U nastavku suđenja za predmet „Generalštab” pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu odbrane su izneli drugookrivljena Slavica Jelača, sekretar u Ministarstvu kulture i trećeokrivljeni Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Jelača je tokom iznošenja odbrane rekla da nije kriva i da nije počinila nikakva krivična dela, dok se Vasić nije osvrtao na navode optužnog predloga, već je govorio o, kako je naveo, medijskom linču kroz koji je prošao i o nekorektnom postupanju Tužilaštva za organizovani kriminal.
Jelača je u neometanom iznošenju odbrane više puta ponovila da nije kriva, da nije napravila krivično delo, da nije zloupotrebila svoj položaj, niti da je bilo šta falsifikovala.
„Nikome nisam nanela štetu, nikom donela dobit, sebi ponajmanje. Nikakva dokumenta falsifikovala nisam, niti znam šta je moglo da bude falsifikovano. Ja ne treba da budem na ovom mestu. Imam poverenje u sudske organe i da pravda uvek pobedi”, rekla je Jelača tokom iznošenja odbrane.
Kako je navela, zbog toga što prilikom saslušanja u Tužilaštvu „nije bilo sve korektno”, „bilo je stresno”, a „i zbog mojih godina”, odlučila je da na suđenju ne odgovara na pitanja Tužilaštva za organizovani kriminal.
Jelača je rekla da je od 2002. godine zaposlena u državnoj upravi, da je pre toga 13 godina radila u privredi i da za sve to vreme nema nijednu mrlju u karijeri.
Navela je da je bila iznenađena ovim postupkom, ali da je vremenom shvatila da je sve to proizvod ovog vremena, i „kada nemate istovetna mišljenja kao drugi, to je onda povod za satanizaciju”.
U decembru 2025, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, sekretarke ovog ministarstva Slavice Jelače i Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, vršilaca dužnosti republičkog i beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture zbog „nezakonitosti prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba”.
Kako piše u optužnom predlogu, Nikola Selaković je 10. jula 2024. pozvao Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića u Ministarstvo kulture i u prisustvu Slavice Jelače im naložio da istog dana Ministarstvu kulture podnesu akte koje bi naslovili kao Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.
Prema optužnom predlogu, Jelači je Selaković naložio da ona postupa po dokumentima koje su joj dostavili Vasić i Ivanović, a ne zaposleni u Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizacije, koji su jedini nadležni u Ministarstvu kulture da postupaju u predmetima koji se tiču nepokretnih kulturnih dobara.
Kako dalje piše u optužnom predlogu, ona je to i učinila i neovlašćeno, umesto stručnih lica Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, po nalogu okrivljenog Nikole Selakovića neovlašćeno sačinila dva predloga odluke – jedan o prestanku svojstava kulturnog dobra zgradama Generalštaba, a drugi za izmenu odluke o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu, čiji deo su i zgrade Generalštaba, iako za ovaj drugi predlog odluke nije dobila bilo kakvu dokumentaciju od Vasića i Ivanovića.
Potom je, prema optužnom predlogu, Slavica Jelača neovlašćeno sačinila dopise Ministarstva kulture naslovljene na Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, Republički sekretarijat za zakonodavstvo i Generalni sekretarijat Vlade radi dostavljanja mišljenja, a onda, nekoliko meseci kasnije, u predmet uvrstila i tekst obrazloženja odluke, koji je napisao Ivanović.
Na glavnom pretresu održanom 4. februara 2026, četvoro okrivljenih je reklo da nisu krivi. Na pretresu 15. aprila svoju odbranu izneo je ministar Nikola Selaković.
Jelača: Radila sam administrativni posao, odluka je bila na Vladi
Jelača je u svojoj odbrani pred sudom rekla da nije prekoračila granice svog ovlašćenja, i da je, između ostalog, posao sekretara ministarstva i saradnja s drugim državnim organima.
„U ovom predmetu nije došlo do izlaženja iz nadležnosti radnog mesta, to su administrativni postupci. Ja sam taj posao dobila da odradim i stvarno sam se trudila da to ozbiljno odradim. Nije moje bilo da se bavim stručnom ocenom, niti da donosim odluku, nego je posao bio administrativni, da prikupljam mišljenja od drugih organa, a na Vladi je da donese odluku”, rekla je Jelača.
Govoreći o predlozima odluka, ona je rekla da je ona predlog Republičkog zavoda „uobličila i taj predlog uputila dalje“. „Pripremala sam dopise da se drugi organi izjasne”, rekla je Jelača i dodala da Poslovnik Vlade kaže da ustanove materijale za Vladu Srbije dostavljaju preko resornog ministarstva.
„Nisu tačni navodi da sam nešto falsifikovala, ili pripremala lažna akta. Ne znam šta je original da bih ja to falsifikovala, niti sam učestvovala u stručnoj proceni. U aktu Republičkog zavoda o ukidanju svojstva kulturnog dobra jasno stoji da su zgrade Generalštaba uništene tokom bombardovanja i da treba skinuti svojstva kulturnog dobra, kao što piše u zakonu”, rekla je Jelača, navodeći da ništa nezakonito nije urađeno.
Ona je ocenila da je ova oblast „generalno slabo uređena”, i da zakon (o kulturnom nasleđu) vrlo skromno uređuje način ukidanja svojstva kulturnog dobra.
„Ne precizira se koja su dokumenta predviđena, nema podzakonskih akata, praksa gotovo da i ne postoji, a i da postoji, ona ne može da bude izvor krivice. Praksa je vrlo tanka, propisi su često kontradiktorini, podzakonska akta nisu nikad doneta i vi onda u različitim postupcima različito postupate. Mi smo dobili dopise potpisane od ovlašćenih lica, u njima je stajalo ono što je zakonom propisano i mi smo krenuli u dalju proceduru”, rekla je Jelača.
Ona se osvrnula i na ukidanje svojstva kulturnog dobra sa Štrosmajerove kuće u Zrenjaninu 2023. godine.
„To je bila kuća Servo Mihalja, narodnog heroja. Taj objekat je imao veliku vrednost, ali obrazloženje da se zgrada urušila je iskorišćeno da se ukine svojstvo kulturnog dobra. Zašto je to tad bio dovoljan uslov, a ovde je to krivično delo?”, upitala je Jelača.
Kada je reč o izmeni odluke u vezi sa kulturno-istorijskom celinom u okolini Ulice Kneza Miloša iz 2020. godine, Jelača je rekla da se tu ništa nije menjalo osim da „ako se ukine svojstvo kulturnog dobra sa Generalštaba, da se to konstatuje u toj izmeni”.
„Nisam ulazila u meritum, radila sam časno kao i uvek. Pred penzijom sam i neprijatno se ovde osećam, jer ako treba da se branim i objašnjavam svoj posao, šta će tek početnici da rade koji prave mnogo veće greške”, rekla je Jelača.
Ujedno, ona se pozvala i na doneti leks specijalis.
Vlada Srbije je u novembru 2024. donela dve odluke zbog kojih su sada na suđenju Selaković, Jelača, Vasić i Ivanović. Međutim, uprkos donetim odlukama Vlade Srbije, zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture su odbili da izbrišu Generalštab iz svog Centralnog registra spomenika kulture.
Oni su to odbili da urade i godinu dana kasnije, u novembru 2025, kada je Skupština Srbija donela „lex specialis” kojim je „utvrđeno” da se odluka Vlade Srbije iz 2005, kojom se zgrade Generalštaba proglašavaju za spomenik kulture, oglašava ništavom, odnosno da se smatra da objekti nisu nikad ni stekli svojstvo kulturnog dobra.
„Prema leks specijalisu, (te zgrade) nikad nisu ni imale svojstva kulturnog dobra, pa ih odluka Vlade nije mogla ugroziti”, rekla je Jelača na današnjem suđenju.
Jelača se ne seća sastanka o Generalštabu
Jelača je odgovarala na pitanja sudskog veća, odnosno sudije Stojana Petrovića. Ona je potvrdila da je – kada je slala dopise ministarstvima i sekretarijatima sa predlozima odluka na mišljenje – uz njih poslala samo dva lista papira: jedan iz republičkog, jedan iz gradskog zavoda.
Sudija Petrović je pitao Jelaču da li joj je poznato da li je Republički sekretarijat za zakonodavstvo dužan da ispita zakonitost akta, a Jelača je rekla da jeste i precizirala da im je ovaj sekretarijat vratio predloge odluka sa ispravkama koje su bile formalne prirode, „zbog preciziranja i jasnoće tog akta”, te da je nakon tih ispravki sekretarijat dao pozitivno mišljenje.
Slavica Jelača, kao ni prethodno ministar Selaković, nije mogla da se seti sastanka u Ministarstvu kulture od 10. jula, kada su, prema navodima optužnog predloga, u ministarstvo došli Vasić i Ivanović, a Selaković im, u prisustvu Jelače, rekao da istog dana dostave predloge odluka za skidanje zaštite sa Generalštaba.
„Ja sa ministrom Selakovićem radim duže od 10 godina. Za to vreme je zaista bilo mnogo sastanaka kod njega i njegova praksa jeste da drži sastanke sa rukovodiocima ustanova. Da li je tog sastanka bilo ili nije stvarno se ne sećam, prisustvovala sam na mnogo sastanaka”, rekla je Jelača.
Sudija Petrović je insistirao: „Ali ovo je bio specifičan sastanak, sami ste rekli da se ovaj postupak (ukidanja svojstva kulturnog dobra) retko dešava”.
„Ja se sećam sastanaka koji su za mene bili upečatljivi. Sećam se sastanka sa tužiocem Nenadovićem, tog dana je MUP bio u ministarstvu, nisu postupali korektno, to su bili mladi ljudi, bahati, a meni je došao kao melem na ranu njegov komentar u šaljivom tonu, da ako mene budu hteli da hapse, da će on lično da me uhapsi. Meni je to dobro došlo nakon stresa. A inače kod ministra Selakovića u kabinetu se ne puši i ne pije”, rekla je Jelača.
Sudija Petrović je na to reagovao i upitao je da li misli na tužioca Nenadića (a ne Nenadovića, kako ga je Jelača nazvala).
„Da, ja njega zovem Mladene, on mene Slavice”, rekla je Jelača.
Pošto je Jelača rekla da neće da odgovara na pitanja Tužilaštva za organizovani kriminal, tužilac Vojislav Isailović nije postavljao pitanja, ali se osvrnuo na navode Jelače o nekorektnom postupanju tužilaštva.
„S obzirom da se okrivljena žalila na nekorektnosti i da zato neće da odgovara, u zapisniku sa saslušanja koji je potpisala – nije bilo primedbi”, rekao je Isailović.
Dragan Palibrk, jedan od advokata odbrane, rekao je na to da, iako on nije tada bio prisutan, „reč je o ženi koja je pod stresom, pred penzijom, sa briljantnom karijerom i još neuka stranka, koja ne zna značenje reči – to nije dokaz da je sve bilo u redu”.
Uključio se još jedan advokat odbrane, Vladimir Đukanović: „Ja sam bio prisutan na tom saslušanju, to je bilo najgore isleđivanje. Kad je to došlo do kraja, ona je samo želela da izađe. To je bio užas nad užasima, naročito od strane pomoćnika tužioca”, međutim, na to je reagovao sudija Petrović, rekavši Đukanoviću da ni on, kao prisutni branilac, nije tada izneo primedbe na saslušanje u tužilaštvu.
„Nije bilo prilike”, odgovorio je Đukanović.
Vasić: Da sam priznao krivicu, ne bih danas iznosio odbranu
Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, mnogo kraće je iznosio odbranu od Jelače. On je najviše govorio o medijskim natpisima koji su objavljivani od maja prošle godine, ali je i doveo u pitanje zapisnik sa svog prvog saslušanja u Tužilaštvu, iz maja 2025. godine.
„Rezigniran sam svim dešavanjima zbog onoga što sam preživeo. Neću odgovarati na pitanja tužioca i sudskog veća. Preživeo sam medijski linč, i ja i moja porodica. Kako je sve počelo? Od objave Tužilaštva za organizovani kriminal da sam priznao krivicu. Nakon toga kreće linč i turtura, mene i moje karijere, to su stotine papira”, rekao je Vasić i potom čitao naslove iz medija, podižući odštampane listove prema sudskom veću.
Tužilaštvo je, inače, 14. maja 2025. objavilo kratko saopštenje u kom se navodi da je „okrivljeni Vasić izneo odbranu i priznao radnju izvršenja krivičnog dela koja mu se stavlja na teret”.
Prema navodima iz optužnog predloga, Goran Vasić je najpre kroz pisarnicu Republičkog zavoda zahtevao da mu se reši stambeno pitanje, a onda, iskoristivši broj tog svog zahteva, samostalno napisao inicijativu – predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba i to potom dostavio u ministarstvo kulture.
„Prikazivali su moje fotografije sa kapuljačom kao da sam član narko kartela, a ne direktor izuzetno bitne ustanove. To je bilo 20-30 tekstova na dnevnom nivou”, rekao je Vasić i dodao da ne postoji njegova krivica.
„Da sam priznao krivicu, ne bih ovde sada iznosio odbranu. Sve to je ugrozilo moje zdravlje, mentalno i fizičko, mene i moje porodice. Sve je bilo instruisano i nakaradno vođeno od strane tužilaštva i medija. Ne bih želeo nikome da prođe ovaj medijski linč”, rekao je Vasić.
On je ispričao i kako je doveden na saslušanje u TOK 14. maja prošle godine.
„Dana 12. maja 2025. bio sam u bolnici na Dedinju, zadržan sam, rađeni su pregledi. Dva dana kasnije rađena mi je koronarografija, a samo četiri sata nakon toga su me odveli na saslušanje, iako mora 24 sata da se miruje. Zato izražavam sumnju u taj prvi iskaz. Kad sam ga posle čitao, još je i dobro ispalo. Ne želim da odgovaram ni na kakva pitanja, ni branilaca, ni drugih optuženih”, zaključio je Vasić.
Nakon Vasića, advokat Dragan Palibrk je izneo predlog da se ovaj postupak završi.
„Predlažem da sud završi postupak u skladu sa članom 503 u vezi sa članom 338 Zakonika o krivičnom postupku. Posle saslušanja naših klijenata, masovnih demonstracija u Albaniji zbog iste stvari, što i te kako ima veze sa ovim šta se događa ovde, a tamo nije Selaković ministar – to govori da proces nema veze sa pravdom i pravom već je politički pamflet. Predlažem da ne ulazimo da meritorno rešavamo, jer ovde ima osnova za to, svi zakonski uslovi za donošenje tog rešenja postoje”, rekao je Palibrk, na šta je sudija Petrović rekao da je njegovo mišljenje drugačije. „Smatram da veće to nije u stanju da uradi, a vi podnesite zahtev, pa ćemo odlučivati”, rekao je sudija Petrović.
Suđenje će biti nastavljeno 21. septembra, kada bi odbranu trebalo da iznese Aleksandar Ivanović.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.