Na pripremnom ročištu u slučaju Asomakum u sudnici se nije pojavio jedan od branilaca okrivljenih, pa je početak postupka ponovo odložen, rekao je za BIRN, posle ročišta koje je zatvoreno za javnost, Vladimir Beljanski, advokat okrivljenog Milana Mašića. Novo je zakazano za 29. mart.
Ovo je već treće otkazivanje termina za održavanje pripremnog ročišta od oktobra prošle godine, kada je ovaj postupak vraćen na početak, jer je predmet umesto dotadašnje sutkinje Vesne Božović Milošević, koja je otišla u penziju, preuzela sutkinja Ivana Ramić.
U oktobru prošle godine, u slučaju Asomakum odloženo je pripremno ročište, jer se u sudnici nije pojavilo troje okrivljenih i pojedini advokati, pa je nov termin bio zakazan za 7. decembar. Međutim, ni tada pripremno ročište nije održano, jer je uoči ročišta, advokatima i okrivljenima stiglo obaveštenje suda da se taj termin otkazuje i da se nov zakazuje za 25. januar.
Održavanje pripremnog ročišta, na kom se iznose dokazni predlozi i koje bi trebalo da bude faza postupka tokom kog treba da se pripremi i isplanira predstojeće suđenje, preduslov je za njegov početak. Praksa je pokazala, međutim, da ono često koristi za odugovlačenje postupka. Tako, na primer, u predmetu „Jovanjica 2“ već dve godine i osam meseci sudsko veće ne uspeva da održi pripremno ročište, a samim tim ni da započne suđenje.
U predmetu Asomakum, postupak pred Višim sudom u Beogradu započeo je još decembra 2017. godine, dve i po godine posle hapšenja 18 osoba koje su potom optužene da su preko fantomskih firmi, koje su navodno registrovane falsifikovanim ličnim kartama, među kojima i ličnom kartom brata srpskog predsednika Andreja Vučića, na čije je ime osnovana firma Asomakum, izvlačile sredstva iz budžeta i prale novac. Pripremna ročišta su odlagana više puta i tokom naredne – 2018. godine.
Kada je suđenje konačno započelo, tokom pet godina koje su usledile, u ovom postupku nije mnogo urađeno, jer su i glavni pretresi često odlagani – saslušani su optuženi, dok saslušavanje svedoka nije ni započelo. Zbog dužine trajanja postupka u ovom slučaju, do sada je nastupila apsolutna zastara protiv četvoro okrivljenih, jedan je preminuo, pa se na optuženičkoj klupi sada nalazi 13 osoba.
Optuženi mogu da promene iskaze u novom postupku
Advokat Otašević je ranije za BIRN objasnio da novo suđenje formalno kreće iz početka, ali da dužina trajanja tih formalnosti zavisi i od toga da li će optuženi i drugi učesnici u postupku imate neke dopune.
„Na pripremnom ročištu okrivljeni prvo moraju da se izjasne da li su krivi, da li su razumeli optužnicu i predlažu se dokazi. Kada se završi pripremno ročište, formalno kreće ponovno iznošenje odbrana okrivljenih. Naravno, ako neko od njih ima neku dopunu ili neki novi predlog, biće saslušan.
„U svakom slučaju okrivljeni moraju ponovo da se izjasne, da kažu da li ostaju pri ranijem iskazu, ili će sudija možda imati neka dodatna pitanja, ako je možda nešto ostalo nerazjašnjeno kroz ranija saslušanja, ali svako od njih mora da izađe pred sudiju i odgovori na možda neka dodatna pitanja“, rekao je Otašević za BIRN u oktobru prošle godine i dodao da tek nakon toga kreće u faza u kojoj se zastalo tokom prethodnog suđenja – faza saslušavanja svedoka.
S obzirom na mogućnost koju je advokat Otašević naveo, a koja se odnosi na ponovno izjašnjavanje optuženih i njihove eventualne dopune, biće zanimljivo videti da li će svi ostati pri ranije datim iskazima. To se posebno odnosi na iskaz Snežane Đurđić, optužene za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica.
Tužilaštvo tvrdi da je njena firma Halkion imala simulovane poslove sa firmama Svitac light i Steval projektovanje, koje je, prema optužnici falsifikovanim ličnim kartama osnovao prvooptuženi Dragoslav Joksimović i još dvojica okrivljenih.
Snežana Đurđić je, naime, iznoseći svoju odbranu na suđenju 27. januara 2020. godine dopunila svoj iskaz dat tokom istrage u Višem javnom tužilaštvu nekoliko godina ranije, opisavši osobu koja je sa njom kontaktirala u ime firme Asomakum, a koja joj se predstavila kao Andrija. Sa njim je dolazio i izvesni Bane, rekla je Đurđićeva u iskazu tokom istrage datom u Višem tužilaštvu 11. aprila 2015. i dodala da „bi mogla da prepozna osobe sa kojima je poslovala“.
Prema onome što piše u optužnici, ona je saslušana i dan ranije u Policijskoj upravi za Grad Beograd, kada je objasnila da je u poslovnom odnosu sa preduzećem Asomakum bila zbog toga što kupac Steval projektovanje, kome je njeno preduzeće Halkion prodalo uvezenu robu, nije imao novca da robu plati, pa je umesto Stevala, dug od 700.000 dinara platio Asomakum.
Rekla je da je upoznala ljude iz tih firmi koji su donosili dokumentaciju, ali je tada, za razliku od već pomenutog iskaza koji je dala dan kasnije u tužilaštvu, rekla da se ne seća njihovih imena. Tada je kazala i da ju je sa njima spojila kineska državljanka Wu Wei sa kojom je sarađivala i koja joj je obezbeđivala kupce.
Četiri i po godine kasnije, na pomenutom ročištu u januaru 2020. Đurđićeva je objasnila da je pomenutu Kineskinju poznavala iz vremena kada je bila zaposlena u firmi koja je u međuvremenu prestala sa radom. Nakon toga Đurđićeva osniva svoje preduzeće Halkion i nastavlja saradnju sa kineskom državljankom.
Objasnila je da je njena firma uvozila robu za kupce koje im je pronalazila pomenuta Kineskinja. Jedan takav uvoz robe, radili su, kako je rekla i za firmu Steval projektovanje.
O tome šta je tokom davanja iskaza 2020. o svom poslovanju sa Steval gradnjom i Asomakumom rekla Đurđićeva, piše i u transkriptu sa tog ročišta.
„Asumakom se pojavio samo zbog toga što Steval projektovanje nije imalo dovoljno novca da nam plati da bi mu vratili menicu koju je potpisao kao garanciju plaćanja“, rekla je okrivljena.
Zato je izvesni Bane doveo izvesnog Andriju da umesto Steval gradnje plati dug Halkionu Snežane Đurđić.
„Preduzeće koje je kupilo uvezenu ocarnjenu robu, državi plaćen PDV i sve ostale dažbine, nije imalo dovoljno sredstava na računu da plati celu fakturu i pošto kao garanciju plaćanja daju menicu, da bih im ja vratila menicu koja im je bila potrebna za neki drugi posao, oni su doveli čoveka kako bi on zbog dugovanja prema njima, umesto njima platio direktno meni, što je zakonski dozvoljeno“, rekla je Đurđićeva.
Dodala je da je sve urađeno po zakonu, da je to pokazao i nalaz veštaka, ali da je u pritvoru završila samo zbog Asomakuma.
Ko je Andrija?
Sutkinja ju je tada podsetila da je tokom istrage rekla da bi mogla da prepozna lica sa kojima je kontaktirala ako bi joj bili pokazani, a zatim zatražila da ih opiše. Taj razgovor je zabeležen u transkriptu sa suđenja.
Predsednik veća – sudija: ‘Ajde još jedno pitanje. Znači te dve osobe koje su se predstavile samo po imenu, kažete Bane i Andrija, da li ste ih tada videli prvi put ili ste i pre toga imali kontakt sa njima?
Okrivljena Đurđić Snežana: Videla sam ih i pre toga jedanput u kafiću sa Kinesknjom u Strip kafeu u Majke Jevrosime kad smo dogovarali…
Predsednik veća – sudija: A da li možete da ih opišete, ta lica?
Okrivljena Đurđić Snežana: Pa kako da ih sad opišem kad se zna o kome se radi…..
Predsednik veća – sudija: Kako?
Okrivljena Đurđić Snežana: Pa zna se o kome se radi, kako da opisujem nekog ko je poznat javnosti.
Predsednik veća – sudija: Meni nije poznat, ja vas pitam lepo je l’ možete da opišete ili ne možete?
Okrivljena Đurđić Snežana: Pa mogu da opišem – crn, visok, tamno smeđ čovek, krupan, ne znam kako bih ga još opisala.
Predsednik veća – sudija: Kojih godina?
Okrivljena Đurđić Snežana: Tridesetak.
Predsednik veća – sudija: A koje godine je to bilo kad ste sedeli u kafiću?
Okrivljena Đurđić Snežana: 2010.
Predsednik veća – sudija: 2010. Je l’ vam se predstavio?
Okrivljena Đurđić Snežana: Da.
Predsednik veća – sudija: Punim imenom i prezimenom?
Okrivljena Đurđić Snežana: Ne prezimenom, nema potrebe.
Predsednik veća – sudija: Nego?
Okrivljena Đurđić Snežana: Samo imenom Andrija.
Predsednik veća – sudija: A to drugo lice?
Okrivljena Đurđić Snežana: Tad je bio Sale, bio je jedan Bane, bilo ih je više.
Đurđićeva je rekla i da od okrivljenih nikoga ne poznaje, osim pomenutih kupaca i čoveka koji joj se predstavio kao Andrija iz Asomakuma. Objasnila je da je izvršila i proveru firmi pre nego što je sa njima ušla u posao.
„Dobila sam identifikacione listove, proverila sam preduzeće na APR-u, Narodnoj banci Srbije, sve su bile aktivne, bez oduzimanja PIB-a, bez blokada po računima…. ne znam zašto se nalazim ovde, zašto sam optužena, zašto sam bila u pritvoru, zašto su menjani svedoci kad sam ja u pitanju. Ni jednu od ovih firmi nemam kao dobavljača niti kao kupca, osim Asumakoma i to je jedini razlog što sam bila uopšte privedena“, zaključila je okrivljena Đurđić.
Za šta se terete osumnjičeni u slučaju Asomakum?
Optužnica u predmetu Asomakum opisuje niz transakcija iz 2009. i 2010. godine između, kako se navodi, fantomskih firmi, osnovanih radi pranja novca i izvlačenja sredstava iz budžeta, i 10 preduzeća koja stvarno posluju na tržištu.
Petorica optuženih terete se za krivično delo pranje novca. Dragoslavu Joksimoviću, Nemanji Periću i Aleksandru Joviću na teret se stavlja i krivično delo prevara jer su, kako se navodi, osnovali pomenuta fantomska preduzeća na osnovu falsifikovanih ličnih karata. Među njima je i firma Asomakum, koja je osnovana na ime navodnog fiktivnog vlasnika Andreja Vučića.
Do hapšenja 2015. godine došlo je nakon što je o firmi Asomakum na skupštinskom zasedanju oktobra 2014. javno progovorio poslanik Zoran Živković koji je kazao da je vlasnik te fantomske firme Andrej Vučić.
Ubrzo nakon toga, čak četiri i po godine od osnivanja, Andrej Vučić je podneo tužbu protiv Asomakuma tražeći proglašenje ništavosti osnivačkog akta pred Privrednim sudom u Beogradu.
Odluka o ništavosti osnivačkog akta Asomakuma potvrđena je odlukom Privrednog apelacionog suda februara 2016, u momentu kada je već vođena i istraga protiv pomenutih 18 osoba uhapšenih 2015. Istraga je trajala dve godine. Prvo pripremno ročište bilo je zakazano za decembar 2017, a odlagano je čak pet puta. BIRN od početka prati ovo suđenje, a sve tekstove koje smo objavili u vezi sa tim, možete pročitati u posebnom odeljku Slučaj Asomakum.