Progovorila još jedna tužiteljka: Nisam izabrana za tužiteljku Višeg javnog tužilaštva u Beogradu jer nisam poslušnik

Jelena Stevančević, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, nije dobila stalan posao u ovom tužilaštvu na nedavno održanom konkursu, a u intervjuu za BIRN kaže da veruje da za nju nisu glasali zato što nije poslušnik.

„Odgovor na to je jednostavan. Nisam bila poslušna. Nemam problem s tim ko je izabran za stalne pozicije u tužilaštvu. Moje kolege imaju pravo da napreduju. Zanima me zašto ja nisam izabrana. Nije da nisam očekivala, donela sam odluke za koje sam bila svesna šta mogu da proizvedu, a ja iza svojih odluka stojim“, kaže ona za BIRN.

Na sednici Visokog saveta tužilaštva, tela koje bira javne tužioce, održanoj 30. januara 2024. godine, za izbor Jelene Stevančević za stalnu javnu tužiteljku u VJT-u, glasalo je troje od 11 članova saveta, jedan član je bio protiv, a ostali uzdržani. Nije bilo obrazloženja za glasove.

Na ovom konkursu, za 38 otvorenih tužilačkih pozicija u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu,  konkurisalo je 65 kandidata, objavio je portal Nova. Za 31 mesto izabrani su javni tužioci, a za sedam tužilački saradnici, koji nikada nisu samostalno postupali u predmetima. 

Nedelju dana kasnije, Udruženje tužilaca Srbije izdalo je saopštenje opisavši konkurs kao „svedočanstvo dubine krize u kojoj se nalazi javnotužilačka organizacija Srbije“.

„Stručna javnost je videla primenu kontradiktornih i proizvoljnih kriterijuma, „utiska“ članova Saveta, bez jasnog i doslednog stava“, piše u saopštenju.

Iz Udruženja su naveli da je tužiocima u Srbiji poslata poruka da će, između ostalog, napredovati ako se odreknu samostalnosti i bespogovorno slušaju svakog glavnog javnog tužioca.

Stevančević radi kao tužiteljka od 2017, a iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva je upućena u VJT 2022. godine. Javni tužioci su mogli biti upućeni, odnosno poslati da privremeno rade u drugim tužilaštvima, ukoliko je za tim postojala potreba. Ova praksa je kritikovana zbog toga što se na pozicije u višim tužilaštvima dolazilo upućivanjem, umesto na konkursu, a sama pozicija upućenih tužilaca – koji su lako mogli biti vraćeni u niže tužilaštvo – nesigurna, što je moglo da utiče na njihovu samostalnost u radu. 

Donošenjem novog Zakona o javnom tužilaštvu u februaru prošle godine, ova praksa je ukinuta, pa tako tužioci sada mogu biti upućeni na rad u tužilaštva istog ili nižeg stepena i to na najduže tri godine.

Javnost je za nju čula u septembru prošle godine, kada je njena šefica Željka Nikolaidis umesto nje podnela optužni predlog protiv policijskog inspektora Milana Isakova, koji je učestvovao u otkrivanju Jovanjice, i još dvojice policajaca optuženih za zloupotrebu službenog položaja, zlostavljanje i mučenje.

Stevančević je u tom trenutku na najavljenom kratkom godišnjem odmoru.

Više javno tužilaštvo je objavilo da je podnet optužni predlog protiv Isakova i njegovih kolega samo nekoliko sati pošto je Milan Isakov svedočio protiv Predraga Koluvije u predmetu „Jovanjica 1“.

Isakov je tokom svedočenja rekao da je slučaj koji protiv njega vodi Više javno tužilaštvo vid pritiska na njega i osveta zbog Jovanjice.„Samo zato što sam sa Milenkovićem i Mitićem uhapsio Koluviju, mene su zatvorili. Više javno tužilaštvo sa tužiocem Nenadom Stefanovićem na čelu, pokrenulo je protiv mene postupak kao vrstu osvete”, rekao je Isakov.

Neslaganje tužiteljke sa optužnim predlogom protiv Milana Isakova i kolega

Tužiteljka Stevančević za BIRN kaže da joj je taj predmet dodelio u rad lično Nenad Stefanović, šef Višeg javnog tužilaštva. Navodi da je ona svoje pravno mišljenje, koje se razlikovalo od mišljenja njenih nadređenih o tom predmetu, iznela još pre odlaska na odmor.

„Zakon me ograničava i ne mogu da se javno izjasnim. O svom stavu sam nadređene obavestila najpre usmeno, zatim sam o svom pravnom mišljenju sačinila službenu belešku,“ objašnjava tužiteljka.

Ona dodaje da nije uobičajeno da neko drugi, umesto postupajućih tužilaca, podnosi optužne predloge u predmetima poput ovog, odnosno predmetima koji nisu hitni – pritvorski.

„Nije mi se dešavalo to ranije i to nije uobičajeno (da neko podigne Optužni akt umesto tužioca koji radi na njemu), osim kad je reč o hitnim predmetima. Ja sam sa svojim pravnim stanovištem upoznala nadređene, moja pravna ocena se razlikovala od one koju su imali nadređeni, a ja ne mogu da otkrijem o čemu je reč,“ kaže Stevančević objašnjavajući da joj zakon zabranjuje da govori o slučaju koji je u toku.

Po povratku sa odmora, tužiteljki Stevančević, koja je deset meseci radila na izvođenju dokaznih radnji protiv policajaca, vraćaju predmet, ali ona traži da se slučaj dodeli drugom tužiocu ili da se njoj izda obavezno uputstvo od strane nadređenih da baš ona mora da radi na tom predmetu, u skladu sa optužnim predlogom koji nije pisala i sa kojim se nije slagala.

„Kad sam se vratila s odmora predmet protiv trojice inspektora mi je ponovo dodeljen u rad i onda sam o svemu sastavila jedno iscrpno izjašnjenje sa zahtevom za presignacijom predmeta, odnosno da se dodeli drugom tužiocu. Ukoliko nisam učestvovala u nečemu (podizanje Optužnog akta) onda smatram da ja to više ne treba da radim,” navodi Stevančević.

U medijima se navodilo da je tužiteljka Stevančević bila protiv kvalifikacije zloupotreba službenog položaja i da je smatrala da nižerangirano, odnosno da bi Osnovno tužilaštvo trebalo da se bavi s tim.

Prema saznanjima BIRN-a, službena beleška, koju je napisala pre odmora, nestajala je iz spisa predmeta.

„Kada mi je predmet vraćen, ja u njemu nisam zatekla onu belešku koju sam napisala pre odlaska na odmor. Ne mogu da spekulišem šta se desilo. Ali sam ja opet napisala novu i stavila je u spise predmeta, da li je ona i sada u spisima predmeta, ja to ne znam pošto odavno nemam nikakvih dodira više s tom dokumentacijom“, kaže ona.

Jelena Stevančević tražila obavezujuće uputstvo kako bi postupala u predmetu protiv policajaca

Iako je bila i dalje zadužena za predmet, on nije bio kod nje sve do dan ili dva pre početka suđenje, kada joj je dokumentacija opet prosleđena. Tada tužiteljka Jelena Stevančević opet zvanično zahteva od šefa VJT Nenada Stefanovića da se predmet dodeli ili nekom drugom u rad ili da se njoj izda obavezno uputstvo da mora po njemu da postupa.

„Predmet se toga dan šetao nekoliko puta, od pisarnice do mene. Činjenica je da sam ga i ja dva, tri puta vraćala nazad“, kaže ona.

Po saznanjima BIRN-a, šef Tužilaštva je uporno tužiteljki Stevančević slao predmet, a ona ga vraćala, čekajući odgovor na svoj zahtev da joj se izda obavezujuće uputstvo. Da li je to bio čin transparentne neposlušnosti?

„Možete vi to tako nazvati, za mene je to bila moja odluka,“ kaže tužiteljka Stevančević.

Iako i dalje zadužena za predmet protiv policajaca, na glavnom pretresu tužiteljka Stevančević se nije pojavila zbog bolesti. 

Više javno tužilaštvo zatim daje saopštenje za javnost u kom navode da je Stevančević izuzeta zbog „sumnje u nepristrasnost”.

„Tužiteljka Stevančević podnela je zahtev da se predmet dodeli drugom tužiocu, koji je tretiran kao zahtev za izuzeće, te je odlukom Glavnog javnog tužioca u VJT u Beogradu izuzeta iz daljeg postupanja u predmetu zbog sumnje u nepristrasnost”, piše u saopštenju objavljenom na sajtu VJT-a.

Tužiteljka Stevančević za BIRN kaže da takvo saopštenje VJT-a  ugrožava njen ugled i samostalnost.

„Ja nisam poslušan čovek, pa ni ne mogu da otkažem poslušnost, već sam iznela svoj stav. Da pojednostavimo, sumnjalo se u moju pristrasnost. Za mene je to povreda ličnog i profesionalnog integriteta. Biti pristrasan znači nemati profesionalni odnos prema predmetu, već imati neki stav prema njemu. To je neopravdano podrivanje mog integriteta”, kaže Stevančević.

Stevančević tražila zaštitu pošto je VJT skinulo sa slučaja protiv policajaca zbog „sumnji u nepristrasnost“

Ona se zatim obratila Povereniku za samostalnost tužilaca Državnog veća tužilaca.

„Poslala sam mu dopis i u jednom aktu opisala taj događaj, predložila sam i da se obavi uvid u spise predmeta. Smatram da niko ne može da koristi sajt državnog organa (VJT), potpisuje državni organ i za mene kao tužioca koja radim u tom državnom organu da navodi da mi se oduzima predmet „zbog sumnje u nepristrasnost“ znate… za mene je to već bio jedan signal…“, opisuje Stevančević kako je nastao problem između nje i rukovodstva Višeg javnog tužilaštva.

Pošto je imala jedan neformalni razgovor sa Poverenikom, Stevančević nije imala informacije o tome šta se dešava sa njenim dopisom i slučajem, sve do oko nedelju dana pred sednicu Visokog saveta sudstva za izbor tužilaca za stalno radno mesto.

„Dobila sam jednu obavest, ja to tako zovem, gde me Apelaciono javno tužilaštvo obaveštava da povodom moje pritužbe na rad šefa beogradskog tužilaštva Nenada Stefanovića konstatuju da nije bilo povrede pravilnika i da nije bilo povrede Zakonika o krivičnom postupku. A ja ni nisam podnela pritužbu Apelacionom javnom tužilaštvu, već baš zahtev Povereniku za zaštitu moje samostalnosti. To je bila potpuna zamena, zato što se Apelaciji nisam ni žalila, već sam kao pravnik tražila zaštitu od poverenika”, objašnjava ona.

Poverenik za samostalnost tužilaca, između ostalog, ukazuje na postupke kojima se ugrožava samostalnost i integritet tužilaca.

Trenutni Poverenik istovremeno je i član tročlane komisije za izbor tužilaca za stalne pozicije na konkursu na kom je Jelena Stevančević konkurisala. Članovi komisije su i članovi Visokog saveta tužilaštva, koje bira javne tužioce.

Tužiteljka Stevančević jedna je od retkih kandidata za koju komisija nije dala nikakvo obrazloženje kada je pročitala njenu biografiju pred članovima Visokog saveta tužilaštva (VST). 

Poverenik i ostali članovi komisije su bili uzdržani kada se glasalo o Stevančević. Protiv njenog postavljanja glasao je jedan pravnik – izborni član Saveta kog je izabrala Narodna skupština, i suprug šefice kabineta ministarke pravde.

Tužiteljki Stevančević upućivanje u Više javno tužilaštvo ističe 1. marta, te kako nije izabrana za stalnu poziciju, vratiće se u nižerangirano, Drugo osnovno javno tužilaštvo gde je i radila do 2022.godine.

„Imam želju da nastavim sa radom. Vraćam se u Drugo osnovno tužilaštvo. Ja ništa loše nisam uradila i uvek stojim iza svojih reči i odluka“, zaključila je tužiteljka Stevančević.

O sukobima u Višem javnom tužilaštvu su mediji pisali u nekoliko navrata u prethodnih godinu dana. Više tužiteljki javno je govorilo o tome da su im oduzimani predmeti ili su prebacivane na niža radna mesta, uglavnom pošto bi iznele neslaganje sa  glavnim tužiocem Nenadom Stefanovićem. O tome su prve javno govorile tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović. Dešavanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu prati i Evropska komisija.

Zašto je Stevančević tek sada istupila u medije? 

Tužiteljka kaže da je bila uporna da problem reši unutar institucija u kojima radi, odnosno unutar svoje kuće. Dodaje da joj nefunkcionisanje rada institucija ne ostavlja drugu opciju i da je dužna i prema sebi i prema državi koju predstavlja da svoju situaciju iznese u javnost.

Na kojim je još slučajevima radila tužiteljka Jelena Stevančevići i koje su sve okolnosti pratile situaciju s predmetom protiv inspektora, ali i konkurs za tužioce možete pogledati u video intervju s tužiteljkom na portalu Birn.rs i YouTube kanalu Birn Srbije.