„Imaćemo završenu i tu pijacu po uzoru na ove pijace u Španiji… Krećemo u narednih nekoliko nedelja tamo na Beogradu na vodi, tako da ćemo do Ekspa imati i to”, poručio je ministar finansija Siniša Mali sa sajma turizma u Madridu krajem januara.
Iskopavanje na lokaciji buduće pijace počelo je prošle godine, kako je BIRN već pisao, a nekoliko nedelja nakon izjave Malog – započeta je i gradnja, kako je Ministar Mali i obećao.
Problem je bio u tome što su radovi započeli, i dalje se izvode – a da za ovu lokaciju još uvek nije izdata ni građevinska dozvola, niti je prijavljen početak radova, što su dokumenti koje je neophodno dobiti pre početka izgradnje.
Zvanični investitor zgrade buduće pijace je Ministarstvo za javna ulaganja, na čijem čelu je ministar Darko Glišić. Finansijer radova je firma Beograd na vodi, u kojoj država Srbija ima 33 odsto vlasništva, a firma Eagle Hills Waterfront Investment iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 67 odsto vlasništva.
Ministarstvo za javna ulaganja i firma Beograd na vodi nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.
BIRN je o početku radova na pijaci, kao i o radovima na budućem luksuznom hotelu u Beogradu na vodi bez građevinske dozvole pisao u oktobru prošle godine. Hotel je građevinsku dozvolu zatražio nekoliko sati po objavi teksta, kada su već uveliko bila izgrađena dva nadzemna nivoa.
Prema Krivičnom zakoniku, građenje bez građevinske dozvole je krivično delo za koje je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora za investitora, odnosno, od tri meseca do tri godine zatvora za izvođača radova.
Zidanje pijace u Beogradu na vodi bez građevinske dozvole
Ministarstvo za javna ulaganja, kao investitor, i firma Beograd na vodi kao finansijer, zatražili su građevinsku dozvolu za zgradu pijace 17. marta – pošto su radovi na lokaciji već uveliko bili u toku, pokazuje javno dostupna dokumentaciju na sajtu Centralne evidencije objedinjene procedure (CEOP).
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zahtev za dozvolom je, međutim, odbacilo, navodeći čitav niz nedostataka – između ostalog i to da je investitor tražio dozvolu za parcele koje ne postoje, s obzirom na to da je na tom prostoru urađena preparcelacija.
Pošto je investitoru odbačen zahtev za izdavanjem dozvole, samim tim nije mogla biti dobijena ni potvrda o prijavi početka radova – dokument bez kog se ne sme krenuti u izgradnju objekta.
Nijedan od ovih zakonskih propisa nije zaustavio radove.
Za dr Sanju Fric, docentkinju na Građevinskom fakultetu u Beogradu, nije bilo dileme da je za radove koji su obavljani još početkom marta bila potrebna građevinska dozvola. Ona je tada objasnila za BIRN da su na pijaci u toku „radovi na temeljenju samog objekta“, a ne pripremni radovi kojima bi se mogla obezbediti sigurnost susednih objekata i sigurnost i stabilnost terena.
„Pred početak, kako ovih radova na izradi temelja objekta, tako i pre početka pripremnih radova, po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji neophodno je ishodovanje građevinske dozvole, bila ona za sve radove ili samo za izvođenje pripremnih radova. Vršenje bilo kakve vrste radova na izgradnji novoplaniranog objekta bez ishodovane građevinske dozvole i validne potvrde o prijavi radova, predstavlja direktno kršenje tog Zakona“, kaže Fric za BIRN.
Početkom aprila već su se na nelegalnom gradilištu uzdizale dve dizalice sa natpisima „Eagle Hills“, a radovi su bili blizu izlaska iz zemlje. Kompanija Eagle Hills Waterfront Investment iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je većinski vlasnik firme Beograd na vodi.
Kako je BIRN ranije pisao, sa satelitskog snimka vidi se da je u maju prošle godine iskopavanje na mestu buduće pijace već bilo započeto i do jeseni su izbušeni i postavljeni šipovi.
Pijaca bi trebalo da ima šest nadzemnih nivoa – 48 štandova i 29 lokala u prizemlju, kancelarije uprave na prvom spratu, garažu na drugom i trećem spratu i poslovni prostor na četvrtom i petom spratu, pokazuju podaci iz lokacijskih uslova za pijacu, koje je Ministarstvo građevinarstva izdalo 18. juna prošle godine.
Vlasništvo nad pijacom u Beogradu na vodi
Za razliku od drugih parcela u ovom delu grada, koje su firmi Beograd na vodi date u dugoročni zakup na 99 godina bez naknade, parcela na kojoj niče pijaca se ne nalazi u zakupu ove firme.
Ova parcela, pokazuju podaci iz katastra, u vlasništvu je Republike Srbije.
Obrazloženje kojim se odbija građevinska dozvola pokazuje da se Vlada Srbije, kao vlasnik zemljišta, saglasila da investitor objekta u njeno ime bude Ministarstvo za javna ulaganja.
Ministarstvo je zatim, ove godine, potpisalo ugovor sa firmom Beograd na vodi, kao finansijerom radova. Iako nije poznato šta stoji u ovom ugovoru, u dokumentaciji objavljenoj na sajtu CEOP-a, jasno je da je za dobijanje građevinske dozvole bila zadužena firma Beograd na vodi.
BIRN je tražio od Ministarstva za javna ulaganja da dostavi ugovor koji su sačinili sa kompanijom Beograd na vodi, ali do objavljivanja ovog teksta to nije uradilo.
Takođe, Vlada Srbije nije dostavila Zaključak od 30. decembra 2025. godine, kojim je ovlastila Ministarstvo za javna ulaganja da u ime i za račun Republike Srbije, kao vlasnika zemljišta, bude investitor objekta Pijace.
Tajno ministarstvo za javna ulaganja
Prema podacima sa sajta Ministarstva za javna ulaganja, deluje da je ovo Ministarstvo odavno diglo ruke od objavljivanja informacija o svom radu. Tako, na sajtu Ministarstva, poslednja vest je iz jula 2025, poslednji izveštaj o radu je iz 2015. godine, odnosno, iz vremena obnove štete od poplava, dok je ovo Ministarstvo još bilo samo Kancelarija za javna ulaganja.
Ministarstvo je „preraslo“ iz Kancelarije u ministarstvo tokom 2022. godine, međutim, i dalje uopšte nema informator o radu na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja.
Objavljivanje ovog Informatora je zakonska obaveza još od izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2021. godine. Po zakonu, rukovodilac organa vlasti – u ovom slučaju ministar Glišić – kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara ukoliko propusti da izradi i ažurira informator o radu.
Međutim, iz odgovora na pitanja koje je BIRN postavio Povereniku, koji vodi Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu, proizilazi da ni službe Poverenika za prethodne skoro četiri godine uopšte nisu primetile da im u sistemu fali celo jedno ministarstvo.
„Proverom u Jedinstvenom informacionom sistemu informatora o radu potvrđeni su navodi iz Vašeg imejla da Ministarstvo za javna ulaganja nije izradilo informator o radu, u skladu sa obavezama iz zakona i uputstva. U skladu sa navedenim, Poverenik će zatražiti pismeno izjašnjenje od Ministarstva za javna ulaganja u pogledu neizvršavanja zakonske obaveze objavljivanja informatora o radu organa javne vlasti“, navodi se u odgovoru Poverenika BIRN-u.
Provera temelja hotela u Beogradu na vodi
Na parceli nedaleko od pijace, zida se luksuzni hotel na kom su već bila podignuta dva nadzemna nivoa kada je za ovaj objekat izdata građevinska dozvola i potvrda o početku radova, o čemu je BIRN pisao.
Građevinsku dozvolu za hotel je u ime Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture potpisao državni sekretar Ranko Šekularac.
Ni Ministarstvo, ni Republička građevinska inspekcija nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.
Pošto je građevinsku dozvolu dobio u oktobru, investitor – firma Beograd na vodi – prijavio je završetak izrade temelja 31. decembra 2025. godine. Po Zakonu o izgradnji, posle ove prijave je nužno da dođe inspekcija i da proveri da li su temelji u redu.
„Republička građevinska inspekcija, po Zakonu, u obavezi je da vrši dva inspekcijska nadzora – po obaveštenju o prijavi temelja i po obaveštenju o završetku objekta u konstruktivnom smislu“, kaže Sanja Fric za BIRN.
Ona objašnjava da je građevinski inspektor u obavezi da izađe na teren i formira Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru po prijavi završetka temelja. Taj zapisnik je sastavni deo Knjige inspekcije, koju u elektronskom obliku vodi i overava odgovorni izvođač radova.
„Podrazumeva se da, u tom trenutku, inspektor ima omogućen pristup izgrađenim temeljima“, kaže Fric.
Nije poznato kako su i da li su građevinski inspektori proverili temelj budućeg hotela, s obzirom na to da su na njemu već bila podignuta dva sprata.
BIRN je od Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture zatražio kopije dokumenata koje je dobila i sačinila Republička građevinska inspekcija u vezi sa hotelom, kao i uvid u ceo predmet. Ministarstvo nije odgovorilo na zahtev i dostavilo traženu dokumentaciju.
Sanja Fric objašnjava da građevinski inspektori, ako je pristup temeljima onemogućen, odnosno izvođač nije na vreme prijavio završetak temelja, ima ovlašćenja da naloži obustavu radova.
Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture nije odgovorilo na pitanja BIRN-a o tome da li je nalagalo obustavljanje radova na izgradnji hotela bilo tokom zidanja bez građevinske dozvole, bilo po primanju neblagovremene prijave završetka temelja.
BIRN je u septembru i oktobru 2025, uoči i posle objavljivanja teksta o izgradnji hotela pitao Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, u čijoj nadležnosti je da pokreće postupke zbog divlje gradnje, između ostalog, i u Beogradu na vodi, da li je pokrenulo postupak za krivično delo izgradnja bez građevinske dozvole i uz pitanja dostavio fotografije, podatke o parceli i investitoru.
Iz ovog tužilaštva su prvo odgovorili da je će tužilaštvo uzeti u razmatranje da predmet proveri „preko inspekcije” ukoliko novinar dostavi dokaze koji bi „ukazali da je učinjeno krivično delo”. Na pitanja poslata posle objave teksta su uputili BIRN da se obrati Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili Sekretarijatu za inspekcijske poslove grada Beograda.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u odgovoru na pitanja BIRN-a, dostavljena po objavi ovog teksta, da je formiralo predmet zbog radova na pijaci i hotelu i da će biti izvršene provere.
Ovaj tekst je ažuriran 15. aprila odgovorima iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva koje je redakcija dobila po objavi teksta.
