Skriven iza ogromnih reklamnih panela, visokih barem četiri metra, projekat Beograd na vodi polako se širi ka beogradskom Sajmu. Odavno već postoji plan za njegovo proširenje sve do Banovog brda i Ade Ciganlije, a sada i fizički počinje da pokorava novoosvojenu teritoriju ispod mosta Gazela ka Sajmu.
Istraživanje BIRN-a pokazuje, međutim, da su radovi na parcelama firme Beograd na vodi, koje se nalaze pored mosta Gazela, između Bulevara Živojina Mišića i Bulevara Vudroa Vilsona – izvedeni bez izdatih građevinskih dozvola.
Reč je o dve lokacije: hotelu na kom su trenutno izgrađena dva nadzemna nivoa, i pijaci za koju su tek napravljeni iskopi i postavljeni šipovi. Hotel i pijaca imaju tek lokacijske uslove.
Pored hotela u nastajanju nalazi se i MUP-ova vatrogasna stanica, koja je u potpunosti izgrađena i upotrebljava se već duže od godinu dana, iako nema upotrebnu dozvolu.
Sve tri parcele na kojima se nalaze ovi objekti su u vlasništvu države Srbije, a na parcelama gde niču hotel i pijaca pravo zakupa na 99 godina ima firma Beograd na vodi.
Nadležne inspekcije, MUP nadležan za vatrogasnu stanicu, niti firma Beograd na vodi nisu odgovorili na pitanja BIRN-a vezana za izgradnju i upotrebu ova tri objekta.
Hotel Beograda na vodi niče bez građevinske dozvole
Za budući hotel sa četiri zvezdice koji niče pored mosta Gazela – nema izdate građevinske dozvole, pokazuje uvid u javno dostupnu evidenciju građevinskih dozvola na sajtu APR-a. Ujedno, na samoj lokaciji nije istaknuta obavezna građevinska tabla na kojoj se navode podaci iz građevinske dozvole.
Kako se vidi iz evidencije APR-a, kompanija Beograd na vodi još uvek nije ni podnela zahtev za dobijanje ove dozvole.
Ipak, na parceli su podignuta dva nadzemna nivoa, a desetine radnika i dva krana uveliko su radili na lokaciji kada je novinar BIRN-a obišao gradilište.
Satelitski snimci pokazuju da je izgradnja hotela, koji za sada ima samo kodno ime BW.29, počela i pre nego što su dobijeni lokacijski uslovi u junu ove godine.
Lokacijski uslovi predviđaju da će hotel imati 18.368,82 m2 bruto razvijene građevinske površine i ukupno 10 nadzemnih spratova.
Međutim, po zakonu, pre početka bilo kakve izgradnje, nakon lokacijskih uslova, investitor – u ovom slučaju kompanija Beograd na vodi – morao je da pribavi i građevinsku dozvolu i da dobije potvrdu o početku radova na parceli.
Krivičnim zakonikom, za krivično delo izgradnja bez građevinske dozvole predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina za investitora, odnosno odgovorno lice u kompaniji koja je investitor.
BIRN je poslao pitanja kompaniji Beograd na vodi i direktorki Zorani Burlić zašto se hotel gradi bez građevinske dozvole i da li su lokaciju obilazile gradska ili republička građevinska inspekcija, međutim, odgovora nije bilo do zaključenja teksta.
Slično, na pitanja BIRN-a nisu odgovorili ni iz Grada Beograda, odnosno gradske građevinske inspekcije, kao ni iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno republičke građevinske inspekcije.
Takođe, i kompanija CRE International je uskratila odgovore BIRN-u: uloga ove firma u izgradnji budućeg hotela jeste da bude odgovorni stručni nadzor nad izvođenjem radova, da upravlja troškovima i da bude tzv. FIDIC inženjer. Pitali smo ih da li i dalje obavljaju ove poslove, s obzirom da se hotel gradi bez dozvole. Ostali smo bez odgovora.
Pijaca u Beogradu na vodi i početak radova bez dozvole
Još jedan objekat koji se na ovom prostoru gradi bez dozvole jeste zgrada buduće pijace u Beogradu na vodi, pokazuje evidencija građevinskih dozvola na sajtu APR-a
Iz lokacijskih uslova za pijacu, koje je Ministarstvo građevinarstva izdalo 18. juna, vidi se da je planirano da pijaca ima šest nadzemnih nivoa i ukupno 17.641 kvadrata bruto razvijene građevinske površine.
Zanimljivo je da će pijaca imati samo 48 štandova i 29 lokala, a da će najveći deo zgrade zapravo činiti garaža na drugom i trećem spratu, poslovni prostor na četvrtom i petom spratu, dok će na prvom spratu biti kancelarije uprave pijace.
Pijaca znatno sporije napreduje: sa satelitskog snimka vidi se da je 20. maja ove godine iskopavanje već bilo započeto, ali do danas su – koliko se vidi – jedino izbušeni i postavljeni šipovi.
Na ovom delu gradilišta trenutno nema radnika, a prostor buduće pijace je ograđen šupljikavom plastičnom narandžastom ogradom.
Vatrogasna stanica Beograda na vodi radi bez upotrebne dozvole
Pored hotela, na parceli u vlasništvu Republike Srbije, nalazi se vatrogasna stanica MUP-a Srbije površine oko 500 kvadrata.
Stanica je otvorena u maju 2024. godine, iako ni tada – ni danas – nije imala upotrebnu dozvolu. Iz javno dostupne dokumentacije ne vidi se da je MUP uopšte tražio izdavanje upotrebne dozvole. Takođe, iako radi već više od godinu dana, zgrada stanice uopšte nije ucrtana u katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda.
Prilikom otvaranja ove stanice, javnosti su se obratili ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Luka Čaušić, a prisustvovali su i tadašnja ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, kao i dugogodišnji predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.
Po zakonu, podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom, a objekat može da se koristi tek „po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli“.
U vreme dok je novinar BIRN-a obilazio ovu lokaciju, u poseti vatrogasnoj stanici su nalazila deca, a vatrogasci su ih uveseljavali puštajući jak mlaz vode koji je prskao naokolo.
Po zakonu, ukoliko građevinski inspektor zatekne da se objekat koristi bez upotrebne dozvole, on naređuje investitoru da u roku od 30 do 90 dana tu dozvolu pribavi, u suprotnom, nakon tog roka, donosi rešenje o zabrani korišćenja objekta.
BIRN je poslao pitanja i MUP-u – zbog čega vatrogasna stanica nema upotrebnu dozvolu i kako je mogla da bude otvorena, te ko je u MUP-u odgovoran za izgradnju ove stanice – međutim, ni odavde odgovora nije bilo do objavljivanja ovog teksta.
Građevinska inspekcija, tužilaštvo i Beograd na vodi
Zakon o planiranju i izgradnji daje jasna uputstva građevinskim inspektorima šta treba da rade kada naiđu na gradilište bez dozvola: oni su u obavezi da podnesu krivičnu prijavu protiv investitora i izvođača radova tužilaštvu, zbog krivičnog dela iz člana 219a Krivičnog zakonika – gradnje bez građevinske dozvole.
U ovom slučaju, nadležno je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, jer je ono, između ostalog, nadležno za teritoriju opštine Savski venac, na kojoj se nalazi Beograd na vodi.
BIRN je poslao podatke u vezi sa nelegalnom gradnjom u Beogradu na vodi – broj parcele, fotografiju, kao i broj lokacijskih uslova za hotel BW.29 – i pitao tužilaštvo da li su već dobili neke prijave vezane za hotel, ili su možda sami započeli istragu protiv preduzeća Beograd na vodi.
Tužilaštvo je odgovorilo da nema krivičnih prijava, odnosno da niko nije ništa prijavljivao, kao i da ne postoje izveštaji i predstavke u ovom slučaju, pa zbog toga tužilaštvo ne postupa.
Građevinski inspektor bi, po zakonu, trebalo i da naredi obustavljanje radova i uklanjanje objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, a, osim krivične prijave, inspektor treba i da pokrene postupak za oduzimanje licence protiv odgovornog izvođača.
Zakonom je predviđena i kazna od 300.000 dinara za vlasnika parcele na kojoj se izvode radovi bez izdate građevinske dozvole – to bi u ovom slučaju bila Republika Srbija.
Pošto nije izdata građevinska dozvola za izgradnju hotela sa četiri zvezdice, samim tim lokalnoj samoupravi nije mogao biti uplaćen ni doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, koji bi trebalo da plati kompanija Beograd na vodi.
Beograd na vodi – privatni interes pretvoren u javne
Firma Beograd na vodi osnovana je u julu 2014. godine. Danas država Srbija ima 33 odsto vlasništva u ovoj kompaniji, dok ostalih 67 odsto drži Eagle Hills Waterfront Investment-LLC iz Ujedinjenih arapskih Emirata.
U aprilu 2015. poslanici u Skupštini Srbije su usvojili poseban zakon – lex specialis – kojim su izgradnju poslovno-stambenih i drugih komercijalnih objekata u većinskom vlasništvu stranog poslovnog partnera proglasili javnim interesom države Srbije. Time je dobijeno pravo da svi tada postojeći vlasnici nekretnina na prostoru Beograda na vodi budu uklonjeni iz vlasništva eksproprijacijom.
Još uvek nije poznato koliko su država Srbija i grad Beograd do sada uložili u korist firme Beograd na vodi, odnosno, koliko su platili infrastrukturno uređenje više od stotinu hektara u Savskom amfiteatru. Ono što je poznato jeste da su država i grad bez nadoknade poklonili sve to zemljište zajedničkoj kompaniji, odnosno, besplatno dali kompaniji pravo korišćenja zemljište vredno više stotina miliona evra na rok od 99 godina.
Za potrebe izgradnje Beograda na vodi uklonjena je železnička pruga, izmeštene su autobuska i železnička stanica, i srušena je zgrada Autobuske stanice, a nova još uvek nije izgrađena. Firma Beograd na vodi je postala i vlasnik zemljišta beogradskog Sajma, koji će takođe biti izmešten preko reke.
U planu je novo širenje obuhvata Beograda na vodi, sa sadašnjih 177 na 344 hektara, čime će Beograd na vodi zauzimati prostor od Terazija do Čukarice i Ade Ciganlije i potpuno okupirati rečnu obalu u dužini od skoro četiri kilometra.
Pročitajte još:
- Beograd – raj za divlju gradnju i sumnjiva ozakonjenja: BIRN našao skoro pola miliona spornih kvadrata
- Kako izgleda život u urbanističkom haosu divlje gradnje
- Aleksandru Šapiću nezakonito ozakonjena nelegalna gradnja nakon što je postao gradonačelnik
- Tužilaštva godinama držala u fiokama desetine predmeta protiv Nemanje Stajića i Sekretarijata za ozakonjenje