Elektronski nadzor i mogućnost njegove zloupotrebe bitno menja praksu rada novinara, pokazuje istraživanje BIRN-a. Nove okolnosti ne utiču na povećanje samocenzure među intervjuisanim novinarima, ali se menjaju načini komunikacije sa izvorima, kao i bezbednosna kultura u redakcijama. Nekontrolisana i netransparentna nabavka sve sofisticiranijih alata i softvera za elektronski nadzor otvara pitanje njihovog uticaja na slobodan
Glavni zaključci
Istraživanje BIRN-a koje se fokusiralo na prakse rada i zaštite izvora u domaćim medijima pokazuje sledeće ključne nalaze:
• Osećaj da su nadzirani dele gotovo svi novinari koji su učestvovali u istraživanju. Osećaj ugroženosti zbog nelegalnog nadzora proporcionalan je nedostatku medijskih sloboda.
• Mogućnost nadzora ipak nije uticala na povećanje samocenzure među novinarima, ali jeste na promene načina rada u redakcijama.
• Novinari smatraju da oni sami nisu predmet nadzora, već ljudi sa kojima stupaju u kontakt, koji mogu biti osobe od interesa za bezbednosne strukture, kao npr. kriminalci, biznismeni, političari itd.
