Oni koji su u ime Vlade Srbije odlučivali o ovom poslu danas „peru ruke“ i za sve optužuju nekadašnjeg direktora ove državne obrazovne institucije Iliju Samardžića, koji tvrdi da je nalog za isplate novca stigao iz samog vrha vlasti.
Prema podacima iz Uprave za trezor Ministarstva finansija do kojih je BIRN došao, kratkoročnu pozajmicu su od Beogradske poslovne škole 2013. godine dobile tri kompanije i Vaterpolo klub Radnički iz Kragujevca. Oko 4,5 miliona evra dobio je „Simpo“ iz Vranja, koji je tada bio u privatnom vlasništvu i sa poreskim dugom od oko 40 miliona evra. Kompanija je danas u većinskom vlasništvu države, dok je od 2012. godine račun „Simpa“ blokiran 465 dana.
Milion i po evra je pozajmljeno privatnoj turističkoj agenciji „Kontiki“, čiji je većinski vlasnik skriven u registru ofšor kompanija na Devičanskim ostrvima. Agencija je pod sumnjivim okolnostima odvedena u stečaj u februaru 2014. godine.
Medijska kompanija „Novosti“, takođe veliki gubitaš, dobila je 400,000 evra, a najmanje toliko je otišlo i Vaterpolo klubu Radnički, bilo kroz direktnu pozajmicu Škole ili prikriveno sponzorstvo preko „Simpa“. „Kontiki“ je tada bio glavni sponzor Radničkog, a puno ime kluba bilo je „Radnički Kontiki“.
Škola godišnje prihoduje oko 10 miliona evra, a najveći deo novca potiče od školarina i od kamata na novac koji ova visokoškolska ustanova deponuje u bankama. Zakoni obavezuju Školu da taj novac ulaže isključivo u poboljšanje uslova studiranja, plate predavača i nastavu.
Budžetski inspektor, Ljubomir Žakula, koji je više meseci kontrolisao poslovanje škole, kao i finansijski eksperti sa kojima je BIRN razgovarao, smatraju da je transakcija bila nelegalna. Zakon o budžetskom sistemu ne predviđa mogućnost da škola, kao budžetski korisnik, pozajmljuje novac. Pored toga, pozajmica je data mimo Saveta škole, koji je naknadno o tome obavešten.
Transakciju su dogovorili i sproveli tadašnji direktor Beogradske poslovne škole Ilija Samardžić, predsednik Nadzornog odbora „Simpa“ Borislav Milačič, njegov sin Darko Milačić, direktor „Kontikija“, kao i više vladinih funkcionera i menadžment Vaterpolo kluba Radnički.
Po mišljenju republičkog budžetskog inspektora, Ljubomira Žakule, odgovornost snosi bivši direktor škole Ilija Samardžić, te u Zapisniku koji je sastavio, inspektor poziva istražne organe da ustanove po čijem je nalogu „novac nezakonito dat“.
Samardžić se u razgovoru za BIRN branio da se o poslu razgovaralo i na sastanku u zgradi Vlade Srbije, u drugoj polovini 2013. godine, koji je sazvao Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, inače bivši vaterpolista Radničkog i državne reprezentacije. Udovičič je u leto 2013. godine završio igračku karijeru kao kapiten vaterpolo kluba „Radnički Kontiki“. Postao je ministar omladine i sporta u septembru 2013. godine.
„Na sastanak je pozvao Udovičić, u kancelariji u Nemanjinoj na drugom spratu, pored kabineta Aleksandra Vućića…bili su tu ljudi iz ‘Simpa’ i ‘Kontikija’…“, rekao je Samardžić.
„Ne bih to radio da oni nisu to planirali, tražili i skupili novac da se pomognu određene firme. Pitajte Udovičića, on je sazvao taj sastanak“, dodao je on.
U razgovoru za BIRN Udovičić je negirao da je sazvao i prisustvovao sastanku, mada zna da je on ipak održan.
„Ja nemam moć i uticaj da organizujem takve sastanke. Ne znam ko ga je sazvao. Besmisleno je da negiram (da se sastanak desio) …kada postoji zapisnik ko je bio u Vladi. Ljuti me što me Samardžić upliće u to. Ušao sam sa njima u tu kancelariju, pozdravio se sa svima i izašao. Ne znam šta su tu radili i o čemu su pričali. Sećam se tog sastanka, jer sam prepoznao direktore ‘Kontikija’ i Škole“, naveo je Udovičić.
BIRN nije uspeo da utvrdi ko je u Vladi Srbije odlučio o pozajmici, i ko je i kada tačno sazvao sastanak, ali poseduje dokument koji potvrđuje da je Ministarstvo finansija, na čijem je čelu tada bio Lazar Krstić, bilo upoznato sa transakcijom. BIRN je još 29. juna poslao zahtev Sekretarijatu i Kabinetu Vlade da proveri da li su se vladini funkcioneri sastajali povodom pozajmice, ali odgovor do dana publikovanja teksta nije stigao.
Nenaplativost
Nijedna firma koja je dobila kratkoročnu pozajmicu nije do danas vratila ni dinara, a zbog stanja u kojem se nalaze, teško je očekivati da se novac uopšte vrati. Direktor Đurović procenjuje da je Škola izgubila milijardu dinara, to jest više od osam miliona evra, ako se uračunuju i kamate.
Pozajmica „Simpu“, koja je prvobitno data na tri meseca, a potom kroz potpisani Aneks postala dugoročni kredit, osigurana je placom od 2,5 hektara na Novom Beogradu, koji je u vlasništvu firme „KCS“, ćerke firme „Simpa“. Međutim, „KCS“ nema pravo vlasništva, već samo pravo korišćenja državnog zemljišta.
Zemljište nad kim neko ima pravo koriščenja, ne može da se prometuje bez konverzije, što je dug i skup proces. Stečajni upravnici sa kojima je BIRN razgovarao kažu da bi ovakva pozajmica u stečajnom postupku bila osnov za pobijanje potraživanja, to jest, da pozajmica sa ovakvom garancijom ne bi mogla da se naplati.
“Kontiki” je u stečaju, pa se od ove agencije ne može očekivati naplata, a sa kompanijom „Novosti“, vode se pregovori o kompenzaciji duga, tako što bi „Novosti“ ustupile školi poslovni prostor u Banja Luci. Isplati pozajmica prethodio je poslovni sporazum kojim su se „Novosti“ obavezale da studentima Škole omoguće praksu i treninge, kao i usluge reklame i promocije za potrebe škole. „Novosti“ su 2013. godine ostvarile gubitak od 750 miliona dinara.
Kao i u slučaju ostalih pozajmica, pet miliona dinara datih Vaterpolu klubu Radnički do danas nije vraćeno, niti su aktivirane menice. Škola se više puta pisano obraćala klubu na registrovanu adresu, Bazenska BB Kragujevac, ali pošta se vraćala sa obrazloženjem da je „primalac nepoznat“.
Država odlučuje, direktor potpisuje
Bivši direktor Ilija Samardžić rekao je da je bilo više razgovora sa vladinim zvaničnicima, a da je namera bila da se pomogne „Simpu“ i sportu. Najvažniji sastanak je bio u Vladi, u drugoj polovini 2013. godine.
Pored Udovičića, na tim sastancima bili su i njegov savetnik Uroš Bogdanović, ranije predsednik Vaterpolo kluba Radnički, koji je u ime kluba i potpisao ugovor o pozajmici. Uz njih, bili su prisutni i Marko Blagojević, tadašnji savetnik ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, kao i otac i sin, Borislav i Darko Milačić, iz „Simpa“ i „Kontikija“, rekao je Samardžić.
„Oni su rekli: ‘Ako ne date pare, mi ćemo skinuti sa računa’. Slažem se da je možda bilo nešto što nije trebalo (da se uradi)… da li je trebalo sarađivati sa vladom ili ne?… Kada sam pokušao da kažem nemam para, pokazali su mi izvode iz računa Trezora i rekli: ‘Imaš 200 miliona i imaš da daš’. Hvala lepo, doviđenja!…. Sve smo radili uz saglasnost ministra finansija“, naveo je bivši direktor Beogradske poslovne škole.
Udovičić, za koga je Samardžić rekao da je vodio ceo posao, negirao je da je uopšte znao za transakciju. Međutim, njegov savetnik Uroš Bogdanović potvrdio je da je transakcije ipak bilo. „Direktor Ilija je sam odlučio da pomogne Radničkom, što je tada i spasilo klub“, rekao je Bogdanović.
BIRN ni posle više pokušaja nije uspeo da stupi u kontakt sa Markom Blagojevićem. Upućeni smo na ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, kao osobu koja mora da da saglasnost za eventualni intervju. Lazar Krstić, koji sada radi u konsultanskoj finansijskoj firmi „Mekinzi“ u Švajcarskoj, nije odgovorio na pozive BIRN-a.
Samardžić je, sa druge strane, bio uveren da je ceo posao odobrio tadašnji prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić.
On je naveo da ga je Borislav Milačič iz „Simpa“ nazvao telefonom i rekao mu da je u kabinetu Aleksandra Vučića: „Tada mi je rekao: ‘Dajte pod hitno. Dolazi neki Rus koji treba da kupi „Simpo“. Vučić ide dole, ako to ne date, nemaju šta da rade, nemaju repro-materijal, nema ništa od tog posla’ “.
Milačić, koji je devedesetih bio ministar finansija u vladi Mirka Marjanovića, odbacio je Samardžićeve tvrdnje. „To je izmišljeno. Vučića znam lično, ali nikad nisam razgovarao sa njim na tu temu“, rekao je Milačić.
On je za BIRN rekao da je „Simpo” bio “državna priča”. „Bili su (uključeni) predstavnici vlade, ali sam imena zaboravio. Oni su imali interes da pomognu ‘Simpu’ i Radničkom, da urade korisnu stvar”, naveo je Milačić.
Prema Milačiću, odgovornost nije na državnim zvaničnicima, već na Školi i bivšem direktoru. „Čak i da su imali sufliranje sa strane, nisu morali to da urade”, rekao je Milačić.
Aleksandar Vučić je 1. marta 2014. godine posetio „Simpo”, zajedno sa predstavnicima ruske kompanije „Delo” sa kojom je „Simpo” pregovarao o partnerstvu godnu i po dana. Tokom poslednja četiri meseca se u te pregovore uključila i Vlada Srbije, rekao je Vučić tokom posete „Simpu”.
BIRN se obratio kabinetu premijera Vučića u dva navrata sa pitanjem da li je kao potpredsednik Vlade znao za pozajmice Beogradske poslovne škole, i da li ih je odobrio, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao.
Uprkos pozajmici, strateško partnerstvo „Simpa” sa ruskom kompanijom nije realizovano, a država je na ime duga preuzela većinski paket akcija vranjske kompanije nekoliko meseci kasnije.
Državni vrh upoznat
Kada je početkom marta postavljen za novog direktora Škole, Đuro Đurović je hitno sazvao sastanak sa predstavnicima Vlade zbog problema naplate pozajmice od „Simpa” i „Kontikija”.
Iako je Udovičić rekao za BIRN da je posetio Školu, nekim drugim povodom, Đurović, kao i šef računovodstva Škole Dragan Matović, svedoče da je ministar bio prisutan 16. marta 2014. godine zajedno sa Ilijom Samardžićem, Borivojem i Darkom Milačićem i Markom Blagojevićem. Tada se, uz povišene tonove, razgovaralo o problemu naplate pozajmice.
„Tad je rečeno da vrh države zna za to. I Vanja (Udovičić)… i Blagojević su to rekli“, rekao je za BIRN šef knjigovodstva Matović. „Udovičić nam je ulio poverenje jer je rekao Borivoju Milačiću da učini sve da ‘Simpo’ vrati pare“, dodao je on.
Direktor škole Đurović kazao je da se Samardžić žalio da je bio pod pritiscima kako bi dao novac. „Ilija je rekao tada da je dao novac pod ucenama i pritiskom, da su ga zvali u pola noći…da ako ne da ujutru novac biće loše po njega i po Školu“, naveo je Đurović.
Škola je u više rata uplatila „Simpu“ 4,5 miliona evra – prva rata je uplaćena 15. avgusta 2013. godine, a poslednja, 26. marta 2014. godine, a do danas nije vraćen ni dinar.
Poslednji transfer novca, kako se navodi u Zapisniku budžetskog inspektora, od 400,000 evra, obavljen je posle sastanka u martu, u mandatu novog direktora.
Direktor Đurović objašnjava da nije imao izbora i da je morao da uplati ovaj novac, pošto ga je na to obavezivao ugovor o pozajmici koji je potpisao njegov prethodnik.
„U suprotnom, Škola ne bi mogla da obezbedi potraživanje“, kaže Đurović.
Većina sume pozajmljene „Simpu” uložena je, kako je kazao Borislav Milačić, u tekuće poslovanje i lične dohotke. Oko 380,000 evra, otišlo je na sponzorstvo Radničkom, što se vidi u Aneksu ugovora između škole i „Simpa“. Budžetski inspektor u Zapisniku navodi da je reč o „prikrivanju činjenice da sav novac za sponzorstvo daje škola, pri čemu je ‘Simpo’ samo posrednik u prenosu novca“.
Borislav Milačić kazao je da je za „Simpo“ uzimanje pozajmice bio dobar posao, a da se i sponzorstvo isplatilo. Naime, u ime tog sponzorstva, Škola je prepolovila kamatu i produžila rok otplate, što je bilo povoljnije nego da se „Simpo“ zadužio kod bilo koje banke. Borislav Milačić je napustio „Simpo“ krajem 2014. godine.
U Vaterpolo klubu Radnički nemaju saznanje da su primili sponzorstvo od 380,000 evra, to jest 45 miliona dinara, već misle da je reč o pozajmici koju treba da vrate, kad se realizuju neki ugovori sa opštinom Kragujevac.
Školarine u banci
Beogradske poslovna škola je doživela procvat krajem devedestih, kada su u rukovodstvu škole dominirali vladajući političari iz redova socijalista i radikala, koji su se kasnije transformisali u naprednjake. Tomislav Nikolić je tada bio u Upravnom odboru škole, a danas je nekoliko zaposlenih politički ili rodbinski vezano za partije ili njihove članove.
Škola je redak primer državne ustanove koja posluje sa dobitkom i ostvaruje veliku zaradu. Na dan 31.12.2013. godine škola je kod poslovnih banaka imala oročeno 590 miliona dinara, što je nešto više od pet miliona evra. Kako je Škola uspela da obezbedi toliki novac, pitanje je koje se često postavlja.
Škola je akreditovana za 1.600 studenata godišnje, a najveći deo plaća školarinu od 70.000 dinara ili 600 evra. Ukupni prihodi 2013. godine su bili milijardu i 100 miliona, što je oko devet miliona evra. U ukupnom prihodu je te godine država učestvovala sa oko 12 odsto.
Sadašnji direktor Škole Đuro Đurović kaže da godinama dobro posluju pošto novac plasiraju u bankama i zarađuju na kamatama. On kaže da su i ranije davali manje pozajmice firmama, ali nikad u ovako visokom iznosu.
Jelena Birovljev, prodekanka za finansije Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, koji je takođe državna ustanova, kaže: „Sva sopstvena sredstva po zakonu moraju da se troše za kapacitet škole, plate, opremu. Pozajmljivanje je zelenašenje i nije primereno osnovnoj delatnosti škole. Kako ćete objasniti studentima da ste kamatili novac od njihovih školarina, šta oni imaju od toga?“, pita se ona.
Sumnjiv stečaj „Kontikija“
Ako je „Simpo“ bio shvaćen kao državni posao, nije jasno zašto je pozajmica od 1,5 miliona evra data privatnoj turističkoj agenciji „Kontiki“, čiji je direktor Darko Milačić preminuo u februaru 2015. godine.
Budžetski inspektor sumnja da je i deo novca datog „Kontikiju” završio u Radničkom. Pored toga, on veruje da je „Kontiki” namerno uveden u stečaj, s obzirom da je kompanija od 2011. do 2013. godine poslovala uspešno.
I stečajna upravnica „Kontikija”, Slavica Spasić, ocenila je da je stečaj sumnjiv jer je firma bila uspešna, a da se razmatra zahtev Škole za povraćaj novca.
U Zapisniku budžetskog inspektora još se navodi: „Imajući u vidu činjenicu da je Vaterpolo klub Radnički, u vreme isplata pozajmica….nosio naziv ‘Radnički Kontiki’, a Darko Milačić, direktor, bio član Upravnog odbora Vaterpolo saveza, kao i Ilija Samardžić, upućuje na zaključak da je deo novca škole prenet ‘Kontikiju’, završio na računu ovog kluba, isto kao i deo novca uplaćivanog ‘Simpu’ “.
“Vrlo je izvesno da je šema izvlačenja para iz Škole bila ista, da su u tim aktivnostima učestvovala ista lica i da je naplata ogromnih dugova ‘Simpa’, ‘Kontikija’ i Vaterpolo kluba Radnički prema školi krajnje neizvesna”, zaključuje se u Zapisniku.
Na osnovu partijske i političke volje
Iako su u školu dolazili predstavnici „Simpa“, „Kontikija“, kao i predstavnici vlasti, zapisnici sa sastanaka ne postoje.
„O čemu su razgovarali i dogovorali se ne postoje pisani tragovi. U pisanoj izjavi šefa knjigovodstva Škole se navodi da su pozajmice davane `na osnovu političke i partijske volje`“, navodi se u Zapisniku budžetskog inspektora.
Inspektor zaključuje da bi „nadležni organi trebalo da ispitaju i da utvrde čijom „političkom i partijskom voljom“ se to dešavalo i gde je konačno završio novac Škole dat nezakonito… i po čijem nalogu i čijoj političkoj volji je direktor Ilija Samardžić zaključio ugovore“.
Bivši direktor Samardžić tvrdi da je sve urađeno uz saglasnost Minstarstva finansija, od kojeg je tražio i pisano odobrenje, pošto su pozajmice već počele da se isplaćuju.
Da je Ministarstvo bilo obavešteno o transakcijama vidi se po odgovoru na Samardžićeve zahteve. Ministarstvo je poslalo dva dopisa. U prvom, od 12. novembra 2013. godine, odgovorilo je da se ne može dati saglasnost, a u drugom da „ne postoji obaveza ministra finansija za davanje saglasnosti“.
Samardžić drugi odgovor tumači kao „zeleno svetlo“ Ministarstva finansija.
Zoran Kilibarda, viši savetnik i urednik rubrike za javni sektor u Savezu računovođa i revizora Srbije rekao je da za takve transakcije ne postoji zakonski okvir.
„Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, iz septembra 2012. godine, prestala je mogućnost da korisnik javnih sredstava može da investira sopstvene prihode samostalno, uz prethodnu saglasnost ministra finansija. Dakle, od tada ne postoji zakonski osnov da se uz saglasnost ministra, ili bez nje, mogu plasirati sopstveni prihodi. `Državna` visokoškolska ustanova nema pravni osnov da plasira svoje sopstvene prihode na način što će vršiti pozajmice, naročito ne kao deo svoje delatnosti i to često, i sa kamatom, tako da iz tog posla, za šta nije registrovana, ostvaruje `dobit`. Oni se bave nekim poslom za koji nisu osnovani i koji nije njihova delatnost“, rekao je Kilbarda.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta BIRN Srbija „Sportska torba bez dna – istraživanje budžetske potrošnje u sportu“, koji podržava kancelarija UNDP-a u Beogradu. Stavovi izneti u ovom tekstu rezultat su istraživanja BIRN Srbija i ne izražavaju stavove UNDP-a.
