Dedinje. Ulica generala Save Grujića. U njoj vila od preko 1.500 kvadrata sa bazenom, zidana 2018. godine na mestu prvobitne od 394 kvadrata, bez građevinske dozvole. Ozakonjena, iako je građena posle novembra 2015, pa po važećem zakonu to nikako nije mogla biti.
Do tih podataka BIRN je došao tokom svog višemesečnog, nedavno objavljenog istraživanja predstavljenog u bazi divlje gradnje u kojoj se nalazi više od 300 objekata ozakonjenih iako za to nisu postojali uslovi, ukupne površine od skoro pola miliona kvadrata.
U pomenutoj vili je beogradski dom pronašao Adham Abo Madalala, blizak saradnik Mohameda Dahlana, palestinskog političara i posrednika u kontroverznim poslovima između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Dahlan je inače savetnik šeika Mohameda bin Zajeda, koji je nedavno posetio srpski štand naoružanja na sajmu u Abu Dabiju, kada je dogovoreno da će Srbija od Emirata kupiti dronove samoubice.
Mutni poslovi
Dahlan je bio jedna od veza preko kojih su sklopljeni mnogi sporni, netransparentni poslovi između Srbije i Emirata nakon dolaska naprednjaka na vlast, poput najviše osporavanog Beograda na vodi i kupovine 49 odsto udela nacionalnog avioprevoznika – JAT Airways-a.
Među njima je i kupovina PKB-a na tenderu na kom je jedini ponuđač bila Al Dahra iz Emirata, koja posle toga postaje vlasnik 17.000 hekatara oranica tog preduzeća. Al Dahra i povezane kompanije danas spadaju u najveće zemljposednike u Srbiji.
Aleksandar Vučić i šeik Mohamed Bin Zajed na sajmu naoružanja u Abu Dabiju 21. februara 2023. godine Foto: Instagram buducnostsrbijeav
Madalalina raskošna, nezakonito izgrađena vila, nalazi se u neposrednoj blizini ambasada Palestine i Kipra, i bivših teniskih terena Gemaxa.
Republička direkcija za imovinu je oglasila prodaju ovog objekta u Generala Save Grujića 2. septembra 2017. godine. U momentu oglašavanja prodaje, objekat površine 394,36 kvadrata imao je suteren, prizemlje i jedan sprat, a prodajna cena bila je 1,58 miliona evra.
Ponudu za kupovinu tog objekta, Direkciji je dostavila firma Devilla, čiji je krajnji vlasnik Dejan Branković, koji poseduje veći broj kompanija, među kojima i Energogroup. Devilla je osnovana 7. septembra iste 2017. godine, dakle, pet dana nakon što je Direkcija oglasila prodaju objekta u Generala Save Grujića.
Devilla je kuću, čiji je vlasnik danas Abo Madalala, kupila u novembru iste godine, a u aprilu 2018. godine dobila dozvolu za rekonstrukciju i adaptaciju postojećeg objekta u postojećim gabaritima.
Kuća na ovom placu je, međutim, potpuno srušena, prema snimku iz 2018. godine objavljenom na internet strani Beoland GIS Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju, i na njenom mestu je podignuta nova vila – za 1.100 kvadrata veća od prethodne.
U lokacijskim uslovima koje je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, navodi se da je spratnost objekta kome ne sme da se menja gabarit suteren, prizemlje i potkrovlje, dok u katastru piše da je ozakonjeni objekat ima podrum, prizemlje, prvi sprat i povučeni sprat.
Vila, koja je nezakonito izgrađena na mestu nezakonito srušene i koja je veća za dodatnih 1.100 kvadrata, u međuvremenu je i ozakonjena, iako važeći Zakon o ozakonjenju precizira da ozakonjeni mogu biti samo objekti izgrađeni do 27. novembra 2015. godine, što mora biti potkrepljeno satelitskim snimkom Republičkog geodetskog zavoda.
Kako na pitanja novinara BIRN-a nisu odgovorili ni Abo Madalala, ni od investitor – firma Devilla, odnosno njen vlasnik Dejan Branković, ali ni beogradski Sekretarijat za ozakonjenje objekata, nije jasno kada je vila ozakonjena – da li u vreme dok je bila u vlasništvu preduzeća Devilla ili nakon što je dospela u vlasništvo Madalale.
BIRN nije uspeo da uspostavi kontakt sa Abo Madalalom, iako smo to pokušali na više načina. On je, međutim, za BIRN-ov tekst iz septembra 2020. godine potvrdio da je postao vlasnik luksuzne vile 27. septembra 2018. godine, kada je kuću kupio od preduzeća Devilla, dakle, samo pet meseci nakon što je pomenuta kompanija dobila dozvolu za adaptaciju.
BIRN je pitanja o nezakonitoj gradnji pomenutog objekta poslao i Građevinskoj inspekciji Grada Beograda, ali ni sa ove adrese odgovori nisu stigli.
Na pitanja BIRN-a odgovorila je samo Direkcija za imovinu iz koje navode da je objekat u Save Grujića prodat firmi Devilla 16. novembra 2017. i da je ta kompanija bila jedini ponuđač, odnosno jedina zainteresovana za njihovu kupovinu.
Kako je od državnih 400 kvadrata nastao današnji Madalalin dom od 1.500 kvadratnih metara
Republička direkcija za imovinu objavila je 2. septembra 2017. u dnevnom listu Srpski telegraf spisak 39 nepokretnosti u vlasništvu države, koje je nameravala da proda.
Među njima su bila i dva objekta u Generala Save Grujića – i onaj od kog je docnije nastala vila u vlasništvu Madalale i susedni objekat. U momentu oglašavanja prodaje, objekti su bili identične površine – po 394,36 kvadrata, iste spratnosti, a identična im je bila i prodajna cena – 1,58 miliona evra.
Do prodaje, kuća koju je kasnije kupio Madalala, bila je pod zakupom, a u njoj je, kako je BIRN već pisao, živeo Mohamed Dahlan, Madalalin saradnik i savetnik šeika Bin Zajeda. Kao i za veći broj oglašenih objekata, i za ovaj u kom je živeo Dahlan, zakup koji je mesečno iznosio 3.600 evra, isticao je tek poslednjeg dana 2022. godine.
U neposrednom komšiluku, s desne strane raskošne vile je objekat, koji je baš kao i onaj u kom je danas Abo Madalala, u novembru 2017. godine od Republičke direkcije za imovinu kupila beogradska firma Devilla Izvor: Google earth
U odgovorima na pitanja BIRN-a iz Direkcije za imovinu navode da je i objekat koji je danas u vlasništvu Madalale i onaj „blizanački“ do njega, prodat 16. novembra 2017. godine firmi Devilla po tržišnim uslovima, u postupku javnog oglašavanja, putem prikupljanja zatvorenih pisanih ponuda.
„Obzirom da se radi o identičnim objektima, ponuđena i prihvaćena kupoprodajna cena iznosila je 1.584.474,72 evra za svaki objekat pojedinačno“, navode iz Direkcije.
Dalje kažu da je nakon sprovedenog postupka otvaranja prispelih zatvorenih pisanih ponuda, „konstatovano da je navedeno privredno društvo jedini ponuđač za navedene nepokretnosti, te je razmatranje iste bilo u skladu sa uslovima oglasa“.
Na pitanje BIRN-a zbog čega je odlučeno da se predmetne nepokretnosti prodaju baš u tom trenutku, budući da su bile pod zakupom, iz Direkcije odgovaraju da shodno odredbama Zakona o javnoj svojini, „o prodaji nepokretnosti u svojini Republike Srbije odlučuje Vlada Republike Srbije na način koji se u datom momentu smatra najcelishodnijim i najefikasnijim u pogledu priliva finansijskih sredstava u budžet Republike Srbije, što je u konkretnom slučaju rezultiralo budžetskim prilivom od 3.168.949,44 evra“.
Snimak nekadašnje kuće u ulici Generala Save Grujića iz maja 2015. godine. Izvor: Google Streetview
Zanimalo nas je i da li je ta institucija imala bilo kakvu finansijsku obavezu prema tadašnjem zakupcu objekta s obzirom na to da je zakup isticao tek 31. decembra 2022. godine. U vezi sa time odgovaraju da Direkcija nije bila u obavezi da plati bilo kakvu naknadu zakupcima.
„Obzirom da zakupodavni odnos nije prestao, te da je u uslovima oglasa naznačeno da se isti otuđuju pod teretom zakupa, a u Ugovoru o otuđenju nepokretnosti konstatovana je činjenica postojanja zakupodavnog odnosa, kao i da je potpisivanjem tog ugovora, kupac upoznat sa činjenicom da umesto prodavca stupa na mesto zakupodavca“, navodi se u odgovoru Direkcije iz kog se zaključuje da je odnos sa tadašnjim zakupcem Dahlanom trebalo da reši novi vlasnik – firma Devilla.
Pet meseci pošto je objekat prodat, 20. aprila 2018. godine, novi vlasnik, firma Devilla, dobija lokacijske uslove, a deset dana kasnije i rešenje kojim se tom investitoru odobrava izvođenje radova „na adaptaciji i rekonstrukciji slobodnostojećeg stambenog objekta, u okviru gabarita postojećeg objekta spratnosti Su+Pr+Pk, ukupne bruto građevinske površine 498,33 kvadrata…“.
Dalje se precizira da će se radovima na objektu, postojeći kosi krov zameniti ravnim krovom, čime će se formirati objekat identične površine, ali će umesto potkrovlja, sada imati povučeni sprat. Navodi se i da predračunska vrednost radova iznosi 18 miliona dinara.
U lokacijskim uslovima koje je izdao Sekretarijat za urbanizam i rešenju o odobrenju radova gradske opštine Savski venac nigde se ne pominje rušenje objekta.
Drugi objekat prodat na istom konkursu, ostao je u izvornom stanju, a u katastru je danas kao vlasnik upisan Brankovićev Enegrogroup.
Rušenje bez dozvole i nelegalna gradnja
Prema snimcima sa Google Earth-a, u decembru 2017. rekonstrukcija još nije bila započeta. Snimci iz 2018. objavljeni na sajtu Beoland GIS pokazuju da je postojeći objekat u Generala Save Grujića srušen.
Snimak objavljen na Beoland GIS iz 2018. godine na kom se vidi da je objekat za koji je investitor dobio dozvolu za rekonstrukciju i adaptaciju u postojećim gabaritima, u potpunosti srušen
U septembru 2018, dakle, u trenutku kada je Madalala već kupio vilu od firme Devilla, satelitski snimci Google Earth-a pokazuju da su radovi na izgradnji vile uveliko u toku. Vidljivi su kranovi, radovi na krovu, odnosno povučenom spratu kuće, a bazen još uvek nije bio izgrađen.
Kada govorimo o gabaritima, uočljivo je i da je površina prvobitnog objekta, na mestu kog je kasnije izgrađen potpuno novi, različito prikazana u zvaničnim dokumenatima.
Tako na primer u spisku nepokretnosti za prodaju koji je Direkcija za imovinu objavila početkom septembra 2017. piše da objekat ima ukupnu površinu od 394,36 kvadrata, dok u rešenju o odobrenju radova na adaptaciji objekta koji je izdala Opština Savski venac piše da objekat ima ukupnu bruto građevinsku površinu od 498,33 kvadrata.
Bilo kako bilo, postojeći objekat je srušen i sazidan novi, veći za najmanje 1.000 kvadrata od onog čija je adaptacija bila dozvoljena. U katastru danas piše da objekat ima ukupnu bruto građevinsku površinu od 1.523 kvadratna metara, i da je njen vlasnik Adham Abo Madalala.
Takođe piše i da je ozakonjen, i to uprkos činjenici da je izgradnja počela 2018, odnosno oko tri godine nakon zakonskog roka koji je preduslov da objekat uopšte može da uđe u postupak ozakonjenja.
Zakon o ozakonjenu predviđa da se mogu ozakoniti samo objekti vidljivi na satelitskim snimcima pre 27. novembra 2015. godine.
Nadležni, investitor i vlasnik bez odgovora na pitanja BIRN-a
Budući da akteri ove nelegalne gradnje ćute, ostaje nepoznato više detalja u vezi sa izgradnjom i ozakonjenjem sporne nepokretnosti na elitnoj beogradskoj lokaciji.
Nije poznato kada je objekat ozakonjen i na čije ime je Sekretarijat za ozakonjenja izdao rešenje, da li na investitora – firmu Devilla ili na današnjeg vlasnika Adhama Abo Madalalu.
BIRN je od Sekretarijata za ozakonjenje Grada Beograda tražio kopiju rešenja o ozakonjenju za Madalalinu vilu, međutim do objave ovog teksta, rešenje nismo dobili. BIRN je Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja uputio još 9. januara ove godine.
Nakon skoro mesec dana stiglo nam je obaveštenje da Sekretarijat produžava rok za postupanje sa zakonom predviđenih 15 na 40 dana (što je uobičajena praksa, ukoliko i odgovore).
Međutim, ni nakon isteka tog produženog roka, iz Sekretarijata nismo dobili traženi dokument, pa je BIRN 21. februara ove godine uputio žalbu Povereniku, a postupak je u toku.
BIRN se obratio i investitoru Dejanu Brankoviću, vlasniku firme Devilla koja je dobila dozvolu za renoviranje i adaptaciju vile. Od Brankovića je BIRN-u stigla potvrda da je pitanja poslata mejlom primio, ali odgovori nikada nisu stigli.
A pitali smo kada je tačno kuća srušena i kada je Devilla pomenutu vilu prodala Abo Madalali. Zanimalo nas je i da li je objekat u tom trenutku bio u potpunosti građevinski završen, kada je podnet zahtev za ozakonjenje pomenutog objekta, a kada je izdato rešenje o njegovom ozakonjenju.
Zatim da li je objekat ozakonjen u vreme dok je još uvek bio u vlasništvu firme Devilla ili nakon što ga je prodala Abo Madalali. Zamolili smo investitora i da pojasni proceduru kroz koju je prošao tokom ozakonjenja, ukoliko je Devilla dobila rešenje o ozakonjenju, budući da po važećem zakonu nije moguće ozakoniti objekte koji su građeni nakon 27. novembra 2015. godine.
Interesovalo nas je i koliko je koštala taksa za ozakonjenje pomenutog objekta, ukoliko je je ova kompanija plaćala, i po kojoj ceni je Devilla prodala vilu Abo Madalali.
Pitali smo i da li je tokom izgradnje vile u Generala Save Grujića na teren izlazila inspekcija, budući da je objekat izašao izvan gabarita odobrenih Rešenjem o izvođenju radova na adaptaciji i rekonstrukciji.
Isto pitanje uputili smo i beogradskoj Građevinskoj inspekciji, s molbom da odgovore da li su doneli bilo kakvo rešenje (obustava radova, rušenje…) u vezi sa tom nelegalnom gradnjom ukoliko su na teren izlazili. Ukoliko, pak, inspekcija nije izlazila na teren, zamolili smo za objašnjenje pod kojim uslovima ona uopšte kontroliše izvođenje radova na novim objektima, te kako je moguće da joj je promaklo da izvši nadzor na izgradnji objekta čija je građevinska površina značajno veća od površine objekta za čiju adaptaciju je izdato rešenje.
Odgovori nisu stigli ni sa ove adrese.
Slična pitanja uputili smo i Adhamu Abo Madalali. Sa njim smo pokušali da uspostavimo kontakt preko brojeva telefona poznatih redakciji, preko jednog njegovog advokata, a pitanja smo poslali i na mejl beogradske kompanije koja je u vlasništvu Madalaline supruge. Svi pokušaji su, međutim, ostali bez uspeha.
Sve Madalaline nepokretnosti u Srbiji
Pored parcele od 1.735 kvadrata, na Dedinju poseduje još dve parcele ukupne površine 370 kvadrata. Madalala je vlasnik i dve parcele u Vrčinu – jedne od oko 3.100 kvadrata i druge od oko 1.500 kvadrata, na kojoj se nalazi vikendica. Vikendica, koja u osnovi ima 21 kvadrata, ali u katastru nije utvrđena građevinska površina, izgrađena je nezakonito. Madalalu smo putem mejla pitali kada je kupio ovu vikendicu, da li je on zidao bez dozvole ili je kupljena već nelegalno sazidana, ali i ovo pitanje je ostalo bez odgovora.
Adham Abo Madalala je i vlasnik stana u šestospratnici u Smiljanićevoj ulici na Vračaru od 212 kvadrata. U katastru piše da zgrada ima upotrebnu dozvolu, a investitor je još jedna firma Dejana Brankovića – Enegrodesign DOO. Ta kompanija je majka-firma preduzeća Devilla koja je bila investitor Madalaline dedinjske vile.
U istoj zgradi, dvosoban stan površine 59 kvadrata poseduje i Madalalina supruga.
Zbog toga smo i Madalalu i Brankovića pitali u kakvim su međusobnim odnosima, ali je i ovo pitanje, kao i sva prethodna, ostalo bez odgovora.
Čime se bavi bračni par Madalala u Srbiji
Prema podacima sa sajta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Adham Abo Madalala je 2020. godine bio zamenik šefa misije u ambasadi Palestine u Beogradu. Prema podacima iz februara ove godine, on to više nije. Kako odgovore na pitanja od Madalale nismo dobili, nije poznato ni čime se on danas bavi u Srbiji.
U Agenciji za privredne registre nismo pronašli nijednu firmu koja se vodi na Madalalu, ali smo pronašli preduzeće u vlasništvu njegove supruge Abeer. Ona od prošle godine poseduje firmu Abir properties, sa sedištem u Milutina Milankovića 11V na Novom Beogradu. Registrovana je za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima. Kompanija nema sajt, pa smo i Madalalu i njegovu suprugu pitali čime se tačno ovo preduzeće bavi, gde se može videti ponuda, koje nekretnine izdaju, ali je i to ostalo nepoznanica.
O Madalali i Dahlanu
Mohamed Dahlan, prethodni stanovnik kuće na čijem je mestu današnja raskošna dedinjska Madalalina vila, po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, pomogao je da se uspostave veze između šeika Muhameda bin Zajeda i nove Vlade.
Dedinjsku kuću u kojoj je sada Madalala, Dahlan je od države iznajmio u februaru 2014. nakon što je, kako je BIRN ranije pisao, oko 50.000 evra potrošeno na renoviranje i ugrađivanje bezbednosnog sistema, uključujući kamere za nadgledanje okolnih ulica. U vreme dok ju je Dahlan iznajmljivao, telefonska linija u kući vodila se na njenog sadašnjeg vlasnika, Abo Madalalu.
BIRN je takođe ranije pisao da se veze između Dahlana i Madalale (obojica srpski državljani), vide i iz dokumenata prema kojima je Dahlan 2007. godine izvršio dve transakcije u iznosu od dva miliona dolara na lični račun Abo Madalale.
Do prve transakcije, u vrednosti od 500.000 američkih dolara, došlo je februara 2007. godine kada je Dahlan novac sa svog računa u Arapskoj banci u Ramali prebacio na Madalalin račun u Pireus banci u Beogradu.
Četiri meseca kasnije, juna 2007. godine, Dahlan je sa svog računa u Kairo Aman Banci prebacio 1,5 miliona dolara na beogradski račun Madalale u lokalnoj Univerzal banci.
Dahlan je bivši vođa palestinskog Fataha, iz kog je izbačen 2011. godine, posle čega je optužen i za korupciju. U martu 2014. Dahlan je osuđen u Palestini na dve godine zatvora, ali se on u to vreme već nekoliko godina nalazio u egzilu u Emiratima, gde kao specijalni savetnik ima naklonost Mohameda bin Zajeda, od prošle godine i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je za mnoge najmoćniji čovek u arapskom svetu.
Dahlan je na Balkanu prisutan već više od deceniju, prvo u Crnoj Gori, u kojoj su 2010. on i njegova supruga dobili državljanstvo na osnovu „državnog interesa“, a na predlog Mila Đukanovića, koji je ocenio da je Dahlan zaslužan za dolazak kraljevske porodice u Crnu Goru, kao i za uspostavljene dobre odnose koji su rezultirali značajnim investicijama.
Nakon toga, Dahlan svoju pažnju preusmerava na Srbiju, a u uspostavljanju veza sa novom vlašću formiranom po dolasku naprednjaka na vlast, pomogao je upravo Đukanović.
Dahlanu i njegovoj porodici, Srbija je dodelila državljanstvo u decembru 2013. godine.