policajce, u članu 7 navodi da „policijski službenici ne otkrivaju i ne koriste neovlašćeno podatke do kojih su došli u službi ili povodom vršenja službe, a naročito one koji bi mogli ugroziti tok zakonitog postupka, odnosno prava trećih lica.“

MUP je još 2006. doneo Uputstvo o postupanju policijskih službenika prema maloletnim i mlađim punoletnim licima, dokument u kom je na sedam strana istaknuto koliko je važno pažljivo postupanje policije kada su u pitanju deca i maloletnici. U njemu se navodi da „kada preduzimaju mere i radnje prema maloletnom licu, ovlašćena službena lica postupaju obazrivo, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnog lica, a sve u cilju da mere i radnje koje se preduzimaju ne bi štetno uticale na njegov razvoj.“