Saradnja Srbije i firme G42: Uvoz bioinformatike ili digitalne autokratije?

Kompanija G42 iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je zbog proizvodnje intruzivnih tehnologija, prikupljanja podataka, saradnje sa izraelskom vojnom industrijom, emiratskim bezbednosnim strukturama i kineskim firmama koje su na “crnoj listi” SAD-a nazvana “izvoznikom digitalne autokratije”, ostala je u medijskoj senci Srbije iako je sve bliskiji partner Vlade i predsednika Vučića. 

Saradnja G42 i Srbije ogleda se u izgradnji fabrike za proizvodnju Sinofarm kineske vakcine i najavljenoj saradnji na razvoju veštačke inteligencije u Srbiji. Sa predstavnicima firme nekoliko puta se sreo i predsednik Vučić razgovarajući na temu “saradnje u oblastima medicine, nauke, razvoja veštačke inteligencije i najnovijih tehnologija”. 

Inostrani naučni geopolitički članci, do kojih je BIRN došao, ukazuju da G42 teži širenju svoje masovne baze digitalnih podataka putem različitih izvora i neretko van granica matične zemlje, izvan potrebe i mimo prvobitno postavljene svrhe prikupljanja podataka. Iz pobrojanih razloga, kompanija je u međunarodnim krugovima dobila nadimak Palantir 2.0, poredeći je sa američkom kompanijom Palantir koju je Edvard Snouden kritikovao zbog njenog dugogodišnjeg globalnog neovlašćenog nadzora, masovnog profilisanja građana i kontroverzne saradnje sa američkom tajnom službom NSA. 

Kako se navodi u naučnim člancima, a potvrđuju sagovornici BIRN-a, do pristupa podacima G42 dolazi direktno saradnjom sa državama ili indirektno, kroz moguću razmenu podataka sa biomedicinskim kompanijama sa kojima je G42 uspostavio čvrstu saradnju, a koje su prisutne u Srbiji. 

Marva Fatafta, istraživač u nevladinoj organizaciji AccessNow koja se bavi ljudskim pravima u digitalnom prostoru, kaže za BIRN da Ujedinjeni Arapski Emirati teže izvozu digitalne autokratije, te da poslovni interesi kompanije kakva je G42 u zemljama poput Srbije mogu biti eksploatacija osetljivih podataka.

“Kompanije imaju obavezu da poštuju propise o zaštiti podataka zemlje u kojoj su poslovno aktivni ali države su te koje moraju da postave mehanizme zaštite i obave `dužnu pažnju` na to koga uzimaju za partnere. Zloupotreba podataka može doći i od kompanije i od države, ako ima nisku stopu poštovanja ljudskih prava”, kaže Fatafta.

G42 kao “oštrica” digitalne autokratije Emirata

Peng Sijao, direktor grupacije G42 i šeik Tahnun bin Zajed, nezvanični vlasnik ove arapske kompanije, vuku korene iz mračne industrije sajber-špijunaže u kojoj su žrtve, između ostalih, bili politički oponenti dinastije bin Zajed, aktivisti, novinari i njihove porodice. Ovaj dvojac se našao u centru skandala 2019. kada je otkriveno da arapska aplikacija za dopisivanje ToTok ima “zadnja vrata”  koja omogućavaju G42 kao kreatoru aplikacije da špijunira milione korisnika aplikacije. 

Savetnik za državnu bezbednost Emirata šeik Tahnun bin Zajed, je brat vladara Muhameda bin Zajeda i ključni čovek bankarske i vojne industrije Emirata koje sarađuju i sa srpskom stranom. Iz Tahnunove kancelarije je 2012. rukovođeno digitalnom špijunažom arapskog borca za ljudska prava Ahmeda Mansura, a 2016. i 2019. istraživači kanadske laboratorije za digitalna prava CitizenLab su našli da su korisnici špijunskog programa izraelske kompanije Circles bili ljudi bliski Tahnunu bin Zajedu i palestinskom diplomati Muhamedu Dahlanu, koji je inicirao bliske odnose Srbije i Emirata, a inače je prijatelj predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Peng Sijao, direktor G42, koji je već nekoliko puta poslom dolazio u Srbiju, nekadašnji je menadžer divizije Pegasus LLC u okviru ozloglašene špijunske kompanije DarkMatter. Strani izvori navode da su delovi DarkMatter-a i divizija Pegasus LLC danas integrisani u G42. 

Kompanija G42 u saradnji sa emiratskim organima reda održava sistem pametnog nadzora u zgradama, koji je povezan sa policijom, a od 2020. njegova ugradnja je zakonska obaveza. “Čuo sam ljude da kolokvijalno kažu kako ‘zidovi slušaju’. Nisam verovao iz prva da je to istina. Digitalna autokratija u Emirata se odražava u suzbijanju i najmanjeg otpora u digitalnom prostoru. ToTok je primer toga, aplikacija za masovni nadzor, koju kontrolišu privatno-javni entiteti jedne autokratske Vlade”, kaže za BIRN Džejms Linč, dugogodišnji istraživač zalivskih država i bivši britanski diplomata u Kataru. Njemu je 2015. zabranjen ulazak u Emirate dok je radio kao direktor u nevladinoj organizaciji za ljudska prava Amnesty International. 

Neizvesna sudbina fabrike vakcina u Srbiji

Mesec dana nakon što je Peng Sijao položio kamen temeljac za izgradnju buduće fabrike Sinofarm vakcina nadomak Beograda, američki Kongres je tog oktobra 2021. doneo odluku o izradi obaveštajnog izveštaja o potencijalnom transferu osetljivih podataka u Kinu, preko Emirata. 

Od početka pandemije G42 je u tesnom partnerstvu sa kineskim kompanijama Sinofarm CNBG i BGI Genomics. Ova druga je trenutno na “crnoj listi” Sjedinjenih Američkih Država zbog opasnosti od prikupljanja osetljivih zdravstvenih i genetskih podataka za kinesku Vladu i vojsku. Srbija je prihvatila saradnju sa sve tri ove kompanije koje su bliske matičnim vlastima u Kini i Emiratima.

Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su kinesko-arapska partnerstva bioinformatička, pa kineske BGI i Sinofarm nude farmaceutsku, biomedicinsku ili ekspertizu u sekvenciranju ljudskog genoma, a G42 koristi veštačku inteligenciju za analizu i interpretaciju velike količine ovih medicinskih podataka. Stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao kažu da osetljivi zdravstveni podaci pacijenata u rukama firme kakva je G42 mogu biti zloupotrebljeni u različite ne-medicinske svrhe. 

Marva Fatafta, istraživač digitalnih prava u zemljama persijskog zaliva kaže da su ”DNK veoma osetljivi biometrijski podaci”. 

“Ne možete verovati Emiratima i Kini na polju zaštite podataka. Gde su garancije da ovi podaci neće biti korišćeni u nemedicinske svrhe, za potrebe policije, bezbednosti, profilisanja ljudi? Cela industrija je vrlo netransparentna. Emirati eksportuju digitalnu autokratiju, već neko vreme se trude da postanu proizvođač špijunske industrije”, kaže ona i dodaje da postoji mogućnost deljenja zdravstvenih podataka između G42 i kineskih partnera, što može da ugrozi privatnost osetljivih medicinskih podataka građana u zemljama gde su ove kompanije aktivne.

I dok u Srbiji BGI nastavlja da “pušta korenje”, a Sinofarm fabrika čeka šta će još biti sudbina – saradnja Srbije sa kompanijom G42 podiže pitanje privatnosti, instrumentalizacije osetljivih podataka građana Srbije i njihovog mogućeg iznošenja. 

Fabrika Sinofarm vakcina, spoj farmacije i veštačke inteligencije

Prvi primer aktivnosti firme G42 u Srbiji bila je njihova investicija u pokretanje fabrike za proizvodnju kineskih Sinofarm vakcina u Zemunu, gde većinsko vlasništvo ima zajednička firma G42 i Sinofarm, koja nosi naziv Hayat Biotech. Najavljivana kao fabrika gde će se proizvoditi vakcine, fabrika u Zemunu danas izgleda napušteno. 

Kako priča o koroni, a i sama korona jenjavaju, nije poznato šta će biti buduća namena trenutno neaktivne fabrike jer su informacije vezane za fabriku označene kao vojna tajna. Ipak, novinari BIRN-a su pretragom javno dostupnih izvora došli do informacija koje potvrđuju da se delatnost G42 i u ovom partnerstvu uveliko tiče primene veštačke inteligencije u kliničkim ispitivanjima i analizi zdravstvenih podataka pacijenata.

Naser Al Jamahi, zamenik direktora Hayat Biotech-a, vlasnik arapskog udela u srpskoj fabrici vakcina i bivši potpredsednik u G42, dao je nekoliko intervjua gde ističe mogućnost da se kroz kliničko sekvenciranje genoma identifikuju pacijenti i podaci iz digitalizovanih zdravstvenih kartona, a zarad predikcije, prevencije i tretmana različitih oboljenja. 

Mirko Dautović, stručnjak za međunarodne odnose i predavač na Vebster Univerzitetu u Taškentu, kaže za BIRN da prediktivna medicina često povlači ugrožavanje privatnosti zdravstvenih kartona. “Tu privatnost bi trebalo da zaštiti zakonski okvir. Ako bude mogao da se upari medicinski karton sa genetskim sastavom pojedinca, prognoza je bolja ali privatnost je ugrožena”.

Pored fabrike Sinofarm vakcina u Zemunu, Hayat Biotech je otvorio još jednu farmaceutsku fabriku u Abu Dabiju. U njoj su, pored mašina za proizvodnju vakcina i lekova, danas smešteni i biotehnološki i istraživački centri za potrebe kliničkih ispitivanja. Retke aktivnosti kompanije van granica Emirata uključuju i nedavno otvaranje “koordinacione kancelarije” unutar pakistanskog regionalnog centra za transfuziju i prečišćavanje krvi.

Dautović ističe da je interes G42 u fabrici vakcina u Zemunu da se “uvežba organizacija i vođenje farmaceutske fabrike i potencijalno sakupe podaci”. 

“Računarskim kompanijama, kakva je G42, potrebne su ogromne količine podataka kojima bi trenirali veštačku inteligenciju i superkompjuter”, kaže Dautović i dodaje da je Pakistan potencijalan primer kako ove kompanije svojim prisustvom u centrima gde se rukuje biološkim materijalima prikupljaju DNK podatke. 

G42 i Sinofarm zajedno su organizovali treću fazu kliničkih ispitivanja Sinofarm vakcine na populaciji Bahreina i Emirata, kada je G42 koristila centralizovanu digitalnu platformu kako bi pratila reakcije na vakcinu, prethodno ponudivši hiljadama  ispitanika “pametnu” narukvicu koja preko senzora dojavljuje biometrijske parametre poput stresa, pulsa, sna, fizičke aktivnosti i slično. 

Emirati su bili prva zemlja na svetu koja je odobrila Sinofarm vakcinu za zvaničnu upotrebu, a Srbija je prva evropska država koja je učinila isto. 

Kroz “Vatreno oko” u biološke podatke?

Drugi oblik mogućeg uticaja G42 u Srbiji ide putem razmene podataka sa kineskim partnerom BGI. Na „glad“ za prikupljanjem medicinskih podataka od strane BGI, a onda i potencijalnu razmenu između BGI i G42 ukazivali su pojedini novinari, američke obaveštajne službe i jedan od istraživača kanadske laboratorije za digitalna prava CitizenLab. 

Na samom početku pandemije, G42 je pomogla Kini u borbi protiv virusa, a onda zajedno sa kineskim genetskim gigantom BGI ponudila svetu usluge detekcije virusa, veštačke inteligencije, obrade DNK i slično. Dve kompanije su krajem marta 2020. zajedno izgradile laboratoriju “Vatreno oko” u Abu Dabiju, prvu te vrste izvan Kine. U ovoj  laboratoriji istraživači G42 i BGI su sakupili i analizirali genom kovida-19 koji su prethodno preuzeli sa preko hiljadu uzoraka brisa građana Emirata pozitivnih na koronavirus, pa su jula 2021. objavili naučni rad na temu genetskih mutacija virusa među arapskom populacijom. Nakon Abu Dabija, laboratorija “Vatreno oko” ubrzo je bila instalirana i na dva mesta u Srbiji – Beogradu i Nišu. 

Američka administracija je odbila laboratorije “Vatreno oko” i medicinsku opremu proizvođača BGI zbog straha od krađe i iznošenja osetljivih zdravstvenih podataka. Primeri iz Nevade, Kalifornije i Bele Kuće, koji su izazvali veliku medijsku pažnju, pokazuju da je upravo G42, neretko u ime BGI, ovu medicinsku opremu nudio zemljama kao vid borbe protiv kovida-19. 

Kaliforniji je zvaničnu ponudu poslao direktor G42 Peng Sijao i u njoj je predložio da G42 u saradnji sa BGI na neprofitnoj osnovi izgradi dve laboratorije “Vatreno oko” i istrenira američko osoblje. Slični scenarij ponovio se u Nevadi, a ponudu o donaciji 250.000 PCR testova proizvođača BGI putem mejla je poslao G42. Ista arapska firma je Beloj Kući pokušala da neispravnom fakturom naplati 3.5 miliona kineskih PCR testova. Sve tri ponude naišle su na žestok otpor Stejt Departmenta, američkih obaveštajnih tela i ambasade koji su upozorili na potencijalno ugrožavanje podataka pacijenata kroz tesnu saradnju G42, kineske vlade i BGI.

Vlada Srbije se nije obazirala na saopštenja sa Zapada pa je tokom pandemije prihvatila pomoć i investicije BGI i G42. BGI je u Srbiji “pustio korene” kroz svoj razvojni centar za veštačku inteligenciju u Beogradu, dve laboratorije “Vatreno oko” i Centar za sekvenciranje genoma, a najavljuje se njihovo partnerstvo na projektima “Balkanski genom” i BIO4 Kampusa, koji će se graditi u sklopu nekoliko medicinskih ustanova – Torlaka, Farmaceutskog fakulteta, Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo(IMGGI) i Agencije za lekove i medicinska sredstva. 

Oliver Stojković, genetičar i sudski medicinski forenzičar, kaže za BIRN da čak i velike zemlje takve stvari delegiraju. 

“Mi smo premali igrači za sve ovo. To je pitanje bezbednosti podataka. Ja bih bio veoma oprezan, ne bih voleo da se genetski podaci tako šalju i ne bih voleo da se moji genetski podaci koriste, a da ja ne znam za šta. Vi svoj genetski materijal date uz saglasnost za jednu vrstu analize, sama analiza daje još hiljadu puta više podataka”, kaže Stojković.

On kaže da su “genetičke informacije resurs, koji se dalje može prodavati na tržištu” i da su velike sile itekako zainteresovane za ovaj resurs. 

“Farmacija je veoma zainteresovana, jer prema genu može da kreira lek. Da li je moguće da se instrumentalizuju, to lako mogu da zamislim. Bilo kakva podela ljudi na osnovu genetskog svojstva je za mene neprihvatljiva”, dodaje Stojković. 

Inostrani stručnjaci s kojima su razgovarali novinari BIRN-a kažu da ovakva kinesko-arapska partnerstva u zemljama u razvoju mogu ozbiljno da ugroze osetljive zdravstvene podatake građana. 

Marva Fatafta, istraživač u nevladinoj organizaciji AccessNow posvećenoj ljudskim pravima u digitalnom prostoru smatra da postoji mogućnost razmene podataka između BGI i G42. 

“Istorija nam govori da privatne kompanije često zloupotrebljavaju podatke. Ne možete verovati Emiratima i Kini na polju zaštite podataka, pa ni ovih zdravstvenih. DNK je veoma osetljiv biometrijski podatak, a mogućnost da BGI i G42 međusobno dele zdravstvene podatke postoji” , kaže Fatafta.

Na pitanje šta može biti interes G42 u saradnji sa kineskom BGI Grupom, Fatafta kaže da je to profit.

“Da budemo iskreni: Eksploatacija zdravstvenih podataka, napraviti posao od veoma senzitivnih podataka u zemljama gde su regulative opuštene. Šta ako ovi podaci budu prodavani data brokerima, različitim privatnim kompanijama, osiguravajućim kućama? Cela industrija je vrlo netransparentna i etički vrlo osetljiva oblast”, navodi ona. 

Što se tiče sudbine dve laboratorije “Vatrenog oka” u Srbiji, krajem novembra 2022. godine ministarke zdravlja i nauke, Danica Grujičić i Jelena Begović, razgovarale su sa delegacijom firme BGI o pretvaranju laboratorija u centre za sekvenciranje ljudskog genoma uvođenjem novih tehnologija koje bi na osnovu jedne kapi krvi mogle da predviđaju bolesti. 

Trka za genetskim podacima

Saradnja G42 i BGI traje od kraja 2019. na  projektu sekvenciranja milion DNK uzoraka arapskog stanovništva- Emiratski Genomski Projekat (Emirati Genome Project), koji bi trebalo da pokaže referentni “arapski genom” i tako pomogne u inovaciji novih lekova i tretmana koji bi se prilagodili genetskoj strukturi ovog stanovništva. 

Međutim, G42 ne želi da se ograniči samo na Emirate, već planira prenos tehnologija koje koristi u Emiratskom Genomskim Projektu na ceo svet, što direktor grupacije Peng Sijao predlaže kroz formiranje globalne genetske platforme. Marva Fatafta u projektu “arapski genom” vidi mogućnost za masovnu zloupotrebu genetskih podataka i nastavak digitalne autokratije: “Njihov argument je personalizovana medicina, fenomenalan projekat, al’ sa druge strane ne znaš šta još može da se uradi sa ovim podacima, sa kim da se deli. Mogu da rade šta hoće. Gde su garancije da ovi podaci neće biti korišćeni u ne-medicinske svrhe, za potrebe policije, bezbednosti, profilisanja ljudi?”, ističe Fatafta. 

Paralelno sa emiratskim projektom srpska ministarka nauke Jelena Begović i predstavnici IMGGI najavljuju projekat prikupljanja hiljadu “balkanskih genoma”, a za partnera se razmatra kineski BGI koji je sa Srbijom uspostavio Centar za sekvenciranje genoma unutar IMGGI. Ovaj kineski gigant našao se na udaru američke javnosti i trenutno je na “crnoj listi” SAD-a zbog genetskog profilisanja muslimanske manjine u Kini, povezanosti sa kineskom vojskom i opasnosti od krađe genetskih podataka. Ministarka Begović je u razgovoru za list Nova Ekonomija rekla da su genetski podaci građana Srbije na bezbednom i da će biti čuvani u Državnom Data Centru u Kragujevcu. 

Srbija i G42 Cloud: Pionirski koraci ka naprednoj analizi podataka

Treći segment saradnje Srbije sa firmom G42 tiče se razvoja veštačke inteligencije. Srpska Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu je sa G42 Cloud u Dubaiju februara 2022. sklopila sporazum o “zajedničkom razvoju klaud računarstva, primeni veštačke inteligencije u razvoju javnih usluga i potencijalnu implementaciju hibridne klaud platforme u Državnom Data Centru u Kragujevcu”, navodi se u saopštenju. 

Pod-firma G42 pod nazivom G42 Cloud, sa kojom je Vlada Srbije potpisala memorandum, između ostalog razvija tehnologije prepoznavanja i analize lica, glasa, govora i javnog mnjenja kroz algoritam koji ekstraktuje teme, tekstove i “vruća dešavanja” što korisniku omogućava da uradi “analizu sentimenta, trendova i najpopularnijih tema”, stoji na zvaničnom veb-sajtu kompanije. 

G42 Cloud je samo jedan od ogranaka konglomerata G42, koji se formalno nalazi u vlasništvu američkog fonda Silver Lake i arapskog fonda Mubadala, a okuplja manje firme koje se bave primenom veštačke inteligencije i u policijskom poslu. Tako ogranak Presight. Ai prodaje softver za praćenje osoba, biološko identifikovanje, upravljanje digitalnim identitetima na bazi lica, otiska ili zenice. Drugi ogranak Bayanat razvija softverska rešenja za geo-prostorni nadzor iz vazduha i satelita u svrhe bezbednosti, urbanizma, saobraćaja i slično. 

Peng Sijao u industriji nadzora

Na svečanoj konferenciji septembra 2021. povodom početka radova na izgradnji fabrike Sinofarm vakcina u Zemunu kamerama se obratio direktor arapskog konglomerata G42 Peng Sijao. Radna biografija ovog američkog diplomca kineskog porekla, stručnjaka za veštačku inteligenciju i “velike podatke”, vodi do mračnih kanala sajber-ofanzivne industrije. 

Sijao je bivši direktor u Pegasus LLC, kompanije u okviru emiratske kompanije DarkMatter, koja je pod istragom FBI zbog dugogodišnje špijunaže političkih oponenata, boraca za ljudska prava, novinara i aktivista, a za potrebe političke elite Emirata. Istraživanja međunarodnih istraživačko-novinskih redakcija i kanadske laboratorije za digitalna prava CitizenLab pokazala su vezu između DarkMatter kompanije, spajvera Pegazus i ubistva disidenta-novinara Džamala Kašogija. 

Divizija Pegasus LLC, koju je predvodio Peng Sijao, delila je zgradu u Abu Dabiju sa emiratskom tajnom službom. Kako navode međunarodni izvori, Pegasus LLC je u jednom trenutku promenila ime u Pax.ai i integrisana u G42, gde je Sijao danas direktor cele grupe. Još jedan visoko pozicionirani menadžer u kompaniji DarkMatter je prešao u G42, gde je do marta 2022. bio direktor operacija u G42 Cloud, sa kojom je Vlada Srbije potpisala memorandum. 

Peng Sijao je zagovornik primene veštačke inteligencije, pa i njenog samostalnog odlučivanja u policijskom radu, o čemu svedoče izjave na globalnim konferencijama i naučnim skupovima. On je jedan od poverenika Univerziteta za veštačku inteligenciju Muhameda bin Zajeda, koji je partner srpskom Institutu za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. 

Pegasus LLC, na čelu sa Peng Sijaom, je 2017. sklopio partnerstvo sa policijom Dubaija pomogavši oko implementacije naprednih sistema praćenja i prepoznavanja. Sa ovom policijom, jednom od tehnološki najnaprednijih na svetu, krajem prošle godine ministar srpske policije Bratislav Gašić dogovorio je zajednički rad na unapređenju bezbednosti. 

Još jedan važan sporazum iz 2017. Sijao je potpisao sa kineskim gigantom Huawei o saradnji na razvoju koncepta “Bezbedan grad” koji je iste godine Huawei u saradnji sa MUP-om Srbije pokrenuo u Beogradu. Saradnja Huawei i Peng Sijao nije prestala do danas, pa izvori navode da neka od svojih softverskih rešenja G42 bazira na Huawei Cloud platformi, koju je Huawei krajem 2019. donirao gradskom data centru u Kragujevcu u kome se čuvaju podaci gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova i obezbeđuje povezivanje sa republičkim bazama podataka. 

Stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović smatra da Srbija po pitanju arapskih projekata u Srbiji ima mnogo netransparentnosti i da je teško razlučiti šta je marketing, a šta ne.  „Problem je kada privatne firme rukuju osetljivim podacima jer je njihov interes profit, a još kada firme dolaze iz zemalja gde se privatnost mnogo ne poštuje… Moguće posledice takve saradnje je da građani neće biti svesni da su ‘pokradeni’”, kaže on 

Na pitanja BIRN-a nisu odgovarali iz kompanija G42, G42 Cloud i BGI. Novinarska pitanja ignorisali su i Vlada Srbije, Kancelarija za ITE, Predsedništvo Srbije i ministarka Jelena Begović.