Hapšenje deset profesora Beogradske akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija poslednji je u nizu skandala koji prate ovu državnu obrazovnu instituciju. Osim profesora, uhapšen je i V.S. (70), zastupnik škole iz Nove Varoši koji je po navodima MUP-a od avgusta 2021. do februara 2022. godine pomagao profesorima da sačine neistinite zapisnike o polaganju ispita i tako za više studenata pribavio korist u vidu položenih ispita.
Uhapšeni su profesori akademije N.P. (44), A.Z. (39), R.J. (60), N.D. (62), D. J. (59), I.B. (51), A.S. (63), Z.P. (59), D.Lj. (61) i A.S. (49), a za još jednim policija traga.
Nekadašnja Beogradska poslovna škola ima dugu istoriju hapšenja zaposlenika, a BIRN je u više navrata od 2015. godine pisao o malverzacijama u ovoj državnoj školi. Škola je tokom 2018. godine spajanjem sa Višom školom iz Blaca preimenovana u Beogradsku akademiju poslovnih i umetničkih strukovnih studija.
Mehanizam po kome je radila ova škola detaljno je opisan u istraživanju BIRN-a još 2016. godine. Tadašnja Beogradska poslovna škola organizovala je nastavu u najmanje dvadeset gradova i opština širom Srbije iako je imala dozvolu za rad svega tri isturena odeljenja. U isturenim i ilegalnim odeljenjima nastava je organizovana uglavnom vikendom, dok su profesori za celu školsku godinu držali jedno ili dva predavanja.
Najnovija akcija policije pokazuje da na ispite nisu dolazili ni student, a ni profesori, ali da su ispiti polagani.
Cela šema otvaranja isturenih odeljenja je osmišljena kako bi škola i profesori pribavili dodatnu zaradu. Kvalitet nastave i stečeno znanje su bili u drugom planu.
Prosečna školarina iznosila je oko 100.000 dinara, dok su troškovi za isturena odeljenja bili minimalni. Škola je tako u jednom trenutku došla do budžeta od 10 miliona evra i tako je postala najbogatija državna visokoškolska ustanova u Srbiji. Shodno tome pojedini profesori su imali najveća primanja od svih profesora fakulteta u zemlji.
Direktor škole i Savet škole je pojedinim i privilegovanim profesorima odobravao znatno veća primanja nego što je to zakonom dozvoljeno. Kako je pokazalo istraživanje BIRN-a iz 2017. godine, tadašnji direktor škole Đuro Đurović je mesečno u proseku primao 1,6 miliona dinara, odnosno oko 14,000 evra, iako je statutom škole predviđeno da su prosečna primanja u školi 88,000 dinara.
Tadašnji član saveta škole Dejan Jerenić je, na primer, tokom 2016. prosečno mesečno primao preko 480,000 dinara, odnosno preko 4,000 evra. Jerenić je jedan od profesora koji su uhapšeni u petak.
Đuro Đurović je 2019. godine uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebio službeni položaj i da je oštetio školu za 2,2 miliona dinara. I njegov prethodnik na mestu direktora, Ilija Samardžić, takođe je uhapšen 2019. godine.
Tužilaštvo za organizovani kriminal ga je teretilo da je zloupotrebio službeni položaj i nelegalno odobrio pozajmicu od 780 miliona dinara kompanijama Kon Tiki, Simpo, Novosti i Vaterpolo klubu Radnički iz Kragujevca. Ovaj novac nikada nije vraćen.
Samardžić se u razgovoru za BIRN pravdao da je bio prinuđen da ilegalno pozajmi novac pomenutim kompanijama, jer su ga na to primorali na sastanku u zgradi Vlade Srbije. Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, zajedno sa Markom Blagojevićem, tadašnjim savetnikom ministra spoljnih poslova, posredovali su u ovoj ilegalnoj novčanoj transakciji. Tome je svedočilo više zaposlenih u školi, kao i sam direktor Samardžić, što je dokumentovano i u izveštaju budžetskog inspektora Ministarstva finansija.
I pored niza hapšenja, od 2019. godine do danas, Tužilaštvo za organizovani kriminal, niti policija, nisu ustanovili gde je završilo preko sedam miliona evra budžetskog novca sa računa škole.
